Srpski narod

а повембра 1943

СРПСКИ НАРОД

Страиа 13

ЗА УПОЗНАВАЊЕ НЕМАЧНОГ ЈЕЗИКА

КЊИГЕ и листови Пзследња свеска

„Земље и Рада"

Др Еберхард Тангл: Немачка граматика, 11 део Синтакса. Друго издање. Стр. 218. Издање „Југоисток" а. д. Цена Дин. 100. За све оие који уче немачки језик од највеће је важности појава другог издања овог одличног уџбеника. Синтакса је, рекли бисмо- чаддажнши део граматике. Без знања синтаксе не мо>!(е се говорити о правилном знању језика. Познавати. бар V главним цртама, склоп реченице значи владати једним језиком. Др Тангл .је уложио довољне воље и труда приликом израЛе ове синтаксе, и његов напор се показао плодоносним. Одличан познавалац како' немачког тако и српског језика, овај несумњиви педагог, осетио је битност у савлађивању тако компликованог и тако богатог и лепог језика као што ,је немачки. Солидно израђена, цриступачна и занимљива ова сингакса ће послужити као ванредан приручник ђацима и студентима приликом изучавања немачког језикч. Књига исто тако може послужити и свима онима који из сопствених побуда желе да науче немачки. Др Танглова синтакса ,је у мно гоме иснунила потребу која се у нас осећала за добром ;и лако схватљивом синтаксом немачксг језика. Сваки она.ј 1?оји темељно и солидно пређе градиво ко.је Је обрадио др Тангл моћиће да каже да .је ушао у суштину немачког језика, а тиме су му отворена врата у богату ризницу немачке културе и уметности. После проучавања др Танглове синтаксе немачки језик приказаће нам се у свој својој раскоши, богатство немачке реченице изгледаће примамљивије што сведочи о успеху пишчеве намене. Приближивши. нас немачком .језику. др Тангл нас је у ствари увео у обласг опште културе, наук-е, привреде и уметности, лер све ове гране људске активности има.ју немачком језику у стилу да захвале за свој садашњи успон. У свему књига др Тангла знатно ће допринети свима онима ко-

ји су намерни да се посвете н зучавању немачког језика и да се упознају са истори.јом немачке културе и њене васпитне улоге у животу европских народа. Стога ј.е синтакса прегшруч л>ива свима, ко-је немачки не занима само као појам, већ и као значајан фактор у формирању будуће слике културе човечанства. СЕЛО НА КДВКАЗУ Каг! Напз Б1гоћ1: О ог/ 1 ш Каиказиз. Уег1а$зап51а1( Мос1ауја, Ви(1ше1§КМ. 6.Као нека бајка изглсда нам ова 1 извешта.ј о усамљ,еном швапском селу на Кавказу о коме сов-

Часопис „Земља и рад" бр. Ј. Издаје установа „Земља и рад". Уређује Стево Клуић, управник установе. Стр. 32. Изашла је из штампе, са богатим садржајем и илустрацијама, последња свеска часописа Земља и рад, посвећеног у првом реду нашем сељаку, као и свима онима ко.ји се интересу.ју за живот села и за нашу пољопривредну прсизводњу. Часопис доноси чланак министра пољопривреде и исхране инж. Радослава Веселиновића под насловом „Српско сељаштво ради и иде ка бољој будућности", у коме између осталога контастује: „Пољопривредом у Србији бави се око 80°/о српског народа. Пољопривреда је и најважнији економски чинилац у земљи и на

јетске власти ништа нису знале роду. Село ,/е непресушни и нај-

и које уопште није било регистровано. Тек грдине 1935 совјети почињу да се интересу.ју за њега и хоће да спроведу своје дело, ко.је је довело До пропасти цблу .једиу огромну земљу. Становништво се опире, али му прети потпуна пропаст. Тек доласком немачке во.јске у те кра.јеве село почиње да дише. Књига ,је врло интересантна, писана је 1935 а довршена прошле године, и даје нам исечак живота у

здравиЈи извор из кога се регенеришу вароши и градови. Село и сељаштво у Србији претстављају кичму нашег националног обележја и стремљењ.а. Оно је то било и раније, јер се српство најбоље очувало кроз векове роп ства баш у селу. И данас после катастрофе наше државе село и сељаштво носе нг/веће терете које су нам садашње прилике наметнуле. Српски сељаци су се, у овим најтежим временима за нас,

овој великој и несрећној земљи. својим држањем и радом покаДВЕ ШШШ МОНСГРАФИЈЕ

Јан Лаутс, ко.ји је у истој збирци дао ванредно успелу мо-

зали као најздравији део нашег народа." Врло занимљиви су прилози у речи и слици са пута наших сељака у Руси,ју. Уредник часописа Стево Клуић, који 1е пратио групу "наших сељака на том путу, објављује у овом броју [едан занимљив чланак о совјетским колхозима и српском задругарству, у коме између осталога каже: „Изабраници српског сељаштва, ко.ји су сад имали прилике да виде руску пољопривреду, вратили су се сво.јим домовима убеђени да је српски тип сељачког рада и сељачке самопомоћи далеко изнад совјетског колхоза. Српски сељак нагонски је осетио, да би колхоз дао далеко веће приносе кад би био и поред свог организационог облика у рукама сељачке задруге, као њена сопственост. Српски сељак разуме да је задружна обраЦа сеоског атара много економичнија од поједн.начног скупог господарења, али неће никад дозволити да се он не осећа господарсм једног дела те задруге. А ПРВА НЊИГА СИ1СНИХ ПЕСАМА Пре сто педеает и једне године, 1788 .штампао је своју књигу песама Алексије Везилић (1753 —1792) под насло.вом „Краткоје

најмање ће се помирити са чи* њеницом да му се неки чиваџ или шумац-дробисвет натури као апсолутни газда његовог и сеоског имања У томе и јесте разпика између српског и руског сељака: српски сељ.ак хоће задрумни облик обраде свог имања, али не зато да неком пробисвету буде боље, већ зато што наш сељак, као необично бистар и напредан. хоће да прими све што /е напредно и што може да користи и њему а кроз њега и цечом народу. али и поред организације економичније и задружне обраде, српски сељак никада се неће одцећи соп^твености своје земље. јер он осећа да је она њему '.дана у аманет А док Сељак земљу чува, она ће увек остати српска." Допири са пута у Русију илустроваии су иногим занимљ.ивим рригиналним снимцима Евге.ниЈа Меснера. Поред овога часопис доноси многе дјзуге ко^исне и поучне нагшсе из области сеоског ншвота и пољопривреде.

Кокег! Оег1е1: Рга РШрро иррј. Јап 1аи(з: Ротепко СМг1апдајо. Уег1ак Ап(оп нографију Антнонела да Месина, описаније о спокојној жизии . 5сћго„ и, Со., теп. Је 8.- дао је У монографиЈи Гирланда- , Ј^/^оГоГсГскоГГиже^но! ,КМ., Ј а пут и делр овог великог при- сти "_ ј ер ј е Везилић први.од нацоведача, у чијим фрескама се ших писаца објавио своје песме огледа живот доба Медичија. у засебиој књизи.

ЧИТАЈТЕ И ШИРНТЕ СРПСКИ НАРОД

У низу уметничких монографија колекције Шрол овога пута су изишле две одлично опремљене. То су! Фра Филипо Липи и Доменико Гирландајо. Научно врло добро обрађена Ертелова монографи.ја Филипина Липи ј готово .једно откриће. Овде је. први пут учињен покушај да се оцрта уметнички развитачј овог великог флорентинског сликара.

ЈЕДАН ШВАЈЦАРСКИ ЛИРИЧАР

Државно Кипотекарна банна изложиве јавној продаји са почетном лицитациоиом цвном ова имања: 26 НОВЕМБРА 1943 ГОД.

Плац Цветкова 30

Дин.

500.000.—

Плац Прешернова 11а

Дин.

500.000,—

Плац са зградом Прешернова 11

Дин.

800.000,—

Плац Триглввска 48

Дин.

500.000,—

Плац Триглавска 46 '

Дин.

490.0С0,—

Плац са зградом Љубе Давидови1\а 40

Дин.

320.000.—

29 НОВЕМБРА 1943 ГОД.

Плац Спасе Гарде 4

Дин.

400.000,—

Плац Колубарска 17

Дин.

150.000,—

Плац Колубарска 19

Дин.

160.000,—

Плац Краља Петра 29

Дин.

2,600.000—

Плац Цветкова 42

Дин.

450.000.—

1 ДЕЦЕМБРА 1943 ГОД.

Плац Миријевски Булевар

Дин.

400.000.—

Плац са зградом Краља Бодина 1а

Дињ

700.000.—

3) Плац угао Трнавске и Ловренске Дин. 400.000.4) Плац Миријевски пут Дин. 360.000.Продаја ће се обавити у банчиној згради Скадарска 33/11 од 10—12 час., где се могу добити сва даља обавештења. 836 1—2

г рнст Цан: Три приповете (Тетка Барбла, Алписки рог, и Ули). Колекција „Би сери" Издање „Југоисток" а. д. Стр. 86. Ернст Цан је сликар жене, и то остављене жене. Његова Тетка Барбда де класични тип преварене женђ. Она воли, али на свој начин, више разумом него срдем. И онда када де муж остав л.а и одлазп са њеном сестричиџрм., она не протествује. Мири се са судбином. Изгледа јо.ј сасвим нормално да муж, који се .1СП1 осећа младим, тражи љубави и разумевања на другој стр§ни Када се касније њена сестричина враћа са дететом, остављеда такође, њих две живе у успоменама на протекле дане и љубав заједиичког човека. Такав је Цан. Психолошки обоађена савесно тетка Барбла нам ипак не изгледа схватлшва. 'Гетка Барбла, као и Госпођа Сикста, такође Цанова јунакиња., не личе на жене какве виђамо у животу. Цанове јунакиње се не боре за љубав, Оне су горде. Када осете да их муж оСтавља, оне га не спречавају,. већ му штавише иду на руку, пр.авдајући га. Можда .је један овакав став жене могућан. Али, за такав један став потребан је високи ступањ културе женине. Потребан ,је уз то и фини нерв и она благородност женина коју срећемо изгледа само у романима. Адлина. сестричина Барблина тип је сентименталне и романтичне девојчице која чека на заводника. Код ње љубав нема гра ница. Љубав је за њу циљ и савршенство људскога живота. Кад .јо.1 нестане љубави. њу више ништа не интересује. Она је као оне беле лептирице што у љу, бавном пиру пповеду читав је дан дан, и оида угину у заиосу

љубави. То је живот који протече као буран али пријак.н сан. Плацидус Ланц је и по темпераменту и по схватању Дон Жуан. То је предузимљив, радин човек, говорљив, жељан успеха и хвале. Он се преда.је послу свим бићем. Истим жаром се удвара, заводи, хвали се и поноси успехом. После успеха код које од жена, та га више не интересује. Напушта је и одлази са другом. Алписки рог је дивца романеа о љубави и свечано.ј тииини швајцарских Алпа. Хоризонти су ведри. Небо је п.лаво ц насме.јано. Бетина Конти. шеснаеетогодишње девојче и Франц, млади и снажни бачијар, својом неџном и чистом љубављу, чистсда кдо алписко небо, по^ретима лаким и хармо.ничним цотсећају на Мр,цартр§у музику . У краткој и лепој причи Ули дата је сировз природа планин-

ских масива и бујица. Ту де прет« стављена Швајцарска у сво.ј сво,јо.ј раскоши природних феномена. Цан је писац са јако наглашеном уметничкам нотом. Он је више женски, нежни песник. Уосталом. он више и рељефније црта жене него људе. Оне су му изгледа ближе. Машти једног, лиричара схватљиви.ја *е жена, то је једна од цр.та искрених лирика. Када причају о жени, о љубави, о болу, о тихој патњи, они су,у своме штимуигу, и онца долази др израза сва снага н.иховог лиризм .а. Цан је дакле велики лиричар. Тај неЖни дух у своме дугогодишњем стварању дао је неколикр из.врсних дела. У историји шпајнарске литерату-: рр претстављаКе лепо ћме. Н>егдву рддачну новелу „Госп.ођа Сикста" гледали смо недацно на филму.

Гг

'о је питаилв коЈе занима сваку лородицу Али добро Ј0 да се зиа шта треба предузети против назеба

О.Л С 6»» 650 од 21 1-1943

ш II ЈДц 1;1

I ш Г '"