Srpski narod

с 4

српски пароа

30 атгрил 1944

75 ГОДИНА РАДА СРПСКОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ДРУ ШТВА

Ове године пада 75-голишњица осиивања наше нактарије и најзаслужни 1е пољопривредне установе. Српског пољопривредног. друштва. Године 1869 одобрена су прва његова правила, т.зв. „устав" и од тог времена до данас готово ненрекидно Друштво је развиЈало своју плодну делатност, која -је имала најзначајнијег удела у унапрећењу нашсг села и наше пољопривреде. Иницијатор и први претседник Друштва био је др Милован Спасић са једним кругом истакнутих и заслужних српских родољуба и привредника, чија су имена данас уклесана у мермерно.ј плочи, у свечаној дворани друштвеног седишта. Делатност Друштва била је за све време његовог постојања ши. рока и многастрана. а резулгати такви, да је његово;м раду одавано једнодушно признање како од стране гЉљопривредника, тако и од стране, меродавних фактора. У Краљевиин Србији, Све до појаве земљорадничког задругарства крајем прошлог столећа. Друштво је било централна и једина установа кроз ко.ју је спровоћен највећи део акција на унапрећење пољопривреде и то како од стране приватне, тако и од стране државне иницијативе. А у оквиру Друштва израћена су и прва правила земљорадиичљих задруга. Ценећи општи значај Друштва, Министарство ползопрмвреде је врло често потпомагало његов рад новчаним сретствима, а те помоћи су каткад. парочито у Краљевини Србији, биле знатне и износиле по више стотина хиљада динара. Јавно' признање за сво .ЈУ акцију Друштво је добило још и тиме што су многи ппи1ател.1И наше пољоприв,реде завештали било сво.ја имања и. зграде, било високе нов чане своте, тако да данас Друттво има врло леп број легата, фондова и великих добротвора. Раз.вкјајући с једне стране пропаганду за унапрећење наше љопопривреде, Друштво је с ДРУ ге стране давало и конкретног

потстрека напретку набав.љањем потребног алата и модерних справа за обрад.у земље. Акција на пол>у пропаганде спровоћен« је многобројним дру. штвеним издањима пољрпривредних књига, које су на стотине хиљада допрле у руке пољопривредника. Друштвени лист ,.Тежак" био је најраширенији и најчитанији пољопривредни лис.т V нашо.1 земљи за 69 година свог излажења. „Пољопривредни календар" је једна рд књига ко.ју земљорадниии највише аене. Друшгво је затим одржавало на стотине краћих и дужих теча.јева и предавања у разним местима. Прирећивани су многи земаљски конгреси. конференције и састании стручњака. многобро.јне пољопривредне изложбе, земаљске. обласне. окружне или среске, као и наградни конкурси којима !е даван потстрек за подизање и неговање воћњака од одабрацих сора^та, за зидање модерних ста.ја за стоку. за изград. њу ћубришта и сило-јама. Само за последњих 25 година Друштво је унјло у наша ..села на десетине и десетине хиљада савршенишх справа и поделило истовремено на стотине хиљада килограма разног семена, хемиских ћубрива, разних сретстава за борбу противу опасних болести и штеточина на га јеним; биљкама и домаћој стоци. Кад се радило на припремама закона и уредаба који имају значаја за пољо<привреду и живот земљорадника Друштво је предњачило. Може се заиста рећи да за ових 75 година није било ниједне акпије V н.ашој з 'емљи на пољопривреДном пољу. з да Дру штво V њој није узимаЛо најживАег учешћа. Последњих година бро1 активних чланова V подпужинама ни .је силазио испод 30.000. а прелазио је и 40.000 земљорадничких домаћинстава. Раније су преовлаћивале мање сеоске подружиие. Сада.се мећутим прелази све више иа оошвањ? подружина са широм територијалном делатнош ћу. које окУпљају по- пр.авилу члаиство из читавог једног сре-

'за. Ове веће подружине имају боље услове за рад- те показују И' веће успехе, Сада и.ма више подружина од ко.јих је свака окугшла толико чланова колико је некад бројало чигиво Друштво. Друштвена имовина је данас врло знатна. Осем друштвеног дома', ко.ји претставља једиу од ндјлепших и највећих палата у ирестоници, Друштво има у Београд.у јога једну двоспратну зграду и 5 плацева од око 2.500 кв. метара површине, као и друге иенокретне имовине чија се новчана укупиа вр1д":ост може оиенити на много десетина милиона динара. Ма да је рат донекле ограничио широко деловпње Српског пољопривредног друшгва, оио је ипак, ид.ући у корак са временом, предузело. под руководством садашњег претседника проф^ др Младена Лосифовића, м°ре које могу да буду од надвеће користи н^шој .пољопривреди како у садашњости, тако и у будућности. Године 1942 оСновано је у друштвеном оквиру посебно оде. љење семена. на чијем се челу налази наш признати семинарски стручњак Тима Владисављевић. Друштво је узело од државе у 20 -годии1п>и закуп једно ' имање од око 30 хек. у близини Београда. На т>ом ит.њу су већ подигнуте потребне економске зг.ра де, изведена је иисталаии.Ја за заливање и наводњавање која .је свакако јединствена у нашој земљи, на-бављен је неопходан инвентар, ангажовано је стручно особље и од јесеии 1942 године тамо се већ по-чело са озбиљним радом. тако да ће у* пролеће ове годнне многи наши земљораднитш'добити за сетву од Друиггва ееме сопствеие друштвене произ. вот.ње, ГТоред овог корисног рада Дру гатво данас спрема тпироки план рада за буд-ућноет, кад ната пољопривреда доће .опет у фазу нормалног. функпионисања. За ту 'Згдућу акЦИДУ на пррсветно-пропагандном пољу Друштво |е већ рсзервисало озбиљиа новчана .средства, која до сада достижу суму од 2 милиона динара.

ИЗЈДВ8 КОМЕСАРД БЕОГРАДА ДРАГ. ЈОВАНОВИЋА

Примајући беоГрадске новинаре, владин Комесао за Београд, министар, Драги Јовановић одговарао |е на постављена питања од актублног значаја. — Како напредује нормализовање прилика у Београду? — Од вгшдала -рањени Београд се полако опоравља, рече Драги Јовановић. Сви београђани се оцазивају својим дужностима онако, како то наредбе Владиног комесара пропису.ју. Лажна агитација .није успела да пореме^и равнотежу мира и реда V Београ ду. На нормализовању прилика раде сви. Али од њих морам нарочнто да иСтакнем водаводну екипу Управе водовода, екипу Дирекције трамваја и осветљења, екипу Техничке днрекције. хоје уз дабровољну 'сарадњу рад ника из грађанства васпостављају функционисање најпотребнијих елемената градског живота. Треба рећи да еви хвале вредне обвезнике Националне службе за обнову Срби.јџ, који се ванредно залажу.. У Београду поред важнијих предуџећа већ половина града има електрцку и воду V кућама. Друга пбловина /е /ош прнморана да се снабдева водом на улич ним чесмама. Канализаиија се доводи у ред. Београд Је доказао да ,/е у ста њу да прими нај.јаче ударце у уверењу да тиме национално служи као столци град свом народу. —с Какве су, г. Комесаоу, предузете мере безбедности? — Сами оге сведок с каквом је љубављу, пожртвованошћу и храброшћу београлска поличи.ја испунила евоју дужност. Она је у сваком погледу била на виеини. Алк све похвале упућене јој

од надлежних не би биле заслуч жене, када сви београћани не бп имали исто неподељено мишљење. Сви квартови, уколико њиховв зграде нису оштећене. налазе се на својим местима. Сратжа вршц службу и дању. и ноћу. Краћа и криминала нема. Било је два• три покушаја. и они су у. смиелу мо.јих нарећења егз.емпларно кажње.ни. Првог дана бомбардовања стрељан је на лицу Места Тихомир Марковић, који је покушао провалну краћу. А 22 а» прила је ухваћен стари позна,ник полиције Ћира Хорват. ухва ћен је у краћи и у стварању панике, па /е стрељан. То су драстичне мере, али ни• једног момента се нећу устручавати да их применим до кра.јњих консеквенца према свима онима који покушају да поремете мир н ред м безбедност Београда: То је императив коме служи целокупна полиција без изузетка. — Да ли добијате у вашем тешком оаду подршку од немачких власти? — Са нарочитим, задовољствоад подвлачим да надлежне немачке вл:сти, на челу са Београдском Фелдкомандатуром, са пуно саучешћа и приправности помажу гаегод је помоћ погребна. Н>ихов удео у радовима на обнављању Београда је у св ?ком погледу величаиствем. Верујте ми, да то није остало незапажено од грађаиства и да грађани веома често са захвалношћу указују на кожртвованост како појединих немачких војника, тако и свих формаиија које раде на обнављању настрадзлог Београда. ЗЛШТИТА СЕМЧКОГ ПОСЕДД

Српска пољопривреда прешла је веома доцкан из натуралне у новчану привреду, али де тај пре лаз био тако брз и нагао да је изазвао страховит.е поремећаје у . структури српске пољопривреде и довео до промена коде су се у другим земљама вршиле децен.ијама и за ко.је су биле унапред извршене потребне припреме како би се те промене оДвидале без већих тешкоћа и трзавица по целокупну народну и привредну це ЛИЛУ. Прелазећи непосредно из турског ропства у слободу у прво.ј г?оловини XIX века, српска пољопривреда, кода је дотле имала стационаран облик натуралне производње. организоване у кућним задругама, нашла се надедном не само у политичкод слободи, већ и у привреднод слободи либералистичке епохе кода^ је карактерисала готово цео XIX век \ свима земљама. па је према томе служила као идеал и српском народу. Отуда са политичким ослобоћењем и гшелазом српске пољопривр,еде из натуралне у новчану привреду. долази до њеног наглог распадања, ло деобе кућних задруга и ставарања ситних индивидуалних' сеоских. газдинстава, Овад гшоиес био де утолико бржи што де пољопривреда морала да се привикне новим приликама тржишта. калкулације и уоптпте новчане привреде. што јој де био потребан новац за пре

! оријентациду н.ене производње, ' док у земљи нису посТодали ни довољно нагомилани каиитали ии ор1 аниз.овани кредитии извори кош би били приступачни и повољни за се .Ђака. Све те околности, удружене са индивидуалистичким духом који прожима и српско село, доваде до наглог дробљења некадашњих великих кућних задр.уга. Већ 1890 године од укупно 348.257 породица највећи број био је испод Пет лииа на коде је отпадало укупно 165.537 породича. Загим долазе породице од шест до десет лииа; на коде де отпадало 149.843 породице. С обзиром на велики брод лица у српским сељачким породииама и данас, ове породине биле су такоће инокосиа сеоска газдинства кода се нису могла рачунати У кућне задруге. Од 1866 ДО 1895 порастао де брод кућа од 201.056 на 358,714, што значи да је 1895 било 157.658 сеоских газдинстава више него 1866. Упоредо .са овим распадањем задруга и иепањем сеоског поседа вршило се и сиромашедве и пауперизовање села. То показују подаци према кодима де бро.ј газдинстава без непокретне имовине на српском селу порасгао од 39.693 у 1895 на 41.331 у 1900 години. Сви покушади да се организује сељачки ^редит коди би поадогао селу да успешно иреброди ову преоридентациду бида Су изведени само делииичцо и беаус-:

пешно. Исто тако дедини покушад ко.ји де имао аа циљ да спречи цепање сеоских имања, односно да сачува сељаку бар један миним.ум, био је чувени Закон о окућју који потиче још из доба Кнеза Милоша. Граћански законски прони.си о наслЈгдном праву V пољопривреди коди би спречавали ово цецање сеоских имањЗ нис.у пос.тодали, као што је то био случад -у Немачкод и другим земљама са Анербенре.хтом коди је последњих година у Немачкој употпуњен и усавршен. Захваљујући оваквом стању развода кроз Цео XIX век и четрдесет година овог века дошдо се дотле да данас V Србиди имамо изразито ситно поседничку структуру сеоских газдинстава. Тако је пред почетак овог рата V Србији на поседс до 2 хектара величине отпадало 113.379 сеоских газдинстава, на поседе од 2 до 5 хектара 176.670. тј. на поседе до 5 хектара 293.049 газдинстава од укупно 470.138 газдинстава, што значи да преко 50"/о свих сеоских газдинстава отпада на поседе до 5,'хектара. а од тога скоро половина на поседе до хектара. Разумљиво де да ова и оваква структура поседа спречава готово све мере рационализациде и интензирања пољо^привредне про изводње и отежава не рамо увоћење модерних спраза, машина и алата, него чак и неопходног плодореДа, а повлачи за собом и читав низ других ттетиих по-

следица на пољу подизања и унапређења пољопривреде. То се показало већ за ове две године приликом спровоћења мера планске пољоприв.редне производње. Стога се у последње време у Србији код меродавних фактора св^е више почело кристалисати мишљење да се и на овом пољу мора нешто учинити. Планови који су почели да се приводе у дело на пољу реорганизациде српског задругарства и његовог потпуног стављања у служб.у наРод'не шривреде, а у првом реду пољолривредне политике, имају добрим делом за циљ да олакшају тешко стање које де последица овог цепања сеоских поседа и изразите ситнопоседничке структуре српске пољопривреде. Сем тога води се преко штампе жива дискусиЈа и о гтитању ствајзања земљорадничког креДита, при чему је нарочито зиачадно пОетварање постодсће Привилиговане аграрне бацке у Задружну банку која ће преко задруга кредитиРЗти под,опри1—> ДУ под изузегно повољним условима.. Али се иде још и даље, па се у последње време чак предлаже и стварање иеке врсте бивших куђних задруга, тд. очување средњи^ и .већих сеоских поседа од даљег цепања и пропадања, као и евентуално спајање постодећих мањих поседа V веће по. родбинскод вези сопствепика. Једна од надважнидих мера била би на овом пољу измена наследног права у пољопрпвреди и евентуално установљење дедцог наследника оДносно . модифицирање и прилагоћавање Анербенрехта српској пољопривреди и српским приликама. Тиме би се најефикасниде спречило даље це пање српског сеоског поседа,' као и пауперизација српског се-. ла. У зад.едници са плански изведеним осталим мерама за унапрећење села, као што је реорганизацида задругарства и стварање снажних извора пољопривредног кредита, ова би мера можда. дефинитивно зауставила дробљење сеоског поседа и створила дедну здраву основу у поседовној структури сппске пољоприврсде

ШТА ДД ЈЕДЕМО У ПРОЛЕЋЕ Велику ваисност за наше здраа ље има пролетња исхрана. У току зиме наш организам се редовно испости, како због отпо« ра који мора да пружи у борби противу ■ хладиоће, тако и због недостатка извесних неопходних витамина услед несташице све« жег поврћа и е $оћа за време зим ских месеци. Због тога, чим се свеже поврће подави, треба га одмах користити и узимати у, што већо.ј мери. При том морамо имати у виду да преко зиме, чак и У на.јнормалнијим приликама, организам највише оскудева У врло важном витамину Ц. који се налсзи искључиво у поврћу и у мањо.ј мери у воћу, нарочито у пресном ст^њу. Витамин Ц наћи ћемо највише у паприци, першуну, келераби, раном младом кромпиру, пер.ју од лука, у купусу. парадајзу, ротквицама, пашканату и пољскод салати. Све ове намирнице треба узимати у пресном стању, јер се кувањем витамин Ц губи у огромној мери, често чак и потпуно. Витамин А је витамин масноће, т.ј. на.јвише га добијамо масном исхраном. Кад се уз,му у обзћр 'данашње прилике и много већа потреба организма у масноћама за време зиме, значи да ћемо вероватно ући у пролеће са недо-статком овог витамина. Срећна је -околност што се тај витамин, осем у масноћама. налази у поврћу у виду каротина,. Највише га има У паприкама и спанаћу, затим у мркви, парадајзу, пасуљу, грашку и боранији, а. код воћа у купинама и кајсидама. кода би послужила као солидна база за даљи развој и унапрећеч ње српског села. и.