Srpski narod

Страна 4

СРПСКИ ПЛРОД

25 децембра 1943

Претстојећа одмазда као полнтички фантор ОД НАШЕГ СПЕЦИЛАЛНОГ ДОПИСИИКА ИЗ БЕРЛИНА

Берлин, 21 децембра Онај, ко је видео и преживео бомбапдован,е немачке црестрнице. џ ко.ји је сд чет.ирд цидцона берлинаца. делио њихово добро И зло, та.ј је имао пвилику да сагледа оав- огромни знача.: нецхрлошког ратиог процеса. који се сада мање или виш.&- сћсрмира у душаада грађана Ра.јх Истовремено тај посматрач. ако је умео и хтео да уђе V сам\ садржину ствар.и, одбаццвши појаве спрредне вадцрстџ, дапас може да оцепи и да третира савремена збивања наоружан кепроцењивим и вгокним искует.вом. Два су резултдта, ко.ја чгг да произиђу из тетпких нзпадг поотив цивилиог стгновништпа. У једноме плучају могу вапаји сирена, грување таповр,, трееак бо.мби, срушеце и попалЈене к^ ће и с . трзцјцо дејство фосфор ' них капЉица изазватн морглни слом, V којему се из гтрах ирел смпћу и пред улјасима савремеиога рг.та забправљају све друге психолр1!п;е компоненте неопходно важне зч•ог—тојчње једне државе у рату. Бекство, ишика и рчаЦине прет-тазл,ај\главна обележ.ја тм<вог стл.ња У другоме случају становнигпгтво остаје непоколебљиво иа гледишту да се рат мо.рз добити па ма колико бцде стпг,шие и трЈцке жртве .ц и?тије као, колрктива, и свакога Аовека као јединке. У ономе часу, када евгки припадник државв осећа да ће иропашћу заједнице бнти задат животни ударац и њему самоме, прелгзи се са великим духовним Миром преко свакога зла и невоље. То је дубока психоза, у којо.ј сваки па и нашан>И чрвек чгра сзо.ју одрећеђу и важну улогу. Још у историји није бнло ратова, у ко.шма би се нерви целокупног једног народа гтавили у искушење уби.јањем, ватр.ом ц рушењем. Отуда је и држање немачког грађанског • становниг.птва веома значајно. за онену КраЈЈ-ћега ђсхода цоменуте рфм-тзиве. Нема упоређе№а са 1918 Нарочцто је интересантнг, прлитнчка страна ове огромне борбе. У њој долазе до изражаја сви, па и на око неважни детаљи. II док нанадач V тоце рату оцершце са физичким ор.ужјем, очекујући да ће код нападнутог.а изазвати моралну кризу, дотле су одбраибена сретства угроженог стсновницгтва искључиВо дУховирг н Пр." литичког карактера. Са водом и песком као главним сретством дефанзиве, и са склоништима за одбрану од ва?,душиих иарад?' већ би одавна битка з.а одржа!ве немачкога морала била изгубљена. Други су фактори ступили на сцену, и они су не само сачували духовну чврстину немачке позадине, него су створили предуслове за све интезивније јачање иемачког ратног и полцтичког морала. У генералним линијама своди се та чврстина на веровање, да Немачка неће и не може изгубити ова.ј рат. То веровање ни.је резултат пропагацде, него је то иеограничено поуздање, којим широке маее немачкога нареда гледају на сро.ју државну организаци.ју, на немачку привреду, војску и индустрију. Успомена на 1913 годину н.ије избледеда у Рајху, и тражећр сличцости из(^е1зУ тадЖђег ролитичког,, војничког дунрвног и привреднога стања V Немачко.ј са овим данашњнм. сваки ће посматрач несумњиво доћи до закључка да су сваке хипотезе о истоветности ситуације апсолутно лишене сваке подлоге. У Рајху нема дефетизма. Ситуација је данас изнутра толико

чврста, да је земља могла политички ноднети црисуство од црека 12 милцо,на страпих рздникв-, крји се слободно крећу раде у сЈЈабрнкама, долазе свакодневно у кон! ;">кт са гтановннштвом и живе исто као и немрчки радннци. Не самр да це долазн до било кгкве саботаже V фабрикама. или на било каквим другим постројењима, неро се не о;ећ V ни политицка колебљивогт, коЈа би могла да V другим приликама б\'де инфнттоипапа кпоз ппопаганчу нолитички нецоУзддноГ' тела стр 'цих под^рика. Немачки иарод горд н" своју армцг 1 * кр!у СЈгггра р'г : бол -,Ом на срзту. Док су 1013 ГОчине ком\'!рл г тнчке гр\ т пе на улитг.ма нсмпчких вароши блцпле каменине на офцшше тадач>е кајгерте ројске. н^.падају^и их на.јцпгп 1ии,'им именима. данас је нсмачки војннк поздрављан у свим сло : евцмс станогништва И на свако.ме месту ка г носилац. напионалне части. Док је пре 35 грдина немачки народ био сатрвен гла^У, лан.је исхрана на целокупчој територи.ш Ра.јха до V сцт«««у од,'тично роганизовтца, а . следорања белога и прцрга хлеб > V послелн-,0 восмр с м " и днас су витпа' иего на почетку оата. ПомечУЈа унутранпБа цали тичка чврстина, поверегве у војску и привоелио-прехрпнбена с лидност претстр*ља!у рдлучне факторе за а\'торцтет садаљег политичког воћства. и за солидарноет којом. ис.мачки дар.рп следује интенцијама тога воћ.с?з а Немачки царод чврсто верује у одмазду Код таквог стан->а ствар.и Рајх цоже др издржава сададве свакако најтеже од почетка, рата — дане са духовном чврстином. Важан политички с]:>актор кбд тога јесте сракако претсто,: јећа Одмазда према Енглеско'. ко.ја је и цемачкоме цаорту, и пеломе свету иаговештеца. Мали иемачки човек, када стоји пбред своје уништене сиротиње, када оплакује своја драге који су погинули ириликом британског нацада из ваздуха, не мисли у томе часу на далекосежце полцтичке комбинзције, и пе третира у својоЈ претстави питање како и када ће рат бити добивеи. Он мисли само једно: „Одмазда ће доћи, и ја је цестрпљиво очекујрм)" Одмазда — то је нојам, који се сада у. Немачко.ј највише помиње ц ко.ји у себи у.једињује сва надања и жеље најширих народних слојева. Он је постао нови националии мит Немачке, и не указати на његово значење било би исто што и избегавцње да се погледа у очц >етиој важној истини. Реч „одмазда" је данас политички фактор највећег значења,Она није потребна за провоћење извесне пропаганде. Она живи независно о'д свих чланака и говора, ко.ји о њо.ј говоре, у срцу народа. И када поосечни Немац чита о свему,' што се објављује у вези са поменутом темом, он прима сва та нова сазнан>а као најприроднију и готову стег,р, крја не мо,жс да цзазове. ивненаНење па ма как.о велика и страшна она била. Одмазду је иаговестио Фирер као највећи ауторитет у земљиПосде њега изјавила је врховна команда немачке оружане силе да „жали што је принуђена да ироведе одмазду противу Енглеске". И Рајх данас рачуна!

Догађаји на ратиштима Пред кра| ратне године

У јсозоришним комадима најефектни.је сџеие тррба да буду поед завршетак како би и комад, и глумци постигли што већи' успех. Сада се завршава последњц чин светске драме која се зоре ..Рагна збиватва у 1943 годнни". Поједнпи глумци V том комаду улажУ сву сво.ју вештину како би постигли што, већи есђекат. Д циљ тог ефскта је аплауз. Заиста. претсто.ји рекапитулаг.ија догаћаја ове године. Не би било зголно да сс она заврши без попрмвке оног шго ни.те успсло неириЈатељима Европе. Зато. С.ЈВјетц и Британоамепиканци нањгцју сада .са повећаном енергрјом. жс.лећи да ностигну мато болчи билг.цс • ратне године кр-Ц се завошава. После извесне па\'зе пооу.зроковане с једие страие невременом, а с др \ ге стоане тешким совјетским г\'бнпима, започгла јс зимс!,а 0(1>аг!зива Сов.Јета. Тежицгте борбе налазило се V току последњих дана код Невела и V пбдасги мостобрана Никопоља. Брчене су велике снаге. На примср, код тог м сгоараиа јуриш је бцо извгдец масом од 8 стре%г,чкнх ди^изија и 2 тенковска кориуса. Уснех Совјета је изостао. Знмска офанзива заиочела је V истом стилу , као и сва прет-ходне: велики нацади бољшевика,' велики губиди болнпевика. Кат се. у току Једног дана уништи 384 бољшевичКа тенка, онда је ■лако замислити колкки су г.убици V људству. Ово ожнвљењв, совјетских акција на некнм секторима фронта је интересаигно. ади је дош интересантни.ја чнн>сница да је пре стала акнида иа онпм секторима, где се оца водила у то.ку прве половине денембра.- На пример, код Черкаса Сов.јети су доживе..ш дедаи мцкак„лрра^ и .морали су да престану са нагтадима. Међутим. баш овде .те иолагано мно го нада V тад план, кош се састојао V истовременом нападу. на фроиту и баидигскод акциди у позадцни. Бандити су уциштени. Фронт је издржао. изузев малог сектора код самог града Черкаси., Немци су скоооца цедрм дужнрм отсеку Ирсочиог фрсшта прешлп ка контра-нападни.м' акцидама и одузели су бољшевицима знатне делове терена коди су изгубили у ирегходним борбама. Само у Италији А.јзенхауер де мало гурнуо нанред своје дЉизиде. Њему. де пошло за руком ла сацува педу америчку армију ол већттх нанора (она демонстрцра. а не напада). а да гурпе осму брнтанску, армиду у напад дуж дадранске обале. Овад напад у правцу града Пескара дао д'е Бри танцима извесан добитак у терену. али де нроузроковао тешке губит'ке у. људству и материјалу.

са тиме да ће судбоносне осветнитше акциде протнв брцтанскога острва бнти стварност. Верујући у кеизбежност одмазде и у њену тоталност, сви слојеви немачкога народа са много више одлучности подносе непријатељско теоорисање,. и са много витце стриљеша савладава.ју сдоје сопствене тешкоће. Они претпостављају да воћство има оправдања, шго одмазда до данас ннје реализована. „Разлози могу да буду техничке или политичке природе, али онн свакако постоје, Боћство је у могућностц да их боље оцени него они, који нису упознати са стањем ствари. Али одмазда ће доћи, вероватно скоро, и то ,је главно!" То је резоновање исто у свим краједима Немачке. Оно ће сводим носледицама цретстављати веома значадан допринос за политичку борбу Берлина у току ове важне зиме, а према томе и за исход целркупног рата. Др. Никрла Маринковић

Наравно, Енглези су одмах изјавнли, у вези тог напредовања, да су пррдрли кроз „зцмску лини.ју" Кеселринга. ВећГсу чегири пута у Лрндону говооили да је пробијена час једна." час друга зимска линија. а за гцм . се иоказало да су то све бцле прнхватне л.ициде цемацких трупа. Јананци такоће нримењуду тактику изнуравања: Али услед острвског положаја шихових истурених линнја ова се тактика сџро.доди ца други начин. На сва ком од зндчаднидих острва постављен је тедан мали гарнизон. који има задатак.да се бори до смрти. Всћ на вцше Саломоттских острва ти гарнизони еу таI задатак извршили. продавши свог жи вот уз фантастично велику иену Уз рекордну нену продали с'у свод жцвот 3.000 |анаа"с!,'их вбјника коди су се натазилтг На два острва у Цилбертовод груии. Читавих 15 дана они су се борили протнв гедне америчке армиде. 3000 протин 50.000. Водцици Тена су изгинули до последн>ег. алц њихова борба је' омогу ћила јапанекој авидаиији, да потопп 8 иосача авцоиа и да оштети 7 бродрва исге класе. П.отопл,сно де дош: један већи ратии брод иепознате категориде, два бодна брода или тептке крстарице биле су оштећене, потон.ђсно је 4 крстарине. а ош'тећено 3. По ст.чгнути су поготци на 22 транспсфтна пароброда. Осим тога је уништено 145 а.меричких ваздух.о плова. Јапатши су имали губнтак од 33 авиана. ■Губитци америчке „пешадиде ни су дош прзнати, али су огромни То де поносни биланс борбе дедно.г пука дапанеке пом.орске пешадиде под воћством контра-а.дмирала БЧибасаки на острвима Тарава и Макин. Јапанска "авнјација и у овим борбама доказада де своду надмоћцрет нц-д амернчко,м. 1Цдмоћиост техничку, тактичку и духозн\> У последње време Британоаме]шкатши су повећали аеротерористичку активност над Немачким Рајхом. То де .нов талас ваз.дугцног ррта коди ће истр. тако престати, као што су престали и претходни, дер ■ британрамернчка ави.јацида не може да издржи огромне' губнткр крди с.у .скогтчани са нападима на Немачки.Ра.јх. 98 изгубљепих авиона (скоро искључиво четворомоторних бомбардера) знлчи р. би I ак скорр 1000 авцјатичара. А хнд,аду авијатичара вреде много вијне иегр читава дивиЗида пешака Зар постоди армита кода. може да жртвује по дедну ■ дивизиду дневно само ради, задрвољења Зверских инстиката оцих л>уди коди предводе рат против Европе? Зве.рствО 1 коде се испо.љава V тцм терористичким нацадим;:. на изричито неводничке .. циљеве зпбрињава . већ. и, саме Енгдезе, који нреко сво.јих владиних људи даду лажне издаве да де Рбротерор уперец искд>учинр протнв војних објеката.-Ваљда баш зато бираду ноћи када де натвећа. магла и када ни пролазник на, улици не може да се оридентише, а камоли авидатичар на висиии од 3 километра. У Енглескод се повећава нервоза због претстодеће одмазде. О одмазди се не г.оврри вигпе као о некод (јтсттастиии. Не расправд>а се вЧ-тше о томе да ли може бнти одма;5де или не., већ се дискутуде. нита-ње" V каквом, ће облику та одмазда доћи. Праве се различите претпостав^ке, дедца 'Страгпни.ја рд друге. Мећутим, становништво. бежи из области коде смагра нарочито изложеним тод одмавди. Огроман брод девреда напушта Енглеску и иде за Канаду. Пмућниди Енглези^.јуришаду на дирекниде бритацских колонида, као што де на при.мер, Родезија., у жељи да буду што даље о'д рата, што даље од одмазде. Ова панична селидба љу.ди ко-

ји нису дош ни иск.усили шта значи рат кврактерише Енглезе. 'Јуначко држлње немачког становништва у градрвима коди су најтеже бо'мбардовани, карактерише м.рр.ал Немапа. М. Војновић .

НЕЧИСТЕ САВЕСТИ Црноберзијанци и сви оџи којима буди из којих разлота савест није чиста, сви су опи махом за Стаљина. Додворавањ&м кцмунистима они би хтели да иа неки иачии сачувају своје прљаво стечеио богатство. Њиховој глупости и њиховим узалудним иадама не бисмо ништа приговорили, већ бисмо их пустили да лупе Главом о зид, кад њи хово безумничко брбљањс не би било истовремено и злочиначко. Злочиначко у пбгледу на оп станак српскога иарбда. Само слепцн■код очију не виде да су се под видом партизанства и комунизма уједииили сви не пријатељи ерпског народа у жељи да га диквидирају и уклоне са лица земље. Зато у партизацским- редовима и цма отпадака свих могућих иација, а најмање Срб.а. У којегод село упадну те банде, оне одмах траже и убијџју •најбољ.е и најчеститије домаћине, руше и пале општинску зграду и школу, пља чкају државиу касу. Тако се понашају само непријаТељи. А све јс то само бледа слика онога клања, убијања и рушења, које би настало кад би, недај Боже, они завладалп. Све што претставља водеће људе у селу, у траду, у држави, све бн то било поубијаио Остала би, као што су то :дахИје ' хтеле, само „луда ђеџа ад сезам годииа", а питање ,/е да ли и она? Јер Је решено и закључено. да српскаг џз рода нестане са липа зежље ' ВараЈу се кукавипе са иечиоточ савешћу да б.ц њцх та чцша мимришла, Кад-тад доцјли б.и ч они на ред. Ни{ита џм не би потогло њихпво кукавичко смешкање, намигивање и брбљање о томе како ђаво није тако црн ■ цао' што изгледа. Ђаво ,/е %аво и ие може иикад бити аиђео. Чак и кад навуче јагњсћу кожу, к.урјак остаЈе Курјац. Добро би било кад би власти мало прочачкала сВоје уши у ■ односу на те људе нечисте савести, коЈн по ппјаа?,»а, у бпфецма, по кафапама уз доб.ро мезе и пцће, хвале „баћушк.у Сх.аљина", коЈи им Је блцзак ако пи по чему дру* гом оно.кар баћушка нечисте савести. Све што Је честито и родољубиво у овој зецљи мцра та коћ.е одлучно устатц против ових опаснцх дефетнста, који у свом слепом- егоизму и злочиначком кукавичлуку желе да ископају гр.об свом сопственом народу. . ■ВЕЛИБОРЈОНИЋ