Srpski narod

V-1 јрама л

С.вакл !ч\Л1ур;|, да би се чгЗградиЈа и- процвала, мора имати као . аснову извеену мисао о животу и свету, у коју људи верују као у ненобитну истину. Нц тој истини изграћују се нре саега морални и правни мрредак, којима се регулишу односи миђу нојединцима, на и народима. Тако среКени односи омогућавају материјални иапредак и благостање, што се све једиим именом назива нивилизација. Кад; ослаби вера у основну мисдо на којој је једна култура изграђена, онда морални и цр.авни поредак почињу да се; љу.иају, настају сукоби, што се каткада свршава катастрофом. Ово нарочито онда, ако^ се у норемећене односе умешају варвари споља. Наша европска култура изграђена , је на хришћанској мисли о Богу, свету и човеку, и на -Гој мнсли засновани су и наша етика и наш правни поредак. У току последња два века, нарочито од фарниуске револуције, појавила се на европском Западу сумња у истинитост те мисли, што је изазвало пометњу у моралним и правним односима како међу л.удима, тако и међу нарџдима. Ову европску пометеност и Д )'хов"ну разједињеност искормшћују данас ваневропски нароли, са циљем да сруше основе на којима ,је европска култура изграђена. Још у доба мира европски свет био де преллдвљеи ; „џриачком музиком м игром, филмовимд сум-. њине уметничке и моралне вредности, прОпагандом безбожничког марксизма, чиме се све ишло за тим да се Европа прво духовно обезоруша. У овоме се, на шалост, двнекле и успе^о. Противници Европе у данашњем рату имају за циљ да европску мисао, европску културу и цивилнзацију потпуно униште. Зато се руше европси градови и културни споменици, зато се убијају мирни грађани на дан највећег Хришћанског празника, зато се не штеде ни земље које се сматра.ју савезничким. Свиме тиме хоће- да се негира све што ;,је европско. Прошли светски рат вођен је још У зиаку европском. Онда су и војске на фронту прее-та.јале да пуцају у данима великих хришћанских нразника; цивилно сгановништво није нападано, ни убијано; прописи међународног права и конвенни.ја пошговани су. Кад се све напред речено има на уму, онда враћање пакета од стране наших у з,аробљеништву онима који бом бгрдован,?м наших градова убијају мЗнК' жене и дену прет ставља више него обичан протест. То је револт синова ,једног хришћанског народа, који је устао у одбрану основне мисли европске, њене културе, њеиог правног и моралног псретка. '■ ВЕЛИБОР .1011! 1Ћ

ИЗБЕЗУ

Мисли.ти :смо да- 16: и 17. -април ар&тстављају врхунац ваздушног терора. . Британо-американаиа, али данлс см.уррамо' -да18. мај превазилази све што се могло замислити, сем ако на.м британо-американс ки тербристи ' нб ' спремају још страшнији доказ свога безумља. Одиста, то је безумље, јер како се другојаче може назвати овако поступгље са Београдом, ове крваве реке' крви по београдским улицама, ове гомиле, не лешева, него унакажених људсијх удова, ови родитељи или деца, који избезум.љени . лутају београдским улицама,' тражећи своје миле и драге испод рушевина. Здрав пазум "људски 'зауставља се пред овим призором страве, смрти и пустоши, ко.ји надмашује дантеовске визнје пакла и у недоумици пита. се да ли још постоји Љ5?дска сав'ест1 да ли још има, но1з,,ечн0сти у свету или све тоне у безумљу, нз место човека опет се појављује го рило бг,з свести и савести. Неми .^жас, ћутање, стид. да им.а зверова у људском облику. обузима,нас пред грозним злочином над човечанством и над- српским народом, који су извршили Бри тшо-американци. 18. мај потврђује у потпуно сти све ^зразитији терористички кграктер бомбардо,ван>а Београ-, да, који нико не може више оспорити, па га морају признати и најзатрованији - англофилж Зар се може више правдати терор, кад се прво становништво једног отвореног гпада једне окупиране земље отера-из центра на перифери.ју, па се затим засипа смртоносним бомбама та перифери.ја, где се склонило то становништво. Читаве улице са малим домовима вредних и рал них људи не постоје више, и пу стош место њих најбоље сведочи о терористичком брзУмљу. Хиљаде искиданих. лешева. који као да никад нису билн ..ћудска .т6јгз,'. ! от&инуте главе, руке к »о"ге, које ћире из рушевина, тешко оптужу.је ■ ове избезумљене терористе; А нигде ни сенке од „војних објеката.", који треба да оправдају злочин, коме нема равна у историји. Мржња Британо-американана према европски мнародима а напосе према српском народу сгда је очигледна свакоме. Удружени Енглези и Американци очевидно желе материјалну пропаст Евро пе и њено биолотко: истребље ње и зато путем вазаушног терора' претварају ,у п,р»х и иепсо Европу' и уништавају живоТе Европљана. Под видом ратоваља противу Немачке са лицемерном лозинком „ослобађања" европ ских народа Британо-Америк н ци свршавају највећи посао XX века, ликвидацију Европс као е- '

Г«1 Ц О г! ДШ в№к т I

® ! :Н

ТЕРОРИСТИ

конОмског и куату&нсгг' .такмаца, ради 'успоставл,пргн .Тлгф У свету 'Британо-Аотерит^шаца, • дзби почео такпзвани .лмерикпа« ски век", У другом,реду дола"• раздози који произилазе из данашње ситхације у вези 6'а „инвазијом" и отварањем „другог фронта". Ме сто да приме мушки и отворено борбу, коју им нУде Немци, они. покушавају ваздушним терором да изнуде од'луку, да обезбеде себи победу проливајући невину европску крв место да ли.ју своIV крв. , Иако смо дубок.о' потпесени и огорчени- овим новим злочнтк-јг РриГано-Америк .анацз, гшчк м .,тра № задржати хла »н.ифвноет и х/.адно и мирио ( га ана.лизу:с}И" чињенице и да тражимо објаш№>ен-а за ов» ,догз'л .1;" V проналажењу истиче- мчћи ћемо енагу дч се одупр.=мо овнм тер"оистич ким методама и лл устангвнлр начине ' сам»Л1""г ,,; гнс; Лп-лтавносв'ојим- жел.:П1л Бритзпп-Амопи. хашш рввкрин- бе.чушннм и б:Зумним теоором' пости- авају обд нут циљ. МеС1 V, како бни мис.ле, окупе народе Ег.ропе по.т свс ,и воћство. «лето ла сс,ллбе,.<'Т, п сну снагу 1 ; ем.':| Н<ог ?1 јха г његов .их савезника. они нанротив само допринбсе д&динству европског духа. "ћрибл.ч кзаач>5 европских. иарбла, ре-тчвацнш њихове солидарности, кој е се и з ражава у стварању јалттТствсн европског фронта олбопту и борбу од; нових" ■ В.а'т 1 ..та, ко.|и као некада „хоћс да ушнпте "?в.ропску културу и ' пиптлиз .анију, Та се појава онч;к ; код "втпу европских нарола, кој ( су илложени овим мучкиМ и испоавелким те .рсСристрЈчким напачима Британо-Американзиа и ■ наВоле их да се све рдлучније н потпУннје сврставају око 'НсмачкРг Рајх'а, који витентки тточива нспријатеља да подели МстДан са

њшт.'. место/м, води овавав срај ман ,и ну;овечан рат ■противу небо-рачког стШтовништва, противу жена и деце, ко.ји су већ вековима под заштитом Међународног ратног права и закона људске са вести и човечности. Код нас, _ код српскот н4рода слични се процес дешава. И за ј ова.ј месец дана у духовима мо. гу се констатовати велике промене. Прво и друго бомбардован>е; Београда изазвало је тешка разочарења код многих. који су велике наде'полагали у БританоАмериканце. Остала је била нада да ће. се г.решка. по.п.равити и,да у будуће не.ће ре пововити ова. кав терар над Џеог.радом. Али носле 18 маја разбчарење претва ра се у на.јтежу осуду и најогор ченији револ. Може српског народа и нестати у.ово.ј .истребитељској акцији али ће остати за с-ве времена за будућа поколења његова оптужба противу великих и силних сила овога света "које су без скрупула и без савес!ти уништавале његов живот доводећи'у питање и сам његов опстанак. Морамо стегнути срца и сносиги стојички бес разарања ве.чиких и мо.ћних, за које живот једног малог народа не претстав ља' никакву вредност и Који су они готови 'мирко и •хладно да жртвују ради постигнућа сво.јих С( бичних империјалних , циље.ва. аје нам да уздигиута чела храоро и присебно подносимо те жак удес „вољом Британо-Американаца. и ла покажемо да смо достојни потомци наших великич- прсћа, к'оји су знали како хероји умнру. Тф<о смо. са нашим поносом и нашим јунаштвом моћи ћемо да пркосимо кукавичлуку Британ^Амепиканаца, ко.ш беже од праве борбе' прса у прса, лице V лнце већ сакривени иза облака немилосрднО, насумице. без пла-

на и система повлаче крвав ћи-, лим у дедном небрањеном граду. За вечита времена остаће утиенут на чело Енглеза и Американаца срамни жиг женоубица и децеубица и немирна савест и" Божије око као Каина прогониће британо-америчке фарисеје и лицемере до конца света. Гомиле лешева, крвавих удова људи. жена и деце разбацаних по периферији Београда, вапију за правдом и осветом, а глас уцвељених родитеља н деце чује се до неба и тражи од Бога прав ду. Сматрамо да под рђавим зна ком Британо-америанци почињу .почињу сво.ју фамозну „инвазнј.у" и можемо са сигурношћу рећи да ће се неповољно свршити по њих. дер много невмне рви су пролили да би што мање дали своје крви. Српски народ верује У Бога, у вечну правду и морал и зна да ће ови безумни силници добити заслужену казну. Код огромне већине створило се једно чврсто уверење да су Черчилови и Рузвелтови ратници, војници пакла и сотоне и формра се воља да се скупо нлате животћ. Код многих бездушно пост.упање Британо-американаца изазвало је револт, који се претвара у жељу да са оружјем V руни ступе у европси фронт за одбранУ живота и будућности Еврбпе. Али тешко је замислити да ће у будуће шедан Енглез моћи да крочи ногом на тло Европе, чи.ш народи сада коначно знају да су им Енглези и Американци заклети непријатеЉи. Као све велике ствари и јединство Европе. европска заједницз ствара се данас из великог затед ничког искушења. из крви и РУшевина, који се дело избезумљених Британо-американских терориста. „ С.-Н ."

Приликом приј-ема старешина Нац.ир'налне службе ко.јтт с\ ,се вратили са курса из Ми.ттенберга, претседник владе Народиог спаса армиски генерал Милан Ђ. Недић одржао је следећи говор: „Мени ,/е мило д.а вас при повратку позфавим. Ет& видите. како је фзо прошло тсст мессии и ви ете се живи и здр ччи срећно вратили. И хоћу одмах да вам кажем "да. сте ви сјајно извршили сво.ј задатак кбји вам је био поверен, да сте по речима вође пута-. т. Хафџана ви били достојни . репрезеитан^и Мајке Србије и .сврекота јТ,,;)о, Ви сте будућа рџдт. -вхцсцм . цц ■

Рад /е данас и у.век био све, рад' је живот, рад ствара и рад је здравље, а Србији ,/е баш рад неопходно потребан. Ви зиате да је нишз Отаџбина опустоше| на. осиротвла и упропашћена, и она. апелује на Вас да ,/е ви подигнегс, да је подитнете ви наша Национална радна служба, јер ,/е о.на горке сузе проливала^ јер је дуто и дуто, чамила и патклн ове гри године, и <зко је вп не спасете она је на ивици проПасти. То.ви све'треба да носите у својим рукама и у својим срцима и на нове генерације рад . не, које ће доћи под вашу коман ду, да пренесете.

—1

жШВЗш

• ■ -

Ш ШЏтШШШШШ-

ш

'

Шш0? .

' '

Ш

На вама те велики -задатак, ви • треба да га схватите, да будете први мећУ првима в најбољи међу најбољима. Само једна мисао има да вас руководи V вашем раду, а то је служба Отаџбини; морате бити фанатички националци, па да успете да постигнете спас српскога народа. а спас српскога народа мора да буде врховни закон за све Сзбе. Зато сви Срби треба да буду под једним барјаком, сви Срби у један фронт у једној мисли сврстани. То је пут српски, то ,/е пут све тосавски, оно што су наши стари створили, наши цареви и краљеви који су ишли Тим путем. Когод ,/е тај пут напустио тај ,/е пропао, па зато и видите да ,/е Београд овако поруше.н и да овако тешко живи. Да не би биНо тога ви сте позвани да будете наш спас, да са сви.ју страна навалите да поправите нашу заједничку кућу, да направите нову Мајку Србију, , да буде напредна и ноштена и без оних на ших старих грехова, без оних по литичких и корупционашких грехова. Србин'гдегод стигне и стане да му ,/е светао образ, да свакоме може да по/леда у очи, као што су наши стари радили и увек са поносом говорили: ЈА САМ СРБИН.

Прсдседник Влзде, одмах по повратку нз М иј , . га, у: .. . старешине националие служб«

ПРИЗНАЊЕ/ ПОМОЋНИИДМА НЕМАЧКОГ ЦРВЕНОГ КРСТА Приликом терористичког напада 16 и 17 априла 1944 године биле су у акцији ради указивања прве помоћи тешко погоћеном цивилном •становништву и помоћнице опуномоећника нема-. чког Црвеног крста за Југоисток. Њихово залагање сада је измећу осталог наишло на признање са. српске стране и тиме што су две помоћнице које су се приликом указивања помоћи сасвим изванредно истакле својим неуморним и пожртвовзним радом добиле лично писмо захвалности од Претседника Општине и управника полиције града БеогрЉа.