Srpski narod

22 Јгтувр Т944

СПТСНМ ПЛ1*ОД

Сгршш ?

Лрт&р,бђт Уни&е^итет, Огромин н пепрестанн напорн Владе народног епаса «м оослератном нормализовању општих просветних прнлнка у земл>и, уродили су најзад једним успехом који је свакако Један од најзначајнијих које је до сада иостнгла српска препорођена просвета. Благодарећи предусротљивости и великој увиђавносги надлежних чииилаца у Србији, поново је огворен београд .ки Универчитет, наша највећл просветна установа. Постазљеч на стч ре традициоиалне темс.1>г на којима се изграђивала српскп рросвета кроз далсие векове наше културне историје, реорганизовани београдски Универзитет, једиии српски Универзитет, поново је постао прави храм науке н уметности.

Звшто |е извршена реорганизација баоградског Универзмтега Остављајући по страни чисто националне мотиве који су руководилн српске просветне власти приликом реорганизаци.је ове наше на.јвеће просветне установе, она Је била потребна дош и из разлога да би се школски рад на Универзитету довео у што бољи н приснији склад са потребама осталих школа, а посебно са најнеопходни.шм потребама средњих и средњих стручних школа. Другим речима, било .је кра.јње време да се измећу Универзитета и осталих школа успостави веза преко јаза који је до рата између њих постојао што се осећало у нашем предратном просветном животу, и од чега је највише трпео сам народ. Услед таквог сгаља ствари могло се и догађати да свршени студенти Филозофског факултета буду постављени за насгавнике гимназија на ко.јима Су предазали поједине предмете, иако претходно нису", нигде добили бар основну спрему из области педагошких наук-а које прописују начела школског рада уопштр. Т у чањеницу ,је нарочито подвукаб. садашњи' ректбр бебградског Универзитета др Иикола Поповић, један од наших најпризнатијих педагога. . да оа хе већ .дедном уклонила ова аномалида нашег пррсветног система, садања Уредба о Универзитету предвића оснивање Општег педагошког завода, у ко' ме ће студенти свих факултета који се желе посветити наставничком позиву, добити најпбтребније основе из обдасти педагошких .наука што ће им знатно олакшати наставно-педагошки рад са средњошколском омла дином. С тим у вези уведено је а полагање пријемних испита приликом ступап.а на сваки Факултет, на коме ће кандидати показ.ати да ли имају довољно спреме за струку кодој се жели аосветити. Сви они који су активно радили на реорганизацији београдског Универзитета, и којима ,је приликом отварлња истог са нај' меродавнијег .места одано пуно призиаше .уверен.а су да .ће овакве педагошке. мере пбказати сво ју оправданост у најскори.јем времену. С ббзиром да су то по среди наши најпознатији педагошки стручњаци и јавни радници ко.ји су се корисгили својим богатим искуством. нема места било каквој сумњи у погледу крајњег успеха донетих мера. Ред иа Уииворзнтету потпуно ја обезвеђеи Под утицајем немогућих политичких прилика које су иепосредно пред пат владале V бившој држави. а. опште стање на београдском Уииверзитету било је немогуће и неодрживо. Нарочито за оне настав.цике и студенте ко.ш су се заиста посвећивали науци и раду, и који су били далеко ван сваких политичких струјања. У изазиван.у немира и нереда ко.ш су. редовно били веома крвави. предњачили су анационални елеуенти ко.ш су уз сарадњу извесних професорских клика .вршили сваки пут, ка да је то требалб, притисак на уиив(ерзитетс.ки Сенат. Под оквиром универзитетске аутономије, разул'арене,= левичарске групе су годииамз аршл.але кроз зграде Уииверзигета пребијајући све

оне који нису били с њима ■ малтретирадући радну студентску омладину. Новом Уредбом о Универзитету потпуно је обезбеђен ред ш мир на њему. У том циљу установљен је положај административног директора коме је тога ра ди стављен на расположење довољан број органа. Он је у својим функцијама независа« од Универзитетског сената, а посрецно преко њега власт је V рукама самог министра просвете и ве ра. На тај начин постигнуто је растерећење члаиова Сената. Са сво.је стране, студенти београдског Универзитета учиниће све што је у њихово.ј моћи да олакша.ју универзитетским властима да ред и мир на Универзитету буде потпун. а то ће најбоље учинити ако се потпуно во свете својим студидама. Колико ће студеиага имага београдски Универзитет Када је преко диевне штампе објављен позив старим и иоаим студентима да се јаве Рекгорату, с правом се очекивало да ће број новопри.јављених и поновопршављених студената бити велики. Али, број при.јављених сту дената пр.евазишао де свака, па и најоптимистичкида очекивања. Према пристиглим пријавама сту даната из унутрашњости и пријављених хтудрната, из Београда, види се да ће београдски Универзитет бити поиово дедан од највећих и надмногоброднијих на Балкану, Претпоставља се да де до сада стигло око 9.000 поднесених придава старих и нових студената. По броду пријављених студената на поједиие. факултете надбројни.ји су Медррвдски, Правии и Технички фзкултет, затим Филозофски .Пољопривредни. и _нај зад Теолош.ки. Брод новопријављених студената на Теолошком факултету далеко де мањи него предратних година, што се објашњава чињеницом да ниде постодала нидедна српско -православна богословија од пе.т колико их је било пре рата. Прве генерацше свршених богрслова из Нишке богословије, дедине у Србији, изићи ће тек ове годиае.

МИОДРАГ ПЕТРОВИЋ: ШУМАДИЈА СТВАРАЊЕ СРПСИОГ УМЕТНИЧНОГ СТИЛА Изложба српских уметника на Калемегдану

ОвогодипЈња изложба иаших сликара и вадара заслужуде пажњу, дер де бројно и квалитатввно надмашила све досадашње. Изложбу је отворио министар просвете и вера г. Велибор Јонић овим речима: „Благодарећи увиђавности окупаторских власти Уметнички павиљон поново је стављен на расположење нашим уметницима и уметности. Тако ће српски стваралачки дух, који ни под тешким ратним приликама није малаксао, добити нов потстрек за своје изражавање. Министарство просвете и вера увиђајући огромне штете, ко;е би настале ако наши уметници не би стЕарали, оргзнизовало је ову изложбу, ко'а се од прошлих разликује и по томе што на н»о|, поред нгших београдских уметника, учествују и уметници из унутрашњости. Пошли смо рд становишта да наши уметници не смеју остати по страни, нарочито данас, када ми на свим пољима нашег културног живота чинимо напор да са себе стресемо онај туђински понос који |е претио да у нама угуши оно специфично наше, чиме се разликујемо од других и чиме једино можемо бити интересантни за друге.

Ми Још нисмо доволжо св«сим колика иам је опасност претила од тога однарођивања. Занемарујући везу са народним духом ми смо последњих деценија били огрезли у подражавању, које би се, као свако подражавање, кадтад морало окончати потпуном стерилношћу. Хвала Богу, те Је опасиост данас пребро <јена. Трлгедија коју смо као народ доживели пренула нас Је. Са храбпошћу својственом нашој раси, ми вршимо ревизију врелности, одлучно решени да одбацимо све цјто Је спутавало н?чи народни пух да дође до свог пуног изражаја. Ве^ има на многим стрвиама н="1обитних доказа наше наоопне обнове, која се јавља као последица васпостб1Вљене везе са народном тргдицијом, ко;а ни на једном другом пољу ни;е тако сјајна као на подручју ликовне уметности. Ликовна уметност пак моглл би се назвати краљицом уметности, јер преко ње, више него преко ијеа.не друге, народи непосредно говоое један доугоме. Ту су сви посоедници и интерпретатори излишни. Језик ликовне уметности је језик који сви народи подједнако добро разумеју. Стварањем народног уметнич-

ког егнпв у иајболвм сммслу т* речи, у оном смислу по коме разликујемо италијанско сликарство од холандског, шпанско од немачког, дух једнога народа долази до свог иајпотпуиијег изражаја. А само кроз изражавањв иароднос духа један народ постоји као народ. Да нијв било иаших манастира, наших фрески, иаших народних умотворина, кроз које јв наш народни дух говорио нараштајима, ми бисмо давно престали да као иарод постојимо. Зато је и данас Једиии иачии да одбранимо своју народну егзистенцију, угрожену од безобличног интернационализма, тај да свој појединачни дух вежемо за заједнички народни дух. Чежња за тим почива у најскривенијим кутовима душе свакога од нас као нешто најлепшв и најсветије. А кад то постигнемо, онда ће како нашв појединачно, тако и скупно снажење и уздизање бити обезбв ђено и доћи ћв до изражаја наш појам лепоте, која претставља главии циљ човековог стваралачког стремљења...« Затим су присутни разгледали изложбу кода де отворена сваког дана од 10—14 часова.

Колин Рос Је један од надеминентнијих светских публициста и путописаца. У тежњи да уттозна свет, али не само кроз његове далеке земље, градове, планине. реке и прашуме, већ кроз душу континената и душу народа, Колин Рос је пропутовао целу земљину куглу. У низу књига он мам је тај свет приказао у светлости стошх запажања, у о■иени критичкој, психолошкој, политичкод и историдскод, V чињеннчама панатњице и у пер'спективи неминовност.и. Књиге Колина Роса убрзо су прешле границе Немачке и. преведене на све културниде стране језике. створиле еу му углед какав 1е ретко кд.ш.писац и пубтиииста још за живота стекао. Мсћу њима су иадмаркантниде Ноша Аметка. Судбоносни час Ачепике и Између САД и Сев ерпог пола. V којима нам приказује Америку и њ а не велике и сложене пооблеме: Афри'<у приказУ1'е у књигама Кроз Африк у и Пробуђена сфинга; источне земље- Р уси 1' у . УкраЈину. ПерсиIV и Тупкестан обухватио је у књизи П ут на Исток: -Инд ет 'У де описао и прожео у књизи Иидн•

Колкн Рбб у Бгагрзд!

ја данас, а у Западно./ хемисфери. која је преведена и на наш језик, обухватио де западне проблеме. Врло запажена и занимљива .је његова путописна књига Кроз поларне области. Већ познат нашод широко.ј интелектуалнод публици по својим књигама и предавањима. Колин Рос је изазвао опет највеће интересовање посетом нашој престоннци. Његово предавање, одржано на Коларчевом народном универзитету, привукло је многобројне слушаоце, кош су предавача топло поздравили. Овога пута нам је Колин Рос говорио о најактуелнишм темама. које дубоко засенају V живот Европе и ко.је све насЈнепосредно тангирају. претстављајући горуће и животно питан,'" садашњости, прекретницу будућно. сти. „Промена географске слике света" — била је тема предавања. Предавач. који је почео са при мером Северне и Лужне Амсрике у погледу недовољности досадашње географске поделе света на континенте, прешао де затим на питање азиског простора. У географиш се учи да су гранипа измећу Европе и Азиде планина и река Урал. али ко је путовао преко Урала могао де видети да не постош никаква разлика измсђу живота и културе људи с ове и с оне стране те планине. Али је исто тако погрешно стављати Европу и руско-сибирски простор заједно, дер то су и по животу и по тежњама својим два поостора. Европа. кода де одувек живела евошм животом и руско-сибирски простор кош има карактеристике азиске степе, преко које де стално кроз историју Европа угрожавана. Ниде случашо глава степе на за' паду Азше. јер то само показује основну карактеристику ове степе, њену тежњу за шиоењем и потчињавањем Еврппе. Тоеба се само сетити Хуна, Татара, Џиа-

гис Кана, Турака, руских завојевања, па и данашње бољшевичке навале, па увидети да све то није случадно, дер то лежи у карактеристици самог простора земље. Европа де по данашњем свом положаду осућена да се браин од навале са Истока, те отуда и неопходност да се европски народи удруже у снажну заједницу и да се оспособе за ову одбрану. То де ооновни услов живота европских народа. На кра.ју, упоређудући средњевековну верску потчињеност и верска схватања од Лутера до Лењииа, предавач је коистаговао, да де клатно с материдалистичким схватањем света отишло у крадност и треба га вратити натраг да би се приближили истини. Министар ггросвете Велибор Јонић захвалио де на краду преаавачу и изразио задовољство српске публике што види у сво10 т средини тако еминентног претставника немачке пубдицистике .