Srpski narod

Сграиа 4

ГРПСКИ ПАРОД

18 деисмбра 1943

Догађаји на ратиштима

БОЖЕ ПРАВДЕ...

Тужна је историја Србинова. Никога животни жрван. није тако немилосрдно млавио, као Србина. Честе и грозне су његове Голготе. Па ипак никад тежег и тужнијег историјског раздобља није за њега било до онога, кад се остављен и напуштен нашао на беспућу, духовно растројен, братском неслогом заведен и изродима ометен, да поново самог себе нађе. Његово биолошко истребљење, било је питање само времена и историја једног храброг, вредног и радног народа, била би за увек прекинута. Али велики је Бог. Он је могао да казни један заблудео и заведен народ, али није хтео да га уништи. Србину је увек остајала нада у Њега, јер је под Његовим окрид>ем: Бог чува Србију, стварао чуда од јунаштва и попео своје име до највише земаљске славе. Зар је онда какво чудо, што му је Он био последн>а утеха? Имао је право и није се преварио. Када је Србија грцала под теретом туђих грехова, нашло се српских родољуба, једна шака, да бистрим српским очима сагледа страховити амбис у који земља срља и напрегла се та шачица, да бар српски народ заустави на ивици амбиса... И Богу хвала успела је. Не само што је пропаст избегла, него је вратила српски народ на стари исконски, светосавски пут, где му је остала ризница духовног блага и благотворни извор расних врлина, На том путу, српски народ поново је духоано нахрањен, животиим балсамом помазан и врлинама запојен. Од тада, српски народ иде трновитим путем преко свих тешкоћа, ка свом природном успону и нормалној обнови, повећавају-Ци своје благостање. Тежак је то пут био. Српска иеслога разјединила је конструктивне снаге и бацила се прљавим блатом на шаку српских родољуба, чија је бистра српска памет, у несрећи сагледала истину и погодила пут ка спасењу. Тада су најбољи Срби у очима заблуделих Срба, били петоколонаши и издајице свог народа. О да трагичног удеса! Они, који су свој век провели у служби своје земље и народа, морали су да понесу свој крст страдања и да под срамним жигом кога су им прикачили српски изроди и заблудеиа браћа, изведу спасење свога народа до краја, како би уздигнуте главе и ведра чела дочекали дан признања, не само захвалног народа, него и оних, који им нанесоше у заблуди, највеће увреде. Данас цео српски народ одаје поштовање тим патриотама, • последњи гест заблуделе бра♦»е пружа тим родољубима и пуну рехабилитацију и сатисфакциЈу- Ми смо били увек ти, који нисмо хтели сувише далеко ићи у осуди забћуделе браће, дубоко верују^и да ^е доћи дан, кад ће се и њихово залеђено срце откравити и закуцати само српским откуцајем. И нисмо се преварили. У хаосу који је настао после распада једне неискрене заједнице, где је много више било Бранковића, него што је било Обилика, могао је Србин и погрешити. У првом тренутку, ствари су на

очиглед изгледале много страшније, него што су у суштини биле. Ми смо то морали разумети. Бујна младост тражила је у слободи одушке свом патриотском болу, али ствари није могла дубље сагледати, јер јој је он замрачио разум, док је страшна јава навукла мрак на очи. Били смо дубоко уверени, да је то патриотски делиријум који ће у толико брже проћи, у колико искуснији буде био лекар, Београд је задржао хладнокрвност и неуморно је радио у раду и праштању, чекајући свој час. Можда би тај час много брже дошао, да се са младошћу и идеализмом, није помешала и она средина, коју је друштво легдлним путем жигосало и ставило ван опште заједнице у којој је одувек владао закон правде, поштења и морала. Та средина користила је заошијане прилике и дошла до изражаја баш онда, када је њен утицај био од фаталног значаја по праве српске интересе. То је атежало посао с једне стране српским родољубима, док је с друге стране задржало процес трежњења код омнх, који су заведени страном пропагандом на погрешан начин испољили свој патриотизам и отишли у шуму. Све су то били унутрашњи утицаји који су реметили и успоравали рад српских родољуба на спасавању српског народа. Далеко су већи утицаји били са стране, из иностранства, одакле су даване директиве које не само што нису биле у интересу српског народа, него су баш у највећој мери угрожавале те интересе. То је већ био тежи случај, јер су многи шумски борци били у зависности од те иностране политике, која је гледала само туђ, никад наш интерес, Србије и српског народа. Тешко је било разуверити наш свет у злонамерност овог потстрекивања, јер се вешта пропаганда користила новоствореним приликама у којима се наш народ нашао и искористила те прилике клеветајући наше српске родољубе и праве народне пријатеље у њиховом гигантском подухвату спасења српског народа. Споредно је што је на тој страни мало Срба било, вештина искоришћавања завела је многе и зато су жртве биле многобројније и далеко болније за наш народ. Српски родољуби који су прихватили земљу без крмила, упели су се, да болне ране што пре залече, да рупе запуше, да покварено поправе, како би поново оспособили српски брод да може несметано упловити у луку спасења. На том путу, ох! колико је пута крварило српско срце ових родољуба због светих жртава које су пале да би се утро пут спасења, а могле су бити поштеђене. Али је сатана чинио све што је могао да извади из пакла, да би омео српске патриоте на том путу. На жалост, често му је успевало. И ми, данас са дубоким пијететом скидамо капу пред тим жртвама које су пале за спас српског рода, јер оне су наш откуп за почињене грехове према земљи и народу. Жртве треба жалити, али спасења, без жртава нити је било, нити је мо-

5.0.5.

Стаљин се вратио из Техерана у Моо-кву и после тога је совЈетска званична телегрг4>ска агенција проширила вест да је питање другог фронта решено. Ово најављиваше неких операци.ја коЈе је тоооже изде.јствовао Стаљин је на првом месту знг« тешке психолошке кризе V совјетском народу, ко.ја погађа самог Стаљина. 1Бегов ауторитет греба да Дуде сада подупрт успехом на техеранском фронту, пошто. су изостгли успеси на Фро.нту од Великих Лука дб Керча, У том саопштењу ТДССа има и тврђења да .је чак одређен и датум остварења-другог фронта. Ово је ванредно интересантно. Ово значи да су сов.јетски људи, да је сов.јетека армија изгубила већ поверење у стална обећаЉа неке помоћи од оружане акци.је Вританоамерикг.наца. Зато де било неопходно да се овога пута том народу и тој војсци каже да помоћ долази неизоставно. „Треба да издржите још мало, па ће вас помоћи офанзива коалиције" — то треба да знаЧи ТАССово с&општење, које дакле служи као доказ несносног стања у Совјетско.ј Унији на фроиту и у позадини. Совјети су ових дана доживели два тешка неуспеха. Неуспех код Керча, где је био уништен бољшевички обалобр:вд, тек са> да је изражен .јвзиком цифара На бојишту је остало 3.000 заробљеника и много више мртвих црвеноармејаца. Веома велики број Стаљинових војника потонуо је у Керченском мореузу. Немачки плен с.чињавају 38 тешких гепкова. 116 топова и преко 1000«.. митраљеза, као и 140 авиона. Прад -..обало,м тог обадобрана Дотопљшш је 10 топопн»ача, 2 брза Чамца и 50 лгђа зз искрцавање. Нису још ућутали топови румунске дцвизије . јул<но од Керча, када су почеле да стижу вести о много већем и знача.јнијем немачком успеху у троуглу >Китомир—Кооостењ—река- Тетеоев. Моћни напал дивизије Манштајна довео је до чишћења целог тог троугда од шесдесете совјетске армије. Из те армије сатрвено је 8 стрељачких дивизија, 3 коњичке дивизије и 3 тенковске бригаде. Осим тога, тешко је оштећено две стрељачКе дивизије и читг,ва два тенковска корпуса. До сада је набројано 11.000 мртвих, а заплењено 1'е или уништено 254 тенка. 927 топова и 103 бацача гранатз. Осим сасвим безнача.јних успеха Совјета у области Черкаса и Кременчуга, Москва ни.^е могла забележити "ништа што 6и порицало тврђење да. је сов.јетска снага јако исцрпљена. А саопштење московске телеграфске агенције о претстојећем отварању другог фронта је у ствари вапај „С.О.С.", који даје Москва. У том саопштсљу каже се да је совјетска војска привукла на Источни Фронт толикр немачких дивизија да ништа не стоји на путу инвазији са запада. Ово иије само сигнал „С.О.С.", већ и ултиматум према државама коалиције. Те држ"аве одлично знаду да Совјети лажу' када тврде да су везали на Истоку немачку армију. Те државе одлично знају да у западној Европи стоји огромна немачка војска. Енглески часопис Кавалкад упозорава на то да не треба имати претераних нада, .јер Немачка расподаже стотинама добро опремљених и обучених дивизија и господари највећим делом европског копна. Она на тај начин има на расположењу, вели часопис, привредне изворе Европе и велике покретне резерве. Можда су Черчил и Рузвелт у Техерану обећали Стаљину да ће сада извршити искрцавање на езронској обали. Али они већ даи:к! лрипремају Сов.јете на то да не треба очекивати много од тог искрцавања. Сов.јетска војна мисија обишла .је ових да.на британоамеричке полои<аје у Италији и, како .јавља Ра.јтер, била је веома импресионирана теренским и временским тешкоћама ра.та на овом' фронту. Да ли можемо веровати да су сбвјетски официри импресианиР8ни кншом, када с.у на .викли да се боре на вејавици. Да су импресионирани темперг.туром од 4-5 степени, када су ишли на јуриш по , температури од —40. Да су импресионирани борбом у италијанским брдима, када су видели смрт десетина хиљада •црвеноармејаца у мочварама Волхова и Ловати. Овај сентименталан допис Рајтероцог извештача има циљ да. још јсдном прикаже Совјетима како Енглези и Американци улажу све своје снаге V садашњим борбама. Напротив, енглеска шт1\мна оспорава соијетске заслуге за коалици.ју. Де.Јли телеграф писао је пре три дана: ,.Соч|ети нису постигли очлучиу победу над немачком во. ! с>'ом". Ноши стручњак листа А : "мш Индепендент констатује да Нем-

гло бити. Буду^и жртвеник српског спасења светлиће даноноћно из костију ових светих жртава и опомињати поколења о скупоценим жртвама њихове слободе и благостања. Данас је дошао дан да се Србија уједини у мислима и осећајима на путу свог спасења. Кобне заблуде нестале су, Србин се вратио са странпутице и сјединио с осталом браћом на светосавском путу изградње боље будућности и новог живота. Данас нема више заблуделих српских синова, него сложне српске браће на једној страни и српских изрода удружених са интернационалим олошем на другој. И између те две опречнрсти настаје борба на живот и смрт. Тешко је било окупити Србе на једној линији, данас је већ лакше поћи са те линије и очистити земљу Србинову од интернационалног гада. Борба без поштеде, борба до истраге, док и једног душмана буде на српској њиви, у српском лугу и шуми.

Влада народног спаса може да се захвали Господу, што је био наклоњеК да је издржала стојички на бранику правих српских интереса и није поклецнула, под ударцима лажи, клевета и подметања. Српско сунце данас лепше сија, а Бог ће учинити, да нам више никад не помрачи вољу за живот, љубав за земљом и слогу са браћом. Нека се поноси својим делом, кога је Мајлепше докрајчила у земљи, дел#м које је добило признања и од оне заблуделе браће из Каира Рајтеровим саопштењем, јер све то, уједињује Србе и крепи и подиже нашу драгу и вољену Србију, Ми сви заједно, само смо ситни работници на великом послу, који обављамо у име савременика, за будућа срећнија поколења српског народа и мајке Србије. БОже Правде, нека увесели наша срца и потсети нас на наша стара прегалаштва, слогу и љубав према Истини и Богу! Ту је наше спасење. Б. Ђ. Н.

ци муњевито парираду совдетске ударце и да имају знатиу способност, да постану господари ситуације сваки пут кад она по» стане критичпа. У сваком случа.ју ако престане га препирка између капитали* стичког и комунистичког дела коалиције, ако се и Британоамериканци најзад одлуче на неку акци.ју на једном или више ме,ста европске обале, ипак можемо бити сигурни да ће та акција наићи на веома енергичиу противакцију. Инспекционо путовање генерал-фелдмаршала Ромела може се сматрати за по* следњи преглед припрема, за ревизију свих мера предузетих од стране немачког воћства за случа.ј непријатељског искрцавања. Британоамериканци и сами знају да су те мере опсежне н страшне. Они се не надају никаквом стратегиском успеху у случају таквог искрцавања. Они мисле да ће у најбољем случају извојевати у току 1944 године неколико обалобрана, који би тек 1945 године могли да послуже као полазне тачке за инвазију. Међутим, постоји још једва чињеница, ко.ја омета планове те инвазије. Као што на спортским приредбама, ■ две групе момака вуку канап V супротним правцима, тако исто стратешка момчад САД покушава да савлада. стратешку момчад Британије и да одвуче канап ратног плана на своју пацифичку страну. Американци су већ одвукли у област пацифичког рата већи део британске морнарице из Средоземног мора. Сада се погађају око количине трупа коју би требали да пошаљу на европско ратиште, и доказују да су им дивизије потребче за азнсжо тиште. Узгред буди речено, у Азији је Јапан опет ггостигао велики успех, потукавши код Чангтеха три чувгкиншке дивизије. Баш сада, када се говори о неким претстојећим искрцавањима Британоамериканаца у Европи, опет .је по.јачана акција немачких подморница. Оне су опет продрле у Карипско море и тамо потапају америчке бродове. Питање тонаже ,је сада- најактуелни.је, и зато сваки губитак пловног парка коалиције претставља ненадокнадиву штету по пловии парк. Враћајући се питгњу ситуације на азиском ратишту, треба нагласити .једну ствгр која до сада није била позната јавности. У чунгкиншко.ј во.јсци по.јавили су се читави пукови во.шика наоружаних старинским кинеским мачевима. Само иезнатан број бораца у тим пуковима има ватрено оруж.је. Чунгкиншка војска је потпуно исцрпљена. Стаљин довршава распадање те војске на тај начин што шаље своје генерале у чунгкиншку Кину и помоћу њих хушка Чан Ка.ј Шекове војсковоће у борбу против Чан Кај Шека. Чан Кај Шек потпуно зависи од Стаљинове милости, јер сав ратни материјал за његову водску иде преко Стаљинове териТорије. Ако је сада чункнншка во.јска запала у такву беду да се мора борити оруждем из X века, онда је то дбнекле кривица Стаљина, коме де више стало до комунистичке револуције у Чунгкингу, него до чунгиншке победе над Јапаном. Тројни пакт је, напротив, снага сложних воља и снага међусобне искрености. Ово се још једанпут манифестовало приликом двогодишњице тројног савеза. Али и без те манифестације де очигледна јачина Тро.јног Пакта, ко.ји де за време дефанзивне 1943 године прикупио снаге за будуће офанзивне оп§радије, операциде победе. М. Војиовић