Srpski narod

'.V'-

Цештарин« плаћена у готову

ски

НЕДЕЖНИ ЛИСТ Бр. 45 Год. 0 Београд, 20 новембра 1943 ПРИМЕРАК 3.— ДИНАРА

Наша судбина и част су у питању

Бољшевичка опасноет наднела се над Европу као целину и над све европске народе као националне јединке. И поред успешних борби и на духовно-морглном н на војничком плану бољшевизам је још увек врло јак и за све врло опасан. Срж његове опасностн није у отвореном и непрекривеном наступању идеолошког бољшевизма, него у н>еговој виртуозности тактизирања и вештинн да се пребојадише према приликама и потребама. У Европи је, па и код нас, врло мало људ! којн би се одушевили бољшевизмом као таквим. И када би он наступао отворено, не скривајући ни свој одвратнн лик, нн ссоје крајње цнљеве, онда он не би био опасан нн 88 Европу, ни за нас. 1 Фронт борбе против таквог бољшевизма био бн не само јединствен него и челичан. Као оличење и носилац пуноће |зла бољшевизам нма тешко достижну вештину прнлагођавања потребама момента. Он узима националне пароле, где му је потребно, социјалне пароле код елемената, који се осећају потиштенн и унижени, религиозну образину код људи који су везани за веру; он олерише са идејама потпуне слободе мишљења код оних кругова* који су склони необузданом анархизму и жељни да изразе све оно што мисле и осећају. У борби против бољшевизма прво је и најважније познати његов прави лик и стећи непоколебиво уверење, да се он не може изменити на боље. 1 Као што зло не може постати добром, тако ни бољшевизам не може постати конструктивна национална идеологија и конструктиван национални поглед на свет. Била би кобна обмана подавати се илузијама у овом правцу. Тим пре што је Стаљин последњих месеци уложио врло много труда и напора, да на о» вом плану вбуни свет и изазове пометњу. Непомирљиви непријатељ онога што се у западним демократским земљама зове демократија Стаљин издашно оперише баш са либералистичко-демократским фразама; непомирљиви противник националног начела, крвник руског народа кога сатире без милости и обзира већ више од двадесетпет година, Ста љин, под притиском догађаја, покушава да на националној

платформи традиционадне словенске узајамеостн развије симпатије према Совјетској! Унији код словенских народа. Он то чини не због тога што би му судбина ових народа лежала на срцу. Њему је потпуно свеједно да ли је неко Словен или Роман, или Кинез, или претставник било ког од најпримитивнијих афричких племена. Он, опустошен изнутра марксистичком доктрином, нема чула за национални сентимент за глас-крвн н исторнје. Стаљин пред собом има маржсистнчку идеју и њој подвргава све. Да остварн ту идеју у потпуности он је готов да се мења и да отступа привидно н од оног што је битно у бољшевизму. Непомирљиви непријатељ сваке плодотворне н истинске вере у Бога Стаљин облачи обрааниу заштитника вере и покуша^ ва да православне народе Балкана и Блиског Истока обмане декретованнм постав љењем митрополита Сергија

за патријарха, коме, према најиовијој интерпретацијн, жели да подвргне све православне цркве на Балкаиу. Још је^Троцки рекао за Стаљина да је једна од његових битних карактеристика безобзнрна готовост да за једну ствар истовремено тврдн да је црна и да је бела и подвукао, да је сва његова снага у томе што нема одређене линије, него да је увек готов на тактнчка внбрлраЊ1 У овим изузетно драматичним временима када се из основе нзмењују две епа?е бољшевнаам н демократија, која је иоснлац капитализма, налазе се у савезу, код многнх људн старог духовног кова Још увек живе наде дв демократнје, Америка н Енглеска, неће, ипак, дозволити победу бољшевнзма. Ови људн мнсле но аввжигијама прошлостн, јер нису покушали да уђу у суштину ствари ни у крајњи смисао проблематике која данас стоји пред човечанством. Они мисле да је савејз Англоамери-

канаца са Сов јетима исто што би био савез Америке и Енглеске са предратном Русијом. Кроз ту призму они посматрају и етапни бољшевичкн империјализам у коме не виде нншта дру го него поново пројављени империјализам руског колооа коме је дао снагу и правац Петар Велики. Они не виде да је то све површинско, споредно, а да је главно оно што ее унутра скрива као ннтимиа жеља и мнс®о бољшевика. Још Ш7 године, у фааи замеве буржоакже фебруарске револуцнје у Русији, бољшевичком октобароком реводуцијом, Лењнн је писао, дв је главни циљ пролетарнјата у Енглеској н Амернци ломљење и рушење држзвие машнне. Об,јашн.авајући смисао днктатуре пролетаријата, а то и еачињава срж бољшевизма, Лењни је рекао: „Диктатура пролетеријата Јесте најпожртвованији и најнемилосрднијн рат нове класе против јачег непријатеља, против буржоазије... Диктатури пролетаријата јесте упорна борба, крвава

ПОЗИВ СВИМА СРБИМА У данашњем времену прекретнице у историји српскога народа императивна је нужност да међу Србима у њиховим духовима преовлађују трезвеност и памет, да бисмо са успехом прешли ову етапу на путу изграђивања и обнове Србије. Опасно би било и за појединце и за цео народ да се брзоплето подају неконтролисаним утисцима на основу извештаја о тренутном развоју догађаја на фронтовима, тумачећи их под утицајем буџаклијских стратега пилеће памети и стране пропаганде. Више него икада српски народ треба. да сачува команду над нервима, да буде хладнокрван у процењивању догађаја и да се не поводи за пропагандом Лондона и Москве, који се бездушно служе српским народом за постигнуће светске превласти или светске револуције. Зато је нужност и дужност свију Срба да се збију, да се сједине, да буду сви на окупу, да би сложно могли да се одупру свима покушајима да у Србији завладају керед и хаос, како желе Лондон и Москва. Српски народ спаш-Це се и сачекаће боље дане само тако, ако сви Срби здружени и збратимљени иду руку под руку, раме уз раме, ако имају једну исту мисао и Једну вољу да сви заједно раде на чувању животних интереса српског народа противу паклених планова Лондона и Москве. У данашњим часовима ништа не сме да нас дели јер опстанак српског народа, рад на побољшању његозог положаја могу и смеју да буду једини циљ сваког српског родољуба. Сад сви знамо шта хоће Лондон и Москва, са нама да раде, сви знамо да смо за њих само монета за поткусуривање у њиховим рачунима, и зато не сме ништа да постоји што би нашу снает/ раз једињавало, што би слабило нашу кохезиону мок Зато данас из срца и душе свих правих српских родољуба долази један апел, позив, чује се један једини крик бола и наде за спас Отаџбине и народа: »Шумци, доле оружје! Не сме више пушке да праште и каме да ееваЈу! То •ће нас довести до пропастм м самоистребљења! Хајдете да сви заједао вучемо кола, јер јсдкно тако можемо их извући из блата. Хајдете сви под заставу око геиерапа Милана Недића за спас и добро српског народа. Само тако д«Аи ће зора бољих дака. Мудрост и памет победиће, а лудост и нзсиље одвешће нас у пропаст. Сви Срби на окуп у братству и слози! »С-Н«

и без крви, насилна и мирна, војничка и еконоздска, педагошка н адмннистративна против сила и траднција старог друштва. То старо друштво данае-претстављају Америка. и Енглеска ко је су изнутра дотрајале, јер све оно што има снаге н моћи светско јеврејство је укопчало у сарадњу еа бољшевизмом, јер су крајњн цнљеви бољшевизма и крајњи цнљевн светскрг јеврејства исти —' сатирање хришћг«ске културе, кореннто лдавидирање националннх људн н остваргње потпуне власти над иасом .која остане без ндеје, без етава и без руководства. Европа се налгри у џиновској борбн против бољшевизма. Та борба ннје само војничка, него и духовна н морална. Војничку борбу, боље речено, главни нензрецнво тешкн терет те борбе, прнмнла је на себе Немачка. Више од две године немачке армије се носе са бољшевизмом задајући му тешке ударце и проузрокујући огромне крваве губитке код црвене армије. Немачка ће издржати ту борбу, али то не зна;чн да треба у тој борби бити пасиван посматрач и чекати крајње механичко решење. Борба на Истоку све више постаје борба целе Европе, ствар њене и наше оттште судбине. Ради олакшања те борбе и ради убрзавања крајњег потпуног слома бољшевизма као дуг савести и као ствар личне судбине треба се организовати за ту борбу и оргакски укопчати у њу. Све локалне силе, сав интелектуални и морални капитал и сва физичка снага европских народа треба да буду организоване за борбз против бољшевизма у свом простору, тамо где једаи може највцше дати од себе као допринос крајњој победи над бољшевизмом. Српски народ нема никаквих илузија о бољшевизму. У. јед»ом од најтрагичнијих чгсова своје историје он ,је био нападнут од бољшевичких бесова., који су се сјатили на наше тло желећи да на њему остваре базу за боЈвшевизирање европског Југоистока. Он се непосредно суочио са незаситљиво крвожедним жељггма бољшевизма и дао му унутарњи отпор, који је скршио све комунистичке поду(Наставак на 2-го} страни-) /Ш ;Л '"" 1