Srpski narod

Српски ларод. 2 октобра 1943 '

Буре без дна

У извештајима немачке Врховне'команде појавили су се називи места која већ припадају нашој балканској зони. Неколико подлих генерала из УмбертоБадољеве клике ступило је у додир са комунистичким бандитима и покушало да даду отпор немачким трупама. У источном делу италијанске провинције Венеција и источно од ње дошло ,је до већих борби у којима су комунисти потучени, заокружени и иду ка своме уништењу. Град Сплит, где је оперисала, поред комуниста, једна италијанска дивизија, заузет Је на јуриш и тиме је Енглезима одузета нада да ће моћи да употребе ту луку за своје циљеве. Бадољеви војници се боре са истим „пожртвовањем" са којим су се борили у току целога рата, када су били у рукама генерала саботера. Острво Крф је заузето од стране Немаца, и том приликом заробљено је више хиљада Италијана. Немци су у току 20 дана ликвидирали отпор Бадољо-комунистичких група и сада су господари ситуације на целој источној обали Јадрана. На другој обали није било. ве1их ратних догађаја сем уласка ганских трупа у град Фођиа, који се налази 100 километара североисточно од Бариа. Енглези су одмах преко радиа јавили да је запоседање места Фођиа значајно по томе што се са његовог аеродрома могу одашиљати ваздухопловне форма.ције за бомбардовање разних градова на Балкану, а између осталих и Београда. Ова констатација коначно поби.ја детињасто мишљење оних наших лудих англофила који су веровали да Британоамериканци неће да бацају бомбе на Београд. Ова констатација је уједно и

Нерчиловсве (•Нвдтавак са 2-ге стране) томе. У тим земљама и нема ничег другог до тлачења, насилних решења политичких питања без питања тих народа, економска беда, са јасно оцртаном намером за једно планско искоришћаваи»е и у будућности. Све друго се да видети из послератних планова, по коЈ'има се ј "авно расправља у Енглеској и Сједињеним Америчким Државама, које имају ознаку једне огромне, добро организоване пљачке. Овај „нови светски поредак", кој'и се ослања на ваздушни терор против цивилног становииштва, самовољну поделу животних намирница и сировина од стране монопола Енглеза и Американаца, не претставља ништа ДРУго, до једну беспримерну светску анархију. Исти је случај и са идеолошком страном, о којој је Черчил говорио, коју је претставио као борбу против „тиранија" као циљ англо-америчког рата, која је у стварности повезана са Стаљиновим системом најбезобзирнија тиранија на свету. Енглеској и Америци није стало до неких идеала човечанства, већ до уништења Немачке и Јапана, као јаких фактора у светској политици, како би могли диктаторски из Лондона, Вашингтона и Москве, да владају целим светом. Оно што ј 'е Черчил рекао о заједничком ставу „народа који говоре енглески", нарочито онај део, када говори о англосаксонској ' наклоности", за фер игру према сиромашним и немоћним",

значајна опомена за становништво Београда које треба да се стриктно придржава правила о замрачењу, ако хоће да избегне непотребне жртве. Најзад, ова констатација је нов доказ британоамеричког цинизма, ако су уопште за то још потребни неки докази. Британоамериканци се држе веома опрезно у јужноЈ Италији . У свима саопштењима и дописима њихових ратних извештача највише се употребљава реч „полако", када се говори о покретима Ајзенхауреових трупа. Шта значи та реч „полако", видимо по томе да је у току последња четири дана пета америчка армија напредовала свега 8 километара, водећи борбу против малобројних заштитница из армије фелдмаршала Кеселринга. Те заштитнице дају такав отпор који има за циљ изнуравање непријатеља и причињавање му што већих губитака, али, изгледа, немају задатак да се пошто-пото бране на положајима у Јужној Италији. Та област налази се, по свој прилици, испред зоне коју је немачка Врховна команда изабрала за борбу против Ајзенхауера. Тај амерички заповедник не може да буде поносан на своје „услехе" у протеклим борбама. Ти „успеси" купљени су по цену која је исувише висока. У битци код Салерна Немци су имали 630 несталих војника^од којих је један део, по свој прилици, погинуо, а други део заробљен. Међутим, Британоамериканци су имали само заробљених (не рачунајући убијене) 4.500 војника. Кад се томе дода да Немцр нису имали скоро никакве штете у ратном материјалу, а Б.ритаиоамериканци су иЗгубили око 700 хиљада брт. бродовља и већи број ратних бродова, онда се

тски поредак јесте цннизам без примера, треба се сетити социјалних прилика с обе стране Атлантика, ИндиЈ'е, афричких колонија Енглеске. У Черчиловом програму, енглески језик постао би универзалним светским Ј'езиком. За ту циљ не предлаже језик једног Шекспира, већ тзв. „елементарни енглески језик", дакле један примитиван и безрасан облик језика, који највише одговара Американцима. Тиме би условио ј 'едно спуштање духовног нивоа у Енглеској, као што је то спроведено над народима старог руског царства, када се под бољшевичким режимом стварао „совјетски човек", што одговара једноличном типу америчког досељеника. Черчил би хтео да из свих нација на земљи Створи један безлични чопор, који ће говорити енглески језиком без душе — или ће као што је то енглески књижевник Велс, пре десетину година написао, да ће сви језици нестати изузев енглеског, руског и кинеског. Нови почасни доктор Хорвардског универзитета у Кембриџу, Винстон Черчил, није забадава промовисан. Његов говор, који је том приликом одржан, необично је поучан и отвориће очи свима народима, који ће запамтити шта мисли оваЈ' кандидат за светског диктатора. Тај' „нови светски поредак", по замисли господина Черчила, не би био поредак мира и реда, већ светска анархија и несрећа за све народе. ' ,

биланс салернске битке може сматрати за катастрофалан по Британоамериканце. Нека само наставе борбу уз такве „успехе": они ће и без пораза, а само са „успесима" да изгубе рат. И у другом делу света, нв Пацифику, Американци вод^ борбу у којој такође фактички резултат не одговара напорима и губиц-има уложеним у битку. Код Нове Гвинеје они су опет веома скупо платили сво.је искрцавање у области Финшхафна. Платили су тешким губицима у морнарици и ваздухопловству. Ова. борба на Пацифику са убедљивошћу говори о веома малим ратним могућностима САД. Када се упореде јапански успеси за време њихове офанзиве у првим месецима рата са садашњом Мек Артуровом офанзивом, онДа се јасно види да тој офанзиви треба више година да би коалиција повратила бар мали део онога што је изгубила у току неколико недеља. Јапан Ј'е извршио ових дана значајну реорганизацију свог унутрашњег живота да би сва снага јапанске империје била искоришћена за вођење рата, за добијање победе. Тотална мобилизација физичких и духовних снага — то је садашња лозинка Нипона. У тој мобилизацији раме уз рам.е са Ј'апанским народом корачају и народи Источне Азије, који су се ујединили са Јапаном. Генерал мајор Стронг, један од највиших генералштабних официра америчке војске, изјавио је ових дана: „Јапански помоћни извори су огромни, а и морал јапанске /војске и цивилног становништва је одличан. Сем тога, Јапан располаже географским преимућствима, која дају. огр.омну снагу његовој одбранбеној позицији". Упркос лакомислених изјава Нокса, Џорџ Стронг тврди да јапанско ваздухопловство „расте како у погледу броја, тако и квалитативно". Квалитет Јапанаца у ваздушном рату опет су ових дана осв.тили Американци и то на два к-раја пацифичког ратишта: на југу су 16 јапанских авијатичара извршили „удар телом", ударајући америчке бродове сопственим авионима. А на северу ескадрила од 17 америчких бомбардера покушал-а је да нападне северно острво у Курилској групи (која припада Нипону) и при томе је изгубила 100% својих ваздухоплова. ' Немачки тенкови у акцији

Опет можемо да се позовемо на сведочанство америчког генерала Џорџа Стронга, који каже да је Немачка ове године формирала преко 46 потпуно нових дивизија. и зато располаже са преко 300 добро обучених дивизија. Исти генерал (он је заменик шефа Штаба војне тајне службе САД) и према томе је добро обавештен), тврди да је немачкО ваздухопловство сада јаче него 1939 године. Он каже да је у почетку рата немачка ратна индустрија имала 23 милиона радника, док сада има 35 милиона. Немачко оружје у многим случајевима је боље од онога с којим располаже коалиција. И, најзад, немачки оброци животних намирница имају више калорија него приликом избијања рата. Последња констатација је опело стратегије блокаде. Тако суморно процењују ситуацију у америчким војним круговима. Не можемо од њих очекивати да ће они тврдати: „у овом рату ће победити Тројни пакт", али у војним круговима коалиције постоји сумња у њену победу: рат се бескрајно адужио, а у дугачком рату не »1огу победигн иепријатељи Тројшог оешха. М. Зојвовии

Огромни су губици коалиције и у ваздушном рату над Европом. Кад је у току дана и ноћи изгубљено 56 авиона, већином четворомоторних, онда Британоамериканци могу видети да је јачина немачке ваздушне одбране огромна. ОвиХ дана је министар наоружања Шпер упозн.ао стручњаке са нОвим врстама оружја и саветовао се са њима о новим мерама које треба да онемогуће аеро-терор. Ако нестане аеро-терора, онда преста.је и последња могућност код Британоамериканаца да тврде како ефикасно помажу Совјетима. Сов.јети и даље вапију ?.а помоћ. Ових дана је опет званични орган црвене арми.је Краснаја звезда обшвио чланак у коме тврди да италијански поход А'зенхауера није никакво растерећење за совјетски фронт. На Источном фронту настављају се покрети немачких трупа ко-

ј'и имаЈ'у за циљ да повуку немачку војску на скцаћену линију фронта, на коме би се под најцовољнијим условима могла одиграти зимска битка. И непријатељ признаје да се Немци повлаче у потпуном реду, а са немачке стране изјављују да се у борби налазе само њихове заштитнице, док гро војске стоји у позадини. Те заштитнице савршено наоружане и, што је најважније, наоружане јаким духом, указују најжилавији отпор совјетским формацијама и причињавају им огромне губитке. Ових дана једна немачка дивизија је издржала борбу са 12 совјетских дивизија и неколико пуковаоклопних борних кола. Те совјетске формације наизменично су јуришале на положај немачке дивизије и најзад су биле све десетковане.

Немачка подморница на Атлантмку