Srpski narod

С Р П С Н И Д О Б Р О ВОЉАЦ

НАРЕДБА ПРЕТСЕДНИКА СРПСКЕ ВЛАДЕ

Обједињење команде над свим српским наоружаним снагама у рукама Претседннка владе, српски добровољци су примили са на.1већим одушевљењем, по здрављајући ово као веома крупан корак ка сређивању односа у српскоме народу и завођењу потпуног реда и мира на нашој територи ји. Српски народ је на путу да постане сложна народна заједница и за ово /е неопходно све оно што нам је наш Врховни командант, генерал Милан Ђ. Недић, у својој наредби број 46 која нам ,/е читана пред стројем, поменуо: ред, дисциплина, апсолутна покорност старешинама и братска искрена сарадња са Српском државном стражом, Српском граничном трупом, Српском гар дом, као и свима управним властима. У следовању ово.ј наредби српски добровољци неће унети само сво ју послушнос г, према наредби свога врховног старешине, него и љубав према српскоме народу која нас све треба у највећој мери са нашим Врховним командантом да уједини, као и верност према њему и путу којим он данас српски народ води. Заједница ,у којој сваки део ни.је спреман да се на позив домаћина жртвује, није за једница већ трули организам, готов да се распадне при прво ј тешкоћи. Општи интерес мора увек доћи испред појединачног, па и испред личних амбици.ја појединаца и група. Српски до-

бровољци су овога свесни, они су се са таквим осећањем ове потребе у српскоме народу и прихватили своје добровољачке службе. Због тога је и читање наредбе бр. 46 господина Претседника владе испунило дупп добровољаца само усхићењеМ и радошћу, јер почиње да се остварује оно што је српском народу данас не само најпотребни.је, а то су ред, слога и послушност према старешинама, већ је то и први услов и нашег даљег опстанка у животу и даљег напредовања. Само слога Србина спасава, неће остати само празна реч у животу нашега народа: ова реч почиње и да се остварује. М. В.

Ликови добровољачких старешина МАРИСАВ ПЕТРОВИЋ командант Другог батал»ока

Снага која је носила добровољце крОз минуле две године њихове борбе је безгранична љубав према свом роду, а њихове старешине нису стицале своје победе неком ванредном, па често ни обичном војничком стручном епремом. Велики број добровољачких старешина, нарочито у почетку борбе, није имао никакве стручне спреме. Имали су само чврсто убеђење да од њиховог држања у борби зависи судбина српског народа и сазнање да су они, које они предводе, најбољи међу најбољима из крила српског народа. Тим и таквим старешинама посвећујемо данас ово неколико редова, не као потстрек за њихов даљи рад и признање за досадашњи, него као дубоко и искрено

Српж&м фа&џж&мцџ Српкиња те одгојила, да јој будеш мио син Да си хитар као соко, да си храбар као див. Кад се Српско име чује, нек се диви цео свет Ти си дика рода свога, најлепши си његов цвет. Тек процвето као љиљан, ал' поносан ти си, хо.ч Што си Србк(н, што си херој, И што народ браниш свој. Отаџбина Мајка мила, за тебе је свети пој, чДобровољац да је брани, радо иде он у бој. Када Недић барјак диже, он под њега први стш: Разумео његов глас, и бори се за наш спас. Покољења српека наша нека славе свију вас, Јер живесте за свој народ, Отаџбину и све нас. Српску славу уздигосте, Ј уговићи храбри ви, Молиће се Богу Српче да живите срећно сви.

Зорка М. Кошанин уч. II раз. гим.

Марисав ПетровиК командант П добровољачког батаљона (Фото: Арх. В. от. С.Д.К.)

Д0БР0В0ЉЦН ОУ СА ОДУШЕВЉЕЊЕМ ПРИМНЛИ НАРЕДБУ 0 ОБЈЕДИЊЕЊУ СРНСКИХ ОРУШАНИХ СНАГА Обједињеше свих оружаних снага иод комаидом претседника Српске владе, армијског генерала Милана Ђ. Недића, примили су сви добровољци са највећом радошћу. Наредба о овом обједињењу промитана је добровољачким јединицама у свечаном строју. Када су саслушали Наредбу, сви су добровољци у један глас одушевљено клицали Србији и своме великом предводнику. Поједини добровољачки батаљони упутили су поздраве генералу Недићу, у којима му се заветују да ће верно и пожртвовано извршивати његова наређења, да ће и отсад као и досад неустрашиво и без колебања ићи путем спаса Србије и српског народа, којим је он пре две године дошао, да ће српску заставу, коју су њихови другови^ с јесени 1941 године, примили из његових руку, бранити до последњег даха и да ће се у СЕему увек придржавати његових наређења, савета и упустава. СРПСКИ ДОБРОВОЉЦИ, ПОСЛЕ ОБЈЕДИЊЕЊА СВИХ СРПСКИХ ОРУЖАНИХ ОДРЕДА, ОСЕЋАЈУ СЕ ДАНАС МНОГО ЈАЧИ И СИГУРНИЈИ НА СВЕТОМ ПУТУ КОЈИМ ИДУ, А НОВА ПОЈАЧАЊА ЊИХОВИХ СНАГА ГАРАНТИЈА СУ ДА ЋЕ, СА ГЕНЕРАЛОМ НЕДИЋЕМ НА ЧЕЛУ, ИСПУНИТИ ДО КРАЈА МИСИЈУ КОЈА ИМ ЈЕ ДОДЕЉЕНА У ОВИМ СУДБОНОСНИМ ДАНИМА СРПСКОГ НАРОДА.

љаца за борбу против комунистичке немани која је претила да прогута српски народ. Ни сањао није да ће морати да прими тешко бреме командовања једним добровољачким одредом. О свом ступању у добровољце и преузимању команде славног V одреда српских добровољаца, — »Шумадиског«, испричао ми једног дана ово: „После капитулације вратио сам се са војне дужности у своје село. још пре нашег безумног уласка у рат био сам свестан шта ће нам се догодити, ако у рат ступимо. Ипак сам у рат дошао да као прави Србин дам све од себе. Кад сам дошао кући видео сам да смо ипак поштовање нас, којима они са д 0 ђр 0 П р 0ШЈ1и према ОНОМе, својим друговима осигуравају што дас зђ 0 г безумља живот и опстанак. наших управљача, МОГЛО Син села поносне Шумадије, снаћи. НаСТаВИО СаМ СВОЈ Марисав Петровић, био је међу свакОДНевНИ ПОсао на ЊИВИ, првима који су се одазвали на цаСТОЈећи да Не ИЗГубим ОНО позив генерала Недића и на вапа- што ј е меНИ И МОЈО.ј ПОрОје мајке Србије. Оставио је рало д И цц обезбеђивало ЖИВОТ, а и мотику и пошао у Београд да таКО Су ИСТО НаСТаВИЛИ Са ступи у редозе српских доброво- р а дом и естали сељаци.

■ ;>

Командант Добровољачког корпуса, пуковник К. Мушицки и Марисав Петровић врше смотру II батаљона (Фото: Арх. В. от. С.Д.К.)

'.Али, ово релативно редовно стање, није потрајало дуго. Ускоро су , се почели врзмати око села, па после и у самом селу, неки типови говорећи о скором свршетку рата и о потреби устанка! Одмах сам видео шта је у ствари. Познао сам те типове, јер су они и за време бивше Југославије деструктивно деловали. То су били комунистички елементи. И кад поче рат између Немачке и Совјетске Уније отпочеше своју паклену игру. Учесташе напади на куће истакнутих сеоских домаћина, па дође ред и на моју. Са својим у.кућанима рранио сам се ископавши испред куће земунице и ту проводио дан и ноћ, све док не изађе позив генерала Недића за ступање у добпово- . љачке редове. Са сво.јим дру говима пошао сам одмах у Београд ■и пријавио сам се у редове српских добровољаца. На моје велико изненађење саопштено ми је да сам одређен да формирам V добровољачки одред и да му будем командант. Покушао сам да са стварним разлозима одбијем овај положај, пошто сам из кадра изашао пре двадесет година као каплар, са готово никаквим командним знањем. На вежбе сам био позиван у радничке јединице и, разуме се, да ту нисам могао да постигнем никакво војничко знање. Међутим, наредбу сам морао извршити. Ускоро сам обоазовао одред и кренуо на терен. Био сам свестан све тежине положаја српског народа, положа.ја мог одреда и мога лично према великим партизанским бандама, али Бог