Srpski narod

^ Страна 2

СРПСКИ НАРОД

16 ок-тобра 1943

Тенерлл Симо&ић и> Шшли^ани

пријатељства, у случају прошсрења рата на Балкану остати неутрална. ',>■ У предложеној декларацији имало се објавити и то, да је југословенска влада у духу поменутог пакта умолила италијанску владу да она својим утицајем отклони неспоразум између Немачке и Југославије. О овоме италијанском предлогу опширно се дискутовало на овом састанку. За предлог су се одмах и без колебања изјаснили министри др Нинчић и Јрифуновић, као и потпретседник владе Слободан Јовановив, док су се генерал Симовић и министар Грол држали веома резервисано. Истовремено је дискутовано и о питању одашиљања југословенских делегата у Рим. Било је речи о томе да у италијанску пре стоницу отпутују као делегати Сло бодан Јовановић, др Мачек и др Нинчи+.. У почетку разговора изгледало ја да +>е допи до споразума, нарочито због тога што се министар спољних послова др Нинчић одлучно залагао за италијански предлог. Али је при крају састанка дошло до неочекиваног преокрета. ; / м ' /у ' \ Уперност геиерал^ Симовића Генерал Химовић је наједном изјавио да он не може да прихва ти италијански предлог стога што не може да допусти, да Немци уђу у Солун у случају њихове оружане интервенције у Грчкој. Др Нинчић и остали министри покушавали су да ублаже свога претседника владе, доказујући му да је италијански предлог прихватљив, тим пре што он не поми н>е изрично приступање Југославије Тројном пакту и његовим тај ним клаузулама, о чему се имало тек накнадно расправљати између Бзогрда, Рима и Берлина. Што се тиче питања оружане интервенцијо Немачке у Грчкој, генералу Симовићу је доказивано да она ничим неће повредити целокупност и суверенитет југословенске државе. Али, генерал Симовић је упорно остајао при своме гледишту, изјављују&и да Немци могу »и+*и лево и десно до Солуна, али у Со лун никако, јер би њихов улазак у тај град, по његовом мишљењу, значио за Југославију казус бели«. У једном тренутку била је настала веома мучна ситуација; било је дошло до жучне препирке између генерала Симовића и његовог министра спољних послова др Нинчића. На крају је овај састанак завршен једном неукусном изјавом југословенског премијера, који је италијанском дипломати добацио, да ^е у случају рата Југослввије са силама Осовине бити приморан да југословенској војсци отвори пут кроз Албанију за Грчку и да ће због тога морати Италијане који се тамо налазе бацити у море. Италијански дипломата му је одговорио да о овој евентуалности не може да расправља пошто није војник,. али чак и под том претпоставком он не види

шта би могла Југославија да добије, пошто је она у случају рата унапред осуђена да својим опстанком плати ратму пустоловину на коју мисли њен премијер. Пучистичке наде у Москву Ова изненадна промена у ставу генерала Симовића према Италијанима последица је совјетске интервенције у Београду. Као што је познато, совјетски отправник послова Лебеђев понудио је уочи овог састанка југословенских министара са послаником Мамелием пучистичкој влади помоћ Совјетског савеза предлажући чак и текст одбранбеног савеза који се тобоже имао закључити између СССР и Југославије. То је, као што знамо, била обмана — јер до таквога савеза није дошло, али генералу Симовићу и његовим англосаксонским заштитницима је изгледало да му совјетска заштита пружа доеољно времена за остварење његових планова. Зато му је у томе тренутку италијанско посредништво изгледало мање важно него ра,раније, па чак му је за његов лични престиж и његову политику рата италијански предлог изгледао опасан, с обзиром на све јаче ширење мирољубивих тежњи не само у народу, него и у врховима југословенске државе. Наравно, да су после оваквог држања генерала Симовића даљи разговори између пучистичке југословенске владе и Италијана били доведени на мртву тачку. Ипак јо посланик Мамели оставио генералу Симовићу рок до суботе 5 априла до 18.30 часова да се коначно изјасни о италијанској формули. Идућа два дана није више било никаквих додира између југословенске владе и италијанског дипломатског претставништва у Београду. Та два дана генерал Симовић је имао пуне руке посла око преговора са Москвом. Међутим, у суботу, 5 априла, дакле уочи рата, дошло је до још једног, овог пута последњег састанка између генерала Симовића и посланика Мамелиа, на коме су се саговорачи коначно разишли.

НЕДЕЛзНИ ПРЕГЛЕД МЕТјУНАРОДНИХ ДОГАТЈАЈА Јеврејски рат

Поводом јеврејског, празника Рош-Хашанака, цело америчко политичко вођсгво почев од претседника државе пожурило је да упути поруке јеврејима у којима изјављују своје симпатије за етничке и религиозне тежње јевреја. Јеврејски утицај на амгричку пблитику поста.је све јаснији. Чувени јеврејин судија Сам.јуел Роземан преселио се у Вашингтон, где је постао један од најужих саветодаваца Рузвелта. Захваљујући Роземану- Рузвелт је себи обезбедио пблитичку сарадњу Са Вајцманом. Вајцман је ових дана рекао: „Овај рат могао би одмах бити завршен, ако би се решило .јеврејско питање". Кратко, али јаСно: рат је створен ради јеврејског питања. Сав свет ратује ради јеврејског пигања. Решење јеврејског гштања према захтеву јевреја, може да учини крај рату. Свет води јеврејски рат. Јеврејске интриге дају садржај полигици капиталисгичко-к мунистичке коалиције. Сада се по.јавио нов тон у политичким расправама Североамериканаца. Иако се зна да нема реалистичнијег народа од јенкиа, сада су североамерички политичари и публицисти почели да траже да „најзад политика САД постане реалном". Пет сенатора који су се вратили са путовања по бојиштима, подиели су на тајној седници сената извештај, у коме захтевају да САД поступају агресивније у својој спољној политици. Ову лозинку прихватила је североамеричка штампа, и започела је елављење курса америчког .привредног национализма". Под тим именом се кри.је појам империјализма. Као прве коикретне

последице ове империјалистичке кампање видимо захтев сенатора Елендера Шоа који изричито тражи да пријатељи САД уступе Америци упоришта и сировине у замену за ратне лифераци.је. Захтева се да САД не буду Божић Бата који целом свету покла ња оружје за ова.ј рат. Овај напад империјалистичке грознице долази баш у оном тренутку када се америчком империјализму задаје тежак ударац: 14 октобра Филипинска острва су прославила успостављење политичке независности, коју је Филипинском народу омогућила племенитост јапанског победничког народа. Из руку ратујућег Јапана Филипинци су добили оно што нису могли добити у току деценија од Американаца. Док Јапан искоришћава ратне прилике да да народима слободу, Енглези искоришћавају ту прилику да им одузму и оно мал о слободе што има.ју. Сада енглеска штампа на пример, лист Глазго Хералд упозорава британ ску јавност и владу на то, да глад у Индији служи као доказ индуске неспособности за самоуправу. Ово ни.је усамљен глас: постоји у Енглеској тежња да се катастрофа глади проузрокавана британском ратном политиком према Индији, искористи ради ограничавања и онако- јакз ограничених индуских права. То су први симптоми милитаризације управе над Индијом, која се испољава у постављењу генерала Вавела за випе-краља. Италијанском неваљалом краљу одузета је титула цара Етиопкпе и краља Албанше а изгле-

Ове чињенице су поразне за генерала Симовића. Из њих се јасно види да је он одбацујући италијанско посредништво пропустио јединствену прилику да од своје земље отклони страхоте рата. Међутим, ови јавном мнењу до сада непознати италијанско-југословенски разговори, које је генерал Симови^ по наговору англо-америчких дипломата потстакао, имају шири значај. Из њих се јасно назиру покушаји Англосаксонаца да преко Београда посеју семе раздора између сила Осовине. Тај покушај, наравно, није успео, али он показује да су још у пролеће 1941 у Лондону и Вашингтону рачунали са дефетизмом у једном делу италијанских водећих кругова.

Чувени књижевник Бернард Шо рекао је о Енглезима, да су то људи „који радо верују оно, што би пожелели", што у појачаном обиму важи и за Американце. Ма колико се о Американцима мислило да је то реалан свет, мало је људи у свету, који има ју толику уобразиљу, верују ј фантазије, астролошка претказивања, гатање и мађије, као што је то баш случај код становника Сједињених Америчких држава. Тај свет постаје убрзо жртвом најнемогућнијих сугес тија. То је познато водећим личностима пропаганде у Енгле ској и Америци, који безобзирно искоришћују ову слабост народног карактера. Последњих недеља, можда из сггварних разлога, убризгана је англосаксонском јавном миш љењу, јача доза оптимизма. То је проузроковало расположење, као на неком вашару. Цео свет, у Лондону и Њујорку, видео је свуда само енглеске и америчке победе, кризу и поразе код својих противника. У стварности је било све друкчије, ог-и су превидели све:

ИСПРАВКА У чланку г. др. М. Спалајковића, Црвене владике, објављеном у прошлом броју нашег листа, поткрале су се следеће две грешке: у трећем ступцу уместо „глупих кумира" треба да стоји „глухих кумира", а у петом ступцу уместо „црквених кардинала" треба да стоји „црвених кардинала", Уредништво

на дејство немачке ваздушне одбране — само за три дана оборена су 208 четворомоторних америчких бомбардера —, снажан отпор Јапана, мир у целом подручју сила Осовине, неразрушиву постојаност немачког воћства на фронту, и у отаџбини. Као један од првих, енглески министар за информације Брекен, пред претставницима америчке штампе, упутио је један апел, учинио једно позитивно и једно негативно признање. Прво гласи: „Немци су снажан противник, који располаже огромном оружаном снлом. И Јапанци су оштри и тешко их је победити". У другом, морао је рећи: „Не верујем, да се одлуке, које су донели Черчил и Рузвелт у Квебеку, могу брзо спровести у дело. Не верујем, да се можемо ослонити надањем на избијаље кризе у простору сила Исовине. Не верујем, да бомбардовање из ваздуха, има одлучујући значај по раг". У том смислу је говорио енглески министар пропаганде, продрмао крмило свога пропагандног бојног брода, и бацио енглеско-америчке масе у једно море противречности. То је био ударац за овај лаковерни народ када је чуо од својих најпозванијих, „да би била лудост" заносиги се, д.1 се овај рат може одлучити бомбардовањем из ваздуха. Пре годину дана говорило се истим масз;иа обрнуто.

да да су дани краља избројени. Јеврејин Сфорца који носи титулу италијанског грофа, а који претставља левичарску емиграцију изјавио је у Лондону да ће ускоро доћи до новог „25 .јула", кала ће Бадољо и краљ бити зба чени. Енглеска штампа подупире аспираци.је Сфорце. Њус кроникл пише да не треба држати на полсжајима „извесне припаднике и.тали|анских гангстера". Уосталом судбину Виктора Емануела и Бадоља не решава Лондон, већ Алжир. У Алжир је дошао Вишински са штабом од 30 комуниста. Нема сумње да ће тај штаб порасти за неколико стотина људи ,|ер ће Стаљинов претставник развити .јаку делатност у средоземноморском базену. Енглези журе са неким својим плановима док се Вишински још није испољио у раду. Они ургира.ју арапску конференцију која треба да се одржи у Египту. Али, док Сов.јети нису још припремљени за прављење тешкоћа у арапском питању. Североамериканци су већ дубоко увукли не само прсте већ и руке у арапску ствар. Принчеви Саудске Арабије иду за ВаШингтон и тако ће се истовремено водити преговори Арабљана. на конференцији у Египту и засебни преговори Саудске Арабије са владом САД. Аме риканци су добили у Саудској Арабији опсежне петролејске кон цесије. и зато хоће да решавају арапско питањ? на сво.ј начин, а не на британски. Као и свуда, и у овом питању постоје супротности измсђу Лон дона и Вашингтона. Те супротности ће се без сумње јако иСпољити на тројној кон ференцији. која се отвара у Москви. У британоамеричком логору постоди велика конфузша у очекивању .те конференције. Једни пишу да постоји идеолошки јаз између Сове.јтске Уније и САД, други се залажу за свесовјетске политичке тезе; једни го воре о потреби да се очува.ју инреси Британије. други испољава.ју спремност да изаћу у сусрет аспирацијама Москве. Сада више не посто.ш ни најмања сумња да су те аспираци|'е веома обнмне: североисточна Европа и југоисточна Европа. као и медитеранска зона мора.ју припадати Совјетима. према московском захтеву. Европа мирно пОсматра целу ту борбу интрига, аспирација, охолости, страха, понижења, дрскости. Мирно посматра зато што је сигурна у своју снагу и што зна да ће ова казати своју последњу реч. Како ће та последња реч звучити чуЛи смо у оним изјавама које су пале за време скупа првака националсоцијалистичке странке Немачког Рајха. На том скупу су најјачи људи Европе показали развој немачке сратегије, немачког наоружања и не< мачког рада, који ствара предуслов за победу Европе. Али најглавнији предуслов ствара победничка воља немачког народа, о којој је говорио на овом скупу Адолф Хитлер. Мес,

пски АРО.А

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Вели бор Јоник. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКиИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 меианин, I степениште (Палатв Извозне банке) Тел. 20-383 ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«. Краљице Наталије 100. Тел. 21-772 Тромесечна претплата 36 динара шаље се преко »Пресв« а. д. Влајкови^ева 8. •