Srpski narod

СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ

Како добровољци проводе слободко време

Шабац, марта Пространа, лепо окречена соба. На вратима прикуцан распоред страже и редарства кош је ЧеТни „ћатица" откуцао на писаћој машини, као и увек не с великом вољом, пошто њега као „канцелариског" распоред страже тренутно много не занима. Деловодни протокол и експедици.ја поште. како наш ћата понавља од јутра до мрака. без зрна баруга отераће га у гроб... Већ је дат, знак за повечерје. Двоспратни кревети за трен ока доби.ја.ју сво 1 дутаоши изглед. Разастиру се ћебад и шагорСка крила ко.ја. поред главне намене, служе још као кишни мантил и покривач. Собни старешина будно мотри на нова.јлије. навикнуте да у соби. пуној људстеа. истресају портељину. После лзе-три строжије опомене, све се доводи у ред. Уз саму пећ смењени стражар, новајлија из Баната. гре.је прбмрзле прсте. Четири сата слббод. ног аремена до поновног одласка на дужност пролазе брже него Што смртници обично могу замислити. Већ доцније, на стражарском несту, сваки минут, као за пакост. потсећа на гладну гедину... Дежурни официр још дедном прегледа порције ко.је морају бити чисте после сваког оброка. ЧОВПК СА „ЗАШВЛЈСО ВАНИМ" НОСЕМ И ЛАЈ1А ЗА КОГА СВЕ ЊЕМА ВЕЗЕ" У соби тишина. Рекло би се да човек може мушицу чути у лету. Изгледа да сви спавају. СаМо четни опремар, дебељушкасто банаТско дете, на горњем спрату. непрестано глади лепе брчиће, који се у на.јмашу руку двадесет пута дневно наћу пред стакленим предметом, званим: огледалце. Глаћење бркова трајало би ваљда до поноћи. да се није чуо глас из приземља: — Еј, ти. буцмасти. горе, гџта је с том сланином. Ако је потреб. на писмена молба са прописно прилепљеном таксеном марком, поступићу пр кратком поступку. — Ха, ха, пристајем, само реци колико износи дебљина наслаге сала на месту где је електродом зашвајсован тво.1 носић. И тако око једног парченцета сланине, око поноћи. дебељушкасти четни опремар открива нам за релативно кратко време причицу о носу цимер-колеге с дои.ег спрата. за кота кажу да је т своје време био зашвајсован, али што ја још ни данданас нисам могао спазити. Било как<о му драго. можда ће зли гласови рећи да „зашвајсованом" ласкам, »ли тако је. безмало. Жеља „зашвајсованог" за иарченцртом сланине као што се види, Наишла је на чврст одбраћбени бедем. *Прича се да је те ноћи кап по кап во-де цурила са усана једног гладнице -који ће већ сутра потражити срећу на другом отсеку „фронта", можда отпорно слабијем од другог. / У другој соби „обавештајци" будно мотре на оне коди псују по на.јновијем систему, некако лакшим. умеренидим тоном негб раниде, али ипак псују. Предвићене казне. „20 динара за једнУ псовку", изричу се у већини случајева на лицу места. или, ако де буџет расхода покрио буџет прихода. наплата се врши, званичНнм путем. преко благајне Команде. Тек што де дедан новадлида повттено опсовао. пришао је омален „шеф обавештадаца" наше Команде. иначе БанаћаНин, с надимком „Лала". — Две банке. молићу лепо!... — А. зашто. бре. па нисам никоме ништа опсовао. Само се дезичић оклизнуо и ништа више. Боже мод, зимско време. па ниде ии лудо. — Њема везе, љема везе. Кад *огу други с већим чиновима од тебе, на подофицирско-м пбложа-

ду. да пбкаткад плаћају стотку дневко. можеш вала и. ти. Нова.јлида се мешкољи. Гледа на. сваки начиа да избегне казну. .Мећутим. Лала је упоран. и све док се. можда последАа. двадесетииа ниде помолила из џепа кажњцног, чулб с& у соби: — Њема зезе. њема везе Па. брате, говорим тА српскк. ЊеМа везе!... РАЗГОВОР УГОДНИ НАРОДА ВРАЊАНСКОГ У нашод Ком&нди све се вр+и око иарелиика Живбјина БпаћКовића ..1.1аиетз . Као надзопник зграде или како га регсути из Мачве зову „аусм.ајст.оо". стекаб ге УбпЗо симпатије сви^ доброво 1>ацА на-ше мален^, алв вредре спомена јединице' III пука СДК Поадат као Воањзнпц с малим, Увек углаћеним ббчпћима (иначе највећа конкурении»а четНбм очремаоу), постао је мећу кама Не само предмет пажње. НеГо личност с>ез кога се н« мбже з^мислити н)А један сло.бодан час. испуњен обичио мећусобним ЗадиркивањеЦ, — кој? _с4' кад је „Пане" расцодожер! поотегћ« 16 у бесконзчноет. — или пак шалама на Р^чуН неког самозваног четничког војводе 'који је у своде време. кАко бчевиДцн Веле. за •свој одред напуНио целЛ* кућу јестнвом. Нд је Пбсле пораза све тб морао оставити нетаквуто сеА.ацнма Од којих је све то покупио насилчим путем. Наредник Жибковић, коди ваЉда и у сВу. заједно са сводим помоћнкком, непрестаНо понавља бродеве делбводног поотокола и бродке аката под којима де пошта тог дана експедована, сво своде слободно време V касарни проведе са „Цанетом", старим шаљивџидом — Врањанцем. Кад се у току разговора угоднВх народа Врањанског. обојица спотакНу о некВ нерешиви предмет, „Џане" ће рећи: — Немо се дираш. брате мој! А већ с дутра Џане ступа у акциду. При.ЛикОм деобе дрва они ко.ш су га синоћ задиркивали примиће „надлепше" < прИмерке буковог дрвета. Све по онод „ј<ако радиш себи Радиш",.. Али и поред тота нашег Џа-

нета — старог Врањанца сви воле... МЕЂУ МУЗИЧАРИМА... У нашо| КомаНди музђчка чета претставља свет за себе Смештени у засебнод соби V приземљу зграде музичари. разуме се. преко целог дана Музицираду; Одвојени шпанским Зидом од осталих они, кратко речено. Заборављаду на све. па и на себе, у тренуцима кад млади. талентовани виолиниСта Бакић. засвира Нешто „по своме обичаду". или кад музичар (иначе до'бар футбалер) Ј. Сд гшко.чић почне са причама о будућВм футбалским судијама (<оЈи ће уместо пиштаљке у устИма, држати трубу или тромбон. Док у касарнском дворишту млади оегрути из Мачве и Пбд пиња егзистирају и Док у п'и сарници бројеви дел.оводног про то(<ола одмичу полако. али си гурно дотле се тихо, некако. са б)1ажњиво чује валцер „На ле пом. плавом Дунаву" кога ће већ можда 'сутра-прекосутра добро вољци П батаљона ЈП.пукз имати прилике да слушају по. сиегом покривеним парковима Бање КовиљАче, гДе проводи дане 6удућа елита нов" српске водске. * * * 6 Онда кад буде било надпотребније На све се 1аборавл>а. Пред евима нама овле искрснућк одломак из десете загтовести српским доооовољцима, „Претстоји вам тежак посао Треба довршити започето , деЛо. Српски народ отргнут је од ивице понора, треба га поново преко провалида и поепрека. уз напорне стрмине, извести на светосавски српски пут. Велике капоре и тешке жртве мораћете да уложите, ви српски добровољци. да се то дело оствдри. Судбина српског народа је V вашим рукама." Кроз свакодневни живот аобровбљаца наше малене, а'ли вредне Команде, пооведава сваким даном све да .) мИсао кода нас. никад неће напустити, мисао да заборавимо на себе и све своде личне бриге и невоље, дер су и сувише безначадне према невоЉама српског народа. 3. С.

Зора на помолу

Го(рв ерца, доброоол*««,, ДкгНитв »едрв ПуетиТе снажио чвш корвк мушии, Звставе драгв нек вам стално »»јор« И оветле саети амблеми ааши, На помолу су пр»м зрацм аелмк*

Ви веЖ проишши ивјмрклМ|и д«о »гегкм, Најтрновитији комвд стаав зе аама ј«. Прва стотииа другова храбри* Давно јјв пала »а бвдему првом И расирчила пут ивгијама еммтш ЈСдјв дан&е е ^упају меАнл«,, Горв срча,, до%>о»ољ«||^ Поносом смерним итунм-.-в Радош+>у тихом вам чрветерв срчд, Својим рођенмм очнма све им ммшо,. Свејом рОђемом гтиом с*« жмпшш« штетт Наш шнпш роо.. Српски св народ 6/ а * Из геШког сма св дм.жљ, ИспраВл>а м брзо жао 1»« СТати на прави, свбјј исшјонемм муто*. А тада? Тад зора победв кашв члу Зајечв^в авоиа <ст светиж жрз.иоав фвшаи* Заставв вашв гордо Ље св диКи Пут нвба и сунца кајв брзо сиА* Да сву звмљу сросжу топлотом озарм. А логијв ваше бић« тад и бројиа И поепедн*« човв« »*де^а јасно Зашто н^кад ввше мапе јуришмв Бмл® онамо емм«, чврств, увек меетјЈЈобојв«®^

* «Г№

& ШАДИН

СВЕЧАНА ЗАНЛЕТВА ДОБРОВОЉАЦА III ПУНА

Бања Ковиљача, марта Већ дуже времена смештен је у Бањи Ковиљачи II батаљон III пука СДК. Под врло добрим условима за свакодневни живот и војничку обуку нови српски добровољци под командом старих, искусних антикомунистичких бораца. пролазе кроз школу војничког живота у оквиру који води рачуна не само о најосновнијиМ принципима вој.ничке обуке веА ц васпитању омладинаца. Од тих омладинаца, у већини случајева одгајеним у селима Мачве и Подриња, преданим радом и најприкладнијим педагош ким методама, створен је за кратко време нов кадар српских до• бровољаца, који ће у свакој прилици показати да су пошли путем оних 120 младића из првих борби с партизанима, септембра 1941 године. За свечану заклетву добровољаца II батаљона. III пука СДК., у Бању Ковиљачу приспео је на дан заклетве почасни вод добровољаца са музичком четом Пука. Заклетви, која се обавила у просторијама бањског хотела. присуствовали су официри II батаљона, на челу са својим командан г ом капетаном I класе Јованом Добросављевићем, као и дру. ге званице. ПосАе службе Бож]е м заклетве узео је реч командант батаљоНа капетан Добросављевић Он се обратио новим добровољцима с поруком да следе начелима рада генерала Недића, јер сви 6стали који га не следе тим путем — без обзира под којим се име-

ма, уз суделовање музике III пука СДК. Тиме је заклетва добровољаца II батгљвча III пука СДК., била завршекч. Р. В.

ном поЈављују

долазе у ред

смртних н&пријатеља српског народа. Непосредно затим прешло се на извођење другог дела програ-

Зи$>а>$м& и Животом и борбом својом задивљују свет. Чујте, победе њихове краси најлећших кринова сплет. Знајте, да они добро зНају, зашто младе животе на олтар Отаџбине дају.

Верујте, да другови драги, који већ животе дашв, за нас ' су најве^® ев®ти»&е : крв крви наш«. И зато, нека младост наша као сунце ведра и пупоља« једра, будв вечита светиљка, у крајичку нашв плодоносно груде, плодоносна биљиа. И сваки фумен црнице земље, знојем и крвњу нашкропане, бели је спомен! Зидајмо и себе у темеље ове, дивно извајане КУЛЕ СРБИНОВЕ.« Живорад Д. Ипи*, добровољац

..... .. . '

Полазм у д^ )ство.<.