Srpski narod

Ј2аГ'

Ј

СРПСКИ Д0БР010ЉАЦ

НАШИМ

Јелног ок-го.барског дана добио сам од брата, ко.ји је У заробљени:птву, писмо у комг ми, .јавља да га моп: посетити —јћјшто ,је најзад добно довводу за то. Следеђе 'суботе, после подне, на.пустпо с.:м Бердин. После пе-' точасовне вожње био са.м у варршици Драмбург. Чпм сам сиТјЈар; са 1 воза • приметио саи свога брата. 11о Ђубисмо се некол«ко нута. П'ркрај њега био је -недан његов друг. ,,Дојч.шг Попо»и11"\ — претставиЧт се 6н. — Вала; нисам се надао да ћеш га 'пр^познати. изусти Дрјчин.. т* -Вог с тоббм;' узвикПу мој брат: Како не'бих преиознао сво'( га брата. Г1репоз'нао бих га и после 20 година. Једни :, м сељачким ко-пЛ;а пођосмО' ка малрм селу ШтефеЦу, гае' су били нашМ 'заробљеници. .Успут'су, ми обо.Гица. прек-идајући један другога, дшичади с^рје доживљаје. Са болом су се,сећа1 ви изгубљенога рата и срамне кагштулације. Скопље. Софија. Влашка. Аустрија. најзад север.., ла Немачк.а, где су се на-јзад заустаеили. Коликб само мука и патњи. . ■ Шсле получасовне вожње сти; госмо доИрвих кућа V Штефену. Зауставнли смо ре ирел једном ониско.м кућицом. — Овде је ледра група наших. Ми смо мало подаље. Ха.јдемо да се видимо са њима. Они те .очекују. као и ја. ' ■' > Једца се.врата отворише, На њима ср појави једна силуета са петролејском лампом. Чу се је-. дан г.тае: — Ве.ћ , сте ,ту!.. ^ . Добро дошао, Србине. ,-Да зт1,аш само како смо те иестрпљи. во очекивали. рече овај са лампом •1?оздрар,л>а,јући ме. Глас Му-де дрхтао. тубоке кестешасте очи бите . амагљене. Проћемо кроз,,мр_а' претсобље. У суседнрл соби.. ,[-;роз облаке' днма седело је из-ест селам особа. Када е.мо наип.1,свд су скочили. У' углу се сруши; једна столица. Чу се пљесак 'карача о сто. Каа.старога знан.ца сви ме прз.дравише. Би.те' су ,'то све стаеите прилике, виСоке и преплануле'. Некрлико њих су имали дуге бркове. али ни један није имао браду. На ,,, „— * ,~

себи.су имали оазличите униформе. Ретко је који имао српску. ..Исцепали смо", изусти један к"аода се изинњавао. Посае пет.наестак минута возили смо се ка. кући где је станбвао-м.ој братл Ућосмо у собу. Ч1оздравих се са свима, Једаи каплар,' из околинс шапца. примети да се ја освоћем да бих негде . одложио «мблу ташну, приекочи. узе ми ташну цз буке и стави је иа кревет, тако пажљиво. као да је од порцулана. Други ми.прихват;и мантил, трећи шал. Затим ме посадише' за већ постављеи сто. 1;ја столу се наћоше пржена јаја са шунком; млеко, паштете, чршута, бутер, сир, лабуке. Било је спремљено бар за ос.мориЦу, • а само сам ја требао вечерати. Све ово, су 'добили од Црвеног крста или пак од своје куће. — Виг&иш, нама је добро, рече дедаи мој земљак. "Свега имамо, чак нам ни црна кафа не иедосгаје. Посао иам нијб тежак. Готово сви смо т јо-ш раније орали и копали. „Шеф". тако они' зову свога газд.у, је једаи добри чичица. Пази нас. Био л"е он у заробљеништву. па зна шта то •значи, а четири сина Ст му сада у рату. Добро нам је, само... Ту застаде и загрцну се. Груди су му се дубоко , н.адимале. Очи запламтеше, дуги црли бркови се затресоше. Ниле мотао даље. 3«ао сам \а шта значи то „само". Колико жеља и молитви садрлси то „само"/ колико вере и наде, колико љубави. бојазии и туге за, својом женом, за својои старом малком. за кућним прагом. Колико ли је пута изговорио ову речицу сањајући будаи; колико ју је. пута у носталгичном заносу упућивао сунцу и звездама, Као поздрав далекол ве сзжете су у ова четири слова. Отаџбине. Читаве приче. молитТу му реч већ годинама птице цвпкућу; у том ритму шуме му певају; и његово срце као да откуцава' ту моћну и магичну .реч „само... само..." „Само да, станем ногом на тло Србиле. само да уснама својим пољубим руку мајке\ своје. само да лош ледном { сврјом^руком прооарам ватру на своме огњиртту".. Ј , " Сви су ћутали. Бол и туга о-

ТШмЈи ммл Рму&ЏТ... Ледна страва у срцу се гнезл Над градом се обваци надносе Иовч дани нове боле носе —, Мл4!:ди јувак џреко поља јез;и. . Док се гавран на дрвету гвездн, • Смрт и гугу слути својим гражоп, кроз варош покривену мраком Млади јунак на сврм коњу јјезда ,.. 'Данас звона звоне џеуморно, Звуком шире вест о смрти вово§, Гопорс о смрти Радојковој.,. Сјашио је са коња уморно. Бујне косе расплети девојко, Мајко, пали воштанице свеће! Млади јунак вратвти се неће: Погибе нам капетан чјјко. Но ни једна суза нек" не к&не, . Јуначки се јунак оплакује. Не с јауком да га неко чује, Нека бол у срцу нам остане. ■ / ' '' А кад једном сунце се појави И разагна над нама облаке И кад народ прослави јунаке И Радојкр блистаЋе у слави. МатеЈа Д," Матејић

цртавали су се у њиховим очима. и у св^кој црти лица, Србија —' тр им је ледина мисао; Србија — то ,и.м ле највећа и последња нада . ., — За који мђреи па ће се навршити и трећа година, откако смо напустили дом, и Господ зна колиКо ћемо "још остати овде, —, рече једа« из Варвартша, ..коме 1е, жена била болесна. Замолише ме да покажем сво.ј албум са сликама. Сви се скупише оКо меие. Полако сам превртао лнстове албума. -Појединци су запиткивал.и за поједипе слик^. Налазили с.у и Своје познани- : ке. Пред нама.је стајала сликв Краљева тек , извучена иа једне ■ коверте. Краљ је био ;'у униформи п.поручника..како хеди.за столом. Ова слиУ л',е умножена у Берлину; самб 20 кома-. да: „Наш Краљ!".. понови неко . као ехо,. Чиннло ми се као да ми какве лопте иду низ гркљан. "Ни речи . ннсам могао проговорити. Кроз сузе видео сам сузе овнх горштака Овакво дубоКо и чисто у.збућење човек мрже да осети једино међу здравим духовно и поштеним срцима. Ови воле свога Краља. изко су заробљеншш и Он и они.; И као што су некада били спремни своје животе жртвовати, ојти ће то и сада учини'ти. л"ер то је њихов Краљ, Замоткли су ме да, им поклоним ову. слику,- Иако ми је била драга успомена од јсдног друга, ниса.м им могао бдбити. Каплар из око.тине Шапца. скида ледан мали рам са једном литографијом.и стави.У њега слику Краљетзу. Загим ,је окачи вдше слике генерала Недића. — Знаш, неки причају да ле Недић издајник ,али' ми не верујемо. Како може један Недић бити издајник. И то му припнсулу о&и. крји су за време, ратд хтели његовим именом да подигну морал у војсци. убаци један трговац из Чачка. Недић ле чист као злато. Ми верујемо даће он спасти. Ср.бију. И када бих се вратио у Србију 1а бнх одмах ступио у његрву војску. З.атим ми ноказа слику мртвога Драгутина Булића; он је ле Гл 'жао иарешетан мецимл и избодеи ножем на улици. Они нису Веровали да један Србин може учинити овакав злочин. — Шта ле био Булић? — упи-

са мојим ногим гшзнаницима. Они су меии причали о своме животу, а ја њима о приликама у Србији. После ручка у нстим колима и истим путем шшустисмо Штефен. На два километра од села" чуСмо ледан узвик. Окренули смо се. Један наш прднаред•ник приблиливао се ,је нашим колима. — Тек сам сада дошао изГлавнога лзгера. па ми рекоше да сн ти стигао. — .обрати се он мени. као неком добром знанцу. Жао ми л'е што нисам могао дуасе да говорим с тобом. — Ти ћеш скоро за. Србију, оече он после разговора од десетак минута. Растали смо се.

Када смо одмакли 50 метара он узеикну : „Поздрави Србију"... Није требао ништа друго да каже сем ових двел'у речи. па да рајумем шта је мислио и осећао „Поздрави Србију".. Поручи јој за ових' тридесет и д?а месеца. да смо јој остали верни. Реци јој да л'ош увек љубимо' њене хладне етене.и питоме равие и високо плаво н,ебо над њо.ај. „Поздрави . Србију!" Моли -]е нека 4 нам опрости што и ми не мо .жемо да бранимо њена добра и драгоценОсти. Нека 1Ја^1 опрости што и иаша крв ие може да се задими пред њеним прагом. /Л. Љ. Пр.опадовић добровољац

ж За време одмора, пксмо од ммпих н драгих чмта се заједнмчкм, по ко зна који пуг.„ (Фото: Арх. В. от. С.Д.К.) л ж

Ш ч тЈ: << *д . -о «к ' Ј .•'';■ • ;; ■■■■■■■ тШШ?

^ ■. та лсдан. ? — Добровољац. одговорих, ,, — Ми" Смо чу.ш да су добровољци сви. петоколрт^аши. •—Верујем ла сте чули, али то ,ниле цстина. Треба само неколико минута разгрварати са ледним' од њих, и видели би каква је то лаж. Безбројне су они жрт. ве до сада дали да би спасли Србију. Краљ и Отаџбина су њихови мјдеали. Они су Недићећа десна рука. Поноћ ле била одавно превалила када се одлучисмо да пођемо у ирстеље. Ја сам имао 1 да преноћим код .једногз сељака, али нисам хтео да' их нануштам.' Када сам се почео свлачити. поново се устрчаша око мене. сваки се је трудио да м« учини бар и нвјнезнатнију услугу. Био сам дубоко потресен овом: њихбвом пажњом. — Знаш. тво.ј долазак нам је причинир велику радост.. Први Србин-цивил. кога смо видели, рече млади каплар. као да ле хтеб да оправда ову претерану пажњу. , , , • —» Ох^о-о'!.узвикнух ла, поштб легосмо у кревет.' Перл^. Томе се баш нисам надао. Око. тих иернна било ле петљања читавих месеи дана са ледним сељаком. Налзад наш волник — чувар отиде код тога сељака н рече му да ле^Немачка команда наредила да сви српски заообљеници морају имати перине. Тако ове перине дођоше у њихоеу собу. Пасмс.јах се овој „нодвали". ' • ' Недељу вре нодне провео сам у лутању по селу н у оазговооу

ДВА ВЕРНА ДРУГА

( • (Настзва« оа Живели су као јунаци и довршили овоземаљски живот као јунаци. Не од куршума, напречац. Бог их је удостојио да ниједан дглић снаге њихове не остане неискоришћен, прекинут • изненадео. Жћви су били као свеће које светле у тми.ни, угасиле су се тек онда. када су изгореле до краја, када је и посл-едњи део физичке снаге њихове дотрајао. Та светлост.и та.ј пламен — то је било свесно сагоревање самога себе, потпуно и предано полагање себе на жртву, до самозаборава. Зато, случа.јни пролазниче. кад те пут наведе поред добровољачке парцеле на београдском Новом гробљу, застани код ове две свеже хумке и замисли се над ова два имена. Па ако имаш у, себи храбрости моралне „колико зрно шрушићино", замитај себе шта си и колико си у свом животу откинуо од свога дичног, себичиог ради општег, заједничког, српског. 4* Пролеће нам долази. Као са неком стрепњом цела природа припрема се за нов Ј живот. Разбија се ледеда!

5-тв сгранв) ПОКрОВ И НОВИ ЖИВОТНИ СОкови ирипрема.ју се да буј.иом снагом , покрену нове изданке и огрну целу земљу цветом и мирнсрм. Развигорац разгони та.мпе облаке и указује се небесно плаветнило. У куту београдског гробља, на доброво^ачкој парцели, немо стоје, један до другога, крстови на хумкама које под собом чувају зелше остатке Љубе Шћепановића и Драгомира Толића. Ћу.те и чекају да се испуне речи Христове ,да ће здраво и једро зрно пшенично које умре уродити стоструко " и хиљадоструко. Сзмо развигорац зашуми кроз гране и зањиха траке на скромним венцима који красе ова два крсга, поиграва са њима па их преплиће и као.да везује једну са другом. То два друга саборпа, сапутника и 'Састрадзлиика пружају Један другоме руке да у загрљају, верни до смрти и изнад смрти, уверени да њихов животни пример неће остати без следбеника, чекају пролеће српскога рода. Швж. Дттгеа Јжшшб