Srpski narod

Сгдам I

СРПСКИ НАРОД■

К чарт 1944

КДД ЈЕ РОЂЕН ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ?

Још у погледу Доситеја то је мало, у најмању руку, чудно: још није, а тешко и да ће бити, утврђено кад је рођен та.ј „први учитељ српског народа", после Косова и зачетник праве орпске књижевности. Иларијон Руварац, на пример, доказује да. је Доситеј рођен 1739, Ж. Поповић у предговору Живота и прикљученија које је издала Српска књижевна задруга уверава да је то 1744, а Решетар чак налгзи и 1734 годину!... Признати се мора: лутају потомци јер и часни Доситеј, претеча Вуков, остави иотомству сопствени животопис, а да не написа најглавниди датум у њему... Али што се десило са Доситејем, зар мор.а да се понавља и са другим сриским писцима, са онима који су роћени читавО пола столећа после смрти Доситејеве? Уколико је оно било само чудно, јер га правда давнина, утолико данашњи случајеви не сме.ју да буду чуднн, нејасни, несигурни. Војислав Илић ни.је макар ко у српској књижевности. Војислав Илић није постојао ко зна -кад. Сећања на њега су, у поређењу сз Досите.јем, еасвим све жа. Има и савременика дош живих, а тек је четрдесет три године од смрти његовог, оца, а осамнаест од смрти стари.јег му брата Драгутина. Па ипак, намеће се једно питање: кад је Војислав рођен? Јесте, кад је рођен тад песник који д'е значио читаву прекретницу у новој срп с^ој поезиди? Не сдажу се историје књижевности, енциклопедије, професори, црквене књиге. Не слажу се између себе у погледу године рођења Војисла.вљева. Јован Скерлић де ауторитет... Хоћемо ли му веровати када у сво.јој студији „Војислав Илић"' тврди да је песник рођен 1862 године?... Богдан Поповић је ауторитет... Хоћемо ли и њему веровати кад се. слаже у сводод класичнод Антологији лирике са Скерлићем?... И не мисле само они тако. За. њима иду писци историја књижевности: Јован Грчић, Анђелић, Савковић итд. Па чак, за 1862 годину „гласа" и Народна енциклоиедија у својој деветод књизи. Ова још уверава .да де Водислав други син песника Јована Илића, а ми, и ваљда сви гимназисти, да не кажемо сав остали учениди свет, знамо да је Јован Илић пре Војислава имао два сина, Милутииа и Драгутина.... Тако уверава ова сграна. Значи, постоји и друга страна? Јеете, та друга страна уверава да је Војислав рођен две године раиије, 1860! Није то ситница, кад се узме у обзир: да ли де Војислав умро у 32 или у 34 години живота и што та „ситница" није уочена од оних који су водили и воде нашу историду књи жевности. Друга стра«а, то де енциклопедија „Свезнање" и — један, сада покодни, професор српског језика у пензији. Мањи брод, али не треба заборавити да овад пензионер има на сводод страни и — црквене књиге, не оне мистичне, већ реадне, са одређеним цифрама. Године 1926 обдавио је у београдском омладинском часопису „Венац" професор у пензиди Петар Ј. Петровић, како је отишао до архиве београдоке цркве св. Марка, надлежне за Палилулу и палилулце, и пронашао у протоколу крштених за 1860 годину. да је, на страни 113, забележено 8 априлида рођење Водислава, си на Јована и Смиљане Илић, и да де дете крштено од стране Димитрида Магића. доцнијег мивистра просвете и црквених послова Дакле: кад је рођен Војислав Илић?

Но&а с&еска „ТЦмсбешнбГ

Фебруарска свеска „Пр-осве^ног Глгсника" доноси поред оОта лог следеће студије: Говор министра просвете и вера приликом отварања београдског Универзигета Г. Вел. Јонић, Министар просвете и вера изражава на првом месту захвалност немачким окупаторским вл&стима због отварања Универзитета и гледа у овом акту дедну видјЈу ознаку културне аутономиде, коду Немачки Радх жели да омогући српском народу. Затим указуде на неке од узрока коди су довели до потребе да се Универзитет реорганизује, Износећи битна обележда његове реорганизациде на којод су сарађивали и е&ми професори Универзцгета. Универзитет не може да спрема „народне неиридатеље", већ мора да ствар.а „способне и родољубиве школоване синове". Студенти ће се још у току егудида упознавати, са сводим пбзивом И биће принуђени да полажу исните на вре ме. Нгдважни.ш од испита коди предвиђа ова реформа јесТе без сумње пријемни испит. кодим ће се ..наше^ народу осигурати морално и интелектуално елитно воћетво". ОбезбеНена је елобода научног рада. „Али се више не може дозволитч да се та слобода злоупотребљава и да се под видом научних истина убацује огров у душу наше омладине.." Научни рад мбрв V првом реду водити рачуна о чашој. српсној стварности..." Српски јбзик као израз српског духа од Др Стевана Иванића Чланак де врло знача.јан, иопуњен многим оригиналнИм запажањима, о нашем језику, и општим поглеДима на културни живот нашег нароДа. На првом месту, писац нарочито истиче у дУховНом стварању једног народа његове расне, психичке особине. Расне духобне особине дедног народа да.ју увек свој оригинални ЖИг свему оном што тај народ проживљуде и пре лама кроз своју менталну призму, тако да се у културним стварањима једног народа огледају не само спбљне околности у којима он ствара и на коде реагује, већ нарочито његов оригинални тип реакције, његове менталне осббиНе. његов расии дух. Овај ормгиналии расни дух нашег народа, са његовом урођеном склоношћу ка духовном и идеалном, нарочито се огледа у његовод најзначајнијо.ј креацији: у -језику, у ком су сажета сва народна искуства. У речима, у њиховим коренима па чак и облицима, огледа.ду се не само душевне особине, већ и погледи на живот и свет једног народа. На неколико врло занимљивих примера, писац показуде оригиналност наше народне психе у односу према другим народима и њену способност за властита духовна стварања. Духовни лик Богдана Поповића од др К. Милутиновића У овоме чланку Др Косте Милутиновића даг је синтетичан преглед целокупног рада Богдана Поповићз на свима секторима његове плодне и уопешне јавне делатности. У првоме делу свога чланка писа.ц оцртава стање српске књи жевности у доба када де Богдаи Поповић почео да обдављује сво је прве критике. Тадашњи нати критичари делили су се, углавном, у три љуто завађена Табора. У првом табору налазили су се они критичари који су припадапи старод филолошкод школи. Други табор образовале су присталице тадашње итеалистичке естетике, утонуле у метафизичке апстракциде и формадистичке схеме. У трећи табор ушли су наши млади позитивисти и реалисти који све отворениде исповедаду утилитаристичка и екстремистичка схватања. Одмах у почетку свога рада Богдан Поповић де чаузео крити чкш став према свима трима

//

масниш

групама, а нарочито према утилитаристичким схватањима П. Тодоровића. У своме приступНом предавању „О књижевносги" Поповић де оштро критиковао утилитаристичка схватања и доказивао важну моралну. васпину и друштвену мисију књижевности као дедан од првих бранилацз естетичких и духовних вредности. У другом делу расправе писац говори о Б. Поповићу као носи""V еврбпског духа и европских мернла, научне аргуменатаиије и научних метода у нашод књижевнод критици. У трећем дел.у писац иецрпно анализира главнб Поповићево животно-дело: „Бомарше". У четвргом делу објашњен де став Б. Поповића према црначко.ј пластици, црначкод поезИди. Црначкод музици и црначкод уметноети уопште. У петом делу приказа« де Б. Поновић као моралиста и афористичар, као културни борац и друштвени реформатор. У шесТом делу реч је о Б. Поповићу као учитељу и васпитгчу нових генерацида српске универзигетске омладине. о његовом утицаду на формирање нових срп ских нараштаја.

НИКОЛА БЕШЕВИЋ: ДОН КИХОТ (оригиналан дрворез)

Српска књижевна задруга

Ј. В. Г ете: Херман и Доротеја. Лирииа — Пандора. Књига 302 Коло ХИУ. Београд 1943. Стр. 201. Српска Књижевна Задруга, у ваљаном преводу прбф. Драг. Костића. издала је Гетеово делО Херман и Доротеја, а у високој песничкој обради књижевника Св. Стефановића у иСтој књизи дата је Гетеова Пандора, као и ГеТеови лирски узори. уз исто тако з.налачку обраду књижевника Т. Манојлоника. На тај начин, Ср. Књ. Задруга посветила је највећем иемачком писцу примерну пажњу. У истој књизи објављене су и студије Св. Стефановића, Феномен Гете, О Пандори, као

за

Гетеа

т\ А8Р1КШ у сАоЈсу (ојРиј /

Оглас рег. С Вр. 2401 од 25. II. 1Ш

и студија Т. МаноЈловића, О Херману и Доротеји. Из студије Св. Стефановића доносимо пасус, у коме се синтелично приказује Гетеова стваралачка суштина: ..За Гетеа уметничко стварање и кад на око изгледа надудаљениде од живота, кад изгледа ла иде за неким чисто уметничким иди чак и естетичким проблемима. ниде у крадњој линши ништа друго до уметничко изражавање непосредно датог живг> та. Зато и јесте и данас тако актуелно и живо. Оно није дедан песнички занос. оно \е животна стварност, не дедан сан о лепоти него дедно стално живљење и проживљавање лепоте. и његова поезида ниде само јбдно уметнич. ко уживање живота него једно дубље сазнање живота у свод његовод судбинскод грози и лепоти, често дедна животна вера у свод трошностн и пролазности и безвредности живота, још чеш. ће утеха за све јадности и бедности живота: оно. како V последњој линиди изгледа и јесте^највише и наддрагоцениде што де икад дедна уметност или једно уметничко стварање дало човеку. Тако је Гетеова поезида постала огромна хроника његова живота, док је његов живог постао његово, готово би се могло рећи. највеће песничко дело. Дело на сваки начин. Оно примордидално и вечно што га де инспирисало да евангелским речима: У почетку беше сЛово, реч, ум. да интерпретацију: У почетку беше дело. чин, рад. Гетеов култ о коме смо говорили значи култ рада, ао у исти мах и култ живље-

л»а, испуњавање' живота радом, стварањем. делом. Велики посматрач он де V ис.ти' мах и велики стваралац. огромни контемнлатив ни дух, он де у исти мах заводник и чаробњак животне динами ке и животног искус гва. жив от не мудрости и дедног мудрачког апсорбовања и савлађивања живота. Песник-мудрац или мудрац-песник? Не. Он ,је и дедно и друго. И не само то. Он де своду поезиду и своду мудрост сву испунио сводим животом, као што је сво'Д живот 'испуиио поезидом и ^шошћу. Зато и они ко.ш у његовој поезиди траже и виде чисгу субдективну, непосредну лирику. налазе оддедном читаве товаре тешке. надтеже мудрости, а у његовод најхладнидој мудрости надисаркиди, често најболНиди живот. Тако тад велики старац коди со за живота дош у осамдесетој години заљубио у младу деводку од осамнаест година и тражио њену љубав. и сада још. сто и више година стариди но што је онда био тражи љубав младих к надмлађих генерзцида. Ако де, можда, ту ни сада као ни онда. не н'.'ази, извесно је налази у оним генерацидама коде су до Гетеа дорасле и дозреле. Јер до Гетеа дорастаду и дозреваду поједини људи и подедини народи и поједи-^е генераииде. онако како је он сам лорастао и дозревао од животних искушења и искустава младог Вертера до животних мудрости и мистерида другог Фауста. Др Светислав Стефановић