Srpski narod

Српски нзрод, 21 августа 1943'

НОВА СРПСНА КЊИЖЕВН0С7 У ОПАНЦИМА

БОСИЉКА ПАВКОВИЋ

Одувек смо се чудили и жали-• ли што из редова учитељског кадра, који се по позиву бави пером и живи у иепосрсдном додиру са нашим сељаштвом, изашло је тако мало писаца, приповедача, који би описали и опевали велику епопеју рада и стварања коју српски сељак ствара, патапајући знојем и крвљу мрку груду српске земље. Сељачка смо земља, кажемо обично, 85°1о нас је сељака, а сви смо у првом или другом колену потекли са села, па ипак наше село са својим неисцрпним богатсгвом мотива, остало је као једно мртво благо, за које нису имали разумевања писци занети градском културом, као ни њени

школовапи синови који су били приморани да остану на селу. Ма да су живели. на селу, они су се као кинеским зидом ограђивали од сељака, покушавајући да подражују варошки живот, а ови из града за најкраће време заборављали су своје порекло у јурњави да што пре постану господа, примајући без избора све што је страно, као боље и лепше. Али, хвала Богу, изгледа да је настао дубок преокрет и да српска књижевност иде новим путевима. Национална катастрофа са свима тешким последицама открила је опасност од овог разилаза између националног живота и основа, који једини могу да обезбеде здрав и позитиван разВО'ј' наше српске културе. Књижевни конкурс, који је расписао СРПСКИ НАРОД покан зује на непобитан начин да је један нов дух завладао међу старим и младим српским писцима, који своје погледе управљају сада на српску њиву, који у селу и сељаштву траже побуде са своје стварање и нагнути над српском грудом траже смисао судбине српског човска. И прва и друга и трећа награђена приповетка неоспорно мани-

ДОБИТНИН ТРЕЋЕ НАГРАДЕ О СЕБИ

„Родитељи су ми сељаци. И ја сам рођена у селу, у Лици. Осиовну школу сам свршила у свом родном месту. Пет разреда класичне гимназије свршила сам у Госпићу идући сваког дана из села возом у школу. Из тога се види жеља родитеља да ме школују. Но у то време њихова средства су прилично оскудна, а сем мене школују се у исто време и две сестре. То је био разлог да напустим гимназију у шестом разреду и пређем у учитељску школу, која је обећавала пре ухлебљење него гимназија. За време школовања у родном крају, нарочито док траје школски распуст, помагала сам својима у пољу и око чувања стоке, као што без изузетка чине сва сеоска деца која се школују. По свршетку учитељске школе служила сам у Босни, једно кратко време и у Србији. Тако сам са животом села и сељака имала сталан и непосредан додир, живећи стално у тој средини. У гимназији сам највише интересовања имала за класичне језике и класичну историју, затим за све оно што нас је уводило у тајне природе и њених појава. У учитељској школи преовлађује интересовање за књижевност. Као ђак гимназије желела сам да студирам на универзитету језике и књижевност. И жеља мог оца била је да свршим „високе школе", али су практични разлози потис-нули жеље његове и моје". Изгледа да је ваш отац имао велики утицај на ваш живот? „Мој отац био је сељак, али добро писмен и напредан. Погинуо је августа 1941... Читао је доста и показивао интересовање за све ствари и догађаје у свету. Разуме се да је као Србин, Динарац, имао много љубави за нашу народну песму и предања.

знати приповедач у редовима, који ће ући у антологију српске

фестују тај нови дух. Један по- Прве стихове наше народне песме чула сам од њега. Прва моја сазнања о нашем народу и родном крају од њега су. Нису то прозе, изванредно продубљује д иле лекци ј е којима родитељи домаћинску психологију српског припремају децу за школу, да би сељака у његовој љубави и ода- тиме потстакли њихову амбицију иости земљи. Други, један непо- или Д а задовоље сујету, да њихова деца знају више од друге. знати млади писац са пуно свеТо су били часови одмора и ражине и љубави опсва најлепшу зоноде у дугиМ) завејаним зимсрпску реку^и живот и рад па- ским вечерима, када сам ја као ших људи на њеним обалама. најмлађе дете седела у његовом крилу и слушала све те приче Трећи добитник жена }е, Бо- Ј н широм отворених очију и упиЈасиљка Павковић, учитељица је, да сваку његову реч _ Незаборавкоја иикад нијр прекинула везу ни су то часови и моЈ 'е најдраже са селом одакле је поникла и ко- успомене из детињства везане су 'ју су велики догађаји које пре- 33 њих живљујемо нагпали да објави Све св °Ј' е слободно време мој отац је проводио или у читању своје записе о страдањима људи . , или обилазећи знаменита места,

савладају њене ћуди и који уживају њене благодети, сигурно да сам нрво научила од свог оца, а онда је дошла школа и књига са својим утицајем. Једно је несумњиво да способност непосредног прилажења сељаку није утицај школе ни књиге, већ наслеђена особина мога оца". Према томе, благодарећи оцу и његовом утицају ви пишете. „.ксте, моја одлука да пишем је утицај мога оца, који ми је често говорио, да не заборавим свој крај и његове људе, а пошто сам школована и писмена треба о њима и да пишем. И кад сам му постављала питање о чему да пишем, одговарао ми је

снебивањем давала сам пре рата ветку довољно је матерад.ала у

по коју ствар у неке часописе и листове. Затим, прелазимо полако на

нашем народу, само је то материјал у опанцима коме није допуштен приступ у салоне. Због

разговор о књижевности, о ње- тога наша приповетка није тако

ним правпима и о њиховим носиоцима. Боса Павковић у излагању наставља:

богата као што би могла бити. свом Човек може за себе да пише, колико хоће, али кад пише за

„На.јвише сам читала и најра- публику треба да има издавача. дије читам ствари које се баве Да би га имао мора да погоди судбином оних који пате и стра- укус публике. Да бисмо у придају. Од страних писаца, разу- поветци дали оио што можемо, ме се у преводу највише сам треба допустити опанцима да учитала руске и француске пис- ђу у салон, бар преко припбветце, затим немачке и италијан- ке ,јер сви послератни покушаЈ 'и ске и друге. Најближи су ми књижевног стварања кроз монДостојевски, Кнут Хамсун и Иго. денски живот скоројевића, оста-

Има и других које радо читам, али су ми ови најближи. Не во-

тражећи доказе којима се потвр-

свога краја. Хтели смо само у ово нсколи- ђују народне приче и предања. ко редова да одамо признање о- Неки су га сматрали особењаком, вим пионирима нове српске књи- што ј 'е покаткад плаћао сељацижевности^ а данас посебно да ма да откопају по коју рушевиподвучемо значај сведочанства ну, са које је он сакупљао безнаБосиљке Павковић, која достој- чајне предмете и ситнице — по но. испуњава своју мисију Срп- мишљењу оних који су копали". киње и учитељице у служби сво- Значи, ви оцу много дугујете? га сељачког народа. А сада да- „Да. Интересовање да посмајемо реч њој самој да нам обја- трам средину у кој'ој живим, сни себе и свој случај. природу и људе који се муче да

Г-ђа Босиљка Павковић кратко: „О свему што видиш и осећаш око себе. Дете, не бежи од тога". Као учитељица ви сте сигурно имали прилике да упознате наш народ? „Као учитељица имала сам нагонску потребу да што дубље уђем у душу сељака из оних крајева где се није дуго гласно говорило. Мучило ме је њихово иеповерење према људима из града, њихова подозривост, ако им је упућено које директно питање, на које је требало да одговоре нешто чиме би изразили своје мишљење или расположење. Али сам их могла и са уживањем да посматрам како се постепено краве и како им се ведре лица кад осете да им се прилази добронамерно и искрено. О свему томе писала сам, али у оно предратно време нисам се усудила ништа од свега тога да понудим за штампање, јер се тада писало више о свему другом него о нама и нашим људима. Мали број људи усудио се да пише о срљаку. Није то био материјал за читалачку публику. Такав сам утисак имала о гледању на друштво код нас пре рата и нисам се усуђивала да изађем пред Ј 'авност са каквим Јовом Радаковићем или Младеном Петровићем, јер свет Ј 'е желео нешто страно и невиђено, а Јове и Младени виде се сваког дана на пијаци". Па ипак, ви сте вероватно штампали неке од ваших ствари? „То је истина, али са великим

у нашој редакцији Снимак С.

Н.

лим тенденциозну књижевност па макар ствар била добро обрађена и компонована. Нарочито ону послератну. Наше писце, класичне и савремене читала сам скоро све. Од приповедача старијих на прво месго долази Лаза Лазаревић, интелектуалац са двоструком докторском титулом, коме ти докторати нису сметали да се бави проблемом села и сељака. И онда кад се по дужности морало о њему у школи учити, ја сам га читала са задовољством. Исто тако драг ми је Домановић са својом сатиром. Од новијих приповедача везма ми је близак Душан Радић, који описује дашег човека онаквог какав је, са свим његовим позитивним и негативним особинама и свим његовим јадима. Од песника на.јвише сам читала Његоша, сем њега веома пеним и волим Ракића, В. Илићи старијег, Јакшића, Бојића, Диса и Филиповића. Дучића не волим. Туђ ми је, исувише госпотски, аристократски песник, а ја сам дете оела. Наша књижевност оскудна је са романом. Успеси народне поезије ненадмашни су. Лирске поезије и приповетке завидне. Мислим да је успео роман нашег младог и рано преминулог књижевника Бранимира Ћосића „ГТокошено поље". Можда смо ми мали народ да пружимо писцу довољно материјала за роман, али за псипо- 1

ли су само покушаЈ и према мом мишљењу нису успели. Вратимо се тамо одакле смо потекли и тамо ћемо наћи сва блага, па и књижевна. Народ који је дао најбољу епску песму ,може да да материјала и за најбољу приповетку, само га треба узети на извору'. Орач Овамо крепки ранитељу мој, Прошли су вихори боја. Сад, место крви, по земљи свој Пск пљусну потоци зноја. Повуци јаче' Низ ланац дуг! У корен Драче Нек рине плуг! Хаје, Хајс! Савладали смо зиме сурови пут Све с нова цвета и расте; Пролећем трепти сваки кут И враћају се ласте... Хаје, Хајс! Мило ли негде звони глас, Као да силази с неба! То рано сунце поздравља нас Песмом будућег хлеба. 0 земљо Крви Обдари пук Мрви, 3а златни струк. Хаје, Хајс! Помози Боже и Ти даЈ Елагослов овој груди! По моме роду проспи сјај И Ти му вођа буди! Хаје! Хајс! АЛЕКСА ШАНТИЋ