Srpski narod

Српски иарод, 30 августа 1943

НИКА

АКАЛОГИЈЕ

Свет воли историска упоређења. Зато стално упоређује садашњи рат са Светским из 1914 —1918. Има много људи који ми сле да једно збивање ствара закон према коме се та збивања понављају. Такви људи испољавдју мишљење да је први Светски рат створио законе према којима морају да се воде сви светски ратови. Ови људи траже анзлогију у садашњим догађајима и у он,им из прошлога рата. И они се у својим прорицањима такође придржавају аналогије. Тетурајући тим путем аналогије, неки људи кажу: „У Светском рату ствар је Јзила одлучена на концу четврте године, а у петој години рат се завршио победом демократских држава.. Зато, кажу ови људи, и у садаш њем рату четврта година је одлучна година, а у првим месецима пете године појавиће се успех демократских земаља". Ова аналогија нема никакве основице. Баш напротив, све чињерице доказују да се садашњи рат развија у сасвим другим правцима него претходни, да су садашње прилике ратне стратегије сасвим друкчије него што су биле на прелазу из четврте у пету годину претходног рата. Завршетак четврте године светског рата био је карактерисан следећим важним чињеницама: Турска уморна од истовременог рата на три фронта, на Кавказу, у Месопотамији и Палестини, ка ои чувањем своје обале и мореуза, стајала је пред сломом, јер су непријатељске снаге биле огромне. Бугарска је такође била при крају својих снага и зато је солунски фронт претстављао најслабију карику у стратегиском ланцу централних држава. На италијанском фронту аустриска војска била је изложена тешким искушењима која нису била проузрокована само борбеним догађајима, већ на првом месту — тешким поли тичким приликама у Аустро-Угарској монархији. Немачка се ослободила једног непријатеља, оног источног али зато је имала на западу фронт на коме се морала борити против армије три империје, — Француске, Бри таније и Сједињених Америчких Држава. Тај фронт се морао борити под најтежим околностима које су биле проузроковане тешком привредном ситуацијом у блокираној групи централних држава. Немачка није могла да створи тенкове, јер је челик био потребан за подморнице, а није могла да створи подморнице у довољном броју, јер уопште није било довољно челика. Немачка флота морала је да се повуче на узани простор Северног мора ,јер и поред изврсног јунаштва момчади новог фантастичног средства рата, под морница, Немачка није била у стању да победи на мору морнарице целога света. Зато није могла да сломи обруч блокаде. А блокада је створила такву несташицу код Немаца и њихових савезника да је већ то личило ва глад. Физички изнурени људи подлегли су дејству неприја-

тељске пропаганде која није жа лила лажна обећања како би примамила немачки народ на „частан мир". Под дејством те пропаганде у самој Немачкој створио се пацифички фррнт, кој« је био опаснији од свих других фронтова. Немачка вера у победу била је уништена, и зато ступајући у нету годину рата Немачка је наставила борбу без наде у успех. Зато неко-

свет. У садашњем рату свет се подели оу две половине, и једна се бори против друге. Онда је Немачка са своја три савевника имала против себе Француску, Британију, Сједињене Америчке Државе, Руеију, Италију и Јапан, не рачунајући неколико ма њих држава. Садз Немачка са Италијом и Јапаном располаже снчгом коју јој стављају на расположење све државе Европе и

Блокада није овога пута успела Бр.итаноамериканцима. Бло када је бесмисленост када треба блокирати половину земљине кугле. А то треба учинити са снагама двапут мањим него што су биле у Светском рату потребне за блокаду немачке обале. Сада морнарице Јапана и Италије не помажу ту антиевропску блокаду, већ, наиротив, раде за деблокаду и, штавише, ра-

де на томе да буде блокирана коалиција. Ова чињеница потпуно је пре окренула ситуацију на привредном ратишту. Док је 1918 грдине коалиција располарала благом целога света, сада она не може слободно да расцолаже ни са оним благом које јој је преостало после губитка најдрагоценијих територија. На мору нема господства коалиције, напротив, тамо господари Тројни пакт. Према томе, физичка снага Тројног пакта је неупоредиво већа од снаге централних држава из Светског рата. А снага не пријатељске коалиције је много струко мања од снаге те коалиције у прошлом рату. Са гледишта моралних снага видимо исто. Коалиција лута у помрчини јер нема никакве звезде водиље која би указивала идеолошки пут народима демократске групе. Обрнуто је код народа Европе и Источне Азије. Они се боре не само за своју независност, већ и за високи идеал Новора Поретка. А што је најважније, они ое боре за спас своје културе — високе културе Европе и оригиналне културе А: зије. Они се боре за две лозинке које су разумљиве сваком. човеку, а то су: „Азија — Азијатима" и „Европа — Европљанима". Све је обрнуто у садашњем рату према претходном рату. Обрнут је однос снага, обрнут је однос могућности, обрнут је однос одушевљења, обрнут је ток догађаја, обрнут ће да буде и резултат: победиће Тројни пакт. М. Војновић

За породице нашм заробљеника Док се живог у Србији, и поред свих тешкоћа наметнутих ратним стањем, развија својим током прилагођавајући се новом духу и новим приликама, дотле је добар број наших милих и драгих искључец из тог редовног тока, из свога пословања, одвојен од своје,земље и свога дома. То су они синови нашег народа који ее налазе у заробљеништву. Последице тог њиховог одвајања од родне земље и куће не сносе само они. Нанротив, чести Су случај,еви да те последице још теже погађају њихове на дому, њихове жене, нејаку децу и старе родитеље. Док је с једне стране наша света дужност да се бринемо о нашим заробљеницима, дотле је исто тако и не мање наша света дужност да поведемо рачуна о њиховим породицама, које су услед одвајања хранитеља дошле у тешке прилике. Претседник српске владе генерал Милан Недић схватио ,/е и саосетио њихов положај. Да би за њих учинио све што је могућ$, претседник генерал Недић предложио је Министарском саввту Уредбу о помоћи заробљеничким породицама, која је усвојена и одобрена. Ова Уредба предвиђа да се зз целу земљу оснује у Београду Централни одбор, а за сваки округ окружни одбори при окружним начелствима са повереницима у појединим срезовима и општинама, који ће под руководством претседника владе притицати у ггомоћ по свима молбама заробљеничких породица. Централни одбор већ је наименован и састављају, га: Претседник Стев. Радовановић, дивизиски генерал у пензији, потпретседник др М. Хорватски, помоћник министра финансија, чланови Стеван Пешић, интендантски генерал у пензији, Тома Максимовић, комесар за избеглице и пресељенике, Иван Милићевић, потпретседник Општине београдске, Влада Митић, трговац, Чедомир Петровић, претседник Трговачке коморе, др Светислав Валента, пуковник у пензији и др Вас. Зиндовић, судија. Централни одбор отпочео је рад у Крунској ул. бр. 1. Почетак рада окружних одбора, као и среских и општинских повереника, објавиће окружни начелници. Централни одбор апелује на сва државна надлештва и .јавне установе, као и на све добре и савесне Србе и Српкиње, да га у овом великом, родољубивом и самарићанском послу свесрдно помогну. •■• Упнс у Уметничку школу Јосић Уметничка школа Јосић обавиће угшс старих и нових ученика за све четири године, као и за вечерњи акт, у времену од 1 до 10 септембра т. г. Сиромашни даровити ученици биће примљени и ове године за бесплатне ђаке по цени наставничког колегиума. Ивбеглице ће се примити само по одобрењу Комесаријата за избеглице. Почетак рада у школи накна* дно ће се саопштитц

шјј

шшшш

г - ' * -. ».Ј' : Из првих борбених линија Источног фронта

ттШШшаттШШШшшшКШшшлтшкшШтш

лико месеџи пете године светског рата били су месеци очајне борбе Нмачке против сопственог неповерења у своје мргућности. Оно што се десило у току неколико месеци пете, последње, године рата, било је физички и психички припремљено у току четврте године рата, веома тешке по централне државе. Сада већ имамо слику тока четврте године садашњег рата. Не мачка и њени савезници немају више фронтова ,као што је било онда. Имају само један фронт на Истоку. Додуше, то је фронт тешких борби против непријатеља који је јак, иако је његова садашња јачина постигнута употребом последњих снага. Поред све јачине Источног фронта, то је ипак фронт на коме се Немачка бори само против једне државе, а не против три као што је то било 1918 године на Западу. Сада не поетоји они другосте пени фронтови на Блиском Истоку и на Југоистоку, који су утицали на развој рата и на коначан резултат рата. Британоамериканци би хтели да створе негде на европском копну „други фронт" који би могао да одигра улогу једног од тих другостепених фронтова Светског рата. Али коалиција је веома ограничена у својим могућностима за стварање тог „другог фронта", јер се она бори не про тив групе централних држава, као што је било у Светском рату, већ против два огромна организма, од којих један обухвата Европу, а други — највећи део Истрчне Азије. У Светском рату на једној страни била је група централних држава, а на другој страни цео

народи Азије који броје стотине милиоца људи. Године 1918 Немачка је имала тешких борби на фронту на коме се непријатељска снага из дана у дан повећавала доласком нових дивизија из Америке. Садашње борбе на Истоку су теш ке, али има безброј доказа да се снага Совјетске Уније исцрпљује и зато треба издржати још неколико недеља битке да би се сломила садавдња офанзива, а тај ће слом много значити за развој овога рата, јер Совјет ска Унија није више у стању да подноси поразе као што је могла до сада подносити. Немачка хладнокрвно води ову страшн уборбу на Истоку, јер зна да је њена снага огромна и да њен фронт добија помоћ не само у сопственој немачкој снази, већ и у снази народа Европе који шаљу своје дивизије на Исток. Дешава се ба шсупротно ономе што је било 1918 године. Онда је попуштала снага централних држава а расла неприја тељска. Сада најглавнији борац коалиције, СССР, гУби своје сна ге, док међутим снага Европе ра сте. И у том пораету снага огромну улогу играју одушевљење и самопожртвовање десетина милиона ослобођених Руса који дају своје најбоље људе за про тивбољшевичке одреде. Тај осећај снаге не може бити компромитован неким позадинским доживљајима, као што је било 1918 године, када је позадина нагрнзавала фронт. Баш напротив, сада је позадина чврста и моћна, и то из два разлога: прво, свако у Европи зна да се бори за узвишену идеју, а друго, Европа н~ оскудева у намирницама, као што је било 1918 године.

(Фото: В. В. А.)