Srpski narod

шш.

У БОРБИ ЗА СРБИјУ

Од самог почвтка срп добровољци вода борбу за -ороију. Као оргвнизација они су и поникли са> једним јединим цмљем, да у овим трагичним моментима спа» су што се да спасти и да својим жртвама и својим прегну^вм откпонв јоцЈ века бпасности од свога народа. Главна идвја добровољаштва од првога дана јесте спужењв Србији. На томв плаиу одржан јв стални континуитет. У свим бројним борбама српски добровољци ху се инспирисали и руководили овом идејом. Давали 'су великВ и врло често незаменљиве и ненадокнадиве жртве, да би спасли Србију и отклонили од М>0 мноиитво смртоносних оштрица која су биле на н»у уперене. Последц>их дана борба за Србију добила је нарочито »нтересантан обрт у коме је било потребно показати 'велику духовну јачину и несаломљиву борбену снагу. По унапрод спвемљеном плану Тито ја послао на Србију јаке бандитске снаге до» брих борбених квалитета којима је био циљ, да се по сваку цвну пробију у Србију и да у сргцу Србија створе своју базу и преко и>« се повежу са другим партизенским елементима да 6и тако лакша могли рашчсречити СрбиЈу, У овим настојењима Тито је био свесни инструмвнт организованих непријатеља српскога народа који су се сврстали под рушилачку заставу Коминтерне. Остварење ових Титових намера онемогукили су српски добровољци својим хзванредно пожртвованим залаган»ем у борби чији су смисао дубоко и свестрано схватили. И најмл&ђем припаднику добровољачких Јединица било је јасно, да од исхода ова борбе зависи судбина Србијв и српскога народа, Постављало се питаље: или победа над бројним Титовим бандлма или пропаст и унишјењо Србије. У тој дилеми, прокети пламеним родољубљем и херојским презирањвм смрти, добровољци су дали сва од себе и победили и разбили Титоеа бвнд®. Идеја коју добровољцИ^у саби носе била је главно убојно оружје, )©р је добровољачки дух учи«ила несаломљивим, срцв неустрашивим, а борбени елан таквим да је он уносио страх и трепет у комунистичке редове. На делу св поново показало рв је данас наопходно имати оружану снагу идејно продубљену и изгра^ену са.здравом и борбеном идеологијом и чврстим и пбстојаним' моралоАЛ, Ови еЛементи м дали су снагу омладини, окупљаној у добровољачким редовима, да с® супротстави енажниХ« налатима комунистичких банди које исто тако презиру смрт као и добровољци. И није толико снагл физичког оружја победила' комунисте колико снага, јачииа и полетност Лобровољачког духа изражаваког кроз борбене песме и у најкритичнијим моментима борбе. И добровољц« су имали жртава у овим борбамл за Србију, ајвм он» са по броју нв могу ни упоредити са »фтвама ко;е су и-

мали комунисти. Као што свој.им ставом и својом песмом добро вољци збуњују противнике тако својим хвројским умиран>ем они оплођавају и надахњују своје друг гове. Смрт Рвдојка Ђури^а д,ала је младим добровољцима такав борбени епан пред којим су ког мунисти остали збуњени и залрепацЛени да би се одмах изв тога под снажним добровољачким ударцим« дали у бегство. Код добровољаца постоји утакмица у томе ко *>в славније и витешкија умрати за отаџбину. А где постоји таква утакмица ту се не мо.«а доживети пораз, него само победа. У овом момемгу и лежи највећи део тајнв добровољачких успеха н у овим борбама које нису била нимало лаке. Кроз подвиг и самопожртвовање добровољаца открива се један нови сввт и приказују се типрви нових моралних л-ичности које отрежњаеајући делују и на своју околину. Својим СТВ90М, својом борбом н лепотом свога пожртвоваи>а добровољци све више постају стожер око кога се окупљају сго здраве националне борбене снаге, свв оно што је нвдахнуто истинским националним духом и родољ/бљрм. Нија редак случај, ~да из крајеаа кроз које»-про<зу добровољци, за њима трчм омладина и моли да буда примљеиа у њихове борбене рвдове. Осети душа нашега народа оно топло и истински народно што добровољци у свби носе и жели да се столи са њим. Зато јв поред физичке борбенв снаге један део добровољачка мисије и у том буђвњу народа и проеветлењу нзродних видика. Где год наступ® одмах се осети, да су добровољци нов тип бораца онакав какав потребв времена захтевају. Свом душом и ерцем ввзани за отаџби«у добровољци' су идеолршки изграђени, политички просвеКени и постојани у свакој ситуа-

цији и у свако^ момвнту. Њих ништа' иа можа збунити нм поколабати. Они са осећају извршиоцима једне велике мисије у сво> ме народу и знају, да од њихове борбвности, одлучности и става зазиси хо^е ли овај наред доживети бољр дане или патпуно бити самлевен и сатрввн. Оаим својим особинама, нарочито продубљеним и морално чистим национализмом, добревољци постају привлачан фактор за све борбена националнв елементв са којима се лако и брзо повезуЈу у борби за спасење и опстанак народа. Непосредним додирам се поштеним националиим четницима добровољци разбијају све паклене нанос® туђинске пропаганде, која је покушала да разједињујв рбдове наших наццоналних бораца у моментима када су се сви наши народни непријатељи сјадинили под једном заставом у борби за наше уништење. И овај пут помешала се крв српских добровољаца и оних најбољих националних четника. Из те помешане . крви родиНа се отрежњењ^ и очеличити братстао које је данас нвопходно. У борби за Србију и у служењу њениА животним интераснма добровољци су последњих дана показали ванредне примерв јунаштва. Он;и су показали, да је жива истина оно о чему они> уче народ, а то је: да у овим време-г нима сви треба да забораве на своје ситне интересе и разлике и да се свецело предају служењу отаубини. На томе плану, свосно и дисциплиновано, добровољци предњаче са жељом да с.е њиховом примару и њиховим подвизима следује и са других страНа. Данас се ради о спасењу српскога народа И о утемељењу будуће Србије. Што Тито није успео да оствари свој паклено замишљ©1чи план против Србијв заслуга највеКим делом припада српским добровољцима. с. д. к.

ДВА ВЕРНА ДРУГА

На београдском Новом гробљу, у добровољачкој парцели, црне хе две свеже хумке, једна до друге И на њима два проста дрвена крста. А н<а њима два имена: Љуба Шћепановлћ и Драгоадир Толић. За многобро.јне сдучајне аролазнике ова сдика осгаће незапажена. Много је крстача на том. тужнсм месту и свака под собом кри.је чудну истори 5у личнс г животз човечијег, нроткаиу радостима И жалостимз, лепнм сновима и неостварег.им надама, надањем и уздањем, гресима и ка.јањима. Птуда и очи порццног посма-крачч прелећу преко трошних крстача и задржавају се на мраморним споменицима и уметничким рађеним гробнццама.. Таквом посматрачу, чак и ако случз.јно прочита ова два имеиа, осгаће непозната огромна животна борба -у којој су сагорела ова два верна друга, који су, ето. по чудесној судбини, чак и мртви рстали једаи до другог. Два просветара II. пука Српског добровољачког кор пуса почивају евој вечни сан једаи поред другог, као што су и за живота, у борби и раду, били заједно. Иако.са две разне стрзне пространог Сргтства, иако различитог доба и положаја, ова.два друга живела су животом једнаким и јединственим. Ово .је могло да се деси с.амо зато што свој живот, ни један ни други, нису схватили као нешто сво.је, лично, нриватно, него само као могућност да заједнигди српско.ј, која их 1 .је изн-едрила, послуже целим бићем својим. И Љуба Шћепановић, свештеник и Драгомир Толић, динломирани теолог, студент права и наставник ве■виш* У двјста]( против Титових банди

(Фото; Арх. В, от, С,Д,К,ј

ронауке пОникли су у старим патријархалним породицама српским где су од малена иримили у своју дуШу животну лозинку истинског Српств.а: „Крсту служи* а Милошем живи." , Човек и јунак — вечни идеал српског човека — то ј® бно животни циљ обојице њих, цела садржина њиховог бисгвовања и пуни смиоао свих њихових напора, физичких и духоеиих. Схватили су они, као ретко ко, сву озбиљност времена у коме народ наш живи, сагледали страшне дане који се примичу, још давно пре наше катастрофе, и прегли на тешки посао срасавања; прегли сиагом целог бића свог, не мислећи на себе и своје, не жалећи ни себе ни своје, изгарајући на 4ечној ватри несебичног слу жења заједници. . А ако се уопвдте говорк о животу као жрТви, онда се з.аиста за Ова два смирена ви теза Српства и Светосавља може с пуним нравом рећи да је цео живот њихов био стална и непрекидна жртва, окарактерисава сталним одрицањем свих личних удоб-. ности, прохтева, жеља и у« живања, иако су их, по сво-< .јим високим интслектуалним квалитетима, могли врло лако и врло обилно себи и својима обезбедити. Ишло је то доте мере да су често пута лишавали и себе и своје чак и насушне коре хлеба, у жсљи да помогну другима, па ипак спремни да кротко, без роптања, понесу крст, не свој лични, негр целог многострадалног српс.ког рода, на коме су они, који и у данима тешкога страдања нлшег за 'препуном софром благују, злобно исписивали натпис: „изда.јници — плаћеници". Па ипак ни на ову, као ни па остцле миогобројне пакости никад нису одговорили са мржњом ,или злобом. То им није дозвол>авало њихово хришћанско поим^ање живота и односа према себи и ближњима. Њихова веза са Христом није била ограничена и уоквирена њиховом професијом нити ма каквом крутом формалистиком, као што се ни.је аадоволзавала само хладном догматиком и богаТим вербализмо.м. Христа | су они схватали много више и,мнсго дубље јер су лик Његов носили у себи, јер су сами живели v Христу. Свака. њихова реч и сваки њихов гест, кло и цеО живот њихов доказују ово очигледно. Такво схватање хришћан; ства омогућило им је и да ј буду 1унаци V овом нсјуначком времену. И на Том поI љу били су беспрекорни. ; Мису познавали страх од ј смрти, јер су живели само у страху Божијгм. (Настава« на б-.ој страниЈ

СРПСНИ

О Б 3 > Љ А Ц