Srpski narod

%.

Стр&ва 6 СРПСКИ ИАРОД П депембра 1943

Две године Националне службе за обнову Србије Признањз срлским омладинцима обвезницима Националне слрбе

Ако се данас, на даН двогодишњице доношења Уредбе о увођењу Националне службе за обиову Србије, осврнемо две године уназад наћи ^емо се пред тешким јесењим данима 1941 године. Може бити да тешкоће догађаја нису уминуле и да данашња ситуација потсећа на исту кобну јесен, па ипак, за ове две године пуне тешкоћа и искушења, српска омладина, пролазеки кроз редове обвезника Националне службе, положила је испит пред својим народом. Испит је био тежак, али частан. Кобне јесени 1941 године, када се, после изгубљеног рата, свуда око нас налазило беспуће и неизвесност, генерал Недић са обра+.а српском народу и тражи помов, да се спасе што се спасти може. Његов глас звучи многима као непознате трубе зато што им није допро до срца. Ме<јутим омладина је схватила сау тежиИу и трагику догађаја и осетила етичко и трагичНО у личности генерала Недића. Она је осетила да се од ње тражи жртва, али не жртва у корист себичних политичара и туђих интереса, него жртва за исцрљење и спас српског народа. Кад један народ изгуби све и кад дође на руб понора, он може у дубини душе да осети препород и преображај кроз жртву и сласт и радост исцељења. Југословенска бмладина, ако је уопште као таква постојала или боље омладина у Југославији није била дорасла за жртве. Омладина Србије требало је да се, као феникс, створи из пепела и згаришта једног кобног поколења. И њено крштење обављенс је кроз жртву самоодрицања и самопрегора. Може бити да многима, који посматрају догађаје са стране и издалека не изгледа да је српска оллладина дорасла да учествује у националном животу Србије. Али то може бити погрешан закључак оних који нису осетили сву жртву самопрегора и оданости раду ом^адинаца сврстаних у редовима Националне службе. Сви ми волимо своју децу и своју омладину. Понекад и са љубављу која више штети него користи, па тако и кроз љубав чинимо грешке. Настојимо да омладини ушгедимо тешко^е живота и тешкоће рада. Оваквим ставом чинимо грешку и према народу и према омладини. Стварамо око ње лажни свет сладуњавог живота. А баш у тешким данима, после изгубљеног рата, обратио се српски народ својој омладини и затражио од ње да се тргне из сна сладуњаве прошлости, да узме ашов и лопату и да ради. Ми, којима је пала незахвална улога живота да ово остваримо, осетили смо све тешкоће и тела м душе једне недорасле генерације. Али на наше велико изненађење наишли смо на одлучност и спремост да се кроз рад пребродв тешкоће и створи нешто ново, нама још нејасн^, али ипак нешто што се у допуни душе наелу^ује. Ово изненађењв је било утолико ве1пе уколико смо били навикли да било од добронамвр-.

ном и тмурном небу. А једнога дана, када људи буду писали историју коју су догађаји већ уклесали на плочу историских з ^бивања, писа^е се о једном ветерану који је тргао омладину из дремежа ситних политичких интереса и указао јој пут који води идеалима. Онај исти пут коме су .се одлучивали сви наши великани када је требало повести народ »царству небескрм«. Генерал Недић са српском омладином ударио је здраву подлогу препорода кроз рад за народ и родну груду, јер српска омладина тек данас почиње да осећа етичку вредност рада и жртве за свој народ. Милорад Марчетик помоИник руковаоца Нац, службв

бе, први позив за пријавд>ивање омладинаца, донео је велике тешкоће. Деструктивни едементи покушали су одмах да претставе ствараше Националне службе на начин који је изазвао сумн>у код српског народа. Говорило се много, лаг*ало се и измишљало на све стране, чак се и претило. ДеИа су била у недоумици, родитеЛ)И нису имали поверења. Људима који су повели Националну службу иаметиула се једна тешка и одлу^иа борба. Они су морзли да уложе све своје вапоре да би се разбиле заблуде, да би се развејале злонамерно ширене лажи. А то се могло постићи само радом, радом ко.ји убећује. и који оправдава постодање овакве за нас нове установе. А да би се приступило раду. морало се такође много борити са безбројним препрекама. Почелр се без довољно материјалних сретстава, без одела за обвезни-

них било злонамерних критичара слушамо о нашој омладини да је негативна, рушилачка, ненародна и слично. Данас, после две године постојања Националне службе за обнову Србије, налази се пред нама један велики рад који ^е ући у ' историју народа. Стотине хиљаде кубних метара ископане земље, милиони радних часова употребљених на рад, јесу и остају сведоци пред очима свих оних који хоће да чују и виде да се пред нама налази омладина која хоће да живи, ради и жртвује се за свој народ. Овакву омладину наш народ Адоже и једино да пожали за изградњу своје срећније и боље будућности, И баш данас, на дан доношења уредбе о увођењу Националиа службе сматрао сам з« своју дужност да изразим дивљоње и ззхвалност свим оним добрим и поштеним обвезницима који су про шли кроз наше редове, који су осетили тешко^.у и лепоту жуљевитих руку, зноја од рада и уморних мишика. Ови трудбеници су сигурна залога наше боље буду^ности. Радећи на српској земљи, бранећи је од елементарних неда^а, они" су осетили величину жртве, љубав према родној груди и исконску везаност човека за земљу. А то је баш оно што нам је за буду ^ност потребнО као мелем на рану. Омладина здравог тела, јаког духа, чврстог карактера, која роли свој народ и своју родну груду, може бити једини светао зрачак на нашем облач-

Српски омпадинцн у једној зимској чети Националме служ'Ја (Фото; приватна својина)

ДЕСБТ МИЛИОНА РАДНИХ ЧАСОВА ПОКЛОН СРПСКЕ ОМЛАДИНЕОТАЏБИНИ

Лугомир и Јовачки поток. У Костолцу је формирана Осма радна груиа која ради на прокопавању .канала између Дунава и ње говог рукавца. Радна група у Жа губици градила је пут између Жагубице и Крста. Поред ових радних група, ^гоје су биле упослене на замашним радовима, формиран је и већи број самосталних чета у -оним местима где се осетила потреба за извођењем јавиих радова мањега обима. У радне групе и самосталне че те упућивани су обвезници из вароши, обвезници са села билн су остављени на својим имањима у времену пољопривредних ра дова. Прред радних грутга и самосталних чета, у првод години постојања Национална служба фор мирала је и 124 сеоске радне чете. које су такође радиле на регулацијама разних потока. РЕЗУЛТАТИ ДВОГО. ДИШЊЕГ РАДА У ирвој години било јс- формирано укупно 10 радних група. 15 самосталних чета и 124 сеоске радие чете Националне службе за обнову Србије. Од ових група и чета известан број наставио је радове и .у току зимских месеии, као зимске чете. Све чете Националне службе дали су у 1942 години своме народу и отаџбини 4,451.072 радних часова, утрошецих на разним регулацијама и асанаци.јама. на изради и ог(равци путева и на великом броју грађевинских радова. У 1943 години налазило се на раду 13 радних група, 27 самосталних чета, 12 самосталних волова и 147 сеоских радних чета, ко.је су за девет месеци рада V овој години дали 4,872.739 радних часова. Јако је укупно у првој и другој гоДини рада Национална служба за обнову Срби.је утрошила на разне радове од опште народне користи 9,323.811 радних часова. Кроз сталне јединице Нациоиалне службе прошло је досада 18.000 обвезника из вароши. а кроз сеоске јединице 25.000 сеоских младића. Ово би било укратко изнесено све оно колико је урађено за две године у Националној служби. Када се говори о двогодишњи-' ци постојања Нацибналне службе. мора и овим путем да се ода дужно признање* руковаоцу Националне службе Ђури Котуру и помоћнику професору Милораду Марчетићу. ствараоцима српске Националне службе. Њихова имена чврсто су везана за успехе у обнови Срби.је. она ће бити још ччршћа везана за потпуно преваспитање целокупне српске омладинеЈ. &

Данас, кап се навршава две године ој дана увоћења Националне служ бе за обнову Србије у живот. можемо са пуним националним поносом рећи да је за тако кратко време Национална служба створила један бројан кадар поштених и карактерних младих људи, прнвикла их на исгински рад и вратила их национално.ј свести и народним традиццјама. Национална служба. дала ,/е сво.ј српско.1 омладини један нов правац и омогућила, да се срп ски национални омладинци аалоје духом стваралаштва. Одмах по ступању на снагу .Уредбе, претседник српске владе генерал Милан Недић именовао је за руковаоца Националне службе др Ђуру Котура, за помоћника професора Милорада Марчетића и за шефа Организаииоиог одељења Алексија Недељковића. ГТрва појава Наиионалне служ-

Од бескрајнмх мочвара обвез ници стварају плодне терене (Фото: приватна својина)

ке, без обезбећене исхране. без потребног старешинског кадра. Па ипак, све то није обесхрабрило управу Националне службе. већ је крајем месеца фебруара 1942 године организован први старешински течај у Остружници, на коме се оспособила прва група старешинског особља за вођење појединих радних група и чета. Тако је Национална служ ба почела своје бивствовање са првих 28 младића, добровољаца и идеалиста, пионира Националне службе, који су после усиешно завршеног курса у ОСтружиици упућеии у разне краЈеве Срби.је, Обвезници Националне службе почели су са првим теренским радовима 13 марта 1942 године. Две радне групе, крје су биле формиране у Београду. почеле су са урбанистичким радовима на Калемегдану и са пољопривредним радовима на Бањици. Радови су били привременог карактера и претходили су много значајнијим

подухватима Националне службе. Формирање осталих .сталних радних група почиње средином месеца априла и оне приступа.ју радовима у споразуму са Министарством грађевина. Трећа радна група образована је у Мачви и Она је предузела велике мелиорационе радове у селима Слепчевићу, Штитару и Богосавпу, где се радило на регулацији Великог језера. Мутиика и Беле реке. После овога, формирају се постепено и остале радне јединице у другим крајевима земље. Радне .групе у Смедревској Паланци и Младеновцу регулишу Кубршницу, Јасеиииу и Ведики Луг. Пета радна група у Ћићевцу и Варварииу регулише Калинићску и Јованићску реку. Ше ста радна група у Обреновцу приступила је мелиорацији Посавине и изграћивању гравита* ционих канала. Седма радна група у Јагодинн, регулишв Белицу,