Srpski narod
Сгрдпа 2 1
СРПСКИ НАРОД
5 февруар
КАНЕЛЕОНИ ИЗ МОСКВЕ
Није ове у реду у царству бофццевичког мрака у Москви. РЈешто рамље, не иде више гЛатко. Преетала де заглушна вика прлитичких кбмесард, дрк јеврејски виши чиновници пуне политичке миси.је ван грдница руске земље или су чак и на њиховом ч&лу. Као да је наступила иека врСта тихог јеврејског расељаван>а из бољшевичког раја. То би, у ствари, требао да буде и један од најјаснијих доказа, да сгвари у Сов.јети.ји не иду више како треба и да је бољшевиука гангрена отпочела са еруп. цкјом. Народна филозосћија ве : ли: Кад лађа почи»>е да тоне, ирфо се разбегну пацобц. Њихов прирелни инстикт нањуши опасност и они се први спасаВ|Цу. Мзгледа иам, да је Техеранска ир^шина била кратког века. }!зде у добре резултате подбациле су. АнглосаксонСко ис!крцавање крд Нетуна. јужно од Ри^а, у ствари је енглески песак б*»чен у пространо море. Је ли тб оно штб је очекивао баћушка Стаљин? Сигурно није. На.јјаенији Локаз је у томе што се Источии фронт и даље повија, вибрира Од крајњеГ Југа До Крајњег Севера. БољшевИчке арМије данае личе на велико стадо оваца затворено у некоМ. тору, које узнемирено тумара час лево, час деСно, али никако излаз да погоди. Докле ће трајати та крвава бољшевичка шетња без Станка и кра.ја то ни они у МостЈви не знају, али изгледа да су се шетачи заморили. Она.ј вриСЗк МоСкбвске ПравДе у виду напада на сво.је савезнике због разговбра о закључсњу европског мира. ни.је потекаб ни из задовољства, ни из пакости, то је био поклич кра.јН>е нужде. Та.ј је врисак открио многе ствари, кбје су биле. завећину смртних. велика тајна. 1-(;8дмени диктаторски став бољшевичких политичара кроз Правду тра.јао је кратког века. Цела кампања пагло је прекинута и бољшевичка звер у Правди одједном се претворила у невино јагње, у мирног и скромног пријатељског савезника који до.јучерања крупна размимоилажења међу савезницима, одједном назиба „малим трзавицама, али ко.је нималб неомета.ју јединство иарода коалицше! Зашто и откуд овај преокрет? Зашто се став Московских политичара у последње време, тако брзо мења? Нама све то изгледа, 1дк од неко време у Москви има још нека сила која се с времена нз време појави и Чу.је. Да је тај глас нове силе снажан И да бољшевичкее воће б њемУ ввде рачуна то је сигурно, пошто се вдмах за Тим и бољшевички СТав из основе мења. Да ли су и све промене у последње време ко.је су Се догодиле у Сввдети.^и последица настојања те силе и њемог утица.ја? Мистериозност те еврбпске џудгле не допушта нам 1још да Ствари вЛднмо јасно, за то можемо само правити претпоставке. Али и оно што штампа заСад регистру.је, довољно је да потврди наше претпоставке. Нас У овом тренутку највише ингересује стање Врхбвне комаНде СоВјетских арми.ја и начин Н ,ерог рада. То долази отуда, пјто су се од неког времена размИлели боЉшев.ички генерали По в!елом свету све У неким специдглним мисијама. Пало нам је У очи, кад се појавила војничка иисија иЗ Москве у Вашингтону, лдмах је бдлетео натраг за Москву бољшевички посланик Литвинов и више се није вратио. То се десило у Лондону са Мајским Капослетку појавио се и сов.јетски ге;нерал Шчербаков V ,јеку кампање коју је водила Московс(<а' П0авда противу коалираних савезника са својом изјавом о порасту поверења са савезнипима. па је кампања одмах преетала, као да је руком однета. I са .1 • • ' ;■ 1 .• вдшш аослшикиМ у Ш1 Ј-лоа- !
му. Бољшевичка ратна шпијунажа цветала је у том граду на очиглед целог света, јер то де место било најпбгодније за бољшевичке интриге и пропаганду. Како се тај рад врло рђаво оДразио на дипломатске успехе црвене Москве И војничке операци.је на Нсточном фронту, замењен је цео апарат другим, на чи.јем се челу данаС налази један бољшевички ћенералштабни официр-генерал. Госпођа Колбнтај, бољшевички идол, дошла .је у други ред; њен рад је не само подређен, него и контролисан. Од кога? Ми не правимо никакве закључке, нити дајемо прогчоЗе. Ми Само региструјемо извесне догаћа.је који би нам могли доНекле да објасне. у последње време, врло често мењање бољшевичког расположења у Москви. Глорификовање оног хрватског разбојника у босанским шумама Тита, од стране г. Идна пред енглеским парламентом, при чему шармантни министар сПољних по слова Велике Британије. није ни поцрвенио, само иде у прилог да се нешто крупно одвија V Москви како 1'е ми постављамо и да Велика Британи.ја отуда
очекује извесан преокрет. Аналого свим тим догаћадима коди се Одви.јају у бољшевичком царству, ми просто осећамо „бесу" бољшевичких акцида која нам може еВентуално припремити и извесна изненаћења. Једнб, што још саДа можемо кзтегорички Да тврдимо то је, да Савез СовјеТских Сотшдалистичких Република у Руси.ш ниде никад био тако далеко од остварења свог животног сна: еветске револуције. Камелеонско претварање бољшевика и облачење у „национално" руво, не преварн више никог. Штб де то тако имд се захвалити дуначким армијама Ра!ха. које. неизмернб крвзре на Источном фрбнту за спас Европе и људске цивилизаКије. али никако перфидним интригама анГлосаксбнских плутократа, коди Су нас поинели као жртву и данас нам исту услугу чине. То ми добро Зиамо. али то многи дпуги лаковерни не зна!у, те се упрежу у тућа кола, да би што више 1ада задали св->м роћеном нароту и ролној груди. Наит им те последњи савет, да Се доб"б чуваду .јер се могу гадно опећи. Б.ЋН.
НЕПРАВИЛДН РАТ
БЕЗ СТИДА И ОРАМА
Цинизам са Катином такође је изразит доказ совјетске безобзирности. Види се да им савест није мирна када после оволико времена на један незграпан и неспретан начин поново покрећу питање коде де дефинитивно решено учешћем најчувенијиХ Стручњака за судску медицину из Евр.опе, Сви ови људи, који изнад свега држе Дб своје научне савести, посвеДбчили су да су убиство пољских официра извршена 1940 године дакле много пре отпочињања совјетско-немачког рата. Бољшевичка пропаганда покушава помоћу једне безимене комисије да тврди да су убиства извршена 1941 године и том приликом износи једну причу у коју се сама заплела. Наиме, по овој причи, Совјети су пустили заробљене пољске официре чим је отпочеб совјетско-немачки раТ и рекли им да могу Сами изабрати место свога боравка. Тб је немогућа ствар -је се зна да нико није изашаб жив из рука органа ГПУ кб је једном допао у њих. Разобличење ове совјетске лажи допринео је много и бивши претседник пољске владе профеСор Леон Козловски, коди је упутиб немачком министарству Спољних послова једну изјаву у кодој каже да је он, као један бд учесника у међународној комисиди у Катину, имао прилика да се неПосредно увери у то да су стварне убице једанаест хиљада пољских официра Совјети. „После тачног испитивања, вели пррфесор Козловски, нису ова совјетска разлагања успела да промене моје убеђење које сам стекао у Катину. Све ово иа мене чини утисак врло рђавога фил ма и не може уздрмати чињенице које сам констатовао." Ово исто могу потврдити и сви чланови међународне комисије, који нису Немци и кодима се ниуком случају не може пребацити пристрасност. Као ни изјави совјеТске владе о проширењу права појединих федеративних република, тако ии овој бајт о Катину у Европи неће нико веровати. У Европи се и сувише
добро зна како изгледа Стаљинова предусретљивост према појединим народима: то је оч најбоље показао на примеру прибалтичких држава чију је већину становништва депортоВао у унутрашњост земље. Циљ ових циничких издава јеСТе обмаЊИвање и залуђивање Света и довођење светске јавнос"ти у забттп' у ово вреМе које је одлучно за дефинитивни исход рата. „С.-Н."
Часопис Кавалкад пише: „Рат никако не тече правилно." То де мишљење не само горепоменутог лцста, већ и широких слодева енглеске Иублике. Пре 6 месеци публика де претпостављала да ће се рат брзб завршити бриганоамеричком победом. Енглези су вероВали да постоди прав и прост пут до победе. Поверовали су у то услед даке пропаганде. Пропаганда ,је т уверавала о томе без икаквих стварних основа. Сада де дошло до разочарења. Сада су се Енглези уверили да Немци показуду огромну физичку и моралну снагу. Сада је Енглезима јасно да де пут рата Много компликовани.ји, него што су они пре 6 месеци мислили. Надвише их депримира развој операције у Јужнод Италији. Британоамеричка пропаганда твр дила де да ће Ајзенхауерова водска терати Немце по сарама апенинске чизме све до Бренера; Па чак и даље. То је била првпаганда. Стварност де показала да дедан сасвим мали одред Немаца пружа упорну одбрану и задржава британоамеричке трупе на сваком брдашцу. Обдективно гледајући, уколико уопште могу да буду објекгивни, Енглези кбнстатуду да њи ма и Американцима припада само дедна четвртина Италије, која нема никаквог ратно-привредног значада, а кода ,је иначе пасивна у пољопривредном погледу. Немци пак држе у својим рукама три четвртине Италиде, три четвртике, кад се гледа са територидалног гледишта, или четири четвртине када се гледа са привредног гледишта. Др.уга брига Енглеза јесте пбморски рат. Немачке подморнице Су промениле тактику. Мање нападају бродове Са робом, а разараду пратњу конвоја. У току јануара де потопљено 28 британоамеричких разарача, а 6 де тешко погођено, и на тај начин де избачено ттз стро.ја око 12 6 /о целокупне количиие , ОритаиоамејуЈЧких бродова ове врсте, У почетку рата Британоамериканци су имали 382 разарача. 67 разарача де било у изградњи. Дакле 449. До сада су Немци потопили (према енглеским подацима) 200 разарача. Италијани су потопили 35, а Јапанци 82. Дакле. укупно 317. Према томе, од целокупне флоте разарача остало је 132 јединице. Нема сумње да су Британоамериканци у току рата изградили можда стотину разарача, али свакако еадашше стање те флоте је знатло слабије него што је било у почетку рата. Разарачи имају огромну вредност у модерном рату. Не може се замислити инвазија без бгром не транспортне флбте. А пловид. ба те траиспортне флоте не може се замислити без пратше бд огромног брода разарача. Док нема дбвољно разарача. не може се обезбедити флота транспор
Н9ЈВЕЋА ИСТИНД ДАНДШЊЕГ РДТД Философија има једну истину Која се сматра као највећа, најважнија (у формалном смислу), али она није иста (по садржини) за све филбсофе. За хришћанске теологе највећа истина је да је један Бог (у три лица) и да је он творац света. За материјалисте највећа истина је да поСтбји материја (јеДна супстанцАја која испуњава светски простбр) и да из ње постају Светови чисто механичким путем. За Дакарта, — кбји се сматраЧ.' оцем новије философије, — нај- Нзена политика „БЈујсЗе е4 тшважнија (фундаментална) истина реге" — завади па владај, њен је, со&Нб егј*б виш, мислим, да- принцип да једне народе треба кле поСт.бјим. (Дакарт из ње, ло- држати у шаху помоћу других, гичким путем, дедукује све оста- то је оно што се може назвале иСтине). ти коб Европе. За Канта и Шоиенхауера нај- Ја сам 1919 Године у једном важнија истина је да је свет чланку под Насловом „Квасац" претстава („мбја претстава,,), да предвидеб будуће догађаје: Енје Тзв. чулни сВеТ самб један при Глеска је тада оставила квасац из Видан (иза тога привида налази кога ће поСтати буДући ратови. Се свет праве стварности, апсо- Енглеска је крива за даншњи лутне стварности, која претстав- рат, та је истина данас призната ља домен метафизике). од целог света, али то није најПо аналогији ја бих могао по- већа истина данашњег рата. ртавити питање највеће истине Највећа истина данашњег рата данашњег рата: у чему је најве- је у овоме: ћа истина Данашњег светског ра- Да Немачка на Источном фронта? ту не брани само себе него и цеСа доста оснбва могло би се лу Европу. тврдити да је највећа истина да- Та истина Сада полакб осваја нашњег рата.у бвоме: да је Ен- цео свет па и Енглеску и Америглеска крива за данашњи рат. ку. Својом политикбм „европске Та истина ће победити, а поберавнотеже" она је толико злпсг- де истине најДрагоценије су пољала ства"-' V !^:;оо™тг 1? Је риг беле. постао не ; ;ј ј -.;:; гт , Крста Цицварић
тера од напада немачких пбдмор ница. Зато потапање разарача гешко пбгађа бРитаноамеричку аорнарицу и британоамеричке лланове инвазик. Стаљин наставља своду зимску офанзиву. Прва рунда те офанзиве де била безуснсшна за н>ега. Он ,је успео да се провуче само у мочварску област код Сарниа, али на другим секторима није имао ни надмањег успеха. Садашња друга рунда карактерише се огромном енергидом бољ шевичке водске, кода наступа не само на оним секторима где Де то ушло такорећи у навику, већ наступа и на оном северном сектору, где се фронт стабилизовао у току две године. Код Лењинграда и северно од Иљманског језера СовдетИ су концентрисали необично велихе масе артилериде. да би могли продрети кроз дако изграђене фортификационе лини.је Немаца. Совдети су се надали дедној тех ничкод битци, мислећи Да ће Нем ци одговорити артилеридом на артилериду. Мећутим, немачка Врховна команда и овога пута ниде се дала завести. И овога пу« та ниде се увукла у битку на снагу. већ де наставила своду тактику измицања у оним 'случадевима када непријатељ хоће да продре снагом. Немци су напустили извесне положаде код реке Њеве, пову-< кли су се на линију између Иљменског језера и Финског залива и тиме су осујетили Сбвјетски план встварења велике техничке битке у рововима. Уместо тога Немци остварују техничку битку у покрегима. Немци су м.ајсторц пвкрета, Они су то доказали свбјом поч бедом у области Погребишуа, где с.у систематском акцидом постепено опколили бољшевичку армиду, кода се Састодала од 10 стрељачких дивизида и више тенкрвски# корпуса.. Ова армида је шџоџш) ■■ читавих 11 тенковских бригада-" Ова армида де изгубила 70% целокупне своде артилериде. Ова армида де уништена. Да је то био некакав совјетски успех, онда би се о њему галамило преко свих брИтаноамеричких и совдетских радив-станица. Али Немци даду само званичан извештад и затим коментар. За немачку водску победа је уобичадена ствар. Те се зато о победама говбри без америчке рекламе. Баш напрвтив, код непридатеља америчка реклама не самв прати победе, рећ и замењује победе, у случајевима када их нема. У садашњод Совдетској офанзиви бољшевици нису постигли победу. Територидалан успех не значи операциски успех. Често пута територидални успех може. да буде предигра пораза онога кодИ се радовав том територијалном успеху. Тродни пакт не о» снива своду стратегиду на територидалним успесима. већ на стварним победама над непријатељском водском. Садашња зимска офанзива толико исцрпљује Стаљина, да се с правом може сматрати за операциски успех немачке водСке, за један успех који приближава квначну пвбе^ ду Трвднвг пакта. М. Војновић
пскн
АРОА
ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Вепибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке). Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 48 динара шаље се преко »Пресе«, а. д. Влајковићввв 8.