Srpski narod

\

V

Р Фебруар 1944

СРПСКИ НАРОД

Страиа 3

ОПРЕДЕЉЕЊЕ СРПСКОГ НАРОДА Сриски сељак — домаћин, ма где он био, .јасно је увидео сву опасност која прети српсксм народу од комунистичког партизанства, на чијем .се челу налазе Тито-Броз и Моша Пијаде. Њему је јасно да је у питању сам биолошки опстанак Срба. Да би се спасао од потпуне пропасти, он жели да се сви национални елементи уједине у борби против тог заклетог непријатеља српског народа. Друга ствар која је српском сељаку — домаћину постала јасна јесте та, да смо ми мали нзрод, који није у стању ништа да доиринесе да се овај велики сукоб џинова реши у корист ове или оне ратујуће стране. Зато, он увиђа да је врховии интерес српског народа у томе да до краја рата сачува мир и ргд, јер тако једино можемо сачувати иреостале српске животе. Трећа ствар која му такође бива све јаснија јесте га, да се ми Срби немамо ни у кога другог уздати, до у се и у своје кљусе. Оно што се данас дешава са гарантијама датим Пољагшма и Чехословацима од стране Англо-Саксонаца, који ове своје савезниже предају на милост и немилост Совјета, ствара у њему уверење да је и српском народу са те стране припремл»ена иста судбииа. Тако резонује српски еељак-домаћин својим здравим, неисквареним разумом, Како мисли, тако ее и опредељује. Има храбрости да се определи. Отуда је њему непојмљиво кажо је то могућно да се међу варошким елеменгом на ђу и такви људи, који су дру гојачије опредељени. ^ Интелигенција и град морају о овоме озбиљно да размисле. Наступио је тренута* када ће они или поћи са својјии народом, па та и даље водити; или ће, ако пођу другим иутем него што то сршки сељачки народ жели, то воћство коначно изгубити. Српска интелигенција мора да зна: да је српски народ одлучко противан сваком иеиању напионалних снага; да је он сит сваких подитичких или војшгчких авантура, због којих је тако тешко морао страдати; да неће да зна ни за какве посебне, личне или партиске рачуне и интересе. " Само јунаци и мудраци могу данас водити српски сељачкц^нврод, јер је он јуначан, а постао' 1 је, хвала Богу, и мудар. Политичким шарлатанима и шићарџијама је ззнавек одзвонило. И још иешто: сви они који даиас не желе да се „експонирају" и себе чувају за доцнија, „боља" времена, сви ће они узалуд на то чеклти. Српски сељачки нарсд ићи ће и убудуће за људима који имају храбро сти да му се данас ставе на чело у овом најтежем времену његовг т:сторије. ВЕЛИБОР ЈОНИЂ

СРПСКИ СЕЉОК У СВЗЈОЈ

Вгкови живљења српског сељаштва без свбје државе под турском влашћу нису уништили v њему српско национално осећање нити су угасили његову жељу и вољу да живи у својој сопетвеној држави. Никаква сила и никакви прогони нису могли V њему избрисати сећање на његову сопствеиу државу под Немањићима, и та традиција очувала ,је његову националиу свест кроз сва страдања. збегове и сеобе. Сељаштво је под воћством сељака подигло први и други устанак почетком XIX вака против силног Османчиског царства; про тив њега био се устремио српски сељак, без оруж.ја и без иску сних во.јсковоћа, и упркос свега, ипак је створио своју државу! Његово државотворство било је исковано из традиције. и националне свести. из љубави према слободи. из жеље за економским благостањем. ,из вере да у својој самосталној држави неће више бнти соиијално бесправна раја. И током целога века и више српски сељак ,је жртвовао све да своју државу подигне и ојача. јео је био убећен да ће му само јака држава загарантовати све што (е с муком извојевао. А све унутрашње. борбе кроз које је поолазила млада држава водиле су се у главном око тога како ће се та држава и ианутра боље уредити. То државотворсгзо еодило ,је српско сељаштво и кроз балканске ратове, и кроз Албаиију, оно га је одржало н на солунском фронту и оно му је донело и дефинитивиу победу. У бивШоЈ Југослави.ји сриско сељаштво је сагледало острарење сводих ве. ковиих тежњи и оваплоћење свог државотвооства. Убрзо де мећутим бивша Југославша разочарала потпуно српско сељаштво. Оно ни.је могло да разуме сталне међусо&не борбе. Влададућа клика која се одвадала изнад народа, ненародна и интернационалистичка. приграбила је за себе све погодности

и сва олага и одво.1ила сељаштво од државе тако да се оно више ни.је осећало у својој држави. Сталне економске кризе, берзанске шпекулације ко.је су дотерале сељачке производе у бесцење, презадуженост сељаштва као последица свега тога, најзад, лишили су сеЉаштво плодова његовог мучног рада и упропастили га. Све то убијало је у њему његово државотворство. Крах Југослави.је делом је последица умртвљености државотворства српског сељаштва, које није осећало више зашто би се бсрито, па ипак тад крах није уништсто државотворачку вољу српског сељаштва. Државотворство српског сељака .је једна моћна исконска сила, која је у прошлости чуда стварала и ко.ја је у стању и дадЈас да створи чуда. Не смемо допустити да ,је заведу, не смемо пустити ни да чами и оча.јава! Дужност је наша да то државотворств.о активирамо и од њега створимо једну динамичку силу. Хоћемо ли то постићи, ако наставимо државу коју смо изгубили? Та држава је државотворство српског сељака аморфирала, па како би га данас она могла активирати! Ко би се могао одушевити оним што га ,је тако дубоко разочарало! Први баш услов за активирање државотворства је да се са старим раскине за увек. Ми морамо дакле да створимо нову савремену државу да би могла одговарати потребама данашњице и да би била р.авиоправна са другим државама. Схвагање државе последње деценије знатно се изменило. Основни принпип савремене државе је да су држава и народ у ствари два облика за једну те исту садржину. То значи: држава мопа организационо .да урбличава један нзрол. Како -де сваки народ једна особеност своје врсте, то и држава не сме да буде слепа копида нидедне друге државе, јер она мора да вер-

ко репродукуде наиионалну самоеврјноет,, да одговара менталитету и психичко.ј иастројености једног народа и да задовољава и потребе и прилике и средине и времена. Ако држава не испуњава тај услов- узалуд људи. који управља.ју и којима се упразља гсввре исти језик, очи се н<? могу разумети и између њих мсра вла дати стална несугласицл. Народ је заједница сталежа и прједиизца кој» су свасни сами себе и поносни на себе- Нацирнално свесни. су пак само они који су прожети убеђењем да.ии. терес националне за.једнице феба да стоји изнад интереса сваког појединца. Моћ једне, државе баш зависи од те самосвести њеног народа. Из иденгификације државе еа народом произлазе две важне последице: Првз је последица: народ државу осећа не само као организацију ,већ је нарочито осећа преко оних којн V тој организацији дела.ју. Према томе: сваки на своје место, оно што је способан да ради, да то и ради, с пуном иницијативом у свом делокругу. алн с потпуном одговорношћу. Сва места су за сваког отворена, а на њих се долази само заслугом V раду, залагањем, способношћу и исправношћу. Друга је послед1}ца: ако је држс-ва исто што и народ. онда та.ј народ не сме да буде састављен од зморфких маса, ко.је су национално несвесне, или дри(авотрарно умртвљеие. Поеча томе, зз државу прстаје иитање од виталне важности да своје гморфне маее активирз. д.а их учини национално свесним и да их државотворно пробуди. На којч се цачин то може постићи- Најефикадије и нздбоље новом социјалном 'политиком, не старом, већ новом. Социјална политика се родила V ери либералног демократизма, у борби

УЛОГА ЈЕВРЕЈА У ДАНАШЊЕН РАТУ Предавање г. Д. ЈБотића у Ваљеву

Ваљево, фебруара У присуству многобројне публике г. Димитрије Љотић, изванредни комесар за обнову Сме дерева одржао је једно велико предавање, у коме ,је рекао између осталога: ...Релох, уиједаа народ који ратује не води своду политику. Почећу прво од Еиглеске, јер је њен случа.1 на.јочигледнији. Мож да и од вас неки веру.ју ако се Енглеска чврсто држи, биће нам добро. А Енглеска не води своју политику. ни.је у стању себе да спасе. не види роћене путеве, а камоли нме. Ко се ухвати за њу. лкчи на

слепца кога слепац води, па он падне заједно са воћом у јаму. Енглеска је светско нарство и огромна држава. Четрдесет милиона квадратних километара ,је под њеном круном. Није моје да говорим како је од мадушне државице постала светска империја. Али погледа.јте сада. Та импери.ја ушла је у овад рат. Ма кода страна да победи, ако рат буде воћен до крада, води ликвидациди Британске империде. Замислите каква де лудост и слепило морало да обухвати воће да ућу У рат. у коме ма ко победио, она пропада. Па ипак уверен сам да Већа половина од вас то прима а не веруде.

»МАЈН КАМПФ« О СТАВУ ПРЕМА ЕНГЛЕСКОЈ

— Шта има у тод књизи, наставља даље министар Љотић. Она уствари поставља законе немачке политике ако Адолф Хитлер буДе избио на врх немачког народа. Вели да Немачка нема интереса за колонијалну политику. Ње се колониде тичу тек у другом и последњем реду, а важно је да за свод народ прибави на Истоку довОљно простора да се развида кроз даљих 300 година. Изричито вели Адолф Хитлер да Немачка мора бити у придатељству са Енглеском. Немачка дакле ниЈе желела не 1939. него дош ни 1923 гОдине, кад де Адолф Хитлер написао ову књигу. да бУде у непридатељству са Енглеском. Енглеска де ушла у рат неспремна и против државе кода у закону своде политике не истиче непридатељство са Британ-

ском империјом. Две већ тачке у њеној политици коде доказуду потпуно слепило државника Бри танске империде. Али ниде само то оно што показуде слепило енглеске политике. ма да је и то довољно. Има друга ств.ар тежа. Ушла де V рат са два велика савезника већа и моћнида од ње, са СССР и САД. Оба та савезника желе какогод да се сврши рат. да_ ликвидираду Британску империду. СССР жели Да то учини насилним путем, соиијалном револуцидом, кода ће доћи. мисле бољшевици, на краду дугог рата. САД желе мирним путем. уставном реформом. што ће чланови британске светске задеднице V-1 ставнпм рефОрмом решити да излазе из Британске империде н присадедињују се америчкод задедници. Американци каж^: ..За вас чувамо улазницу број 49 (по.

што САД данас имаду 48 чланова), за Канаду педесету, за Аустралију педесет прву. за Јужну АФрик.у педесет другу итд." На деднод страни Енглеска ратуде данас против дедине велике сиЛе кода је казала да }е закон њене политике да не буде у непридатељству против Британске империде. Та иста Британида ушла де V рат противу ње у са- ј везу са два смртна непридатеља. РУЗВЕЛТ ПРОТИВУ МОНРОЕВЕ ДОКТРИН1 Америка је велики народ. односно не народ у европском смислу речи. него недовршена смеша. конгломерат отпадака свих европских раса. вера и дезика. С обзиром на три околности. разноврсност народа без задедничког осећања порекла и судбине. огроман простор и малу насељеност. она има свод закон политике. Монроеву доктрину. После отступања V време прошлог светског рата. наглашава даље министар Љотић Америка. иако се ииде смела одрећи Монроеве доктрине. стварно се од 1934 године. од доласка Рузвелта, подала тежњи кода хоће да од ње сТвори светску империју. наследницу британске. Тако ни други велики народ коди учествуде у рату не води своду поли*гику. Америчка полиТика би била у духу Монроеве дОкритне коду ниде иЗмислио Адолф Хитлер ни неки непридатељ, већ сам амерички живот, Потом се предавач зауставља на примеру Треће велике државе која учествује у садашњем сукобу. (Наставак на 4-ој страни)

ра^а'дтчкапитала; Кацитал који' де' : ' стварно ставио држазу цод сво- = ду- влает. пред борбепим оргаци-, зованим раддиштврм. ј МО.р,зо. де.х да чинИ усгуике 1ч устуцци су •били: социдалНо законодавств.о н' социјалне уетанове. Та радничкасоцијална политиад. имала . де д.аг кле. стварни циљ. да, спрецава., избијање социјалне револуциде.' Међутим, сељачка ' социдалн4 л ' политнка није ни постојала. Ра- т дништво се за то ниде борило, јер .де, оно шда више сматрала -ее^ајДЋво з.а нецријатеља,, као.,, цоседница, , и. желело ,де његову , пропаст. Сељаштвб пак било де ч осуђено иЗ ту прбпаст, а ниде би то организованб за борбу за»своја права. Нова социјална. политика, ме-, . ђутим,,; извршила је". мирним путем ■ соција'лну р^вблуцгГду? Рад : де проглашен за надважнидег "• фактора у држави, а радник за. 1 равноправног са.радника рукова-, оца предузећа, руковаоца коди.' де могао бити сопственик. ако је примењивао нови поредак, у прб тивном, за.мењен де другим ли- Ј цем. Последице такве социдалне револуције су да д'е радништво ишчуцано из ингернационализма. да је укључено V народ, а преко овог у државу. Соцнјалнз револуцида исто та- ко није оставмла ии сељаштвр.у његовом ранидем аморфном ста-. њу, већ. га је национално и државотворно активирада, и њега укључила у народ и државу.. Поведена је једна нова сељачка социдална политцка кода де од., тога нрезреног, запуштеног ста-]. лежа осуђеног на смрт, створи-; ла регенеративног фактора кодн чува расну чистоту нзрода, социјално га оргаиизовала у ста-« леж и решавањем његових животних проблема и тад сталеж изједначилз социдално сз другим''стадежима, те га је та.1<о створч-" ла корисним чланом националне.; заједнице и држзвотворцем. * Да ли де дасно, после овог излзгања зашто де потребно ства-^ рати нову дожаву и кдава тре-' ба да је, као и на ко.ш начии можемо исконску државотеаокУ" 1 снагу нашег сељ.аштва рробуди- • ти у смеру надкориеншем и за народ и за држ'аву. Наш ваоод чини 80% сељаштво. Можемо ли ■ уопште имати у правом смислу : речи народ и државу. ако своде сељаштво оставимо социдално запуштено? Многобродни су сопијални проблеми нашег селја- 1 штва; отвар&ни годНнама, а никад не решавани. Почнимо да их решавамо и делом социдално изједначимо сељака са другим сталежима, па ђе ту задеднипу оно заволети и ноново постати држгвотвбрно. Можда ће неко упитати: да ли је н1ш народ способан да створи такву државу? Дз ли мб/ке да изврши мирну социдалну ое-' волуциду? А шта је друго била држава коду де сељаштво ствооило у XIX веку, до сељачка држгва кодз је била идентична са сељачким народом. и баш затр' је он ту државу волео и у №ој гледао свод идеал за коди се борио и жртвовао! Тај врховни;;; принцип . савремене државе соп гки сељак де применио и не зна?., !Ући за њега, уосталом, зато д'е,,,: и могао* ствооити I сз.м своду до ; жавУ. А доуго. зар\сопско сељзтптво бопећи се и надзад преш?в чз гбцидблноГ положада оаде V:-. стободно сеЉаштвО V еВОЈо! ло»... жави није већ дедном лчвошило; "В01У ппву сопиЧалну револуцит,., 'v мПђним пУтем н^ корист и. и Сво!е дожаве? ■: Нч1зад., сМемо ли веповати ш« '•емО, сам.о гтпком моћи и^тпе* *>чти бољшевичку нем*н? Докле' 'Лт иМаМ1 СОПИ13ЛНО НРчЛлбВОЉ- ■ чог сел.?к?. лотле ће бити и V- 1 нти!« ће да слупт ^ т У тлтттчпт^.взњз. Пробу.гтимо успасељ^чкУ дожзвптвооност "Г"Ч сотттт : п.тнпм. сељачком по> -•ттнком и пољтевичка нем'н ће га<-\»гп»ти као дово чиде сУ, киле сасе" л "с ' Дамњан Ковачеиић