Srpski narod

Српски народ, 30 августа 1943

ОДАЈМО ПРИЗНАЊЕ ГЕНЕРАЛУ НЕДИЋУ

Вратимо се за час у 1941 годину и расмотримо тадашше прилике, па ћемо тек по шима моћи да проценимо величину и замах подухвата генерЗла Недића. Генерал Душан Симовић, са неколико безумника само за неколико дана, доведе Југославију у такву ситуацију да ју је Немачка напала 6 априла а 18 априла југословенска војска распала се те је један део српски и словеначки, капитулирао а други део, хрватски, одмах је образовао војску новостворене државе „Независне Државе Хрватске" а Југославија је неповратно пропала. Симовић и шегова влада авионима побегоше у Лондон. У априлу српски народ био је запрепашћен, понижен и застрашен. Комунистима овако стање било је погодно да развију потпуно своју акцију, коју су почели још за време Југославије. Њихове организације и чете ницале су сваког дана али се још не смедоше да испоље јавно. Тек кад отпоче рат између Немачке и Совјета, 22 јуна 1941, они ступише у отворену акцију. Агитатори комуниста размилеше се на све стране Те писменом и усменом пропагандом, разним лажима и умеданим и врло вегатим коришћењем љубави српског народа према националним светињама — помутише разум и свест код многих Срба тако да ови нису могли јасно да увиде кога претстављају ..партизани" и шта они управо хоће. Тек доцније, кад осетише на својој кожи „благодети", увидеше шта ови „ослободиоци" раде и шта хоће, те се многи освестише; До 7 јула акције партизана беху појединачне, невезане и поцепкане. То беху управо пљачкашке банде које су водили одбегли робијаши и којекакве пропалице, банде од пет до десет људи пљачкаша, цигана и олоша сједињених само ради пљачке. Од 7 јула команду над партизанима узимају идејне вође, странци, који дођоше преко граница Србије као и они од заблуделих српских синова, који у комунизму гледаху свој успон на велике положаје на које у Југославији никад не би могли да дођУ- 7 јула учитељ из Пецке, Чеда Милосављевић, са петнаест наоружаних присталица окићених петокраким звездама, упада на вашар у с. Бела Црква, срез рађевски; нареди сељацима да се скупе; одржа им говор о Стаљину, Совјетској Русији и о комунистичком рају ,у овој и нареди да сви способни сељаци прихвате оружје па да му се придруже да „ослободе" Србију. На том вашару уби два жандарма а потом се одметну у шуму. Тиме почиње комунистичка отворена акција. Од тада партизани почеше да убијају жандарме где их нађоше, да убијају полициске чиновнике и претставнике власти, да нападају на жандармериске станице; да нападају на села; да пљачкају општинске и државне касе; да нападају и убијају све виђене домаћине и истакнуте националисте. Почеше да пљачкају, отимају, пале руше на све

стране и убијају сваког ко неће са њима. — Једном речју у Србији настаде хаос. Комесарска влада, која је примила власт од Немаца 2 маја, немајући довољно ни оружане снаге ни ауторитета и поред најбоље воље, не могаше да рашчисти настали хаос. Комунистичке банде узеше велики мах, заузеше многа села, вароши и читаве срезове и крајеве па дођоше и на сама врата Београда код Космаја, Авале, Сремчице, Остружнице и Врчина. У таквој ситуацији комесарска управа даде своју оставку и препоручи Немцима да власт даје човеку који у народу ужива велики углед, поштовање и поверење — генералу Милану Недићу. Немци позваше генерала Недића, који беше интерниран у својој кући, и понудише му да састави српску владу. Генерал Недић, сазнавши од Немаца шта очекује Србију и српски народ ако се одмах не уведе ред и мир, као добар Србин и патриота, прими се да образује српску владу у приликама у којима би се ретко ко примио, ко не воле Србију као он и коме су лични интереси пречи од народних. Генерал Недић није се бојао никаквих тешкоћа, које му претстоје у раду; није се бојао ни хаоса у коме прима владу а није се бојао ни тога шта ће рећи они који по ћошкорима, по кафанама и по разним буџацима шапућу, критикују, осуђују и седе на две столице, које се ч'ак и не виде. Није се бојао ни тога да ће га они из ЈТондона назвати издајником, немачким плаћеником и слугом а још мање се бојао оних што политику воде „из мишије рупе" а ни црно испод ноката не би дали да спасу Србију и Србе неминовне пропасти, а НИЈе се бојао ни од оних који „чекају своје време". Српски народ и историја, у своје време, рећи ће да ли је он издајник, слуга и плаћеник немачки или су издајници они из Лондона који му то намећу. У своје време увидеће сви кроз какве је тешкоће и кроз какве је Сциле и Харибде генерал Недић проводио срцски разлупани брод да га доведе до луке спаса. Али сад можемо рећи: да је он својом челичном вољом, својом енергијом, памећу и предузимљивошћу ослободио Србију и српски народ од комуниста, да је увео ред и мир у земљи и да је тиме спасао и Србију и Србе од уништења. Он је то радио брзо и енергично. 7 септембра за команданта жандармерије одређује ђенерала у пензији Стевана Радовановића. Овај преко ноћи ствара одреде из позваних подофицира југословенске војске и од 8 сетем бра шаље их у борбу: I а П одред оружане силе у ШабЈц, ИТ одред у Умку, IV у Сопот. ^ у Гроцку, VI у Обреновац, VII у Свилајнац, VIII у Сењски Рудниик, IX у Раљу. На позив ђенерала Недића омладини ова се јавља и стварају

се добровољачки одреди а четнике КоСте Пећанца командант жандармерије организује, попуњава, снабдева потребама и шаље их у борбу против комуниста у северном делу Србије. Прве победе постижу одреди, чистећи од комуниста терен око Раље и У Срезу кЈЗСмајском, 3 добровољачки одред поручника Никића разбија комунисте код Дражња, а потом код Варовнице и Дубоке. III одред Српске оружане силе п. пуковника Цвијановића од Остружнице и Умке чисти Посавски срез. VI одред С. О. С. капетана Лазара Кокорца ослобађа Обреиовац од опсаде и чисти Посавски срез до Стублина, VII одред С. О. С. пук. Бабића од Свилајнца чисти Срез ресавски и ослобађа Свилајнац. То све бива за неколико дана и Београд се ослобађа притиска опсаде. Али, у колико расте снага Недићеве војске, у толико све више јачају и комунисти, који уСпевају да 21 септембра заузму.. Ужице и да се рашире даље на Чачак — Косјерић, Горњи Милановац, Ариље и т. д. и да створе „Ужичку совјетску републику". Мачва, Поцерина, Тамнава, Јадар, Азбуковица, око Пожаревца, Свилајнца, Петровца, Крагујевачке Раче — такође су под њиховим терором.

ДВЕ ГОДИ (Наставак са 5-те стране) радник, наш вредни српски сељак највише је учинио за свој народ, за своју земљу, за будућу његову задружпу државу. Он је сво]им жуљевитим рукама као никад до сад, обрадио своју земљу и тиме српском народу осигурао правилну и довољну исхрану. За њим следи српски патриоТа радник под непосредпим воћством свога Старешине претседника вАаде генерала Недића. Ако с друге стране погледамо у материјалан рад владе Наро■■ дног. спас.а,. са истцнским дивљењем морамо одати признање на финансијској политици коју води. под изванредно тешким приликама. Ми видимо да се целокупно чиновништро редовно плаћа са повећаним платама поред тога што му се у виду натуре с времена на време притиче у помоћ. Тако исто редовно се исплаћују пензије као и инвалидске потпоре нашим осакаћеним ратницима и ратним удовама. Помоћ се издаје заробљеничким породицама, не распоређеним официрима и чиновницима — избеглицама. У н.ајоскуднијем времену, са највећим жртвама Влада прибира дрЖавне, приходе и стиже да задовољи готово све државне потребе, у исто време, трошећи огромне суме на јавне радове који служе народним потребама. Сматрамо, да је и ово један добар знак народног повег>ења кога Влада ужива-. Влада Народног спаса поклања велику пажњу и народном просвећивању. И ако живимо у ратним тешким временима, код нас све тколе раде. Влада се стара да у интелектуалном подмлатку не наступи празнина, да се кон-

Налетима српских оружаних одреда, одреда српских добровољаца и дела четника северно од Мораве комунисти бивају разбијени и потискивани на свим странама и после петомесечне борбе Србија је пртпуно ослобођена од партизана и њихових белосветских вођа. : Србија је повучена са ивице пропасти и постављена на чврсту основу а српски народ одах-

тинуитет одржи. Како основна, тако и средња, па и највиша настава редовно се одржава и ако нешто по скраћеном програму. Тако исто раде стручне школе као и приватне гимназије. Народу се чине олакшице да слободно време проведе у забави претстава које му пружају добра стална и путујућа позоришта. и дилетантске групе, поред многих биоскопа у којима се дају одабрани филмови Тако, уживајући у забави у часовима одмора, народ има своје душевне хране, која га одржава да не клоне, да издржи до краја. У о■вом погледу, мора се одати дужно признање данашњем учитељском кадру, нарочито оном на селу, које ради под изванредно тешким приликама. Народна просвета вођена под строгом контролом, чуваће наш народ од завођења на странпутицу са једино правог српског и светосавског пута којим су и наши стари вековима ходили. У једном сумарном преглелу рада .двогодишњице владе Народног спаса, морамо одати признање и слабим српским ,оружаним одредима, под чијом се заштитом обавља цео конструктиван рад око обнове Србије. Овим нашим див-јунацима, у чи}им грудима куца српско срцс нека је изречена велика захвалност на њиховсм пожртвованом раду. Многи млади животи њи хових пџлих другова узидани су у темеље нове Србије, одакле ће чистоћом српске љубави и братске солидарности вечито зрачити покољењима, опомињући их да стечено чувају јер је плаћено скупоценим жртвама најбоље леце српског народа. Малобројне

нуо је од партизанског терора. Ето, само то, па да и ништа више није учинио —- ђенерал Не дић заслужује признање сваког Србина. Сад, кад навршава две године своје плодне управе у Србији, одајмо му заслужено признање и пожелнмо м$ многе среће да и даље брод Србије води сигурним путем у луку ;мира, реда и рада за срећу Србије и Срба. С. Р.

■ '" ■ '■■■--'■■:■, чт ,;ч.та к;ј<№ фаланге али богате светоса^скџџ духом и даље ће бдити над су.дбином своје браће чувајући их од небратске руке које заведене и пометене раде противу интереса своје земље и народа. Они ће одржати ред и поредак тако потребан Србији и српском народу, јер знају да уз њих и са њима свако право српско срце куца и да ако буде потребно, њихови ће се редови устростручити јер Србија мора живети. Када смо бацили један летимичан поглед на рад владе Народног спаса за две минуле године, онда као Срби морамо застати пред напорима ових наших људи и дубоко се поклонити пред истрајношћу коју су показали. Две године рада у окупираној земљи, у једној духовно растројеној средини, са најоскуднијим средствима,. под притиском милиоџских тешкоћа, заиста је то један колосадан напор, коме треба тражити примера. Толико времена нису остајале владе ни у бившој Југославији, где је министровање било знак госпоства и песма према данашњим приликама. За ово исто вреж промениле су се у Лондону ч.етири емигрантске југословенске владе, које нису. имале ни државу, ни народ, ни посла. Шта је влади НароДног Спаса дало вољу за овакав истрајан' и напоран рад, ако не дубока љубав пр%ма српском народу и непоколебљива вера у срећан Васкрс Србије. Молимо се Свемогућем, да им подари живота, здравља и снаге да заврше започсто дело са успехом, јер са њима је Бог, вера и српски народ. Бог чува Србију! П. О.

Група српских заробљеника који раде на једном сељачком газдинству у Немачкој (Снимак: В. В. А.)

Н Е ОБНОВЕ СРБИЈЕ