Srpski narod

СРПСХИ ДОБРОВОЉАЦ

1СТИНА ИЛИ ЛАЖ

У црној тмини бурне и тучоносне ноћи путник на беспућу стопу по стопу опрезно се креће, да не би у провалију беа днз упао. И најмашем зраку светлости се радује, јер му ро,маже да. поузданије нађе прави пут. А у овој страшној буриој ноћи која влада светом већ пета година, народи личе путнику на беспућу. Само што има разних путника по овој светској тами. Једни народи су још за време мира припремали и спремили светлост. ко,ја ће их водити по тами и бури. Други се о томе бринули нису. Напротив дозволили су да их, још за време мира, засене лажном светлошћу, засЛепе, залуде, па не виде свој пут већ срљају у сопствену пропаст. На жалост, и наш је народ био заслепљен, осењен и залуђен и тешким жртвама и потоцима крви и хиљадама мртвих платио је своје лутање. Истина је светлост која води ррве народе. Лаж је опасно средство које заводи друге народе и које ће их у провалију сурвати, ако се у последњем тре нутку не освесте, не упознају своју истину, не пођу својим самосвојним путем и не стигну до свога својеврснога излава. . Као претежаж болесник, отрован лажима и заблудама, убризгаван туђим наканама, завођен за туђом варљивом светлошћу, ушао је у овај судбоносан рат наш народ. Они који су га годинама, свесно или несвесно, одвраћали с његова пута и навраћали на странпутице и туђе убитачне и самоубиствене путеве, нису престали с том радњом ни онда кад су га гурнули на тај погрешан пут. Што се тиче бољшевичких агената који су се претворили у пар тизане и народно-ослободилачку војску и којима је стало само и једино до комунистичке револуције и совјетског поретка, њихов је став јасан. Они циљају право циљу. Њих се не тиче српски народ. Њима је преча бољшевичка револуција од целог српског народа. Тај нзрод може и пропасти и бити истребљен, само нека завлада његов богомрски и противприродни поредак. Што су обложили врат и руке јарећим кожицама, што причају и декламују неслане лажи о осло бођењу народа —- што је сасвим у духу јеврејске науке којом се заклињу? Још праотац јеврејски Јаков тако је чинио, кад је јарећим кожицама ареварио свога оца слепог Исака, те га је благословио и дао му првенство, уместо да то учини старијем сииу Исаку; Њих је народ упознао и не верује им да рекну да је бело црво. Али још велику опасност чине они слепци који веле да су против комунизма и да се боре против бољшевизма, а у ствари засењујући истину о положају нашег нар'ода, заводећи га свим могућим средствима на туђе стазе и богазе, гурају га право у наручја Тита и његова антифашистичка већа, помажу Стаљину да оствари своје планове, помажу истребљачима и уништивачима најбољих наших домаћина и

синова, да нас сасвим обезглаве и обезпуте. Они још и данас, код толико страховито оптужних чињеница, осветљуЈу путеве нашем народу лажним фаровима и варљивом туђом светлошћу. Они још и данас непрестано бљују лажи о све моћи Енглеске и њеној помоћи, .0 вештини спољгшне политике Черчила и Рузвелта, о заштитници нашој од бољшевизма с ону страну Ла Манша. А не виде просту, јасну, очигледну, Божју истину, да ни сама Енглеска није нашла свој пут, да и о'на тетура за туђом лажном истином, да и она срља у своју неизбежну пропаст, да је чврсто држе око врата страшне убилачке шапе њених савезника. Хоће ли се опаметити ови савезници „наших моћиих сзвезника" или неће — нама је сасвим свеједно. Али није нам свеједно хоће ли ићи наш Дарод за њима. јер не желимо^да наш народ упадне у страшну провалију у којој га чека само — смрт. Добровољци су први ззпалили слабу, али праву светлост. Нису се страшили ни пљувања, ни халакања, ни проклетства, ни патворе, ни најгнуснијих и богомрских лажи и бљувања једа и с једне и с друге стране.

Они су неустрашиво, без колебања, без сумњања, ишли за н.дшом српском светлошћу и дочекали су, у данашње време да та светлост ојача, да је не може тако лако угасити ни погани дах' партиза.на, али ии умилно дување англофила и њихових савезника. Чињенице су тако јасно раз буктале ту светлост, Да се не гаси тако лако. А ту с^етлост као слабачак плсмича.к видели.су добровољци и за њом су непоко-. лебиво ишли. Али још није синудо , сунце.: Бокије, још је иза тмастих сбла' ка. Али иза тмастих облака сија јарко сунце. А задатак је добровољаца сада, више него икада, да цео српски народ , наш сагледа то сунце које ће засјати. Сви напори н ши морају само томе тежити: Сунца, сунца српском народу. И једине светлоноше нашега народа који су пошли без предомишљања за градалоштвом геаергла Милаца Недића • морају продужити и даље тим јелиНим српским, спасоносним путем. Биће још тешкоћз и страдања, можда и већих и стрг.цшијих од досадашњих, али треба издржати,јуначки и чојствено као што су тринаест векова издржавали наши бољи и старији. А онда ће сигурно битд,: Зора пуцз, бит' ће дана. Др. С. 3. и.

БОРБА КОД ГЛОБОДЕРА

Добровољци су својом високом српском свешћу доказали да су спремни и кадри да поднесу и највеће подвиге, када врховна заповест народног самоодржања то од њих тражи. Један оД' таквих подвига јесте и борба код Глободера, која се о•диграла пре четири месеца. Крајем августа једна чета из нашег III пука нападнута Је у Стопањи На први гл^с о нападу ми смо пожурилн у помоћ. Кроз ноћни мир вароши, ужурбано и присебно, почеле су да се крећу добровољачке колоне, пре ма станкци, да би што пре стиг ли својим друговима у помоћ Укрцавамо се у вагоне и желез ничк*и масив креће. Пушке и ми траљези су у ставу „готовс" Зн .мо да подмукли и' свирепи непријзтељ не знз за отворену и херојску борбу, него само за кукавички пр^пад из бусије. Приближујемо се станици Глободер и рдједном добијамо страховиту и паклену ватру са свију страна. Изгледало нам је као да су се иебо и земља порем^тили, :сг.о да су вулкани почели да избацују усијану лаву. Наши митраљези истога тренутка почињу да клокоћу. Вагони су отво-

Нв осматрачници

(Фото: Арх. В. от. С.Д.К.)

реии и ми се уз њихову и нашу паклену ватру, искрцавамо. У групама. После краћег времена отвара се борба. Наш командант командује, борба с« полако ра^ звија и наше деено крило залама. Командир нам је рањен са три куршума, али и даље наставља храбро и мушки да се пробија. Наша борбеност, непоколебиви морал, готовост на крајњу жртву, фанатично одушевљење и смео јуриш, приморавзју ускоро бандит.е на панично отступање. Беже и једва успевају да изнесу своје рањенике. Ми их гонимо и закључујемо после краћег времена да су бр>ки од зечева. у овој борби узело је учешћа 300 бандита. Нас је било око 60. Они су били у заседама свуда око пруге и воза у коме смо ми били. Сва преимућства, могућа и нелогућа, имали су они. Не би чудно и неприродно било, да смо сви до последњега нашли смрт у отвореним вагонима. То бн требао да буде и природни завршетак ове борбе. Али чудо се догодило, а оно је редовни пратилац добровољаца. Уместо да ми будемо покошени, што је стварна ситуација тражила, банчити су прошли са једним по њих катастрофалним по.разом. Нису им пом.огли многобројни митраљези постављени иза сигурних заклона, ни противтен* ковске пушке, које су бљувале ватру на нас као на челичне колосе. Ни то, ни њихова многобројност, ни заседе, којима су нас са све четири стране били опколили, нису им вределе. Истина и правда и у овој " борби .били су на нашој стра-ни. Неизмерна и непомућена је и овога пута била наша вера. Борба код Глободера најјачи је докуменат поново био да је небо наклоњено нама, а не злотворима, а у исто време гарантија да ће победа припасти нама; нама који чамац своје, судбине нисмо ни за чији ту.ђи брод везали, него живимо и боримо се по начелу: „У се и у своје кљусе". Боримо, се зз свој ' народ и његову будућност, а што радимо, рагдимо свесно и савесно, са идејом водиљом: „Крсту и српству служи, а Милошем живи". Славко Контић

МИР, Р Е Д И (Наставак са 5 -ге стране)

РАД

програм коме Још нисмо дорасли, а чијем извршењу, као идеалу треба да тежимо, стварајући од себе људе. Испунимо ли тај програм,- шта још остаје неиспуњено? Мир у срцу — значи и добру вољу. Значи царство Божје на земљи, значи мир међу људима добро воље. Значи и здрав морал, чист морал. Р^д у мислима сведочи о здрављу духовном и умном. Значи пуну свест о себи и другима, о односу међу њима, и о својим и њиховим дужностима, а потом и правима. Рад — као задатак одушевљеног остваривања кроз мир у срцу и ред у мислима сагледаних и спознаних циљева, значи сврховитост живота. Зато тај програм није само, то Је све. Или боље: јесте само али

за оне који тај позив и програм хоће да схвате површински. А за све оне који су заронили у дубине душе и духа свога и народног, и тамо сагледали истину и стали на пут истинске целисходности и нужности, то је програм стваран и максималан, али програм који се мора извршити до краја. На томе путу налазе се и добровољци. Они ће се борити за програм, који је поставио претседник владе Народног спаса као програм који ће нас, јер говори за истину, спасти. На њему треба до краја истрајати. И никада од њега не одступити. А то значи исто што и бити јунак и мученик, што српски добровољци беху, јесу и биће, јуче, данас и сутра. Инж. С. Д. Ке»®ч«