Srpski narod

НА ПОЧЕТКУ НОВЕ ГОДИНЕ

С Р П С Н И Д ОБРОВОЉАЦ

У СПОМЕН ДРУГУ ПЕТКОВШ НЕДЕЉКУ Из дневника погинулог... »■ . Једног јееењег дана кад мрачне ћутаху сјене И свело лишће кад је клонуло последњим дахом, Без уздаха младост паде, а капља крви румене Ороси живот што куља бијеснум бујицом плахом, На младим грудима орден-вијенац сплетова рана —> Извор кроз који нове духовне снаге ничу. Из бледосивог шињела „Дневник из старих дана" У крви... отворен лежи, о палом прича причу. „Ми никад питали нисмо, шта ће са нама бити Јер млада срца наша народне цатње боле, Не могу густе тмине саблазним грехом скрити Оне, што с песмом смелом, животе дадоше голе. Младости наше ведре, нове нам снаге буде Јер мудрост за нас бјеше у светим књигама прашцим. А једног тужног даца кад више и нас не буде Мрачни ће брегови причат о великим жртвама кашим." Очима својим виде... страшно се гробље осу Питомим пољима твојим, најдражим нашим благо« А, ето, друже, иТи, нрв своју врелу просу Да њоме нахраниш земљу човом животном снагом. По један живот пада за сваку стопу груде Што вијековима купа се у кајањима плачним А онда кад једног дана и нас више не буде, Нова ће Смена бдити над свелим хумкама нашим. РАСТКО СТАНИШИЋ добровољац

МИР, РЕД И РАД

Протекла година била је за нас добровољце година одлучних и тешких борби. Тежина тих борби није била толико у физичким напорима и физичком савлађивању противника, колико у сламању обмана и заведености којима се подавао велики број људи у нашој . земљи. Али као што се од првог дана показало ми смо у свему имали право: имали смо право када смо у јесен 1941 године повели борбу против „ослободилачке" психозе, која је проузроко^вала велике непотребне жртве у самој Србији и погоршала и онако тежак положа ј нашег народа у крајевима ван граница данашње Србије. Имали смо право када смо првог дана устали против свих облика бандитизма и против шумског романтизма иза кога се скривају оне тамне силе, које су и проузроковале пуч од 27 марта 1941 године и пре тога несметано дозволиле размах подземља и пуну слободу пропаганде, која је гурнула нашу земљу у пропаст; имали смо право када смо остали непоколебиви у многим критичним моментима, свесни да наш пут ни је пут случаја, ни израз политичке спекулације или напор хватања позиције, негО став судбине и истинско самопожртвовано служење народу. Ми смо постали ■ добровољци не због ове или оне политичке оријентације и не због било какве борбе за престиже, него зато што смо јасно видели, осетили и знали, да се само на овоме плану може спасти српски народ од великог броја смртних опасности које су се биле наднеле над њим. Тешко је било бити добровољац у овој протеклој години. Ми смо то више пута истицали и подвлачили. Рекли смо да ће наступихи време када ће бити СЛАВ^ НО БИТИ СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ. То се време све јасније оцртава: у овој години, која као затворена књига стоји пред нама, десиће се многе крупне ствари. Прво и најважни је јесте то, да ће из наших папора, наших заслуга и онога огромног политичког капитала, који се садржи у нашем ставу и у нашем раду, српски народ имати много крупних користи. ЊЕГОВО ЖИВО И ТРАЈНО СЈЕДИЊЕЊЕЧЕ СТВАРНОСТ У КОЈУ УЛАЗИМО. А ШТО ЈЕ . ТО ТАКО ОПЕТ ЈЕ ЗАСЛУГА СРПСКИХ ДОБРОВОЉАЦА, НАРОЧИТО ОНИХ ДРУГОВА КОЈИ СУ ПАЛИ У ВЕЛИКОЈ И СВЕТОЈ БОРБИ ЗА СРБИЈУ.

Српски добровољци и као оружана снага и као духовно-морални стожер овога народа постају све важнији фактор: варан, обмањиван, изложен безобзирном терору разних бандитских пустахија српски сељак све топлије упире свој поглед у српске добровољце. Он у њима види своју најбољу децу, своје заштитнике, своју једину наду. У години која настаје у томе ће се кретати наши напори и у томе ће бити испуњене наде које се у нас полажу. Ова година биће година крупних одлука и на светским бојиштима. Ми од првог дана знамо своје место у тој борбц. Ни по броју, ни по простору на коме живимо ми не можемо утицаТи на крајњи исход рата. АЛИ МОЖЕМО НА НАШЕМ ПРОСТОРУ ОСТАТИ ЗАТОЧНИЦИ НАЦИОНАЛНОГ НАЧЕЛА И ЗАШТИТ-

Да ли еу те три речи случвјно нађене за површну паролу у еадашњици; или оне чине јеДикствену увек ма своме месту и | значајну целину. чији је смисао дубок, често и пресудан за појединце, заједнице и све друштвене организме, до највећих? Сматрамо да је то израз ко;и каже много, ако се не схвати олако и површмо, ако се прзко њега не пређе летимично, е::о се у њега зађе дубље, ако му се потражи стварни смисао, прави садржај, његова суштина. Ако се у животу нв тражи само мир удобног матери;алног живота, ако се неће само ред у мери да се спрече сукоби тек тренутно по живот појединаца опасни, ако се не тежи раду само таквом и толиком да се време само нечим прекрати; ако се, дакле, не очекује и не жели само тренутно видљиви мир површинских животних слојева, ако се не задовољава једино редом тречутка, увек предзнаком тешже буре и олује, ако се не задовољава радом искључиво као начином да се отстране мисли на животни материјални садржај или на стваралачки, етос, онда је садржај израза »мир, ред и рад« и тежак и значајан. Јер, знамо тачно: неће бити ни реда, ни мира, ни рзда ако не влада мир у срцима, ред у мислима и тежњама, и ако рад појединца и заједнице није на њима саздан. Неће тада бити ничег стваралачког, ничег целчсходног, ничег уопште људског. Може бити и мира, али он ће бити мир мртвих душа и духова, у крајњем — мир живих лешева, мир гробова; може бити и реда, али &е то бити систематизовани неред; и рада. ели то бити Сизифов рад, рад у Аугијевим шталама, рад без циља и без целисходног краја. И зато, истичући примат духа над материјом, заступамо увек мисао о потреби да се одухови садржај овоземаљског живота, потребу да се понире у оне дубинске слојеве живота у којима 1^е се видети прави, стварни узрок збивања у дубини и на површими, и кажемо; дв без

НИЦИ НАШИХ СВЕТИЊА. МОЖЕМО И МОРАМО И ДАЉЕ ОСТАТИ НЕПОКОЉЕБИВИ БОРЦИ ЗА ИСТИНУ БЕЗ ОБЗИРА НА СВЕ ШТО СЕ МОЖЕ ДЕСИТИ. Ми смо цепосредни изданци духа ове земље л зато смо за њу и за народ везани нераскидивим везама до смрти. МИ СМО ЈЕДИНА СНАГА КОЈА ЈОЈ МОЖЕ ОСИГУРАТИ РЕД И САЧУВАТИ ЈЕ ОД СТРАШНОГ ХАОСА, КОЈИ БИ МОГАО НАСТАТИ. Нова година која настаје биће и даље година великих подвига и жртава, али и гоцина славе и великих постигнућа. У њу улазимо са по јачаном вером и надом да ће кроз нас доћи васкрс народа српског и сједињење свих српских родољуба. Јер наши напори и наше жртве чињенЏ су за то да до овога што пре дође. Вас. От.

' мира у срцу — нема мира међу људима, без реда у мислима људским нема реда у друштву I људском, а без рада као одужења дуга по коме је људска јединка оно што јесте — човек, —■ нема циља раду, нити сврховитог и целисходног рада. Заступамо мисао о потреби понирања у дубине живота и душе. Чије? Туђе? Не. У дубине свога духа, свога срца, свога бића. У дубине свога ја-и, у органском настављ?њу, у дубине онога »ја« свога рода и народа, у коме живимо и ко;е жчви у нама. И у налажењу у тим дубинама оних снага исконских ко;е су једине у моћи да нас одрже: равнотежом мира у срцу, равнотежом реда у мислима, и равнотежом рада духа и тела. Заго је за нас мудра изрека

' нвшег првтседаика еладв далекосежнијд но. што показујв на први поглед, на први мах н.ен спољни вид. Нису то, рекосмо, три речи сковане као обична парола. То је програм, унутрашњи, дубински, духовни, душевни, мислени, умни. Само га треба схватити правилно, и прихватити. Нити икада речи: ми хоћемо »само ред, мир и рад«. Јер се више и не може хтети, Не припада томе програму реч само. Као што се и не може бити: само Србин. Што је исто тако један максиМални програм, који иА)а своје језгровито значење: бити Србин значи бити чрвек и јунак, мученик, патник, дома^ин. и слуга Божји. Ту се не може| рећи: ми хо^емо да будемо само Срби. Доста је рећи и: мм! смо Срби, и тада је цео лрограм

светосавља иаш пут. А п м значи само: то значи све. Програм мира, реда н рада, н програм: блти Србим, идентичнн су. А за нас није то програм компромиса, није тр програм партија, није то програм демократије, још мање програм комунизма: јер они укључују интернационализам, што светосавље нв познаје; а искључују самосвојност, што светосавље укључује и потвр^ује, а што налаже програм мир у срцу н ред у мислима. А ако човек или народна за-' једница није своја, ако нема своЈ мир и свој ред у себи, оиа јв гуђа. И тако програм »мир, рвд « ! рад« јесте, правилно схваћен. | ггрограм' максималан, свакако I (Наставак иа 6-тој странш}

Добровољци — бадн>ачари (Фото: Арх. В. от. СД.К.)