Srpski narod

Српски народ, 4 септембра 1943

Фајт Харлан творац филма »Зла.-ан град« објашњава једну сцену

Неоспарио је да је данашња филмска техника учинила знача.; не кораке у свом развоЈу. Прп том је интересантна чињеница да ратни догађаји нису омели ток филмског стварања. Прелаз са црно-белог филма на филм у природним бојама претставља крупан догађај у филмско.ј техници. Пратећи развој овог по-следњег успеха филм ске технике, нат.ао сам у њему велику сличност с некадашњим прелазом са немог на тон-филм. Данас је филм уметнички израз који се служи најреални.јим сретствима. У позоришту се стилизаци.ја слика и говора одиграва на позорници — „на даскама, које значе живот". Међутим филм се одиграва непосредно у самом свету. Прави облаци. права поља, шуме и реке, истински градови ко.је врве животом — то је жива позорница на којој ми играмо. Уиутрашњи декор поила гођава се овој пространој позорници. Желимо ли да прикажемо ствар ност онаквом каква је, тада треба да се што више приближимо савршенству. Једног дана доћи ћемо до новог открића. Прећи ћемо с обичног филма у бојама на пластични филм у бо.јама, а неће бити далеко ни корак ка пластичном тону — који већ данас показује знатне успехе. Тако ћемо етворити савршену слику — слику ко.ја у потпуности одговара стварности. У мом филму у бо.јама „Златан град" шаренило сеоске свгчаности потсећа на сликарске ра дове Пјегра Бројгела, а девојка ко.ја у.плаво извезено.ј сељачкој »ошњи нролази прашким улицама свраћа на «ебе пажњу савремено одевених граћана. што ,је свакако и драмагичан тренутак који не сме да се потцени Данас. у немачким а и у америчким филмовима у боји, дешава се да се публипи понеке слике чине много изразити.је него шта су у стварности. Ово долази одатле што гледалац седи у замраченој дворани и гледа на платно обасјано јаком светлошћу. Према томе јасно је зашто

су боје на овим сликама много јаче. Једног дана неће бити потребно да се дворана за приказивање сасвим замрачи, и тада ће гледалац моћи сасвим да се саживи са сликом на платну, заборавља.јући да седи у биоскопској дворани. Упркос томе. Постоје многи примери који доказују да човек види природу другим очима, него што је она у стварности. Постоје, наиме, оптичке варке. Навешћу само један пример: Снег. који уствари иије сасвим бео, одразује ону боју ко ја га осветљава. За филм у бојама ове појаве претстављају тежак проблем. У Вајмару, у кући бесмртиог генија етеса, био сам запрепашћен експериментима са сенкама у бојама. а које се у при роди често по.јављују, Постајемо свесни шаренила при роде тек онда када се научно бавимо овим питањем Мећутим гледалац не жели да се научно бави исгштивањем тих сликз. већ жели да, седећи удобно на свом месту, има утисак да се нзлази V природи која се пред њим на екрану приказује. За филмске продуценте биће ово најважнији задатак. Треба ублажити боје, учинита их неупадљивим и употребити то шаренило тамо, где га у животу природа пружа. Не сматрам да сам сво.јим филмом у бојама „Златан град' постигао у том погледу савршенство, али веру.јем да смо ми у Немачко.ј учинили знача.јне кораке у стварању филма V природним бојама. Захваљујући гчнијал ном проналаску Агфе, имамо данас Агфа-колор систем, који по мом схватању надмашу.је америчке успехе на том пољу, а тим пре што код Агфа-колора постоји мо гућност усавршавања. Први корак учињен је, и верујем да неће проћи дуго времена, када ће се сасвим престати са продукцијом црно-белих лифмова. Фај.т Харлан

М А Ј И А Лик мајке нашег највећег лиричара прошлог века врло мало је познат, можда сасвим непознат, ширем кругу оних који цене Бранка Радичевића. Међутим, познато је да је мајка Бранка Радичевића Ружа рођена у Земуну, где се и упознала са оцем Бранковим, Тодором Радичевићем, који је тада, као царински чиновник, служио у Земуну. Тодор Радичевић је после извесног времена био по потреби службе премештен у Брод на Сави и ту се, као што је познато, родио Бранко 15 марта 1824 године. 'Опет је, неколико година доцније, Тодор Радичевић био премештен натраг, у Земун. Ту је 1833 године Ружа Радичевић умрла у најбољим годинама. На њеном гробу се још пре двадесет година могао прочитдти запис на каменом крсту; „Овде лежу кости чиновнице Руже Радичевића која се родила 1802 а умре 14-га марта 1833 године поживе са тим 31. године." Изгледа да је у истом гробу била сахрањена и свекрва Руже Радичевић, односно ма.јка Тодора Радичевића, јер је нз истом гробу касни.је нађена и округла камена плс>ча са овим натписом: „Овде лежу кости Стане Радичеђића рођене Станчића која се родила 1781, а умре 17-ог маја 1833 годиие поживе са тим 52." Иначе, мајка Бранкова је од вуковарске породице Михаиловић која је пореклом из Скопља. Старањем Српске цркве«е општине у Земуну, гроб је био држан у пристојном реду. Каква је Ружа Радичевић била као мајка може се видети и из прве биографије Бранка Радичевића која је штампана у првом издању III књиге Бранкових песама. Песме је приредио и издао у Темишвару 1862 отац Брзнков Тодор ,тада царински контролор у пензији' .У предговору се, између осталог, каже: „Кад је пошо у српску школу, мати га је ба, бе и т. д. учила; ал је он тако тешко учио, да је мати оцу му говорила: ово наше дете баш не може ништа да научи; јер док му ја говорим: ба и бе дотле и он гоори, а кад му речем да сам сриче, а он ни запети. То је тако једно два месеца тра.јало. за које је време увек, како би из школе дошо, матер молио, да га учи буквар срицати. После тога уједанпут престане к' матери долазити и молити да га учи. На то мати оцу каже: гледајдер сада човече. ово наше дете више ми не долази, да га учим. мора да је на.јгори ђак у школи . Мани се жено, одговори он. дете је још младо, њему сад није на памет учење, него игра. Али међутим. ,ја ћу његовог господина учитеља запитати, како се он учи и влада. После неколико дана запита му отац учитеља. како се он учи и влада, на ко.је му учитељ одговори, да добро учи и да се добро влада. он .је, вели, његов први ђак. И тако се по свим гпколама добро учио. Паметствовање је имао особито јако, и све .је лако мого сватити. Нарави је био веселе, косу је имао више смеђу него плаву, и лице дугуљасто. Жеља је његова урек била, да после свршени' наука путује. особито .је желио, да Косово поље види. Он би говорио: ја желим епос писати, али пре нећу ни словца написати. докле Косово не видим, Косово, на којем је

српска слава угашена, слобода изгубљена, а сужанство настало. Грађу имадо, вељаше готову; јер српски епос мора тако исто бити, као и грчки, у њему ће сви нати обичаји уплетени бити. Но Бог не допусти, да то доживи'

ОТАЦ

Бранков отац звао се Тодор рођен је у Новом Саду 27 децембра 1801 године. Пореклом је из Бољевца на Сави у Срему. Као што је напред речено, био је финансиски чиновник. Он ,је имао још једног сина, Стевана који је умро у Темишвару. Један од Бранкових биогоафа, Светислав Вуловић, писао је за Тодора Радичевића у Гласу Српске краљевсце академије 1889: „У књижевним српским листовима и у календарима од 1840 до 1850 год. има од њега неколико малцх и слабих басана и причица, а 1847 г„ мало пре Бранкове прве књиге песама, штампан је у Бечу његов превод Шилерове драме Вилхелм Тел. Превод је у прози, а Вуковим правописом. На својим списима потписивао се некад Теодор (или (Тодор), а некад Божидар. У свем његовом књижевном раду види се смерно знање, али и смерна и добра душа". Још је Вуловић у истом чланку написао: „Бринући се после ране смрти женине сам о својој деци, он им је биа и главни васпитзч Колико ,је Бранко осећао поште и захвалности према своме оцу, исказао је у песми Моје сунце, испеваној 1844 г. у којој се ткхом тугом сећа и своје ма.јке." Тодор или (посрбљено попут сина му) Божидар Радичевић је с правом : био поносан аа свога умрлог сина књижевника. Пред-

говор III књиге песама Бранкових које је издао 1861 годиме ои је потписао овако: Тодор Ради чевић, контролор царине у пензи.Ји, " отац Бранков (курзив наш), а када је 20 априла (2 маја) 1864 године умро, на његовом посмртном листу је стајало: „Божидар Радичевић (отац незаборављеног Бранка) Ц Кр. пензионални митнипе контролор, после дужег боловања"... итд. Тако исто и на иемачком: „ВоИдаг КасИсеуИ (Уа(ег с/еи ипуег&езвИсћеп хег/н8сћеп01сН(ег$ Вгапко)..." итд. В..Ф. ж Мце, сунцеНа небу ми једно сунце сјаје Дању сјзје, а ноћу залази, Ти си, отац, моје друго сунце, Које мени никад не залази Некада сам им'о јоште једно, Зрак је његов већ одавно седн'о, МаЈци срце у груди не бије, Тавна земља њу одавна крије, Ти и братац то је сада све Што оста срцу мом од пре. О, моје срце певањем се жари, И теби мисли с тим да благодари; О, не мож' бити, не мож' никад ово, Јер слабачко је врло пева* слово. Твоја добра, као сунца свет, Моји певи, ка' мирисни свет; Сунце сјаје, сунце живот шаље, Цветак мири, али ништа даље., (3 .јула 1844), *) пев: песма

Држаона Хипотекарна банка изложиће јавној продаји са почетном лицитационом ценом следећа имања:

б СЕПТЕМБРА 1943 ГОД.: 1) плац са зградом Виноградска бр. 73 2) плац Степе Тодоровића, 630 м. кв. 3) плац Степе Тодоровића, 644 м. кв. 4) плац са зградама Кнеза Павла 29 5) плац са зградама Војв. Анђелка бр. 43 8 СЕПТЕМБРА 1943 ГОД.: 1) плац са зградама Војв Анђелка 39 2) плац са зградом Војводе Бране 57 3) плац са зградом Крунска бр. 36 4) плац са зградом Кнеза Павла бр. 106 Продаја ће се обавити у банчиној згради, Скадарска бр 33, од 10—12 час. где се могу добити сва даља обавештења. 629 1—1

Дин. 400.000.Дин. 320.000,Дин. 320.000.Дин. 2,500.000.Дин. 450.000.—

Дин. 500.000.Дин. 700.000.Дин. 4,500.000.Дин 4,200.000.—

ДРЖАВНА ХИПОТЕКАРНА БАНКА изложиће јавној продаји са почетном лицитационом ценом следећа имања: 10 СЕПТЕМБАР 1943 ГОД.: 1) плац са зградом, Кнеза Павла бр. 104 Дин. 4,200.000.2) плац са зградом, Госп Јованова бр. 77 Дин 3,000.000.3) плац са зградом, Госп. Јованова бр. 79 Дин 5,600.000.4) плац са зградом, Ђуре Даничића бр. 4 Дин 2,000.000.5) плац са зградом, Далматинска бр. 87 Дин. 800.000.6) плац са зградом, Цвијићева бр. 118 и 120 Дин. 2,000.000 13 СЕПТЕМБАР 1943 ГОД.: 1) плац са зградом, угао Кап. Мишине 46 и Скен. Бегове бр. 37 Дин. 2,000.0002) плац са зградама, Булевар Кнеза Александра Карађорђевића 31 Дин. 1,500.000.3) плац са зградом, Рајићева бр. 14 Дин, 1,500.000.4) плац са зградама, Скендербегова бр. 10 Дин. 1.400.000,5) плац са зградом, Принца Евгенија 37 Дин. 2,000.000.—. Продаја ће се обавити у банчиној згради, Скадарска бр. 33 од 10—12 час., где се могу добити сва даља обавештења. ФИЛМ У БОЈАМА - ФИЛМ БУДУШСТИ

Родитељи

Бранка Радичевића