Srpski narod

Српски народ, 21 августа 1943

НЕПОЗНАТЕ СТРАНЕ СРПСКОГ БРОДАРСТВА

Тамну поест Српског бродарства овда, онда освстли који податак случајно заостао од каквог смелог нутника, во.|ника или дипломате, којс Је мамила „дивља земља Балкана", или нро нела во.јна или дипломатска мисија. Један од најранијих података свакако је онаЈ из пролећа 1433 године, који нам ,је остао од познатог француског путника и гшсца Бернандона Де-лаБрокијева, који нам је оставио са свога пута са Истока кроз Србију. У опису тога свог пута он-говори о Сталаћу, па исгиче да и тамо „где се реке (Мораве) састају ,има 80 до 400 шајки, које ту Турчин држи, т.ј. бродове и ужета, да би се могла превести војска и коши. То све чува увек триста људи, који ту стражу врше од два до два месеца." (Годишњак 14, 1894, стр. 53 и Кад 42, 1878, 172). О томе нам говори наш одлични научник, Станоје Станојевић у 4 броју .часописа „Природа и наука". А још пре но Ц1то су Римљани заузели Сингидунум, данашњи Београд, и од њега направили свој велики утврђени логор у ком су стационирали делови IV Флавијеве славне легије, град Виминацијум, (Костолац) био је већ познат и напредан град, главни утврђени римски логор на Дунаву, за одбрану од варвара. У то време, ио важности, њему је би ораван само утврђени логор у Сирмијуму, данашњој Сремско.ј Митровици. И, као и у Сирмијуму, исто тако и у Виминацијуму била је база једне знатне римске флотиле, којој ће једва нешто опасти знача.ј тек доцније, од 10 године по Христу, кад Римљани заузму и утврде Сингидунум, и у Земуну направе нову базу за своју ратну флоту. Пошто се Виминацијум, (Костолац) налази одмах испод ушћа Мораве, ни.је нимало невероватно, иако је недоказано иако се наука противи овој претпоставци, с обзиром на данашше запуштено стање пловидбе на закрчено.ј и за пловидбу страшно занемареној Морави, — није ни мало невероватно да су, уз помоћ сво.је лаке флоте њом и сишли Римљани у Костолац, а из МиТровице и Костолца морали су се с трупама здружити под Београдом, да га дефинитивно заузму, са целим његовим немирним залеђем. Била ова претпоставка тачна или не, једно је скоро извесно, да се толика трупа, као што је скоро увек цела легија у Виминацијуму, није могла снабдевати само из околине, нити опет, у тадашњим приликама, прекиданим најездама преко панонских пустара, очекивати_ сталну подршку из плодних кра" јева Сирмијума, у то време на врхунцу свога процвата. Изгледа, дакле, необилазно: снабдевање тако велике трупе у Костолцу морало се вршити и из долина Мораве, лаким бродовима ко.јису се појављивали и у служби реда, као и апровизаци.је слав ног логора. Лако је и замислити по.јаву тих лаких и доста брзих лађа на веслима. иза којих су, кроз грање врба и топола искакала оштра копља римских ле^ионара,с кратким мачевима о десном куку, и са штитом на левом лакту... Што проф. Богић Кнежевић у својој студији „Пловидба на Морави", (часопис „Бродар", год. VII. јули, 1929, стр. 51.) сумња Да је Велика Морава, у другој половини седамнаестог века „киптила бродовима", разумљиво је. Те.хнички стручњак, види данашњи брод са дубоким гажењем и данашње стање реке, разуздане, растурене по долини. Али та долина, само пре стотинак година није била тако слободна и прегледна, као дапас. Целу ШумаДију, још у оба Устанка, плавило је бескрајно море храстове шуме, старе стотинама година, која је' стезала и цариградски друм и Мораву, сабијала је у стални.је корито, и остваривала мало друкчију климу од данашн>е. Од Сталаћа до Дунава нигде нема камених греда које би давиле н спуставале реку у да-

нима њеног пролећњег бујања, и. ако је данас она разливена и растурена, руши плодну црницу коју је сама вековима гнојила, земље и умерен нагио иланина, ту нема њене кривице. И то циј *е у стању да скине ненроверене податке смелих проходника и нутоиисаца, склоиих романтизму као Евли.|а Челеби.ја. Моравом, као кичмом Београдског пашалука, морали су се спуштати извесни контингенти во.јск^ и војне спремс, нарочито тешких топова и ђулади, које је могао поднети самоу летње време, узак и једини Цариградски друм, увек изложен нападу шумских одмегника. Сам Г. Кнежевић наводи ове примедбе: „Наши су летопиеи забележили од 1437 г.: „Попалише Угри турска древа под Крушевцом", а у неким је летописима забележено (под 1435). „Попали Вукашин Зупровић царева древа у Крушевцу." (Љ. Стојановић, Стари сопски Родослови и Летописи, 1927, 230). Тада коментарише: „Јасно је, да у ове две белешке није говор о некој турској флотили на Морави, него о обичним чамцима или шајкама које су служиле за превоз турске војске код Сталаћа. Само изгледа, да су те ша.јке у то доба употребљаване и за транспорт. Бар Чеда Мијатовић гшше у свом Деспоту Ђурђу Бранковићу под 1428. г. (I, 1880., 150): „Међутим у другој половини ма.ја, турски командант у Крушевцу добије заповест, да пошље нешто војске на шајкама низ Мораву да сиђу у Дунав под Голубац." Има још једна белешка о пловидби на Морави у XVII веку. Енглез Ервард Браун, путовао је 1696. г. по наши мземљама, и забележио је, пишући о Морави, да се „роба из Србије и из неког дела Бугарске вози Моравом у Дунав." (Споменик IX, 1891., 38). Сви ови наводи, ако не доказују да је на Морави било турске убојне флоте, штО за нае нимало није важно, јасно утврђују да је на њој, кроз цео средњи век било бродова и брбдарења. Разуме се бродова које је условила могућност пловидбе на то.ј реци и у то време. Једна забелешка из 1815 год. тврди да су Турци снели тешке топове и убо.јну спрему Моравом, од Сталаћа до Чачка- пред битку на Љубићу. Г1о патреби, бродило се, дакле, и Западном Моравом!... Колико је те службе култури и процвату покрио заборав? ♦ У поверљивим извешта.јима своме министру, грофу де Рињи, ко.је је слао из Србцје француски дипломатски чиновник, гроф Боале-Конт, између осталог, остало је неколико црта и забележака о стању пловидбе на нашим рекама. (Види Споменик Срп. краљ. академије, XXIV, „Срби.ја у години 1834", приложио Стојан Новаковиђ). У своме другом извешта.ју, послатом у Париз из Београда, 2 јуна 1834 год. гроф Боа-ле-Конт каже: „Београдски паша држи на Дунаву за своју и за свога гарнцзона потребу две лађе, а два пута преко године једна мала аустријска ескадра од 10 до 12 лађа, свака са два топа, полази из Пеште и спушта се низ Дунав до Ђердапа". У IV извештају од 4 јуна 1834 г. гроф Боа-ле-Конт, говорећи о потреби регулације Дунава, каже: .,Не обзирући се на препоне које задржавају ток Дунава, Срби већ куша.ју да плове по њему, гпто са супротне им суседне аустријске обале још нису смели да предузму. Главно средиште ове пловидбе јесте варош Милановац, подигнута тек пре годину дана, која већ броји на 800 становника. Та варош има до стотину лађа. Шабац их може имати око 40, а Београд и Смедерево по 30; Србија, дакле, расподаже свега са 200 лађа." Упочетку новог живота, Мило-

гаева Србија, дакле, има две стотине савремених бродова, помоћу којих води трговину! То је флота с којом би, у то време, могла бити задовољна и већа, и потпуно независна држава. Одмах у иродужењу истог извешта,|а француски дипломата даље вели: „Српски бродари врше своја путовања од горње Саве, на мало.ј даљини од Јадранскога мора, куда носе влашку со, па до Цариграда, уз воду и низ воду преко Ђердапа. Кн^з Милош је у Смедереву дао направити две мале корвете, одређене за пловидбу на Црноме мору, те тиме да примером покаже Цариграду корист, коју би имао кад би своје лађе правио у Срби.ји." Ова.ј извештај сам о себи много говори, и нама, данас, после сто и десет година, стиже као право откриће!... У истом писму, даље, наводећи свој разговор са Кнезом Милошем о потреби регулације Дунава, односно Ђердапско.г кланца, Боа-ле-Конт каже о Србима: ,,3а СрбиЈанце пак, ова сметња у ствари не постоји. Градећи своје лађе они увек имају на уму таЈ пролаз, и граде их према томе; за преное њихове дрвене грађе њима лађе нису ни потребне, јер 150 до 160 везаних дирека (сплав) прелазе Ђердап веома лепо кад се изабере време великих вода, што обично бива месеца јуна, у најбоље доба за пловидбу. Осем тога, Србијанцима је више задовољства и мамац. него непријатност или страхота да помисле да кроз те стене прођ.У ■ ■." У истом писму, нешто пре овог навода, мудри дипломата чудиО се што никако није могао да убеди Кнеза Милоша у огромну корист потребе да се регулише Ђердап, и никако није могао да схвати његове наводе, као ни Г. ДавидОвића, Кнежевог министра и тумача. Али убрзо потом, кад је из Кнежеве непосредне околине сазнао праву истину, тешке дипломатеке и државничке потезе који сто.је иза тога питања, европски дипломата морао се замислити и, без икаКве сумње, потрудити се да дубље сагледа ову необичну личност сељака-владара. У V писму, од 4 јуна, Боа-леКонт вели: „Србија има неколико комада топОва отетих од Турака; она меће по један топ на обе топовске шајке. Мала дубљина Дунава и СаВе на овој висини не би могла поднети више топова у служби поред обале." * И овај писац каже да је Србија „Испрекрштана планинама, савршено обраслим гуеГом и честом шумом. Велики слој масне које су често обрађене до самог врка, чине Срби.ју веома плодном." (III писмо, од 3 јуна). У истом писму, говорећи о културним приликама, каже: „Један српски песник, кога сам видео овде, г. Милутиновић, спевао је више песама, од којих су неке имале част да их Гете преведе на немачки; по том је написао епски спев о првоме рату за независност и историју о другоме рату, у коме се и сам јуначки борио."

У тим извештајима грофа Боале-Конт, у којим се говори о свима приликама у Србији Кнеза Милоша, нарочито се истиче необично велика вредност храстовог дрвета. један Грк, предузимач говорио ми ,|е у Свдедереву, да у цело.| Европи не зна да се може цаћи тако тврде, здраве и тра.јашне храстове као што је ова у Срби.|и. Један Енглез, г. Кошран, долазио је пре неколико меееци, да узме пробу од храстовине, и дао исту оцену о њој. Главна корист од шума, која ће једног дана сама собом постати предмет знамените трговине ,у овај пар је у томе, што исхрањује грдан број свима..." У поменутом III писму, од 3 јуна, говорећи о безбедности у Србији, овај странац, готово с ентузијазмом узвикује: „Нема земље, у којој се путује са више безбедности него ли у Србији. Поверење је тако неограничено, да се често могу видети стока, вино и различито имање становника где је оетављено без чувара на веру и поштење појединаца, нити ће се кад догодити да имаоцу што пропадне. Обичаји су ј'ош — са изузећем можда Београда — чисти и чврсти међу Србима. Недавно баш био јеслучај, да је .јавним негодовањем браколомство смрћу кажњено... "!... У истом писму говори се и о једном „попису душа које плаћају харач." Та.ј је попис вршен пре две и по године, т.ј. почетком 1822 год. По њему је било у Срби.ји Кнеза Милоша 300.000 пореских обвгзника. На основу тог пописа процењено је да има у земљи свега око 837.000 станов-

ника. У тај бро.ј би ушло Турака око 15.000, по градовима, и око 10.000 Цигана. Извешгач подвлачи високе карактерне особине српског народа, а нарочито осећање братства које народ повезује! * У последњем, VIII писму које гроф Боа-ле-Конт послао из КрагуЈевца, 14 ,|уна 1834 године, говори се о државо-правним и Уставним приликама младе земље, и о Кнежевом позиву француском дипломати да учествује у изградњи нацрта првог устава... Али нас то сад не интересује. Много је занимљивије бацити поглед на величину градова наших тога времена, нарочито на Београд, з-а који турски путописац, Евли.ја Челебија, тврди да је, 1660 године, кад га је он посетио ,имао: 38 махала, са 17.000 домова, и 98.000 душа! У то време Београд је имао 18.000 становника. Од тога испод 10 хиљада Срба. Око хиљаду и по Јевреја, (којих је било још једино ,и то помало у Смедереву и Пожареоцу; укупно до две хиљадеХ и око 1.000 Грка, Бугара и Влаха. Остало, око 6.000 су, Турци. Турска варош видно пропада, српска се снажи и напре-* дује, и сваког дана се подиже. Хришћанска је варош лепша и чистија... „Београд је још препун успомена и грађевина кнеза Евжена Савојског, којега је име остало овде врло популарно." После Београда најважније су вароши у земЉи Ужице и Шабац, свака са по 12—13.000 становника. Смедерево 4.000 душа, а Пожаревац нешто мање! Престоница, Крагујевац, само 2 до 3.000 становника!... Младен Ст. Ђуричић

в>о> нпр&ђ

Фолклсрна група Нишког народног позоришта гостовала је у околини Београда, На сликама: Горе — сеоска публикаЧ и доле играчи Снимак С. Н.