Srpski narod

СРПСНИ ДОБРОВОЉАЦ

У СЛУКБИ СРБИЈЕ

Србија је животни пут добровољаца Њихова заклетва, сва њихова снага и њихови животи посвећени су њој За њу се они Ооре Због ње подносе прет&шки подвиг дббровољаштва и просеца 'ју трновиту стазу народног спасења Када су кренули овим путем они су- јасно видели суо чене на вечном плану две Срби је— вечну Србију прошлбсти. велику, светлу,. славну и богату примерима керојског .саможртво вања и рашчеречену, раскрвавље иу и димом уништења обаниЈену Србију Својих дана. Она прва указивала је пут данашњој Србији, која се бори за свој опстанак, своје одржање и своју будућност. Али између те две Србије, Србије духовне и ове видљиве, којој је досуђено, да слама мноштво тешкоћа, да би се афирмирала, усправила и понбво опасала снагом, био је прекинут органски контакт и животна веза. На душу Србије у бдењу налетело је било мноштво духовне гамади Бољшевизам се био устремио на душу српскога народа, на основе његовОт историског живота, ,на његов образ и опстанак. Од је повео пир уништења. Око њега се скупило све оно што је имало краТку памет,' ограничене видике, изгубљен политички смисао и свест о дужностима према Србији у њеном ондашњем прсешком и џу.чноџ; пгкчохају. Отпочело је бццо унутарње' разламаље Србије, ра(:иеп и самоубиствено сурвавање у пропаст. Страшне мрачне силе уништења почеле су биле узимати маха. Србија је била почела да се сурвава у бездан и да нестаје Трајно и за увек. Тада се па сцени појављује генерал Недић. Добровбљци му се предано стављају у службу. Бриге и терете Србије они су примили на себе. Са њеним страдалним крстом на сбби пошли су путем њене Голготе. Живи изданци вечне Србије, везани за њу личном суДбином и љубављу која одВоди у гроб, добровољци су одмах схватили, да се процес уништења може пресећи и Србија спасти само искреним и несебичним подвигом служења народу. Они су тај подвиг узели на себе и постојано га и неустрашиво носе И носиће га све до часа док због њихове жртве, светле. херојски лепе и божански чисте, не буде потпуно спасена Србија, што је крајњи циљ свих њихових нада, подвига, жртава и по■ следњи завет стотина палих другова. Јер осим Србије, њеног процвата, успона и славе, ниједан добровољац не жели ништа за све оно што даје од себе Србија је смисао њихових крупних напора, неисцрпиви извор из кога узрастају њихова снага и окрепљење; у њој је за многе недокучива тајна њиховог прегалаштва и тајна радости са којом они одлазе у гроб. Добровољци непоколебиво стоје у служби Србије Њихов је пут, пут српске судбине и пут трудног просветлења српског народа. На томе путу они се не

осврћу ни десно, ни лево: у најтрагичнијем часу оПи су кроз непосредно доживљавање сагледали све компоненте распадања и разарања, које су овоме народу припремале ишчезнуће. Они су' се суочили са ружним ликом чодземља и са развраћеним, саможивим, меркантилним типовима политикана, који су навикли да у свим ситуацијама траже пласман, користи и угодности. Многи ад њих су и у трагедији Србије^ дубокој, потресној и досада непознатој, покушали, да себе нагласе, иставе и обезбеде Да пично уздигну изнад општег Себе и своје политичке иЛузије изнад судбине Србије, којој добровољци подређују све. Виде то све добровољци и осећају. Њиховом оку не измиче ништа. Живећи у народу и ишчезавајући у бдењу над њетовим опстанком добровољци цмају и сувише могућности, да обете какве све поги^ичке сабласти г/роходе несрећном српском земљом. И какве све неуравнотежене, сулуде и мало родбљубиве амбиције желе, да буду задовољене у бвом часу судбинске борбе светова и корените смене епоха када су сви национално свесни људи позвани, да мисле само о једном — о што солиднијем обезбеђењу народне будућности. Они то виде и знају и не саблажњавају се тиме, него се уздижу изнад свих злоби дана и, као и УЕек, непоколебиво иду једином свом циљу — спасењу Србије. Србија није још ослобођена од свих опасности. ГЈргд нама се указују још многе тешкоће, последице рада малоумних људи, који имају кртичје перспективе и јазавичку себичност. Први су политички сЛепци, други, поред тога, и незајажљиви сладокусци и безочни профитери, ко.ји трагедију свога народа претварају у изворе свога непоштеног богаћења. Добровољци су отклонили многе опасности од Србије. То је најбо,ља гаран т ија, да ће и овај комплекс бити учињен безопасним. Трајно и потпуно. У напорима за добро Србије добровољци не знају за препреке. ^за страх, за узмицање За лични моменат најмање Они су се заклели Ср би!и, с^авили V безрезервну службу српском народу — решили, да му осигурају бољу, часнију и светли.ју будућност. То ]е смисао трудрог. напорног и понекада довољно несхваћеног робровољачког подвига и пута. У томе је смисао њихове одлучности. непоколебивости, чвлетине. Они ЗНАЈУ свој пут и ВЕРУЈУ у њ. Не назиру га и не наслућују Они га осећају, носе у себи њиме живе. Зато и не лутају, не спотичу се и не обазиру на дување ветра. Србија је њихов идеал, њихова вера и њихов пут. Добровољци знају, да врше историску мисију у своме' народу. Ништа их неће онемогућити, да ту мисију, под воћс^вом генерала Недића, доведу до краја. Д в.

Претседник Владе генерал Недић приликом посете Петом батаљону лред његов одлазак на терен Снимци Државне пропаганде

Чврст и непоколебив став, нарочито у данашњим приликама, одлика је само оног човека који је био у стању да се ослободи свих »симпатија« и »антипатија«, — сваког »-филства« и »-фобства«, те тако очишћен да сагледа путоказе јединог и правог пута којим се може и мора иви, без обзира на све тешкоће, препреке и напоре који се на таквом путу указују. Тим путем могу да иду само јунаци. Од почетка свога он захтева свесност свих тешкоћа и спремност на потпуно самоодрицање и самозаборав, ј^р једино велике жртве могу бити у стању да отклоне препреке, разбију барикаде, да до циља правог доведу. Бити »-фоб«, значи бити слеп, бити слабић, кукавица. Јер ако је нешто заиста рђаво, онда се треба против зла борити. А победити у борби може само онај који у борбу полази свесно и разумно, без мржње у срцу. Кукавици мржња служи да му замени борбеност, а слепило да надомести херојство. Зато се он најчешће и не бори — њему је довољно да мрзи. Бити »-фил« значи бити још већи слабић, још грђа кукавица. Код њега нема ни сенке борбености, ни мрвице спремности на жртву. Он уопште и не мисли да ее бори; сматра да је довољно везати се за некога, све наде и жеље, сва настојања своја пренети на другога, да их он избори. А сам се поставља у улогу ватреног навијача на неком бокс мечу који је све своје имање ставио на коцку, кладећи се у побелу свога љубимца. За сво креме борбе он дрхти, ледени зној га пробија, урла избезумљено када му изгледд да је победа сигурна, дах му стаје у грудима кад његов љубимац трпи тешке ударце. Кукавице преносе тај навијачки дух и у проблеме од општег народног значаја. Трагика је у томе што је коцкарски манир толико овладао њима, да сматрају за дозвољено да на коцку ставе и оно што није њихово власништво ни плод њиховог труда — коцкају се животом и опстанком свога народа. Коцкају се и колебају. повијају и дрхте као танка трска. Не ради народа свог, него ради свога

положаја и части. Коцкарски резонују при помисли на судбину народа свога. Да ли 1пе народ пропасти, да ли ће га нестати за њих није важно; ако они губе, ако они пропадају, онда нека пропадне све. Али ако је кукавицама свеједно шта ће бити са народом, јунацима то не може бити свеједно. Отуда су они и пошли на свој тешки пут, не да хазардирају са судбином свог народа, него спремни да сами од себе принесу и највећу жртву. Могу догађаји да ковитлају светом, добровољци, који су као јунаци кренули јединим могућим исправним путем — путем генерала Недића, настављају непоколебиво свој ход. Ништа их не може ни збунити, ни изненадити, ништа није у стању да их покалеба. Јер њих не руководи никакво

»-филство« или »-фобство«; же* ља да помогну евом народу у овим тешким данима, да пред лицем историје и човечанства докажу животно право његовог даљег постојања, — једини је покрегач свих добровољачких напора. И данас као и пре две године добровољци корачају поуздано својим тешким путем. Не осврћу се лево и десно. Не праве трговачке билан ^е личке добмти, не »сецују« и не сневају о »шнуру«. Само исписују имена својих палих другова. И упиру поглед напред у циљ — спасење и васкрс српског народа, свесни да &е још много њих пасти пре остварења, а за остварење постављеног циља, али исто тако свесни да ће преживели другови довршити започето дело. Инж. Драгутин Јакшић

Застава Петог добровољачког батаљона