Srpski narod

1$ дсцембр* 1943

СРПСКИ ПАРОД

ШГјНМК Ј§

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ

У нздању Министарства проадете и вера објављена је ових дана једна врло занимљива књига под наслов.ом „У раду и стваг ралаштву лежи смисао живота", која садржи десет најбољих писмених задатака рађених на Вишем течајном и Учитељском дипломском испиту јуна. месеца ове године и награђених наградом претседника Српске владе н минисгра просвете и вера. Сви задаци обрађују тему која је изражена у наслову књиге. Ова тема, која је ча данашње време необично актуелна, обрађена је на поменутим испитима од готово свих кандидата врло савесно и са много полета, да је комисија одређена да игдвзји десет најуспелијих задатака имала великих тешкоћа да их о дабере. Сви награђени гадаци бране основну мисао да је рад и стваралашгво стварно смисао живота. Они су чак у неку руку химна раду. За дивљење 1е кодико ови млади људи, лж-ци ових задатака, високо и иокрено цене рад. Први међу њима, МИЛЕНКО С МИСАИЛОВИЋ, матурант Учитељске школе у Ужицу, кгже ово: »Цела природа је стваралачки акт најумиијег Бића. Радом створена, природа је усвојила рад као основни закон вечности. Од амебе па до најсложенијег бића у природи — човека, рад је најизразитија манифестација живота. Рад као челична „веза покољења" спаја нас са прошлошћу и вуче нас у — доба које

Омладинци о значају рада у животу

тек наилази". МИЛИЦА М. ГТЕТРОВИЋ, Ла турант Женске гимназије V Иишу, кроз облик писма из зар( бљеииштва, вели неколико дивних и тачних миоли: „Рад истински и од српа јелино може да донесе задовољство и корист. Кроз рад човек постлје свој и ближи се Богу. Рад ни'е само атрибут физичког радника, већ обавеза свију нас. То .1« велики и частан дуг Отаџбини и друштву." На крају задатка износи величвнствен завет: „Одрекните се, децо српска, даких ствари. Уозбиљите се. Прилике ваше земље то траже, а за н>у вам никад ништа неће бити тешко да учините. Одреците се безбрижне младости, да &и, како је лепо рекла једна српска омладинка, ошша који дођу после вас цео живот био само срећна младост." БРАНКО Л. ЗЛОТОВИЋ, матурант Треће мушке гимнгзи.:е у Беотраду наводи занимљиве примере; , Све тече. Ништа «аље тачно није рећи: Све ствара, све ради н мрави. и богови. Јер живот, шегов смисао је рад и стваран>е. Да Египчани нису стварали пирамиде, данас се ?а њи\ не би знало. Микеланђам} и Леовардо, Шекспир и Гете, Карло и ГЈетар Велики данас би били заборављени да нису радилп и стварали. Краљевић Хамлег је вечити пример човека који није нашао смисао живота. Насупрот њему стоји др Фауст, који је упознавши сву мудрост видео да је смисао живота у раду и стваралаштву. Дански крал>евић ј« остао гладаи крај пуне трпезе, а немачки доктор се даситио и — према уговору са Мефистом — умро тек у стварглачком раду." ) „Не можемо бити сви ве,)тки л .уди", каже МИРЈ.АНА ТАТИЋ. свршени матупант Друге женске гимназије у Београду, „али можемо бити велики оадиипч." Духовна величина ни.је исто што а морална величина. Дух се стиче, моралне вредности се заслужују. Човечанству су свчкајсо неопходни велики умови. али Још више морално зрели људи. — Једгм свестан, истрајан и поштен рзд даје више животне егије него гато човек у к»ега

утрошн. Он ствара. Ту је човек најсличнији Богу. Кроз стваралачке снаге човека и његов морални склоп назире се она божанска искра која га. уздиже над природом и стварима. И тек тада живот добија своје пуно оправдање. „Не случај нсго мисао н рад раде и зидају свет", ставља као „мото" пред свој задатак НАДЕЖДА Д. ЂУРОВИЋ, матурант Треће женске гимназије у Београду. У продужењу наводи лепу туђу мисао: „Рад удаљава од човека три највећа друштвена зла: досаду, норок н беду. Досада обухвата човека у моменгима душевне слабости када ништа не ради. Из досаде произлази порох, а из порока беда и то често и морална и материјална. Од дужиостн да се ради ништа не може да ослободи: ни богатство, ни титуле ни достојанство. Рад тражи жртве за себе, али веће жртве тражи леноет и беспосличење које гутају и тело и душу." „Само иародп коЈи су створили нешто км?>,!у право на жнгаот", тврдн КРУИИЈА Ж. ГУЦОНИЋ свршени матурант Женске гимназије у Шапцу и бр?.ни документовано ту тезу. „У критичним тренуцима, у невољи, народи

показују колико вреде, јер тада се испољава сав њихов смисао за живог па како сваки појединац може у раду да нађе утеху и спас, и народи могу да се из беде извуку само озбиљним и систематским радом." Изванредне примере из живота знаменитих људи наводи ПЕТРОНИЈЕ Н. ЛАЗАРЕВИЋ, свргаени матурант Прве мушке гимназије у Нишу. Он признаде да „рад и стваралаштво, као најјачи творци и основи будућности вародне и папретка цивилизације, прогреса и културе, нису лаки." И каже да „рад уздиже човека, а уздизање човеково јесте смисао живота." На крају наводи карактеристичне стихове Јована Јовановића-Змаја, ко.ји би се могли ставити као мото читавој књизи: „Рад ]е сваком дужност прека, А не служи на срам ничи', Сиромах се њиме храни, А богат се њиме дичи." СРЕЋШ НЕДЕЉКОВИЋ, евршени матуротт Прве мешовите гимназије у Чачку, наводи прво рад генерација у прошлости. И пита се чиме се ми можемо одужити тим великим људима, ко.ји су нам утрли стазе и показали пут којим треба да идемо?

Само радом 1 то стваралачким радом. Многи и многи задаци стоје неиспуњени и чека.ју на нас. „Пас свакоји своје бреме носи". Бреме наше генерације збиља је тешко, али не треба клонути. У најдужем члаигку књиге, у коме прво анализира шта је то у ствари рад и повлачи разлику између физичког и умног рада, РАДОМИР М. МАТИЋ, свршени матурант Гимназије у Зајечару, констатује да су „само идеали најмоћнији покретачи човекове духовне, па и физичке акције. Они еу она силна неисцрпна енергија, непресушни извор воље и снаге за радом и стварањем. На крају каже: „Омладииа је прва која треба да докаже и иокаже да је она стварно извор снаге иародне и здравља моралиог и физичког. Зато игго на њој остаје будућиост и што се од ње много очекуЈе она треба да се оспособи за то. А оспособиће се, пак, само радом, и физичким и духозним радом на сво.јом усавршавању и радом на добро своје домовине." ЂОРЋЕ С. КУСТУДИЋ, свршени матурант Оеме мушке гимназије у Београду, калсе једну изванредну мисао да се „човек само својим радом уздиже" и

да иу само рад „ом«гућава да буде изнад свих живих бића иа земљи." У својој апологији раду он каже, између осталог, да „људи који су имали високо изграђен култ рада и стварања, увек су били и високо моралка личносги. Рад пречишћава чозека!" Сви ови вадмги иуни су днг.них мисли о раду, оригиналник или наведених. Отуда, поред ссталих добрих особина ч ова збир ка *е пре свега антологија мисли о раду и стваралаштву. Течно писани, оригинално и успел«. компоновани, ови изабрани задаци су занимљиви члгнци о теми која је данас једна од најактуелнијих, и о којој ваља озбиљно размислити. Наша омладина, а нарочито школска, треба безусловно да прочита ову добру књижицу у ко.јод може наћи користи за себе више но у многој другој, и већој и признато.ј књизи. Иако су ову књигу писали уствари наши млали духови, ипак она одише дубоком зрелошћу, великом начитгношћу и ретком вештином писања. Према свему овоме, ова добпа књига може користити свакоме, и старом и младом, као озбиљна лектира из које се може нечему научити.

О стваралачкој елити

(Наставах еа ТО-тс стрвпе) расама), К 51. Сћатћег!аш-а (Еаглез по пореклу Нсмац по идејама као, у главном, Сођјпеаи). Они, хероји, представљају највиши ступањ конструктивие интелигеиције и када говоримо о индивидуалностима које воде народне масе. ми мислимо на такву интелигенцију и интелек!у_алне, интелигенцију и инттаектуалце р!из (+). Јер нма и интелигенција шјпиз (—), ннтелигенција деструктивннх: и у негатизнчм смислу може, тако нсто, бши јаких и великих интелигенцша као и у позитивном.*) Интелигенција је једна особина чија друштве на вредиост је релативна: под кс нтролом морала ( спсцијлно чсгала у хришћанском смнслу) ога је добротворна икаче је 1»*дкс зло. Отуда, кад« истичгмо аристо кратију и аристократску концепци.ју код питања организ: взља ззконодавне власти. ми мисгамо не само на раније време, на сри.тократију по рођењу, него и на гристократију ума, интелигенцију (интелектуалце), данашњу аристкрттију, у главном. А с цј гледом на мало час речено то Је с-варалачка интелигенниј а. То су ■вуди од школе и образоздња, људи од знања и науке. То зна*ш да, под овом аристократи.јом, не разумемо онај ред људи познат у Француској под именом: 1е$ га16з (промашени), људи нолушколовани и полуобразовани (полуинтелигенција) који зато не могу се убра.јати ни у умну интелигенцију ни у народну мс;су и који стога нема.ју ни меитзлитет ни схватања праве инте.1игенци.је као ни народне масе (који обо.је, и интелигенција и пародна маса, значе, сваки за се, један одређен принцип), људи без сигуонога погледа на свст, без утврђених начела (случај ко.ји Немци називају Рппг1р&1озЈ^ксИ).") •) V. Ни^о Је повух:«« једтто врло духовито упоређење између стваралач^ога и рушилачкога генија: Ји!еб Сббаг разза 1е КиРГсоп МагсћапЈоп (чувени париски разбо.јник), разза Г ^оО* (Јулије Цезар пређе преко Рубикона а Маршандон преко иодземног каиада). *) В. овде наи чланжс: ГМе зИбге УегГазбипг сЈег ћеиИ;геп ро1Ш$сћеп Маппег, С1аги$ (бсћл'е!2) 1927. (берага*аћс1гиск аш <1еп „С1ахиег КасћгкМеп".

Људн без духовне равиотеже, унеравнотежени, и отудч негативни и деструктивни. н V озом смислу могу они да буду врло јаки (негативне индивидуалностн). То су они које је Христос најмање марио, „ни врући ни хладни", људи без логике и система а Х^и стос је био оличење највише Ло гике, највишега Система, највиши прогивник хаоса, т :>га домена Сатане. И зато, имајући још V виду н честу претечципзност речене категорије људи, њихова социална пттетност па можда, и зпасност, Мада, одмах додајемо, друштво, махом, носи главну одговорност за промашеност тих л,уди а. затим, и међу њима може да буде позитивних и стваралачких интелигенци|а, кзо што обрнуто, може бити и међу шкодованим интелектуалцимз деструктивних елемената. ^ли, овде ннје реч о изузецима пего о правилу. Да додамо овде још да, ако се индивидуалности (народнн вођн) схвате као производ народних маса, као њихов екстракт слично материалним (хемиским) екстрактима (н.пр., потребан 1е већи број лимунова па дз се добије једна мала количина сока) — народне масе могу сасзим бити задовољне теорнјом хероја, јер би по њој. и народне масе имале посредно, удела и заслуге у акцији индивидуалитета (као родитељн код успеха своје де це). Најзад, у идућем члзнку, пссле излагања двају атти т здних гледишта о Законодавној Власти видећемо какво ,је ту гледиште консервативаца. ЖивоЈин М. ПприК вроф. Беогр. Уннв. у пенсијн

стдлна изложва наших сликара и вајара

Јс,"

- зпо»бе спиха у уметнкчком сапону »Вура Јакшик« у Кнсз Ммхајпоао] улмцм (Фото: „Српски народ")

„X Е Р М Е ЛИН"

Томислав Гогић

н р з н А

Београд — Кнвз МЈкхијнооа Ш

п т

ШЖ'42& • ;

Ј(о тх шмЖјттп

ЗА ШЕ I РАЗРЕДА гимнази?®, ОДГОВСРЕ НА СБА ПИТАЊА из веронауке, земљопнса, природописа, за зимски семестар, сгручно обрађеиа, добићете у Принца Евгенија 2/П, стан 21.

I ШЦ ! ј ||:Л ; §! I ш. И

зна поуадано, да главоболл местаје оећ аосло ионолмкв мммута.

Ш ЈГШШлЉЏ: ОГциатипч ■" табпо!«

ј (ЗАУ «г

Оп>м џт С *%9№ <м »-ХИМв со у с»ан.сЈ акотсдљ