Srpski narod

Српски народ, 14 августа 1943

Поход лажи н иржње Став штампе Сједињених Америчких Држава према Немачкој био је од пресудне важности за увлачење америчког народа у рат против Европе. Са фразама о америчкој „одговорности за човечанство' и „мисији светске демократије", амерички листови су сензационалним давањем вести, довели до тешких поремећаја у иначе добрим односима између америчког и немачког народа. Делатност те „велике америчке штампе" може се поделити у два периода: од 1933 до Рузвелтовог говора у Чикагу, и од тог доба па до уласка Сједињених Америчких Држава у рат, тј. & децембра 1941 године. Први период јесте мобилизација свих Немачкој непријатељски настројених кругова: јеврејскихи слободнозидарских. Полујеврејин Ла Гвардија, претседник њујоршке општине, организовао је као први, 1933, познати бојкот немачке робе. То је доба ширење неистина и клевета против Немачке, када су и саме њујоршке Државне новине отворено писале, „да пријатељства света према Немачкој неће дотле бити, док се не уклони њен владајући режим". После преузимања власти од стране националсоцијалиста у Рајху, све је учињено, да се несугласице као последице версајског диктата уклоне да би се створила повољнија атмосфера међу народима. Али то јеврејима није ишло у рачун. Чувени нордијски истраживач и научник светског гласа, Свен Хедин окарактерисао је то, у својој недавно изашлој књизи Америка у борби континената, псзивајући се на велики говор Вође Рајха од 21 маја 1935, када је рекао: „да су победници из првог светског рата озбиљно примили предлоге Вође Рајха, поклонили довољно пажње и показали вољу за преговоре, до овог рата не би никад дошло". , Рузвелтов говор у Чикагу, 5 октобра 1937, може се сматрати за почетак јавне кампање против Немачке. О томе се изразио својевремено амерички сенатор ЏеРар Ниј, рекавши: „Ако будемо увучени у рат, њега ће будући историчари назвати „ратом претседника Рузвелта". Други период отпочео је одмах после говора у Чикагу, као амерички одјек на минхенски споразум. Тада је америчка штампа тако жучно нападала Чемберлена, да се и лондонски Тајмс нашао побуђен, да напише: „Њујорк је једини део Сједињених Америчких Држава, где јеврејски утицај превлађује, који претставља једно нарочито мерило у питањима међународне политике. Алармантност ради Европе, веровање у претстојећи рат, приписује се првенствено страначкој атмосфери Њујорка". Почетком рата у Пољској. 1939, амерички изазивачи рата измислили су крилатицу о такозваној „пето.ј колони", која им је требало да послужи кзо платформа за један нов крсташки рат против Немачке. Већ 11 јуна 1940 задовољан резултатима. узвикује злурадо Ла Гвардија: „Сједињене Америчке Државе ближе су данас објави рата, него у данима

Нација, слобода и поредак

Професор др Валтер Грос, во- тиче се сзета поретка и политиђа расно политичке канцеларије чких ствари. Али, постоји и јенационал-социјалистичког покре- дна унутрашња слобода, која та у „Часопису за политику", у је потпуно независна од спољсвесци за фебруар ове године, ног стања, и која припада каобјавио је једно своје предава- рактеру, бићу, унутрашњем дрње под насловом „Личност, сло- жању једног човека. Појам слобода и поредак", које је одржао боде стоји у средини с једним на курсу за странце, курсу који лицем гледа унутрашњи свет је .приредио у Берлину новембра који се тиче саме личности, а с месеца прошле године немачки другим лицем гледа у спољни Научни институт за спољна пи- свет, у ред или неред који влатања. Ово предавање обухвата у да како између појединих љуствари централни проблем на- ди, тако и између појединих националсоциалистичког гледања рода..." на свет, а сматрајући нацију као „личност историје" у овим излагањима сажето је и схватање националсоциализма о нацији,

ство, једна огромна вредност, јер је свака индивидуа тако нарочито створена да. се она само једанпут у историји човечанства могла родити..."

„Извесни озбиљни људи... и злонамерна пропаганда... плаше се, да поредак уздигнут за нај — вишу вредност, за коју се људи слободи и поретку, схватање ко- и цеди народи бију и умиру) не је се у највећој мери тиче целе врши тако јдк притисак с поља1 Европе и интересује све њене дд се притом не изруби унутра . народе, па разум-е се да ће и шњд слобода и Да се не онемо . српски народ у овим кратким рући раввијање и стварање лич изводима наћи сугестија о ко- 0н и се питају „да ни јима треба добро да размисли. ј(Ј можда важније заступање Личност, слобода и поредак, слободе и ЛИЧН0СТИ( и с тим м0 „ове три речи, ...свака за себе гућности за разви ј ање лично има бескрајну важност за све и дд то не стоји више него ди људе и за све народе, који су заст у пање ј едн ога поретка, који уопште узели учешћа у духов- са . свим дако може дд адведе д0 ним и културним вредностима , насиља и стим до смрти сваке вели др Грос. „Та три појма су личносТи .» Н а ово питање др у томе иста, што они додирују Грос мисди да се може адгово . најдубље и највише вредности рити само тако ако се расветли живота и стваралаштва уопште... пре свера питање ш је циљ Да ли ћ У Ј а заиста из себе као неједнакост људи. човека штогод да начиним или не, то делимично зависи и од „Првобитно у извесној мери и снага споља које на мене делу- у извесним областима захтевана ју... али, да ли ја ооећам потре- су иста права за све људе, па се бу да из себе што створим или у рабвоју идеја француске ревоне, то је независно од призна- луције из тога створило учење ња или одбијања другог света, које је тврдило да су сви људи већ је то моја лична ствар... По- по својој природи једнаки". Па јам- поретка противно томе скре- се онда из ове поставке отишло ће поглед у поље и претпостав- и даље „ и на народе и расе: оља додир и однос са другима... спорене су чак разлике између То је дакле појам спољнег све- њих, — поступак сам по себи та, и због тога једним добрим толико неверовата« и апсурдан, делом припада непосредно по- 'јер ништа се ваљда не види талитици... Појам слободе, најзад, ко јасно и не боде тако очи као стоји у извесној мери као по- различитост људи, како поједисредник између ове две сфере. них индивидуа, тако и великих Спољна слобода или неслобода група народа и раса на овом ^свету.

када је потопљена „Лузитанија". Да би се изазвала паника у Сједињеним Америчким Државама, нису бирана сретства, измишљани су немачки атентати на америчке војне арсенале, припрема за подизање револуције у Мексику, дизање у ваздух јединица америчке ратне морнарице, рушење Панамског Канала итд. То је било најлуђе и најфантастичније, што је икад једна штампа сервирала својим читаоцима. Овакву кампању назвао је амерички сенатор Џон Александер на годину дана пред стварну објаву рата, „беспримерном у историји, кампањом која је имала за циљ да амерички народ потчини вољи једне мале страначке групе, да би га увукла у рат" Да је све то успело, има и сво је објашњење. Јеврејство је у Сједињеним Америчким Државама свемоћно: у америчкој влади. странкама, слободнозидарским ло жама и другим важним организацијама, у црквама из разлога „верске трпељивости", и уни верзитетима. Тај поход лажи и мржње, на челу са Рузвелтом и његовом је врејском околином, починио је тиме неизмерну несрећу свима народима. и ловео V питање сва .добра људске културе.

До овог апсурда дошло се под утицајем врло распрострањеног учења створеног под утицајем природних наука у току прошлога века о дејству средине, према коме: „црнац је само зато друкчији од Европејца, јер је у Африци клима друкчија него у Европи... Као крајња консеквенца те идеје изједначавања примењене на идеал развоја личности било би: нивелирање и уништење личности како у једном народу тако и у човечанству". Начело изједначавања које су истакле природне науке, оне су саме и обориле. Савремена биологија „учи нас да спољни свет противно ранијем схватању није главна снага, већ је само једна сасвим споредна снага у развоју органског бића... и да постоји основна и математичким токазима неједнткост свих инди"идуа како у опгани?му и духу. тако и у телу и души... Ниујед ном човеку не налазе се наследни фактори у истом облику као у неком другом". „Та биолошка чињеница има наравно огроман значај при тумачењу личности... Одједном нам сада изгледа да у свакој појединој индивидуи постоји и једно сасвим нарочито достојан-

.Такав какав сам, такав баш и желим да будем, и ти треба да увидиш да и ти самог себе треба да развијеш као што сам ја себе — то је данас наше држа ње. Немачки народ, например, у националсоцијадистичкој епохи своје историје показују данас безброј таквих јаких, необузда них људи, који се можда покаткад у напону својих снага суда рају, код.једног једно вуче амо, код другог тамо, али сви су они заједнички на самог себе поносни и о самом себи свесни.' „Али, где један народ свесно развија људе од којих је сваки прави ђетић и сваки жели да је такав"... акр такав народ неће да пропадне, „мора, по себи~-се разуме, да постави спољне границе", да наметне самом себи известан поредак. „Исто што вреди на плану појединих људи вреди и на плану народа. Народи које су исто та.ко често називани индивидуалитети или личности историје, исто тако нису предодређени у првој линији од збира спољних утицаја, већ од расних и наследних фактора већине народа. Тачно као што констатујемо разноврсност индивидуа, тако исто констатујемо и разноврсност народа у њиховом унутрашњем бићу... Биолошко схватање и народа и народности подарује једну нову вредност и садржину, које су националном свешћу и националним поносом у извесној мери научно засноване и признате... И у односу народа једних према другима признање индивидуалитета може одвести до крајњег индивидуализма, а тим до уштрба за све, ако се не би такав погрешни развој спречио спознајом о потреби приллгођавања једном вишем поретку О новом поретку, коме ми данас политички тежимо у Европи, сваког дана се много говори. Важно је да се увиди да је

и не зарршава се са тоталном једнакошћу интернационализованих, што ће ређи уништених националних култура, већ тај поредак израшћује на тлу поноситих и животно јаких националних култура, које поредак преко себе доводи до још већег изражаја и у добровољном заједничком раду још више узвисује."

тај поредак на »стом току идеја, које смо овде расматрали, да

се претпоставља национално осећање и национална култура појединих народа тачно онако као што се претпоставља снага слободне личности у повезаности националне заједнице; то пак значи: поредак који ми мислимо да створимо, да јсдан народ не би вукзо тамо, а други овамо, и због тога сваки од себе само ограничено давао, тај поредак не сме да убија националну самосвест, већ на против мора да је уздиже; тај поредак не почиње|

„Кад ми данае о Једнсм новом поретку у Европиговоримо, онда то чинимо у духу једног новог живоТног осећања, које зна за неједнакост, и које признаје и одобрава особеност сваке личности како у животу појединаца тако и у историском животу народа. Због тога наш нови поредак, макако јако везивао у спол>ним стварима народе за заједницу, увек негује и чува слободу личности, како би на тај начин сваки поједини народ као и сваки поједини човек оне подлоге и снаге које им је природа дала могао потпуно искористити." Ауторитет личности и место и прилика где су ове речи изречене претстављају једно пр^оразредно сведочанство о томе шта националсоциалистичка Немачка подразумева под речју Нова Европа, и на каквом поретку она жели да изврши организацију народа на нашем континенту. На супрот тежњи бољшевика да европске народе совјетизира и бољшевизира, да дакле европским народима ускрати свако право и сваку слободу да о своме сопственом специфичном националном уређењу ма и помисао смеју имати, већ да се м&ч рају тачно по бољшевичком калупу саобразити изгубив све националне одлике, све до и само своје национално име, као што га је руски народ изгубио, националсоцијализам не само да даје слободу сваком народу, већ изрично од сваког народа и захтева да своју националну индивидуалност развије до максимума, јер зна да само национално свесни народи су у стању да све своје способносги доведу до пуног изражаја и тако да у заједницу народа која се оснива принесу и свој максимални допринос. На супрот енглеске слободе народа на речи, у ствари слободе да могу бити везани, истинз златним, али ланцимз у свзком случзју, и стално туткзње једних против других да ратују до изнемоглости како би Енглеска могла несметано владати својом Империјом, националсоциализзм жели да европски народи ж«ве у миру, у споразуму, у сарадњи, у привредном допуњавању и координацији једном речи у поретку, а не у вечитом хаосу, поретку који би био користан и гваком поједином народу и це-, тој новој заједници народа у Новој Европи.

Дамњан Ковачевић

Дожавна Хипотекаона Банка изложиће јавној продаји на дан 17 августа са почетном лицитационом ценом следећа имања: 1) Плац са зградом Цара Уроша 24 Дин. 900.000.2) Плац Милорада Гаврилови^а 8 „ 290.000.3) Плац са зградом Пожаревачка 39 „ 3,500.000.4) Плац са зградом Цара Душана 30 „ 3,400.000.Продаја ће се обавити у банчиној згради Скадарска 33/11, од 9—12 чс. где се могу добити сва даља обавештења. . 595 1—1