Srpski narod

•дЈЛГЈ—" кЈГ'

Српски народ ? октобра 1943

Неџемш пре1лед> ме%ун&ра $Ш4$с Трећа годишњипа Трошог пакта

< ИдеЈа Тројног пакта — а то јЛкачи и ратна илеја Бсдиља држава Тројног пакта — је веома једноставна: Евроаа 1&рокл»анима и Азчја Азијатцма Нема природнијег политичког »акона и оправданијег политичког захтева него овај — Еврона Европљанима. Европа треба да живи без мешања у к>ен живот снага које формално или Идеолошки не припздају европској култури. |«> ј 'Америка, односно Сједињене гАмеричке Државе не припада% формално нашем континенту, међутим од Светског рата нао'-V "

и данашњи рат

је одбргнбени рат уколико се гу више да живе на малом про-

тиче снага Тро.јног пакта, а гра бежљиви уколико се тиче коалиције. Та грабежљивост се најбоље види из једног документа, који је министар Рајха Рибентроп објавио у изводу у свом последњем говору. „Садашњи рзт пружа прилику, која се цикад неће поновити, да се аглеричка извозна индустриј;а ослободи европске конкуренције на

У п{мкуству Вође Рајха приликом потписивање Тројног пакта фон Рибеитроп говори '

* .• вамо стално се мешају у поли тичке прилике Европе. Британија не може да се сматра да је саставни део Европе зато 1дто њени интереси леже ван нашег континента, у областима других континената где се налази британско царство. Осим тога, психа Енглеза и њихови назори у погледу политичког морала радикално се разликују од европских. Енглеска, међутим, традиционално води у Европи политику интрига и утиче на европски живот у најгорем смислу. Трећа непријатељска сила, бАљшевизам, је туђа Европи, јер је идеолошка разлика између европске културе и онога. што НЗзивају совјетском културом огромна. Али совјетска . влада са њеним главним циљем, светском револуцијом, притискивала је европски живот својим револуционарно-политичким те»сњама. Европски народи хоће да буДУ независни од економског нмперијализма САД, од политичког империјализма Британи.је и од револуцонарног империјализма московског комунизма. Исто тако и народи Источне Азије не могу више да трпе чињецицу да је већи део тих народа подвргнут колон«јалном или полуколонијалном статуту. То ииеу више они дивљаци, кој« су „откривали" авантуристи, морепловци, трговци или научнрци. То су народи који су на темељу своје националне многовековне културе изградили више-мање савремене по.јмове о животу и згто немају више потребе за туторима. Њихови најглавнији и најбескрупулознији тутоои били су Британија и САД. Народи Источ не Азије боре се за лозинку: „Азија Азијатима" исто тако као гато се народи Евоопе боре за девизу „Европа Европљанима". То је њихово право, то им нико ие може оспорити. , X том погледу садашњи рат

смтским тржиштима. Стога је потребно да се под изговором војиичког вођења рата темељно разоре бомбардоиањима европски инду стриски и прагтанишни градови, и на тај начин за дуже време искључе Из такмичен>а". Рат бандита против Европе и рат господара робља против Азије. То је СуштиПа британоа' меричког ратбвања. Уз то треба додати рат мрачног комунизма против светлих идегла културне Европе. I Ако се пре три године, на дан склапања Тројног пакта ова истина. о суштини британских, а меричких и совјетских намера могла само наслутити, сада је о на очигледна. Не објавивши до сада званично ратне циљеве, Вашингтон, Лондон и Москва су целом својом политиком у рату и својом стратегијом открили те циљеве. Најважнија ј.е у тим циљевима намера да и даље, у случају победе коалиције, остане оно стање које је највише допринело стварању рат». А то је подела држава на луксузно богате и на сиромашне. Као што је министа.р Рибентроп рекао, постоји једна велика непрарда на свету: док неки народи рарполажу огромним територијама које ни сами не могу да искористе, дотле се други народи формално гуше на оним малим комадима земље који им припадају. Ту неправду треба уклонити. И зато овај рат није само рат за независност европских и азиских народа, већ и рат за проведнију расподелу земаљеких блага. И ова чињеница даје рату Тројног пакта одбранбени карактер. Државе Тројног пакта не боре се ради обогаћења, већ захтева.ју праведнију расподелу земаљских блага у нужној самоодбрами, јер ти народи не мо-

стору својих територија. Одоран бени рат воде државе Тројног пакга ,и ззнј је правда на њиховој страни. На њиховој страни је правда, а у иото време и слога. 1 овори триЈу министа.ра — фон Рибентроиа, Мусолинија и Шигемицуа — сведоче о потиуној једнодушности и Једномишљености свих пар.нера 1роЈног пакта. Обрнуто видимо код непријатеља. Сада се говори да ће се још ове године састати тројна конференција САД, СССР и Британије. И том приликом у британоамеричкој штампи испољгва се бојазан да ће Стаљин доминирати на тој конференцији. Британски лист Екоиомисг, изгледа, не верује у могућност јединства у политичким циљевима Лондона, Вашингтона и Москве, и зато предвиђа опет поделу иртересних сфера или један облик регионалне организације, у којој би свака. од три велике силе била окружена једном грулом полуеуверених држава. И московски лист Правда ка Ј же правду о европским проблемима, и то каже на та.ј начин што третира те проблеме са ч.исто еовјетског гледишта, не узимајући у обзир чињеницу да Енглези и Американци могу имати свој сопствени став V погледу ових проблема. Али, и поред несумњивих докава да постоји затегнутост односа између. Англоамериканаца и Совјета (о томе, на примс.р, сведоче послсдше из јаве британ-

ског министра спољних послова), ипак треба имати у виду да су те несугласице само периферне природе. У главном, у битном питању, дошло је до споразума пошто еу Британбамериканци одобрили Совјетима господарење у Европи. Кс.<о први корак ка остварењу тог господарења М.осква је одредила свог прететавника за Медитерански комитет. Одређен је Вишински, који је дупло чувени човек. Чувен је по томе што је у својству генералног тужиоца СССР, а згтим као водилац Г ПУ-а, био најбруталнији руковалац комунистичк.ог терора. Чувен је и по томе, што је у својству заменика комесара за спољне послове унео изричито бруталну ноту"у аферу пољске владе.у.вези са ка.тинским открићем. Стаљин је послао у М.едитерански комитет свог на.јбрутглнијег сарадника, и тиме је ггоказао да ће комунистичко крило тог ком.итета имати главну. улогу. Британоамериканци већ сада припрема.ју терен за Вишинског, и постављају у Јужно.ј Италији на административна места лич-

Џон Андерсон, познати конзер-' вативни империјалиста, кој!! је у Индши стекао крваве заслуге захваљујући својој окрутности. Скоро истовремено у вашингтонском кабинету на место Самнер Велса дошао је Стетиниус као држа.вни потсекретар у минич старству иностраиих послова. О^ во је човек који се недвосмислено припремио за капиталистички и империјалистички програм. Према томе, облик политикб држава коалици.је добиЈ"а све о ј дређени.је црте: СССР ј 'е засту-. пљен терориетом, у Британији се истиче консервативац, у САД политика прелази у руке империјалиста капиталистичког правца. На другој страни видимо на-< поре који приказују да се поли« тика држава Тро.јног п.акта креће у правцу искрене међународ* не сарадње и обезбеђења интеч реса малих народа. У Европи Ра.јх организуЈ'е за-< једницу народа!, независних и слободних. У Азији Јапан ради: на истој баз.и, а. Асошијетед прес пише из Иђшингтона, да су тамошњи меродавни круго* ви одбацили мисао о стварању;. после рата међународне полици-'

је за одржавање мира- У шингтону намеравају да

Вач!

ности познат.е стичког става. Попуштајући пред Совјетима у медитеранској зони, а 'то зн.ачи у целој европско.ј зони, Британоамериканци се спремају за велике међусобне империјалистичке борбе у двугим зонама. У лондонском кп.бинету за миниг-тр.а финансија је наименован

створс 4Ј|

због свог комуни- такву полицију искључиво од А*]

мериканаца и зато постоји про- 4 јекат установљења после рата" америчке ваздушне флоте од 1 ! 25.000 бомбардерау која треба уј својству ваздушне полицнЈ 'е дај контролише цро свет. Америчка претензија за св«тч. ско господарење долази све ви-ј ше до изражаја, МЕС. Д-

светски поредак

Енглеска се налази у овом рату притешњена између два савез ника, који имају много више моћи, него што је. то британска империја икада имала. Она више не игра улогу јед.не велике силе, која је пресудна у једној коалицији, као што је- то био слу чај у прошлом светском рату, напротив она је принуђена први пут у својој историји, да се прилагођава жељама и тежњама својих савезника, Познато је, да је то довело не само до потпуног попуштања Совјетској Унији у свима европским питањима, већ и до продирања туђег начина мишљења у саму Енглеску, која се до сада ограђивала, и с.матрала све што није енглеско мање вредним. То важи и у односу према Американцима, према којцма су се Енглези увек осећали духовно вишим, социјално и снагом своЈ 'е традиције, док сада имају осећај, да су у положају с;лабијег партнера. То се могло уочити из говора, ко.ји је одржао Черчил у Кембриџу, кад га је хервардски универзитет прогласио за почасног доктора. Черчил, том приликом, није пропустио да нагласи да му је мати Американка, као и да истакне неке чињенице, којима ј 'е хтео приказати све народе кој'и говоре енглески, као ј 'едну заједницу. Тиме је хтео, да прикаже енглеске прилике у што ружичастијој боји, што не, одговора

& о 0 Винстон Черчип 4 '

стварности, да да биланс обеЈ - у народа, и избегао стварање неугодних закључака по британску империју. Полуамериканац Черчил оцртао је слику будућности, у којој се све контуре, у светлим бојама сливају у једну целину: заједничко држављанство свих који говоре енглески, ублажавање права суверенитета оба народа, осигурање мира, и то све надајући се, да ће у тој заједници Енглеска имати водећу улогу, док би им Американци ставили на расположење потребне масе. Американци би имали за дужност, да сносе одговорност за цео свет, пошто сама Енглеска је сувише слаба, да би сама ове далекосежне задатке савладала. .Све. то што је Нерчил

са једном чудноватом мешавином уображености и слегања раменима, претставља стару методу давањем потстрека другим на родима, за решавање најтежих задатака, док би се ограничена снага Енглеске, што више поште дела. У погледу будућности употребио Ј 'е Черчил стару изреку, и то, да постоје само две могућности, или ј 'едиа светска анархија или један светски поредак. Шта се под тим Черчиловим „новим светским поретком" подразумева, одавно је познато: неограничена владавина Еиглеза, Американаца и Совјета над свима народима света. Черчил је наново тврдио, да Енглези и Америкацци не желе задобијање територија ни тлачечење других народа. Судбина оних земаља, које.су окупиране од „Уједињених народа", дала је потребан коментзр (Наставак на 5-тој страни)

пскн

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину писта: Велибор ЈониК ВЛАСНИК! Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 меианин, I степениште (Палата Извозне банке). Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Теп. 21-772. Тромесечна претплата 36 динара шаље се преко »Пресв« а. д. Влајковићева 8.