Srpski narod

Српски народ, 4 септембра 1943

НОВЕ КЊИГЕ ИЛИСТОВИ Под шестонраком звездом 0 ФИЛМУ

Георгије Павловић: Под шестдкраком звездом, јудеиза« и слободно зидарство у прошлости и садашњости. .Цредговор написао Димитрије Љотић. Издавачко предузеће „Про.сџетна заједница" А Д. Београд. У издању „Просветне заједниђе" изишла је једна од на.јбољих књига које смо до сада имали о масонству. Г. Димитрије Љотић дао је предговор овој књизи, који преставља једно изваиредн > сведочанство о вредности ове књиге; „Потребно је да прво нешто признам. Кад ми је господин Георгије Павловић предџо свој рукопис и тражио да га прочитам, нисам мислио да ћу ту нешто сазнати, Мислио сам да у главном све што треба знати о масснству и ње^овом јеврејском пореклу, знам. Примио сам ипак налог из пошговања које дугуј.ем самој личности пишчевој. Читајући пак ово дело за^тидео сам се, јер сам познао своју готовост да у важној ствари себи придајем више знања него шго стварно имам. Отуд.а када је господин Георгије Павловић сматрао да би неколико речи — као предговор — његову књигу добро претставио читаоцима, ја сам примио позив, уверен да ће иајбољи предговор бити ако признам свој случај. Јер заиста мало знамо о т.ајпом дедр.вању. јевреја, а многп и толико мало да уопште не сматрају да ту нешто има да се .зна." . А о масонству треба даг.лнас,.' виш,е ти доста и па тај начин упознати опасност која Пам прети уништењем. Јеврејин, енглескии лорд и бивши претседник енглеске владе Дизраели, рекао је једном да светом не управљају личности које стоје па челу,, владд и .држава. већ тајна друштва. Та та.јна друштва су свемоћна и њихов утицај се свуда осећа. Највећа међународна сила, којз је била узрок многих историских догађања током векова, сила ко.ја има водећу улогу у данашњој Русији и англосаксоиским земљама, Јесте ЈевреЈСтво. Оно се увлачи, под разним видовима, у све друштвене органи ■ зације као полип, пружа своје иипке у све граие друштвен V живота свих народа. Оно на нама невидљив начин, управља спољном и унутрашњом политиком највећег дела народа беле расе. А џео рад јеврејства је управљен ка једном циљу: светској доминацији Израиља. Али, највећа и; најјача организација коју је јеврејство створило јесте без сваке сумње масонери-ја. Столећима* јеврејство преко масонств.а г.зазива револуције, ратове, руши нем,илосрдно оно што су хришћански народи створили. У масонерији јеврејство има једну моћну и чврсту организацију, у којој се њени чланови слепо покоравају својим наредбодавцима. Тако .јевреји преко масонери.је упропашћују читаве државе и народе, искоришћујући их за своје циљеве. Да наведемо само један пример начина масонског рада: Године 1792 ,у битци код Валмија, армије монархистичке коалици.је против Француске револуције води херцог Карло од Брауншва.јга, ко.ји је масон. Његови војници су много боље организовани и опремљени од арми.ја Револуције. Мећутим, он ипак губи битку! У чему је ствар? Из ложе■ је Дошло наређење да револуционарни војници не смеју да изгубе. И они нису изгубили. I .Оваквих примера може се на-

вести безбројно. Небројено пута ствари се дешавају супротно свима очекивањима, супротно здравом разуму и интересу отаџбине. Јеврејство сматра да треба свим средствима створити хаос, да би се после њега створио ред, онакав какав хоће Израиљ. На на.јвишим масонским степенима, у ознакама 33 степена, под сликом орла стоји натпис: — „Ред из хаоса". А тада ће Месија, светски освајач, остварити сан ју деја да ов.лада целим светом. „Када дође цар Месија, он ће прегазити све гоје точковима својих кола. Тада ће бити велики рат, у коме ће изгинути једиа трећина свих народа. Јевреји победиоци употребиће 7 година на спаљивање оружја побеђених, који ће се покошта јеврејима и принети им боАте дарове, али цар Месија неће примити тај данак од Хришћана, јер сви они мо рају бити уништени. Сва богатства народа прећи ће у руке јевреја, чије ће оДда богатство бити небројено... Најнезначајнији од простих јевреја добиће две хиљаде и осамсто робова и три стотине и десет слушкиња...", прориче Талмуд, закон и света књига јевреја. ЈЕДН& КЊКГА 0 ЛУКРЕЦИЈИ БПРЏИЈИ МагЈа Ве11опа: ГисгегЈа В о г § ; а. М'сМ Теи!е'1, тсМ. Еп§е1, пиг 1Уе№. )У1еп, Каг1 Н. В'1$сћоП Уег1а§. Од увек је Лукреција Борџија интересовала историчаре, око ње је испреплетан бескрајан ланац загонетки, и још дкн данас оиа интересује свет. Лукреција, кћи папе Александра VI. и Ваноце Катанеи, провела је своје детињство и младост у- Риму, - где - је, у Ватиканууфдрасаа-.зајед.нљ: са^ево-ја&три брата, хсрцог(1м рд Гандие, Чезаром и Жофреом. Када је имала тринаест година, почиње се мислити на њену удају. 1 !> н први брак са грофом од ГТзг.пе није по вољи славОљубивом брату Чезареу и бива растур:н. Она се за.тим поново удаје за херцога од Бисељие, кога бескра.јно воли. Али Чезаре мења своју политику и окреће се противнику Лукрецијиног другог мужа. И херцог од Бисељие бива убијен. Лукреција се по тпећи пут удаЈ 'е за Алфонса Д' Есте, херцога од Фераре. Али на његовом дворцу^ она бива хладно примљена, јер су старе италијанске племићске поролице сматрале Борџије као авантуристе и скоројевиће. Лукрецији је успело да задобиЈ 'е пов«рење ферарског двора, али њен брак остаје несрећан. Она покушава да сав бол и несрећу прекрије ћж|њем. Она се се окреће песницЖа и хуманистима свога доба са којима је у најбољим односим.а. Пошто је многобројној деци д«ла живот ■и превремено телесно прецветала, Лукреција умире млада. Тако изгледа живот Лукрециј 'е по Марији Белонћи, која је у своме делу сакупила многобројна документа из архива Ватикана. Марији Белонћи Лукре1" ,: 1 и"> ичгледа као неко чудовиште које Ј'е узело непо,средног учешћа У многобројним убиствима и злочинима, али ни као „анђео", како су покушавали да је претставе неки исто^ичари. Лукреција је у првом реду жена. којој прети опасност да изгуби своју душевну оријентацију, јер јој је судбина нанела исузише тешких удаоана, али на!зад постаЈе господар свога живота и окреће се снсме за шта је створевв. * Књига Марије Белонћи је од великог интеоеса не само за историчаре већ и за сваког онога кога ицтересује једна од најинтересантнијих периода у историји Италије и нашега континента. КибоН Оег(е1 — ГИтврЈе%е1 №Иће1т Рпск Уег1а§, \М1еп 1941 КМ 7.80. После „Позоришног бревира" Емила Пирханса, издало је издавачко предузеће Фрик „Филмски бревир" који је с много пан<ње саставио Рудолф Ертел. Ова интересантна књижица употпуњује једну осетну празнииу у филмској дитератури. На 236 слика и 32 скице попраћене опширним али добро сажетим објашњењима, писав је дао веран приказ киноматографије од почетка, од прелазних фаза до њеног данашњег нивоа. Писац нам у овој књижици пружа не само уметничку страну филма већ и историску, као и решења многих социолошких питања и проблема, који се односе на најмлађу уметност — кинематографију. БАЈКЕ ДАИЕКОГ ИСТОКА А. В. Кригер: На трагу тигра сабљаша. Доживљаји двојице немачких зоолога у пећинама Јабланојског горја. Издање „Про•, светне заједнице" а. д. Стр. 38. У неприступачним областима Чингана и Ђугђура, на обронцима Јабланојског горја, у дивл^ем крају Источног Сибира где нога Европљанина није никада крочила, нашли су др Нојман и професор Мицлаф на траг „Фелис тигрис иримигениус" — Пећинског тигра са сабљастим зубима, страховито прождрљиве звери из Леденог доба. У леденом добу, пре хиљаде година, лед је из поларне области кренуо на југ. Многе, дана<? нспознате животиње, . бежале су испред огромних глечера. Била је то трка за живот. Хитрије су измакли, а тромије и непокретније жинотн.е : с-у застале и угинуле. Лед, дебео десетиНама метара покрио је њихове остатке. И, благодарећи тој околности, ми данас знамо како је изгледао мамут, један од становиика земље тога' доба, јер је лед потпуно конзервирао његове остатке. Путовати непознатим и неиспитаним кутовима земље, излагати се хиљадама 'неочекиваних оџасно,сти да би обогатили науку каквим ретким примерком изумрлкх животиња, то ,је одлика правих и великцх научника-зоолога. Кригерова књижица посвечена је омладини и свима онима у чијим срцима тиња младалачки жар и чежња за путовањима, за непознатим земљама, она нас уводи у земљу Тунгуза, или како их још називају морских Тунгуза, јер Станују у приморју Охотског мора. И данас, у двадесетом веку, живе ти људи потпуно одељени од цивилизације и културе Тунгуски канови су измислили причу да ако неко дође да однесе остатке мамута који се налазе у леду, као у хладњаку. тада би дошло до пропасти Тунгуза, јер би их напустили њихови собовим'еленн којн им служ'е и као хпана и као тег-леће животиње. Разумљиво је оида да се Тунгузи не устручавају да по сва ку цену сачува.ју своје највеће благо — собове, и да ,је за једног научника врло тешко да овде врши своја истраживања. Као узбудл>ив филм пред нашим очима се развијају борбе научника с.а Тунгузима, људима ко.ји спавају јашући на сво.Јим малим коњићима и тако преваљују десетине километара опасцог пута, њихове борбе са манџурским тигром итд. Лако" и н°усиљено пише Кригер о догађајима који нам стално држе нерве у напетом стању, и нама се чини као да и сами у њима учествујемо. ■ „Просветна заједница" Је врло добро урадила што .је издала ову књижНцу: она ј 'е корисно послужила омладини, која ће у Кригеоровом тигру сабљашу наћи забаве и уједно упознати таЈ'не земаља Далеког Истока.

(&> @>

СВАКОДНЕВНЕ ЕМИСИЈЕ БЕОГРАДСКЕ РАДИО СТАНИЦЕ 5.00— 6.15 Другарски поздрави 6.15— 7,00 Емисија за српске сељаке и вести на српском језику 7.00— 7.10 Вести на немачком језику 7.10— 9.00 „Добро "јутро, драги слушаоци!" 9.00— 9.20 Вести 9.20—12.00 Пауза 12.00—13.00 Подневни концерт 13.00—13.10 Вести на српском језику 13.10—13.50 Подневна музика 13.50—14.00 Вести на немачком ј 'езику 14.00—14.50 Иешто за тебе 14.50—15.00 Извештај о водостању 15.00—15.30 Извешта.ј Врховне команде с лаганим ионављањем и кратке вести ,за војску 15.30—16.00 Пауза 16.00—13:20 Српске емисиЈ*е 18.20—18.40 Час немачке народне групе 18,40—19.00 Музика за тебе 19.00—20.00 „Из савремених догађаја" на немачком језику и вести на страним .језицима — бугарски, мађарски, француски и румунски. 20.00—20.20 Вечерње вести 21.40—22.00 Поздрави младог београдског стражарз 22.00—22.15 Последње вести 00.00—02.00 Поноћне мелодије. НЕДЕЉА, 5 СЕПТЕМБАР 14.00—15.00 Нешто за тебе . 15.00—15.30 ИзвештаЈ". Врховце романде ,и кратке вести за вој'ску 16.05—17.00 Београд поздравља Бор ; Суделују: Народни оркестар Милановић, Вука Шехеровић, Јован Милићевић^МоМост.арац, Рада Перић, сељстет Симић, Во.јин Поповић, квартет Ђорђевић, Мирослав Баџевић, Бора Савић-Крушарац. 16.00—13.20 16.00—16.30 16.35—17.00 17.00—17.30

17.30—17.40 17.40—18.10 18.10—18.20

ПОНЕДЕЉАК, 6 СЕПТЕМБАР Српске емисије. Емисија наших ватрогасаца Концерт. радио хора. под управом Ботдана Цвејића Народне песме и музика. Изводи народни оркестар под управом проф. Петра Крстића. Солисти Драгица Ценић и Бранислав Пивнички Предавање. Народне песме певају дует Срнић и Божидар Грујић уз пратњу народног о|>кестра Обреновић Из савремених. догађаја. ,

УТОРАК, 7 СЕПТЕМБАР 16.00—18.20 Српске емисије. 16.09—Ц-ПО Музика из тонфилмова. Изводе секстет Симић, Војин Поповић, квартет Ђорђевић 17.00—18.10 Народни звуци. Изводе: Народни оркестар Милановић, тамбурашки оркестар Араницки, Лела Лештарић, Радослав Павловић, Злата Јефтић и Павле Радошевић 18.10—18.20 Из савремених догађаја. среда, 8 септембар 16.00—18.20 Српске емисије. 16.00—16.30 Мали концерт. Изводе: Нада Бранковић (клавир) и проф. Петар Стојановић (виолина) 16.35—16.50 Концерт женског октета под управом Богдана Цвејића 16.50—17.00 Из савремених догађаја 17.00—18.20 Забавни час. четвртак, 9 септембар , 16.00—16.30 Забавна музика. Изводи забавни оркестар под \правом Фрање Седлачека. Солисти: Бранка Т ЧРутко и Д. Лазаревић 16.30—16.35 Извештај Врховне команде. 16.35—17.00 Српске мелодије свира квинтет Николић 17.00—17.30 Звуци тамбурица. Изводи тамбурашки оркестар Араницки, Наталија Катинска и Миле Јањић-Мостарац 17.30—17.40 Предавање. 17.40—18.10 Дечји час 18.10—18.20 Из савремених догађаја. петак, 10 септемба: 16.00—16.30 Аудиција Радио Београда 16.30—16 35 Извештај Врховне крманде. 16.35—17.00 Песма у јесен (плоче) 17.00—17*30 Шлагери Изводе секстет Симић, Војин Поповић и квартет Ђорђевић 17.30—17 40 Предавање 17.40—18.10 Народне песме пев.ају С. Лазаревић и М Милотпевић 18.10—18.20 Из савремених догађаја. субота, 11 септембар 12.00—13.00 Подневни концерт великог радио орки вом Карла Листа 13.00—13,10 Вести на српском језику 13.10—13.5.0 Подневна музика. Свира Ритер секстет 14.00—14.50 Нешто за тебе 14.50—15.00 Извештај о воДостању