Srpski narod

СРПОШ ДОБРОВОЉАЦ

"^ветитељски лик их води 'Лик Матића Мтрофана, Мученика што га роди Нова борба нових даиа Малодушност расе давч Лаковерносг српство хвр:., У несрећи и у слави 'Добровољац одговара. „Видиш ове реке хучне Кроз долине наше красне, Чујеш песме' милозВучне Кроз пољане златокласне..." „Чујеш била снаге свеже Кроз сеоца моћи пуна, Што у родном гају леже Као стада свилоруиа." „Рад узлета орловскбга Темељ наше борбе значи, Јер прави је рад са кога Стваралачка радост зрачи." „Од почетка памтивека, Дух из рада снагу сише Рад је крепост за човека Радом људска душа дише." „Мржња лије вал обести, Којом љубав за рад руше, Ти гробари здраве свести И џелати људске душе." „Подарн нам српска мати Поиос што нас к небу пење, Пре ћеш гору пољуљати Иего наше убеђење." „Историја наца цела Херојског је соја стаза, Поникли смо С њеног врела И с косовских путоказа." „Несебичност и правица Срж су нашег расног дуба, Пред истином „издајица" Бледе лажи „родољуба". За слободу борци пали Светлом жртве род предводе; Искуства су капитали 3а државе и народе. Нек истином успављује Сеја брата, мајка сина: Да већину побеђује Храбро срце и истина. Пред полетом што бес слама Поста српству српство мило, С очију му пада скрама И заблуда ништавила. Пред њиме је видик грано Што га крило себичњаштво, И буди се успавано Српско чојство и јунаштво. Бујни вихор мисли нове Предрасуде старе бришс, Широм земље Србинове Да се новим духом дишб. Иза мора вреле крви Мирна радост да зава&да, Да на пос'о сретна врви Жељна младост реда рада. Залогу нам боље ере Две божанске луче красе: Љубав наше свете вере И витеттво српске расе. Ф. Ј. ЂУКАНОВИЋ

Подвиви наших »родољуба« и »ослободиоца« из шуме

Одкако су добровољ ци дошли у крушевачки крај, почала се иагло да открива она крвава и тамна завеса иза које се крију двогодишњи преступи и злочини шумских бандита, »наших родољуба« и »ослободиоца«. До доласка добровољаца народ је жизео под најстрашнијим терором и није смео ником да се пожали на све страхота и зулуме које је проживљавао. Сад се разоткривају они бројни злочини, језивији један од другога и писаће са целе књиге о томе па ипак све крвазе стране ових злочина неће мо♦\и да буду исписане, Данас ћемо овде назести само неколика ка^актеристична примера о неделимз шумских бандита у крушевачком крају.

Милорад Мидосављевић, војво да жељински, познат под именом Рода, по расформирању четника вратио се натраг својој кући у село Велуће. Он је син свештеника и из угледне породице у којој се неколико генерација одржавао свештеиички позив. У кућу његовог оца, која је од бандита уништена, долазио је Краљ Александар, затим Стојан Протић и многи други угледни државници и политичари из прошлости. У његову кућу, ноћу између 27 и 28 фебруара ове године, упала је руља од неколико десетина „дражиноваца". Кроз прозоре је убачено мноштво бомби, од којих су скоро сви укућани је стража од четника који су чунастрадали. Пре тога побијена је стража од четника који су чували свога војводу. По упаду у кућу, дражиновци су ухватили полумртбу од страха војводину мајку Љубицу,- стару 83 године, везали јој руке и ноге и запалили неколико бомби па је брзо положили преко бомби. Страховита експлозија разнела је у парампарчад несрећну старицу. Војводина жена Злата жива је заклана и исечена на комаде. Војводи Роди отсекли су главу и извадили му срце из груди.

„Дражиновци" су раније убили војводиног брата, резервног коњичког поручиика, као и војводиног сина. Сада су ухватили живог војводиног братанца и од вели га са собом на Гоч. Тамо су војводину главу натакли на колац и палили ватре и веселили се у знаку одушевљења што је убијен Рода, који је осуђивао бандитску акцију и помагао политику генерала Милана Недића. Испред коца на коме је била натакнута војводина глава, ош су стрељали братанца, па потом развили коло уз опијање и пуцњаву из пушака. После ових убисТаба, настављена је пљачка војводиног домаћинства. Иеколико ноћи разносили су покретну имовину,, стоку, 2 коња, кукуруз, ракију, вино, казане, иецару, амбаре, са^ лаше, покућанство из пет намештених соба, као и 3 вагона бачви из .подрума. Последњи акт ове ГрозОте завршен је паљевинбм свих зграда и то: велика кућа, мала кућа, амбар, казаница, обор, штала, ка фана и вила у винограду, живинарник и друге стаје. Од угдедног имања дугогодишњег претседника општине Роде,. сада су остали једино камена ограда, из горели темељи и димњаци. ТакО је у року од једне године дана потпуно уништена ова породица од шест чланова, само због неслагања и неодобравања рушилачко-злочиначке акције Николе Гордића и осталих дражиновских бандита.

Насилно одвођење сеоских домаћина у шуму

Ево шта прича један сељак домаћин из села Д. коме су шумски бандити ноћу упали у кућу и хтели да га насилно мобилишу „у име Краља и Отаџбине". „Двојица непознатих шумаца око пола ноћи упали су ми у кућу и тражили од мене да одмах с њима кренем до командира Боре Симића јер се спрема напад на Трстеник. Први ми је рекао: „Без поговора се мора ићи"! Ја сам одговорио да нећу. На то ми је он добацио: „Ти си против Краља", нашто сам му ја одвратио: „Зар вам је Краљ наредио да Србе убијате"? На то ми је рекао други шумац: „Знаш ли ти да се мора знати ко је старији у овој земљи." Уперио је на мене пушку, а ја му рекао: „Удри, па зађите редом и побијте све Србе, који смо без оружја..." Он ми је одговорио: „Без изговора само напред, иначе си одмах мр-

тав, Јер ниси само ти, има још твојих другова..." Цела моја породица плакала је. и говорила да ако хоће већ да ме убију нека ме убију ту на прагу куће. Они одговорише како ме неће убити но да ме воде ономе који ће ми дати да извршим неки задатак. Обукао сам се и морао сам да кренем. Успут смо се препирали. Један од њих ми је рекао: „Какви сте ви људи, кад не можете да схватите шта је ваш задатак и нећете да га извршите..." На то сам му ја одговорио: „Е, мој младићу, млад си ти и зелен да мене учиш. Има нас 80% који мислимо својом главом и боље умемо да расуђујемо него тај који је тебе послао. Он ти је казао оно што н>ему годи, а није ти рекао истину која је корисна за српски народ. Да ти је истину рбкао, ти би од њега побегао. Шта треба ради-

ти, то ми боље знамо који смо старији и више искуства о свему имамо." Код општине у селу С. затекосмо још дваестину људи без оружја. Само је један од њих био с пушком тако да их је сад било тројицЕ с пушкама. Окупљени људи негодовали су и протествовали што су нас овде довели и куда мисле да нас воде. Зар да сада наше село које је било досад мирно да упропасте и сатру? Најстарији међу нама молио их је да нас пусте натраг кућама јер оваквим поступцима страдаће и наше село и сви наши. На то је један шумац одговорио да они не слушају „пијане људе", а ја сам на то рекао да је сваки онај који неће да говори оно што шумскима годи, да је сваки тај или пијанац или бун товник или издајица. „Зар не видите да сте таквим својим радом попалили многе домове па и цела села." На то су они викнули: „Дајте конопац па га вежите." Пошто није било конопца, један од њих гурну ме у гомилу и наредише да се иде напред. Дубоко у ноћ стигли су до командира банде, Боре Симића. Питао је ону тројицу пратиоца да ли смо се успут бунили, нашто они одговорише да су се сви бунили, а нарочито ја. Тад је Ббра рекао: „Онај који овом земљом наређује, његова се наређења морају слушати." Ја сам рекао, мислећи на генерала Не^ дића, да се нама наређује да будемо мирни и да радимо свој посао па да ће бити све добро. На то је Бора рекао: „Нема, Бато, више мрдања! Мора да се устане, па да се добије слобода." „Хвала вам на тој слободи", одговорише неколико сељака, кад нас све из редз истребљујете". Шумци се наљутише, а особито Бора командир, који оштро рече: „Ми" се, Бато, бијемо за Краља и Отаџбину." Одговорио сам: „Добро, брате, ако тај Краљ н^ређује да убијате Србе и уништите наш народ, зацзто се борите за њега, јер такав Краљ који није пријатељ свога народа не треба нам. Ја мислим да ви то све радите без ичијег наређења, чим ви сваке ноћи по некога честитога српскОг домаћина опљачкате и закољете тако да његова породица и не зна зашто сте га убили. Доћи ће дан кад ће се морати да полажу рачуни за овакав убилачки рад. Пошаљете два разуларена и заведеиа детета, који су своЈ 'е куће запалили и родитеље упропастили, па ухвате честитог домаћина, измрцваре га, изведу из куће и не. где у шуми закољу, опљачкају га до голе коже, па то носе својој дружини и хвале с.е како су убили човека без оружја, а опљачкане ствари међу собом поделе. Ето, господине, са таквим ви хоћете да нама донесете слободу..." На то ми Бора рече да су они мене сматрали за другчијег, за паметна домаћина и наЈ 'угледнијег на селу, али сад да види како ј *а заводим народ. Ја му рекох: „Па зар је то завођење на-

рода кад му саветујем да буде миран и да ради свој посао да би што више српских глава остало до краја овог рата." На то ми Бора рече: „Не могу сада ја с тобом да расправљам, јер ти си велики политичар" и викну двојици да ме одмах спроведу на њихов виши суд... Бора рече: „Ако покушам да бежим да ме одмах убију..."

Доласком добровољаца у овај крај били су ослобођени из канџи шумскиих бандита сви сем једнога кога су при покушаЈ'у бек ства убили бандити. Сељаци су се вратили сада свој'им кућама и на миру врше свој посао. Ко је командир Бора Симић Ко је командир Бора Симић којег спомиње горњи извештај сеоског домаћина из Д. нека нам каже овај докуменат: Милица Р. Ђокић, из Богдања, стара 20 година, удата, мајка једног детета, на саслушању у Трстбнику 24 августа о. г. изјавила, је следеће: „Никада никакве везе са четницима нисам имала ни одржавала. Знала сам да они долазе у село са својим командиром Бором Симићем. Тако је једном приликом Бора Симић дошао у Богдање, на трећи дан Духова ове године, и увече послао код моје куће једног четника који ми је рекао да морам одмах да идем код Бо-„ ре, у стан Раде дућанџике. Кад смо остали на само Бора ми је рекао да му се свиђам и да жели да му се телесно подам. Ја сам плакала и рекла да сам удата жена и да не смем и да не могу због мужа, али ми је Бора рекао да морам да му се подам, узео је свој машингевер и рекао: „Одмах лези, иначе ћу са обим машинТевером да те пречистим." После тога ја сам легла и подала му се. Ја сам била уплашена и уплакана, али ми је Бора рекао да своме мужу кажем да ме је он звао ради неког саслушања и забранио ми да о томе говорим и да се удаљујем из куће и села. Мој ј "е муж дознао за овај случај и био ме је отерао неколико дана од куће, али ме је по наређењу Борином на-«. траг кући вратио..." То Ј'е само Ј'едан подвиг овог шумског „родољуба" командира, а какве је све још злочине и ка* ква насиља вршио, и то ће јед-: ног дана да изиђе на видело. V м, в.