Srpski narod

5Ж децетбра 1° 11

\

СРПСКИ НАРОД

Стргна 3

ПОРУКА СРПСКОГ НАРОДА ЛОНДОНУ, ВАШННГТОНУ И МОСКВИ

Претседник владе армиски гекарал Милан Ђ. Недић одржао ј® иа Београдском Радију следећи говор: Драга браћо Срби и сестре Српкиње, Спрема се подпа завсра противу опстанка Српстеа и Мвјме Србије. Актери ове закгре јесу нашм стари душмани, они што са не крсте српским крстом са три прста. Због њмк крваримо две и по године и није им доста, трзже сад нашу главу. К° ™ извади око — брат, заго је тако дубоко. Већ вам је познато. око друштво »с кеца и конопца«, она зпиковачка јовројско-комуниетичка банда под вођством, како му н»егови тепају, Хрвата из Хрватеког Клањца Јосипа Броза-Тита, у криминалној литератури познатог зпиковца. Она је постапа сад миљекик и Москке и Лондона. И они ее надмећу ко ће више да јој накади. Као оно некада са Дражом, начинише га за ноћ и бригадним и дивизијским и армиским ђенералом и начепником штаба Врховне команде и министром војиим и врховним командантом »југословенске војске у Отаџбини«. Тако еад и млади Хрват Јосип Броз за ноћ оде у генерале, маршале, повереника за народну одбрану и врховног заповедника бол,шевичких снага у Југославији. Енглезима није доста српске крви, није доста палих глаоа српских, они продужавају систематско уништење српеког народа у разним формама и под разннм изгоаорима. Ево доказа: 1941 године у априлу преваркли еу нае и увукли у рат »као своје савезнике« обећавајући нам златна брда. Оставили еу нас на цедилу, да се сами боримо са склчим Немачкнм Рајхом. Ми смо изгубили онда државу, слободу и Краља. 1941 године у јуну помођу лонданског радиа, говоае^н нам како ће слобода дсћи пре но што се надамо, преварнли су нас, изазвали код нас устанак партизанеко-оелобадилг.чке војеке и опет остзвили саме. И ми смо крзаво платили озу превару и изгубипи добар део народа. 1942 године измислили еу »југоеловеиеку војску у Отаџбини«, Дражу Ммхајлоеића као Брхозког команданта свих трупа у Југоелавији, гуркули га у буне и устаихе противу Немаца. Српске главе падале су у стопЈЈоцентној сразмери због ослободилачких подухвата. Дражи еу обећали да ће се искрцатм на Балкан те данас те еутра и до сада никако. Резуатат те политике: уништека Мачва, Поцерина, Јадар, спаљени Рудник, Горњи Милановац, етр«ише жртве у Крагујевцу, Крушевцу, Краљеву, попаљена еела и рушевине на еве стране. Дража остављен самом себи, бежи у Црну Гору. 1943 годике. Још је Дража миљеник Лондона. Он ;а еве и мннистар војни, и начелник штаба и врховни командант, али само дотле док диже буне и устанке. И он слуша евоје гоеподаре. Резултати: упропашћен ерпски жмваљ у Црној Гори, Босни, Херцеговини и Дапмацији. Дража сад бежи из Црне Горе у Србију. За врсмс док еу Енглези Дражу овако слепо иекорииЛавалм,. помоћу хрватског одбора у Ландону помагали еу Енглсзи Титову акцију у Хрватској противу Срба. Н®да Дража:, није могао више да даје, проето пиквидирзли су га, прсварили га. Енглези се више радују сунцу које излази, Ткту, него Дражи. Његово беше. Сад им не треСа ни југоеловенски Краљ ни југоеловенсиа влада које прогањају свуда и на сваком кораиу, не треба им ни Дража. Д»ј еад Тпта. Новопечени маршал Тито је данас све и сва. Тмто дели земље М градове, постазља впаду и 'миикстрв, пише југослааеиске уставе, где не помиње ки Краља ки Монархију. Он је сзсмсћан. А Локдон сетите се у своје време гарантовао је Краљу Петру круну и монархију. А сад треба Тито да врши плебисцит и да он каже да пи \п српеки народ за Краља и Монархију или за Тита и републику. Сачувај нас Боже од овако висоне енглеске политике. Браћо л\оја и сеетре моје, Има људи којјима не емемо веровати, јер кад говгаре пажу, а кад ћуте мисле како ће да лажу. Ието та«о има карода ко|и су перфидни и за њихову реч не можете дати ни пребиЈене паре, јер су лажови и преварантм. Ето такви еу били, остали и биће узек Енглези. Енглеска попитика од 1941 до 1944 према ерпском нзроду кошта га огромних жртава; ни мање ни више него преко милчон несталих Срба. А српски народ исћа ни куснути ни лизнути од енглеске добити. Неморално је ово што ради Пондон са нама. Али иде одмазда ако не људека, оно сигурно Божија. Енглсзи се играју ватром. Бољшевичка сикира, којом замахују да одрубе главу српеком народу може отсећи лако и њкхову. Они сг.ремају српском народу заверу са Титом и његовсм чивутеко-бољшевичком бандом, ми ее тога не бојимо. Познвјемо те птице по перју. Ово им је трааа фарба којом се премазују, али увек еа истим циљем: истребљење Срба. Али нека запамте добро: ми Сзби св крстимо еа три прста, нема српског крета бсз три прста, пеказа-ћемо вам, причекајте. Не&амо се ни склонити ни поклокити, ии вама Еиглезмма им вашој новој багри Титозих перјаника. Ако нам је брат извадко једно око, остапо је друго и ми добро видимс наш пут. И ви га добро пезнајете: то је ерпеки пут. Морам овде да одгоеорим и гоепсдину Корделу Хвпу поводом његове последњз опоменс нама Србима. Он је апстрсфирао мо]с име и српски карод, позивајући нас у табер југословемских редрљуба Тита, Моше Пијаде, Јохана Фишера и нгжог Сулчјмана. Гели да пожуримо, док није доцкам. Г. Хал је' далско пргко вглнких океаиа, па не зна наше ствзри, не зна »наш став«.

ГЕНЕРАЛ НЕЛИЋ ГОВОРИ

ааа

Иако по позиву и по своме животном делу само војник, који се није мешао у политику, нити је држао политичке говсче са демагошким цил>ем или ради реторског ефекта, генерал Недић откако је на челу Србије у низу својих знаменитих говора упућених српском народу у најтежим часовима његовог исто-

риског битисања створио је српски говорнички стил. У н>ему су дошле до изражаја битне особине расног срлског човека, везаног целим сво.јим бићем за опстанак и будућност српског народа у његовом историском континуитету, Као штс је један велики миели лац рекао да смо срећни кад ме-

Зато сам пркнуђен да га овде поновим: Српски народ хоће да буде и оетане еамо Србин. Он се неће ни еклонити ни поклонити »Хрвату Брозу« и његовој компанији. Бољшсвизам кема ништа заједничко ни са срлским духом ни еа српском културом. Српски народ }е благоР ">дан. Он ие жели да се врзђа у дивљаштво и крволоштво. Он је дома&ин, краљ на свом добру. Ои воли неизмерно своју свету груду —- Мајку Собију. Она му је »зјмипија и иајдража. Он ее борити противу Тита, комунистичког пуетолова до последњег, а за сввју породицу, за свој дом и своју веру прадедовску. У друштво Тмтопо, друштво покупљено »е коца и коиопца« жмв ке<.о. Ето, то је наш одговор на ту вашу поруку г. Халу. БраЂо мсја и еестре мо]е Спби и Српкиње, Ви сте еикови Једног честитог и лоштеног народа. Ви нисте ни могли еањатм да у политици може бити толико неморала, да иду руку под руку најзз&и газдаши евета, пуни злата, са наЈзеђим зликовцима. По вашим чедним осе&ањима и појму то не би нмкад емело да буде, али, ето, десило се. Удружили су се Ангпо-Саксонци са бољшевизмом. А зашто! Енглеска и Амернка у овом еветском рату кеће да ее боре и троше евоју енагу зато пристају на све могуће заггеве бољшевика, само кад то пуца по туђим леђима а ие по њиховим. Олако жртвују рржаае, народе, па чак и евоју народну чает, захтевима Моекве. А ова наређује коЈи ћи народ у коју држаау да уђе, какав 116 бмти обпмк владавиие и државе, па је то ето, еад Москва пренелз и на с®ог штикеника Титз да нам он краји капу и прописује и уставе и државу и жнвот. Ви браћо и сестре, вмдите где је непријатељ евиЈу нае. Њему имамо да иставимо Један Јединстген фронт. Заборавимо све што је бипо, ради се о опетанку. Избришимо еве старе заблуде и лутања. Понављам вам једнако у сав глае: сви Срби на окуп! На нову навалу црвенв — Титове гамади одговоримд јадним јединстваним српскмм сЈЈронтом, ако смо Срби, ако смо људи. На енглеску најноБију превгру одговоримо зби {ан>ем }ош јаче машк* редова. НиЈ'е српсни народ бесловесно стрдо да белосветски трговци тргују његовом кожом и његавим месом. НиЈе српски народ домаћин ззто, да се баца као плен у чељуст дмељих бољшевнчких хордн. Свм у један фроит, сви противу Тита и његове жгадије. Мек борба без предаха, без колебања одлучи ко има да живи, а ко да мре. Сигуран сам да ћемо победити комунистичку Сотону као оно 1941. С нама је Бог и к ^авда. Само тако ћемо моћи остварити наш мдеал: Србг <ју националну и социјалну на задружној оскови ради добра и срзће целог српског народа. Живео српскм народ и ви моја браћо и сеетре са свих страна нашег милог Српства!

сто писца нађемо човека, тако ■ изузетна вредност Недићевих говора је у томе што место говорника, оратора имамо пред собом човека, који можда мимо правила говорничке вештине, износи пред друге људе само откуцаје свога великог срца, испуњеног једним једииим осећањем ба?граничне љубави према своме народу, кога треба заштити од сваког зла и спасти од проласги. Имамо пред собом само Србина, који српски мисли и осећа и живи само за добрОј, и величну св»>га народа. У томе је несумњиво тајна успеха и великог дејства на масе речи Претседника Иедића, од како скоро већ две и по године води овај трагичан разговор преко етера са српским народом заустављајући га неодољивом су гестивном снагом воље на ивици провалије, у коју га гурају удружени његови заклети иепријатељи. Дрхте српска срца, очи блистају од суза бола, гњева и наде, дах се у грудима зауставља кад се слушају његове речи, које пророчански, смело говоре као одјек судбине о бити или не бити једног малог народа кога може да нестане са историске позорниае због грешака његових изрођених синова. Исто тако ње гов непосредан и непоштедан начин у обрачунавању са непријатељима српског народа, ма где се они налазили, одговара нашем српском духу, који изнад свега цени мушку реч и храброст, стављајући у уста свога омиљеног јунака Марка Краљевића да се не боји никога до Бога. 1 Такав је и наш Милан Недић када се у своме последњем говору позива на Бога и на правду и обрачунава се безобзирно са Лондоном, Москвом и Вашинг тоном, не бојећи се ни Интелиџенс сервиса ни Гепеу-а нитињи хових експонената у земљи. Мушки, по српски он креше свима истину у очи и лондонским лордовима, и Рузвелтовом „трусту мозгова" и московским џелатима са изразима једино достојним неморала ових лажних савезника. Тако он испољава револт и гнушање српског народа због неморала овог савеза, који се бестидно игра животом, чашћу и свима светињама српског народа ради остварења својих себичних циљева. Цинизам удружених Британоамериканаца са бољшевицима превршио је меру и пл^менита гњев увређеног и угроженог срп ског народа нгшла је одговарајући израз у осветиичком говору Претседника Недића, кроз који је говорио цео народ. Исто тако, као одговор на нову издају Лондона према српском народу, прихватиће цео народ Недићев поклик: сви Срби на окуп, сви у Јединствени национални фронт за борбу без колебања и до последњег даха противу Тита и његове жгадије. М. М.