Srpski narod

Српски народ 11 септембра 1941

Свесни Ваљевпи и Моравци иротиву кобне акције „шумских"

После Крушевца, народ у Ваљеву и у Јагодини казао је своју реч, осуђујући у име правог српског родољубља непромишљенђ поступке »шумских«, који наносе највеће зло српском народу и могу изазвати националну катастрофу. Народ је исто тако манифестовао своју вољу да у слози, одазивајући се позиву генерала Недића чува ред и мир у земљи, одају&и се само раду и стварању. У данашњим критичним часовима, када заслепљеност и непромишљеност једне незнатне мањине, може навалити на српски народ најтежа искушења, ови докази здравог разума и националне свести код огромне већине српског народа, јесу утешни знаци. Они нам дају наду да ћемо пребродити све тешкоће, савладати сва искушења и сачувати свој опстанак и обезбедити себи бољу будућност. Глас Ваљевске нахије

Заједно са Шумадијом Ваљевока нахија исповедала је од увек најчистије српско родољубље и предњачила је у напорима националног прегнућа. Тако се и у овим судбоносним данима међу првима чуо њен глас. На великом народном збо(>у у Ваљеву народ је преко осамнаесторице својих најугледнијих прбтставника осудио нетативан рад и рушилачку аКцију „шумских" људи, који врше непромишљене поступке и крваве злочине у име Драже Михајловића. Пре почетка збора окружни начелник г. Драг. Лукић позвао је присутне да бдаду пошту сенима поубијаних од стране отпадника, па је ваљевски Свешгеник Воја Степановић захВалио Гооподу Богу што и у о&им тешким прилИкама није оставИо српски народ, него му је послаО . генерала Недића да га спасе од пропасти. Бивши народни посланик Михајло Јевтић-Кајле, позивајући народ да послуша савете генерала Недића, рекао је између осталог: „Ми смо дужни ради живота наших, наше деце и р&ди потомства српског народа и Србије да очувамо ред и мир. Ако ми недамо никакав повод завојевачу

да према нама примени репресалије издржаћемо тешкоће овог светског рата и доживећемо слободу. Да би смо то постигли тре-

Ваљевски трговац Драгић Тадић осудио је такође рушилачки рад самозваних „шумских ослободиоца", позивајући народ да се држи девизе генерала Недића: ред, мир и слога, па је затим земљорадник из села Голе главе Ранисав Малешевић рекар: „Ја мислим, да позовемо све који су напустили своја огњишта, своје домове да се врате својим кућама и свакидашњем послу и Р а ДУ. јер је њихов рад ако и даље продуже у шуми штетан по српски народ. I Због њих падају невине жртве и стварају се згаришта од српских домсва. Сви треба да помажемо рад владе генерала Неди-. ћа, а да заборавимо старе ком-

Сељаци са сузама бола одају пошту нсвш-шм жртвама

ба да имамо увек пред очима геслб претседника Владе: ред, мир и слога. Држећи се тога гесла ми ћемо успети: сачуваћемо народ од опаснобти која му прети и невоља ће нас обићи". Земљорадник Витомир ДавиДовић, бивши народни посланик из ПоДгорине, који је рекао да се За нас поставља питање хоћем« ли се сачувати па је затим указао на кобне последице рада „шумских':

„Има наше браће, синова ове земље који су отишли у шуму нехтејући да признају стварно да смо побеђени. Зар ми док смо имали Вбјску нисмо могли да урадимо ништа, изгубили смо рат за неколико дана, шта би учинио сада један устанак? Претворио би Србију и гробље и згариште. Претседник Мионичке општине Живорад Кандић, износећи право стање ствари, рекао је поред осталог: „НажалОст још има људи заслепљених туђинском пропагандом кОји уносе немир у редове мирног и радног српског народа. Ти људи, који живе у шуми и студа праве разне испаде наносећи бол и јаде своме народу, највећи су непријатељи рода српског". Претседник Попучанске општине упутио је свима следеће речи: I „Ми треба да слушамо савете наших пријатеља, а нарочито највећег Србина претседника владе Милана Неаића који је лепо рекао да смо ми мали и да треба да будемо мирни и да радимо своје пОслове. Треба да опростимо једни другима оно што је до сада било, ако то могу да учине уцвељене и упропашћене породице. Али нека се бар у дванаестом часу тргну, нека престану да страдају невини људи, жене и деца. Није право да се узалуд лије српска крв. Ако тако будемо радили изгубићемо све што имамо, остаће земље без народа. Онда може да се оствари жеља нашег непријатеља да ће друмови пожелети Срба а да Срба нигде бити неће.

Немојте се заваравати: Капитулација Италије је без утицаја на војнинку ситуацију.

шијске и партијске мржње." Студент технике из Ваљева Богољуб Милосављевић изјавио је Да је омладина спремна да угуши сваку илегалну акцију, на је затим бивши потпретседник Народне скупштине Радисав Вучетић изнео кобну улогу Драже

Доста је српских живота изгуб* љено у лудо. Време је да се прошлошћу поучимо и памећу спасавамо. Немојмо да наседамо већ мирно треба да радимо своје послове и да сачекамо свршетак овог великог рата. Само тако ми ћемо сачувати своје главе и главе српског народа". Бивши народни посланик Коста Алексић жигошући акцију „шумских" која је изазвала непотребне жртве, рекао је: Дисциплином укротимо све оно што је одвећ бујно и неодмерено. Верујем да је свима на-

ма мио живот, да желимо сачекати крај рата ами будимо мудри, паметни, мирни и послушни. Омладину заклињем да послуша савете генерала Недића да сачува своје животе јер је омладина узданица Србије". Говорили су затим на крају и Душан Антонијевић из Лелића, бивши народни посланик Миливоје Бојић, добровољац Ђорђе Ковачевић и потпретседник Пољопривредне коморе Живорад Милић, који су сви жигосали рад „шумских одметника",

Свест народа у Поморављу

Народ, који живи дуж Мораве, оа живом историском традицијом, окупио се прошле недеље у своме културном центру, у Јагодини и преко својих говорника оптужио је от-паднике, који из шума чине злочине и лудости, доводећи у питање опстанак српског народа. Први је говорио јагодински адвокатГвозден Џелатовић, који је рекао да кад се искрено говори мора се признати да је стање под окупацијОм подношљиво, па да је зато још више за осуду акција „шумских". Бивши народни посланик Свет. Марковић, земљорадник из Брусја, говорећи противу руши лачке акције „шумских", рекао је између осталог: Нередима нећемо постићи слободу. Велике силе ће одлучити нашу судбину, а спас српскога народа лежи у томе, да у миру

Михајловића и његових људи: „Од нас зависи наша судбина. и реду сачека Крај рата. То је,

браћо, оно што сам имао да вам кажем и братски да вам саветујем да слушате упутства спасиоца српског народа генерала Недића". Земљорадник из Ћуприје Милан Михаиловић, устајући противу недела „шумских", који хоће пустоловине, рекао је: Ми, Мсравци, треба да признамо, да нам је Влада генерала Недића очински саветовала како треба да поступамо, па да пребродимо тешко стање у коме се налазимо. Ми смо те савете примили, а и раније смо увек у миру сачекивали догађаје. И сада, нама је то потребније него икада, да миром, редом и радом обезбедимо свој опстанак. Велике силе нека се разрачунавају, ми смо, Срби, пролили доста крви и сада нам је једина дужност, да до краја рата сачувамо мир и поредак, како нам то очински саветује генерал Милан Недић".

СВЕТИЊА НАД СВЕТИЊАМА

(Наставак са 1-ве стране) Можда су пак то неке расне особине или особине стечене у посебним приликама културног и духозког развоја на међама Запада и Истока? Можда је то наш народ несвесно изразио у миту Зидоња Скадра на Бојани ту борбу између градитељског и рушилачког у нама, кад тајне силе поруше преко ноћи, у мраку, оно што се изгради и сазида преко дана. Људски разум и национална свест са ужасом застају пред овим крвавим призорима клања честитих домаћина и мучког убијања из заседе родољубивих омладинаца. Сви ови шумски људи, клањали се петокракој или шестокракој звезди, живећи месецима по шумама, као да су изгубили особине културних људи, као да нису више ни људи ни Срби. Пред овим неделима и у страху од коначне катастрофе, у коју нас вуку оеи заслопљеми и помахнитали, наш је свет ужаснут и дубоко револтиран. Крушевац, после мучког убиства добрих родољуба, први је

је карактеришу човека и правог Србина. У Крагујевцу је народ најсвесрдније прихватио речи Претседника владе генерала Недића, који као врховни закон данашњице проповеда братску слогу и љубав, опомињујући можда последњи пут малоумнике из шума да »нико нема права да се

лакомислено игра судбином читавог једног народа«. Затим су свесни Ваљевци и Моравци, у чије родољубље нико не може посумњати, подигли такође свој глас, осуђујући овакве поступке »шумских« и сваку њихову акцију која доноси пропаст српском народу.

Народ се пренуо и поред терора који врше »шумски«, смело и одлучно испољио је своја права осећања, свсја схватања »чојсгва и ју -зд ^ва«, која еу била његова сиага у прошлости, када је био цењен и виђен међу народима.

Он неће да допусти да у историји остане забележен као незрео и неозбиљан народ детиње памети, који је мислио да у данашње доба незамишљених техчичких сретстава један мали сељачки народ са неколико стотина пушака може да утиче на ток догађаја у једном сукобу гигантских размера. Он неће допустити да остане записано да у тој мери није имао разумевање за стварност свога доба, него је мислио да се некаквом хајдучијом из прошлих векова може нешто данас постићи у једном свету, који је техника у основи изменила

дао израза овим осећањима, ко- за последњих сто година, као да

је прошло читавих хиљаду година. Ми смо уверени, знају1ји пр^во расположење народа и судећи по слободном јавном испољавању његових осећања да је он на висини догађаја, да правилно схвата свој положај и да зна шта му је дужност. Крушевац, Крагујевац, Ваљево и Јагодина, као и друге манифестације сведоче о тој вољи српског народа да у слози и љубави сачува ред и мир далеко од сваке пустоловине, коју му намећу Лондон, Москва и Вашингтон. I »с.-н.в