Srpski narod
Страна 12
СРПСКИ НАРОД
1 јануара 1944
НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ Ишфмента о бољшевичким злочинима
Во15сћешЈ$И5сће Уегћгесћеп еецеп Кпе%5гесМ ипс! МепзсћПсћкеП. Бокишеп1е гибашшепгезШН уош Аиз■»агИ&еп Аш1- ВегНп 1943. Изишла је из штампе трећа књига докумената о бољшевичким злочинима против ратног права и човечности. Као и код прве две књиге и овде се ради о исказима заклетих сведока датим пред судом. Ту се налазе и искази заробљених совјетских комесара и црвеноармејаца. Овде сакупљени документи јасно показују са каквом су бруталношћу совјети газили, и још данас газе, основе човености. Ту се не ради о појединим случајевима, већ о плански вршеним злочинима. Жртве ових злочина су обезоружани заробљеници и рањеници, којима је по ратном праву загарантован хуман поступак и лечење рана. Сведоци говоре о убијеним заробљеницима, ископаним очима, отсеченим језицима и ушима, носевима и полним органима. Други опет говоре о стотинама рањеника убијеним бајонетом или сабљом, будаком или лопатом, или о стотинама закланих или побијених на тај начин што су им отворене вене и тако пуштени да умру. Треба.ли нам боље сведочанство о страхотама које врше ко-
мунисти, него што нам их исприча наш народ? Сетимо се стоти на на исти начин поубијаних сељака, који су били криви само зато што нису хтели да се придруже комунистичким бандама : већ су хтели да у миру живе и раде не желећи никога да дирају и чине зла! „Ко није с нама тај је против нас", је парола комуниста, које су увек немилосрдно примењивали. А колико их је било који су били са њима? Нико. На превару, силом људи су одвођени у шуме или убијани, ако би се комунистима супроставили. Сетимо се 46 убијених домаћина, у једном нашем селу, на најгрознији начин. Они сУ заклгни, затим им је извађен мозак и стрпан у чарапе и поново враћен у мождану шупљину. Они су затим поређани у цркви кроз коју су морали дз прођу сви мештани. Терором су добијане „присталице" и стварана „Народно ослободилачка војска". Документи, који су сабрани у овој књизи Н1 }су само сведочанства о варварском поступању совјета против голоруких заробљеника и рањеника, већ су истовремено сведочанства о опасности која прети целбј Европи од најстрашнијег непријзтеља човечанства. Против ове опасности је данас устала Немачка и са њом млада Евроца.
_ Наводпмо неколико сведочанства. Група Г.Ф.П. О. У. 9. 9 1942 Пришао је Рус Володенко в Степан, рођен 10 јуна 1920 у Старое Штехербино, и изјавио: Крајем фебруара 1942 пришао сам добровољно партизаиима. У петом батаљону пука Ласо постављен сам за вођу групе. Као такав сам узео учешћа у нападу на Балтутино, почетком марта 1942. Успели смо да продремо у место ш при томе смо заробили 21 човека. 14 од њих су приведени у штаб пука, док су осталих 7 предани команданту батаЉона Мајорову са наређењем да.се свуку и затворе у једну избу, која се после тога морала запалити. Заробљенике смо на то нагонили уд арчима бајонета. Вођа једног оделења, Колашников, својим бајонетом је ископао очи једном заробљенику. Када су. сви заробљеници били у изби, она је запаљена. потписав: потписан: потппсап: Володепков Циноцел, секретар фелдполивије зондерфирер (Г) I Ото Шу
■ли једно друго сведочанство: ј 26 јуна 1942 Врховна команда војне силе Војно иследништво за испитивање повреде међународног права Присутни: Ратни саветник др. Шене као војно-судски чиновник војник Хау као деловођа По питању повреде мећународног права у Русији пришао је вахтма-ј<;тер Фојерхак-е Ернст Аугуст. сада у ратном лазарету... и изјави: У новембру 1941 морали смс да напустимо наше ноложаје код Селихарова. При томе је на за војишту остало 30 до 40 рањеиих војннка Када смо сутрадан повратили наше положаје видежи сио, да су Руси све војнике
стрпали па једну гомилу, прелили их бензином и запалил и. Ја сам видео само угљенисане лешеве. Сведок је заклет иа ову изјаву. 36ог тешких повреда иа обема рукама није могао да потпише. потписан: др Шене потписап: Лудвиг Хау
ЗА БАКЕ I РАЗРЕД гимназије, 0ДГ0В0РЕ НА СВА ПИТАЊА из веронауке. земљописа. приоодописа. за зимски семестар. стручно обраћеиа, добићете у Принца Евгеиија 2/11. стан 21.
И тако стотине и хиљаде сведочанства, стотине и хиљаде зло чина. Сироне и богаташ Никола Трајковић. Сиооче и богаташ Издање „Југоистока" Београд. 1943 год У краћем уводном делу писац говори о књижевно.1 делатности Николе Трашовића. „према коме је наша меродавна књижевна критика поступила неправично не поклањајући му ..довсљнс пажње" ни довољно „објективности".. Затим излаже кратак садржај новообЈављеног оомана Николе Трајковића „Сироче и богаташ" V коме је Тра|ковић „успешно обрадио читав комплекс крупних и знача.ших националних. социјалних. етичких и религиозних проблема на један несумњиво уметнички начин. „Писац тежи да у срцима наше омладине ублажи осећање класне супротности и социјалне нетрпељивости „и то увек" до последње стране „као" уметник." Л. Б.
Р А Д И О
СВАКОПНЕВНЕ ЕМИСИЈЕ БЕОГРАДСКЕ РАДИО СТАНИЦЕ 5.00— 6.15 Другарски поздрави 6.15— 7.00 Емисија за српске сељаке и вести на српском језику 7.00— 7.10 Вести на немачком језику 7.10— 9.00 „Добро јутро.драги слушаоци!" 9.00 — 9.20 Вести 9.20—12.00 Пауза 12.00—13.00 Подневни концерг 13.00—13.10 Вести на српском језику 13:10—-13.50 Подневна музика Свира забавни квинтет 13.50—14 00 Вести на немачком језику 14.00—15.00 Нешто за тебе 15.00—15.30 Извештај Врховне команде 15.30—16.00 Пауза 16.00—18.20 Српске емисије 18.20—18.40 Час немачке народне групе 18.40—19.00 Музика за тебе 19.00—20.00 „Из савремених догађаЈ 'а" иа немачком језику в вести на страним језицима — бугарски, мађареки, фрашцуски и румунски. 20.00—20.20 Вечерње вести » 21.40—22.00 Поздрави младог београдског стражара 22.00—22.15 Последње вести 00.00—02.00 Поноћне мелодиј"е.
О Г Л А С Продајем пчеле и сав пчеларски гтрмбор. 908 1—3 живд дудин, Меленцр
Земља у планини
(Наставак са 11-те стране)
Беше већ подне, када је Максим стигао на њиву. Седе разбарушене косе лепршале су се на планинскоме ветру, а о« поносан, дигнуте главе, не осећајуки умор и жеђ, хиташе напред на своју њиву, своју крв, свој живот. И као што беше нем његов бол, када су га од земље раставили, тако исто беше нема и његова радост када ју је опет натраг добио. Земља, његова земља, чекала га је. Он диже чело, подвикну нове волове и иови плуг заора дубоко нову бразду. Али Максиму не би суђено да на миру проведе остатак свога живота. До■ђв ново време, њему неразумљиво. Дођоше нови људи њему непознати. Он само немо саже главу пред свим оним што су му они говорили и повуче се на своју земљу. Али беше касно.~ Подне је. Максим је лежао и одмарао се испод јеле, а у даљини се чула потмула тутњава. Он није знао шта је то. Он се чак није ни трудио да зна, Он није знао да рат, покољ и злоба харају његовом земљом. Није чак ни мислио. Чувао је стада, обрађивао своју камениту земљу, земљу отаца и дедова својих. Земљу органски везану за њега, земљу његове Србије. Он не види комешање, не чује тутањ и хуку. Несвесно гледа гомиле жеиа и деце, стараца и младића, како пролазе покрај њега према плавим висинама планине. Ои гледа, али не зна, он гледа али не мисли. Он не примећује људе, сељаке, који крај њега прогоне сво)а стада. Он ие примећује јер не мисли, о« не примећује јер то неће. Варали бисмо се, ако мислимо да Максим не схвата догађаје, јер он све зна, све осека, све види. Али он неКе дв зна ,јер неке да остави овај комад каменито и крвавим знојем његовим
натопљене земље. Два пута је ишао еа ње, трећи пут неке. Зна он шта га ч»ка, али нека нутарња сила га спутава у месту и он на рођеној њиви спокојно чека своју судбину оставши веран неписакоме закону, закону земље. Максим седи чека, а у даљини у плавим висинама грабљивице похлепно круже и својим грактањем уписују у књизи судбине нове жртве. Вече полако пада пружајући своје тамне руке на долине, шуме и поља, а висока хрид блешти под зрацима залазећега сунца. И док зраци тога сунца као ударцем мача расецају ретке облаке, тутњава и хука из долине све је јаснија, а оно нешто, страшно и свирепо, бездушно и крваво све се ближе примиче. ВеН промичу последњи збегови покрај Максима, али он седи на својој јединој њиви и спокојно чека своју судбину. а И одједном тамо, где шибље и кострет заклањаху поглед, појавише са људи. Непознати. Видеше- Максима и приђоше му. По његовој црвеној чалми знају ко је. По његовом поноситом лику, по његовоме ватреном погледу познају га. Неповерљиво загледају^и у њега, метнуше га међу себе и поведоше ка |едној рупи. Наредише му да скине гуњ. Он ни сам не знајући зашто, несвесно слуша. Држе^и рукама поцепане гаће, ои немо и тупо гледа у непознате, кодн се за часак удаљише неколико корака, и онда... Његова крв, топла и црвена, чатопи његову, његову земљу, док гуду« ре плавих планина одјекиваху тужно као последњи •>драв. Дмитар Варениш уч. УШ/ а држ. реал, гим, Пожаревац,
/