Srpski narod

/I тарт 1944

50 ГОДИНА 0Д СМРТИ ВОЈИСЛАВА ИЛИМ Песник вишег Србизма

Г.РПСКН НАРОД

Сгрвпа 7

Ако ее у овв прегпролећне двне, уз наговештаје првих јагорчевина, првих љубичица, првих облака азурне боје, сетите Драгих покојника, на београдском гробљу пашке вам у очи један усамљен, смеран кутак, брижљиво ограђен, чисто одржаван, мраморно ведар, с •'малим, али Животополетним попрсјем у средини. Ту већ 50 година лежи Војислав Или^, песник и за живота усамљен, ограђен, мрамора.н, али песник-мајстор долиноморавске пре чишћености: „Чуј, како јауче ветап Ироз пусте пољане наше И густе слојеве магле V нлањнп ваља до... Са криком узлећ9 гавран и кружн над мо.јом главом, Мутнп је небо сво." С Војиславом Илићем, као оно с Цезаром, у српској ки.ижевности заувек је извојевана победа госпоства екавскв лирике. .■ *. Иако врло мпад, Војислав Или<\ је од оних песника, чији је дах стиха, дах самог његовог духа. Када се буде писала права, веродостојна. л.овесница песничког дела Војислава Илића, нећа избт стаУи поглавље, у коме Ке се помно и прегпедно изнети до којих су се могућно:.ти у тома врло младоме човаку сјајно такмичили дарови општег геометриског духа с даровима једне осећајне српске природе. Над жучним и хучним трепетима срца, над бистрим и хитрим замасима ум«, над бурним и дувним навалама нагонским, увек је лебдео, ако не божански, а оно свакако превасходни човечански дух, увек озбиљан, увек обилан, увек умерен и одмерен, да је у његовим неисцрпним преливима ув<гк блистао златни' пресел староста?ног српског 'вишег израза: „Избраник с.$еш»енш муза, оц тамјан Иирисан пали У храму чистоте чедне. Љубави онште крас <Он слав.и на лирц својој. и с ње , С(? не •лиже ниг да Ннједан лажан глас." С Војиславом Илићем у српској књижевности заувек је завладао законик.по коме је песма врудиција стваралачког достојанства.

Иако врло млад, Војислав Илик је био прекаљени мајстор. Под феговим ломним прстима, под његовим челом степена очију и очију степена чела, као баснословна силина отицали су мајсторс(<и стихови, не може боље бити порабо^ени у лепоти, да се они, и онда и сада, читају не само као поТреба тренутне сладости, већ као потреба трајног саветовања у чинима, под којима обична људска реч неким дубински.м махом пресеже у ударну снагу уметничке .речи. Описи природе, опцси душевмих стања, поглед на прошлрст, . погл^д на савременост, људско ' дубокоумље, људскр плиткоумље, | спокојдтво, наспокојс.тво, врлине, I маие, љубави, горчине, — нису Ј код Војислава дани по угледању на угледе европске, већ' пб сили једне више обдарене личности,' која. би и на голом камену, и на пустом острву, своју песничку мисао, свој стваралачки рпажај, у отсуству људи, зверима и птицама нештедимице дала: „ТаЧо у бледи су-тон на мирне и чветне равни Бцсерна роса пала, И лакор свеж и драг Ковиље густо стреса и лети у бескраЈ ганни, И сдатки мирис буди и шумор, тих и блат," С Војиславом Илићем у српекој књижввносги каквоћа српскога звука заувек је добила распон лирског позитивизма. Иако врло млад, Војислав Илић још за живот« горко се насмешио

пред чин»еницамд о свом успеху, о свом утицају, о правцу, Којим ће, као полегло класје на једну страну, песници за њим поћи и његовом мраморном душом свакако је морала проћи сен гбспоства . усамљеног ствараоца, праћена хуком метежног стада подражаваоца. Али, тај млади човек Исусових лета није био ташт. Па ипак, Војислављева школа је створена по оној правди да нико н.ије ,баш сасвим свој, баш сасвим самоникао, по оној правди да неко може имати у уху оно што неко носи у срцу, по оној правди да ако је Војислав писао стихове лирске, други могу писати стихове манирске, па да при свем том ипак буду и врли и такозввни неумрли. Јер српски XIX век, У уметничком погледу, окончан је једним човеком, чије су речи, увек озбиљне, увек обилне, увек умерене и одмерене, од песме стварале сребрни трн, уперен само онда према људима, када се они из бедне потреба штурог убеђивања, као осека повуку испод равни стваралачког достојанства; „И препорођеи тако, под заставом слободе Мој дух Св глупости смејо на њеном шареном трону И грубој сокачкој луди, и робу салонске моде, Нарцису фанфарону.". Са Војиславом Илићем срПској књижевности подарена је такозване» сума поетике, коју и добро подражавати значило је бити добар песник.

'ЦадаЈ!!-

Во|ислав Илић (Цртеж: Ђука Јанковић) Ивдо врло млад, Војислав Илић није, како се то обично тврди, српгску поезију стварао европском, већ су снажнб урођене могућности тога нашироКо дарови-л тог песника, товарном листу српскв исконе осећајности за потпис изнудилв општи уговОрни знак за уметност свих пет кОнтинената. То није артизам. То је само виши србизам. Поносит и поштен, чела степена очију, очију степена чела, усамљен као сфинга под којом као реке теку вера % себе, мера ван себе — велики Вој (1Слав Илић, наслоњен само на родоначални законик уматничког стварања, и посло 50 година с правом св назива: Архимед српског стиха.

НИКОЛА БЕШЕВИЋ: ОДМОР

О ГЕТЕОВОЈ „ИФИГЕНИ|И"

Поводом извођета Гетеоџе ИФИГкНИЈЕ Народно позориште приредило је свечану академију на којој је г. ћр А. Шмаус, директор Немачког института одржао следеће предавање: Прошло је Н година од прослдве стогодишњице Гетеове смрти, која је у Србији а нарочито у Београду свечано обележена многобро.јним манифестаци.јама, између осталог извођењем Гетеовог Егмонта у београдском Народиом позоришту. Били су то свечани моменти кад се целокупно Српство* "овет сећало једног од својих великих пријатељр, који има бесмртних заслуга за ствбрање нове српске националне културе. То- иста осећање благодгрности г/обудило ,(с ненАда прве преводиоце да окушају срећу. да по.једине песме тог немачког песника преодену у рухо свог. ма терњег језика и да на та.ј начид обогате своје' културно благо. ; Свега нас дели шест година од стогодишњи-це Гетеовог рбћења. Убећени смо да ће Српство опет проговорити истим осећајем благодазности, не цемачком пе-, снику зч љубав, него зато шта он и његово.' интересовање за српскУ народну поезију и његово пријатељство према првоборцу српске националне култупе Вуку Караџићу претставља одавно саставни део.српске културт: традициде. Измећу та два значајна датума пада садашње извоћење Гетеове Ифигеније. У тешким временима, истина. али у толико пре доказ да српско'културно стварање иде и даље својим традицион^-лним путем. Друго је питање да ли је било' потребцо да се овај позоришни дсгаћа.ј обележи претходном свечдном академијом. Као одговор на ово оправдаж! или неоп.равдано питање дозволите ми неколико -речи. Гете је много превоћен мећу' Србнма. . Мећу ггреводиоцима налази.мо најистакнутија имена срц ске књижевности као В. Живковића. Змаја, Шантића. Војислава Илића, све до Светислава Стефановића и Велимира Живојиновића Упорећивање њихових превода претсгавља у исти мах поуздано мерило за то колики- је напредак српски песнички језик направио з,а рвих сто двадесет го дина. ол Лована Пачића до данас, колико је он добио у гипкости и изража.јном богатству. ' Труд око присвајања великих дела светске књижевности, нарочито ако су написана у стиху. ниЈе услуга која се указује стра. ној књижевности. иако "Ова на.|већим делом тек путем превође-

њз стиче светски глас; много Је драгоцеиији ова.ј труд с обзиром на властиту књижевност као пот. хват за исказивање властитог бића, пут трновит и нацоран, али уједно и потстрек за бућење скривених моћи и могућности кс.је, често неприступачне обично.1 сбести. чека.ју овакав стваралачки додир ради свог ускрснућа. У томе, а не у материјадно схваћеном —'богаћењу као при« свајању новог поседа леЈки гл(авни значај великих иреводилачких подвига. У борби са. тућим духом и фор.мом страног (езика оии буд'е ,..ц .§Сл\1>ене :.сЈште.'';А4асТ)(1Т0ћ:,је-: зика. дижу их из једва свесних сф.ера у св.етлрсг јаснбг Уметничког дожиЈзЉаја,. "усаврш.авајући. језик каб оруће уметничког изра.' жавања и постају узор и потстрек за етварање даљих поколења. Али у нашем случају не ради се само о превоћењу Једног славног Гетеовог дела. Њега че измећу осталих пререо већ и Јован Јовановић Змај. Нрви превод зч садашње извоћење дао нам је Велимир Живојиновић, коме српска књижевност дугу.је благодарност за твегове р 'аније преводе Гетеове лирике. а позориште шш посебцо за његов превод Егмонта Не ради, се V првом реду о превоћ1'ц.у. него .о извоћењу Гетеов е Ифиге'ни.је. Ако једним погледом 'обухватимо 'историју срп. сксг позоришта, морамо констатовати.да 1е Гете — који Је толико превоћен — сразмерно мало игран на српским позорницама. 5а* разлику од Шилера. чија се Сплетка и љубав одавно и стално. налази на репертоару. Нико ие сумња мећутНм у ве'лику уМетцичку вредност Г.етеових драма.'Зашто се бнда с^азмерно мало приказују? Одговор је кратак: оне постав: ља.ју позоришту и глумцима а поред.-тога и, иублици и.еобично тедае.задатке и- циљеве. Познато ј.,е,да је билр историчара драме 'којИ су Гетеова позоришна дела означавали као драме зЗ чи. т?ње. Баш за Ифигенију то се најчешће • тврдидо . Полазећи од једног у.заног и површног схватања бнткости драме, ти су критичари ''зјМерали да V Гетеовом 'делдаа иема довољио правих -драмски?« елеменаТ'<1. да их треба: примати више унутрашњим по^ сматрањем приликом чнтања. више посредно и контемплативно него непосредно. ■ Бацимо један поглед на ИФигенију! По-, спољашној форми то је на.јупрошћенија Гетеова драма. нема ни' неочекиваних заплета снтутт.ја,'кош захтевају грубо спољашње решеше. нема ни

дивљих избијања страсти рл.коди* се мути свест и дрхти срце. Мали брод лниа, јединство места и времена само је знак да тежиште комака треба тражити другде. Збивање се преноси у унутрашњи свет, а спољашње упрошћавање само де последица и нужни израз песниковог концентрисања на душевно збивање. Сваки груби спољашњи ефект ослабио би то усредсрећивање, сваки сувишни гест. свака превише наглашена реч квари овад јединствени стцл. Услед тога утисак да се- све .сдиграва у сфери изнад наше свакидашњице, у јеДној светлијо.ј области духа где сдуча.Г и груба сила губе моћ над човечијим Срцем. Језик Ифигеније де надлепши Гетеов дезик уопште. Његов стих звони па иако више наговештава догаћаде уиутрашњег света него што нх у прзвом смцслу исказуде, дер се оии не могу исказивати апеграктним подмовним конструкдијама. него- се нагоаештаваду сенчењима, таданственим треперењима У додиру звука и слике. Ипак тај језик чини унутрацЈња збивања кристално 1 прозрачн-им и сводом дедноставном одме.реношћу олакшава и гледаоцу да доће до оне исте концентрациде Кода де пес.нику била потребна ириликом стварања свога дела. Сматраб сам да је оволико тре. бало рећи да би се правилно оценио значад и домашад извоћења Гетеове ИФигени.је на београдскод псзорници. Из горњих наговештада види се сва гежина задатка ко.ју : су глумци беогрздског позоришта примили на себе. Пројицирати дедан узеишен. до крадности пречишћен унутрашши свет V свет радње и говора. чувајући ое при томе непрестано искушења да се тежиште из душевне Области не иребаци натраг у.обласг материдалног и физичк.ог збивања. сачуват-и узвишену музику стиха а при томе'ивбгћи сваки патетични нагласак. чувати се сваког с.увишног или претераног цокрета а инак довести до потпунот изр,ажада сру узбудљивост унутрашње драме .— тр су* наговештени. са малб речи. захтев,и коди од режисера и гл^миа траже максимум пажње, дисциплине и продухрвљенот осећања уметничке одговорности. Што се београдско п.озооиште у.овим тешким временима латилоједНог оваквог задатка. служи на част његовод Управи и сви.ча коди су судеЛовали V припремању Гетеовог комада. Убећени Смо ла им српека јавност неће ускратити своЈе признање и сво]у благодарност.