Srpski narod

СРПСКИ ДОБРОВО Љ А Ц

УСКЛИК, ПОУКА И ПОЗИВ

Александар Пашић, син свеш>вника мученика Милана Пашића, вдзгз су комунисти убили 1941 г, > Ужицу, ни часа се није одвајао вд оснивања добровољаца па до ввоје смрти од борбе својих другова. Погинуо је 11 ввгуста као наредник а унапређен је за потпоручника, после своје смрти, по предлогу који је за живота њаговог поднесен, Погинуо је на мученички начин као и отац му. Убиство се десило на следе^и начин: Млади Пашић се налазио као дежурни официр у касарни"1У батаљона у Пожези, док су се три чете овог батаљона налазиле на ^терену. Као такав сазна да је Ариље опкољено и нападнуто од стране одметника и да нешто Државне страже са десетином добровољаца поштедара даје нападачима јуначки отпор. Чим је то сазнао, он натовари на камион све што је имао у кзсарни, осим најну>киија страже, и крене за Ариље, иако је знао да ће на путу наи^и на заседе. На једној окуци у близини самог Ариља, његов камион наи» ђе на заседу. Одмах искаче и прима борбу и бори се срчано. Међутим, око њега у колико није рањено све гине, и он остаје еам. На другој страни се налази н>вгов близак рођак, који га познаје и зато га довикује и позива. да се преда, а он му за живот Јамчи. Александар познаје глас рођаков и виде^и безнадежну борбу, а свакако у жељи да мајци уштеди нову тешку жалост преда се. То је било још с јутра. Добровољци на терену, међутим, сазнају за напад на Ариље и журно са свију страна се враћаЈу. Одметници покушавају да зауставе надирање добровољаца, апи бивају разбијени. Тада злогласни крволок одметнички, Јанкови-ћ, узима младог Пашића и убија га са преко тридесет убода ножем. Млади Пашић је тако пао и уцвелио по други пут своју ојађену мајку, бра^у и сестре. То је био младик пун бујне снагв и срчаности. Отскакао је од својих другова спретнашћу и одважношћу. Био је песник. Две песме су му нарочито добре: »Мој оТац« и »Отаџбини«, У песми »Отаџбини« он прво поставља питање: О земљо моја крвљу натопљена, Да пи те ко данас још искрено љуби) И то питање објашњава призорима страшним које му очи сагледају ширином наше земље, где се врхунац налази у закључку: Убија се лудо, не тражи се суда, Усто еин на оца, брат усто на брата. Млади песник зна од куда је то и говори отаџбини: Страшна Божја казна постигла је тебе Због смнова твојих што живе у греху. Па се потом заветује да &е је он ипак љубити и задивљава размишљањем; Лако Г љубит земљу када она цвета Уживат' плодове које она носи Ова песма је усклик младог родољубивог срца, али у том усклику који полази од призора пустоши и смрти у међусобној борби, пролази кроз духовно објашњење несреће, закључује са својим заветом дв би се завршио поуком и позивомг Љубите је онда када је уклета Кад смрт неумитна свуда у њој коси, Овај позив даје трагици наше данашњице нарочити тбн. Он јој управо даје смисао. То је као одгонетка несреће јер је ова и дошла због недостатка љубави. Истовремено је позив овај као лек несре&и, јер не би могли синови отаџбине такву несрећу мајци својој причињавати да је истински љубе. Зар би могле њмхове руке такву пустош и такве ране њеним

грудима сејатч кад би је они волели? Трагика песника је ипак у томе што је све то видео па ипак пао од руке и на тако претешко свиреп начин рођене бра&е, у одбрани мира тако преко потребног отаџбини. Сахрањен је на ужичком гробљу поред толиких другова, поред свога Команданта Милоша Војновића, Србе Павловића, бог^слова Неђе и осталих емрћу покошених другова, Његова смрт је пресекла живот пун снаге и полета, задала срцу једне мајке, која је веК уцвељена тешко, нов и непреболни бол, спречила развитак једног озбиљног песничког талента, лишила Србију једног срчаног борца, али овенчала трагичним венцем бесмрћа у галерији хероја Отаџбине једа« нов млади лик, Д. В. Љотмћ

Ошаџбини О земљо моја крвљу натопљена, Да лц те ко данас још искрено љуби, Кад грцаш од рана борбама сломљена И кад твоја слава све више се губи? На све стране пустош, развалине свуда, Лешеви говоре о страхоти рата, Убија се лудо, не тражи се суда, Уст'о син на оца, брат уст'о на брата. Страшна Божја казна постигла је тебе Због синова твојих што живе у греху, Јер сва твоја блага узеше за с.ебс,, Оставише Бога, ко зверови беху. У твом тешкрм часу заклињем ,се Богом И живот ћу за те, ако треба дати Радићу до гроба, и руком и ногом, Да се твоја стара слава опет врати. Лако ./" љубит земљу када она цвета Уживат' плодове које она но^ш. Љубите је онда, када је уклета Кад смрт неумитна свуда по њој коси. Ужице, 24-1-1943 год. Александар Пашић

Са оружјем у одбрану отаџбине, омладино српска

1941 године Тито и његови црвени бкндити разбшени су у Срби,ш>и истерани из њених плодних долина и брегова. Зашто? ,У првом реду зато што сељак никада ни.је био кбмуииста нити ће то икада бити. Он је имун противу црвене заразе и зато се комунизам на српском тлу није могао ни задржати. Зато што де Србида имала ,јуначку и свесну омладину, која је добровољно пошла да брани своју родну груду и да за њу ако је потребно и погине. Али Тито и-његови црвењаци покушавају сада да се опет пребаце у наше родне крајеве и да Србију поново баце у пламен и крв. Настало је за то време да се поново узме оружде у руке и да се највећи непри.јатељ Српства. бољшевизам. туче на свим странама. Ко да га туче и уништава?, питаће се многи.

Посто.ш Српска ор-ужана сила, постоје добровољачки батаљони коли ће на челу са сво.јим врховним комавдантом. ^енералом Недићем, да се супротставе овој ,опасности. Супротставиће се она иста мла дост. која де то учинила и 1941 године боса и гола. слабо наоружана. ,али духом јака и непобеди&а младост. Онда се само дедан део српске омладине супротставио бољшевичкод куги. То де био онад део наше омладине, коди де некад надвише нападан. Али дуначким пћд визима њеним. јуначком и младом крвљу проливеном њеном, непридатељ Србије де побеђен, уништен, док де остатак побегао и прешао изван граница Србиде. Сада је опет дошао позив Москве да се с комунистичком акциГом поново почне иа територији Србиде и да се наруши миран живот њен. Знаду они да де Србија надјача антибољшевичка тврђава у овом делу света и да

баш њу треба сада раслабити и уништити. Зато сва српска омладино на оружде! Попуњудте батаљоне и пукове добровољне младости да се и сад спасе српски род. Иста опасност, кбда де постојала 1941 гбдине. постоди и данас. Одмах на оружде. док де време. На то те. омладино, зове надвиши закон отацбине. на то те зове генерал Недић. који свода дуначка плећа полаже у темеље нове Србиде. Не оглушуј се и не чекад. Сваки је час драгоцен и користан. До сада смо се могли изговарати да не знамо шта де комунизам. Сад тад изг.овор не може да нас правда. Преживели смо комунистичку ^тр.аховладу и на својод кожи осетили шта значи комунизам. иза кога сто.ш белосветски олош. иза кога стош светско јевредство. чи.ш де циљ светска револуција. која има да омогући владавину јевредску над светом.

ОНИ ШТО СВЕ И НАЈВИШЕ ДАЈУ МАЈЦИ СРБИЈИ И СРПСТВУ Тклслло- прет&еџшка љци м <х

Добровољци 5 чете 2 батаљона II пука, упутили су следеће писмо армиском ђенералу Милану Ђ. Недићу: Претседнику владе Народног спаса армиском ђенералу Милану Ђ. Недићу Београд Добровољци 5 чете 2 батаљона II пука, борећи : се са .пушком противу шумске гамади, које нам сервирз Лондон и Москва, и ценећи бол који је задесио нишко отановништво од бомбардовања англо-америчкбг ваздухонловства сакупили смо између себе скроман прилог у износу од 21.893 динара која Вам се сума .шаље, да је Ви преко надлежних органа поделите страдалницима. Овим скромним лрилогом ми, Српски добровољци, желимо да и овом приликом дамо видног докава, да смо спремни и на

јоШ веће жртве за одбраВу мајке Србије и Нове Европе, која се има изградити на супрот терора који спроводи трула демократија и јеврејски бољшевизам. Гинули смо кроз ове две и по године и још ћемо гинути, али српски народ живи и живеће убудуће. Живео наш дични Командант на многаја љета уз поклич: „У бој до коначне победе". 5 чета 2 батаљона II пука СДК, Крагујевац Претседник владе армиски ђенерал Милан Ђ. Недић упутио је у вези са горњим писмом следећи одговор: НАШОЈ НАЈБОЉОЈ ДЕЦИ Када сам у тмурне дане 1941 године дигао изгажену Српску заставу, ова деца су"ме помогла; она су је развила и она ]е ноее. Вера у њих понела ме је

у послу, она ме и држи. Са оваквом децом Србија ће се дићи и живети и понова бити оно што је била. Децо, у име Отаџбине и настр~дплих Срба и Српчића хвала вам. Са вама ћу издржати до коначне победе. Ђенерал Недић * Они што све 'и највише дају мајци Србији и Српству, дали су и овим гестом пример своје националне и социјалне свести. Али овај пример није једини, ни јед.ан од малобројних. Крор две и.по године, мучне и крваве, безбројна су оваква и слична дела њихова. Каб што су бројне жртве њихове, које су плаЋали животима и крвљу најбољих из ^војих редова, тако су и примерима своје хришћанске душе потврђивали свој став, своју борбу за добро свих и свакога, целога народа и свакога појединца.

Иетсдаида неће наћи оправдањз за наш.став скрштених руку. Ми ћемо сносити одговорност пред историдом. Зато на оружје. Отацбина зов.е. Стварадмо дуришне чете и сатримо комунистичку аждају. Интелектуална омладино. радничка и сељачка, сви у бодне редове. Ђачка, студешска омладино, покажи и овога пута к<пико љубиш Отаџбину. Свако одлагање. свако колебање. нама ће се светш-и. Будимо и ми дбстодни оне омладине која де 1912 године ствдрала, ћачке батаљоне 9 добровољно ишла да браии Србиду верудући да побед.а Отаџбине мора доћи. Са истом чврс.том вером кренимо и ми у бод. Више прем.ишљања не може бити.",Оно што је нас омладину раниде делило не сме и не може да нас. више дели. Отаџбина је једна. Србија ,/е мати свију нас. Она од свих појединаца жртву захтева. Говоримо и ми као што су и стари риј^ски родољуби говорили: „Слатко де умрети за Отаџбину". Говоримо и ми: ми ћеМ6 гинути -али Мадка Србида мора да живи и после нас. Дигнимо високо српску заста-. ву коју нам де предао генерал Недић. Супротставимо је комунистичкод црвенод, иза коде стоје разни несрби и никоговићи. Окупимо,се сви око Српске заставе, Само ће тако комунистичка опасност бити брзо савладана. На оружде, сва српска омлади« но. Под комаидом генерала Не» дића. у бод противу комунизма надвећег непријатеља српскогг народа. Одмах и без оклеваша Тако нам Бог помогао. Смрт комуниаму — живела Ср» бида. ј М. Митровић ј