Srpski narod

Ђ маЈа ТШ

СРПСКИ НАРОД

С . г .ана 9

Србија XVI века у очима немачког шЛлта на^вШлк^а путописца Ханоа Деркшвама

Написао Емил Јанигс

Посл! дугог чекања, најзад је 1923 године објављен занимљиз лутопис Ханса Дерншвама, гшл натписои: ,,Напв Оегпбсћшап«ТаСЈевисћ ејпег КеЈбе пасћ Коп${ап1ЈЛоре1 ипгј К1ејпамеп (15531555). (Ргапг БабиТ^ег, Мипсћеп ипЗ Бејрхјв', 1923)'. Рукописи тога старог путописа оДавно су већ бИли пбзнати, па су се понеки научници чак њима и користили. Такб су, од познатишХ писаца, још Леополл фон Ранке, а преко њега и Јозеф фон Хамер имали при руци неке испИсе из тих рукописа и употребили-их у свошм историјским делила. НеколикО места навео ,1е и Константин Јиречек у својој расправи: „Оје НевгМгазЈе уоп Ве1е'гас1 пасћ Сопб(:ап1:1поре1 (Рга^, 1877)". Не може се свакако рећи, Ка [ је досад било оскудице у путписима из 16 века. Исто тако ни:Је недостајало ни поузданих 11.1датака за упОзнавање догаћвја, који су испунили историју Валканског полуострва у 16 веку. Али поред свега тога, ипак досада објављена и приступачна граћа није могла бити довол>на да оцрта и осветли све стране живота и рада нашега нароДа у лрво доба после изумирања последње генераиије. роћене у нашим слободним државама, Тим пре мора се истаћи'објављивање јједнбг путописа, који великим обиљем граће надмашуде већину. досада изданих исторшских извора.уопште, а путописа посебно. Ово се без претеривања може рећи за путопис Ханса Дерншвама. Што је при том још бажније, овај путо'пис садржи и пбдаТке за свестраније и дубље испитивање баш оиих културних прилика, под којима се је наш народ напрезао и злопатио да одржи сво.ј живот. и ко.је су досада биле најмање познате. 22јуна 1553 године кренуо .је Ханс Дерншвам са својим друтнтвом из Беча на пут у Цариград. Уз' пут је било задржавања у разним местима, од којих су не.јзначајнида V Будиму, где су били примљеии кОД Т.ујгаи-паше, и У Цариграду, где их је примио и сам Султан СулејмаН Сјајни. Мећутим. Ханс Дершвам са сбојим друштвом. судећи по дугим описима, задржавао се |'е доста и у већим местима нате земље. Нарочито у Нишу, Смедереву и Београду... ОПИС НИША И Њ^ГОВЕ ОКОЛИНЕ У Ниш Ханс Дерншвам стигао је 6 августа 1553 године. Описујући саму варош и његову околину. он каже: „Ниш је. изгледа, некад биб в^лика варош, Лежи на при.јатном месту, а V близини има висбка гола брда. Предео |е као у Ердељу, има мало равне Земље, а затим су узвишиие и брежуљци, који су изгледа раније сви били плодни. пошто су се на неким местима још могле познати њиве и виногради. Али у близини је све било пусто и зарасло. На крају вароцш протиче река Нишава. Изгледа да је велика и дубока за нпоме када се по планинама крави снег или када пада киша. Преко ње води 1ј8дан дрвени мост. доста шипок к добар. Покра.ј реке на крају вароши 1"е једно лепо купатилб, у које један велики точак диже и тера воду из Нишаве. ВароШ н^ма више ни једног зида. а изгЛеда да ни у раније Аоба није била утврћена онако како су Vтврћене сличне вароши у другим земљама." Ханс Дерншвам није се задржао само на опису Ниша и његбве околине, већ говори и о њиХбвом становништву, за које каже: „У пределу од Клисуре до Ниша говори се српски или Јп 5к1а^ошса Нпегиа. Мушкарпи се носе на сиромашки сељачки начин. обучени У просту тканину. са ованцима и шиљатим сурим шап-

камд или кЛббуцима, Жене носе, како је обичај код Срба, кошуље, чије су Огрлиие, прса и рукави извезени вуненим концем у много бода. На главама имаду по криваче или превезе. Девоше иду све гологлаВе са чудним кикама уплетенИм V' коси. јед.на преко друге, У бвом краду жене и деАодке носе и низе од накита, од бакра а понегДе и од сребра. и разне стаклене ћинћуве V много 66 ја . Цео прелео Даље од Ниша десте Србија. а житељи се зову Срби. Вера им је грчке исповести. са свима церемонијама. Али се њихббе цркве нису могле видети нигде виШе, Зову се хришћанима и пошСулу хришћане. Кад се доће у неко село. свака њихова КУћа Је била ограћена плотом. ко.ји је био обмазан блатом. и само "голико бисока. да се је дедан човек једва могао увући и исправити . и да су у њод дедва њих 3—4 могли имати 'простора. Као хлеб су им служиле пбгаче". ПОСЕТА СМЕДЕ ^ЕбУ Смехдерево је Ханс Дерншвам Са сводим Друштвом посетио при ликом повРатка из Цариграда, 24 дула 1555 године. И овом при ликом о>н се на.јвишб задржава на самом опису вароши, па каже: „СмедереВо лежи на једном брежуљку крад једног рукавца Дунава саграћено Доле до самог Дунава и обграћено зидовима. Према Дунаву има пет округлих кула и дедну капију ка реци; према вароши 10 окрњених кула, ме,ћу њима 3 веће за одбрану топовима са много зубаца, а по средини капида. Зидови су високи, уз њих слободан простор измећу спољне ограде и унутрадпњег градског зида, у коме је с.тадао топ, а поред зидо-ва обзидан дарпк, не широк. Кад Дунав надоће, испуне се и даркови. Странпе нИсу пуштали да улазе; унутра ниде било никаквих граћевина, ни замака ни кућа, изузимадући само дрвене кблибе од блата и продав в нице. Изнутра је у граду. калдрмисано дрвеним талпама. У св6>1 ДаЉем опису, Ханс Дершвам напомиње да су у Смедере. ву нашли до-брог и јефтицрг вина и то крчаг за 3 и по аспре, док су Исту количину у Малод Азији плаћали по 30 или 35 асири, и да су четири хлебпа добијали за дедну аспру; а исто тако по веома јевгинод цени и месо, воће и диње. Београд се де надмање допао немачком путописцу. 25 јула 1555 године стигао де Ханс Лершвам са сводцм друштвом у Београд. Предео кроз који су прошли у непбсредној близини самога града, према речима путогшсца. биб је леп и раваи, аЛИ зарастао као права пусдиња у све само храстово, џбуње и шуме, те је због тога био несигуран за поолаз- У Београду Ханс Дерншвам и његово друштво преноћили су V дедном ново'М каравансераду бДизу султановог слагалишта хране", које де било Ограћено прилично високим зидом, V дужини око 450 корака и преко 50 корака V ширини и коде де имало 2 подуже куће на обема странама, покривсне шиндром". „У Београду смо. — каже Ханс Дерншвам. — имали у изобиљу добрих риба, особито великих и јефтиних шарана. Врдо велике шаране. коди у Бечу стаду 1/2 златне форинте (око 28 аспри), овде плаћамо по 5 аспри. па и 3 и 2 аспре. Само дедног шарана, куваног у соли, дели смо нас четворица 2 дана. И вино смо у. Београду имали V изобиљу. Хлеб де такоће био јефтин, 4 хлебца за једну аспру. „Колико д'е, — продужује мећутим, путописап. Ханс Дерншвам, — Београд славан. толико је и рћав. Пре свега, град и де>вре.јска варош леже на једном

брегу поред Саве, кода де прилично широка и гече тихо. Загим је варош до саме реке, озго До доле опасана зидовима и кулама, не баш особито чврстим. Иначе је сав био ол дрвета и блата. Град је на висини имао своде сот1ствене куле и бране за одбрану топовима по старом начину. измећУ остаЛих и једну четвороугласту к.улу, звану N6ћеуззе, што значи „не 601 се". Са речне стране, у четВорокуту биле су куле и. колико Се могло видети, према Сави није бИлб никаквог дарка. Али према' цариградскод страни било је јарака много, око кула. а испод њих предграће. Ту је становао измешан саб гад. У горњу варош ниСу пуштали никога, а у град никот Чбог тога што ниде било такб чврст како се причало... Са Све четири стране могао се гаћаТи..." У даљем описивању Београда. Ханс Дерншвам се задржава на могућностима његбвог заузимања. * Поред описз Ниша. СмгДерева и Београда, дао је Ханс Дерн швам описе и многих наших других мањих вароши и. села, као штб су ЈагоДина, Гроцка и др. Али, ови описи су мање значадни, дер садрже у себи све, оно што је главно и карактеристично у изнетим описима Торе наВеденИх градбва. Н. Радуловмћ

Ако ее осврнем на свод дугоГбдишњи рад на пољу филмске уметности, онда видИм да |е у томе целом раду било плана, кога за цело време мога етварања нисам био свестан. Ја сам увек био убећења, да филм мора да Изиће из оквира чисто з::бг>ВНог карактера и да ,је њему одрећена много вбћа дужност у културном жИВоТу човечанства. Када сам по први пут ушао у филм ски атеље, у њему је врвело од конвенционалниХ фигура, коде сам познавг.0' из стотине Позоришних комзда. Мода прва помиспо 1С била: овакве шаолонске

Еммл Јешингс (Фото: Т *" :и)

Позоркште удружења глумаца обновило рад

Остајући дбследна плану рада, коди де постављен отва.рањем По зоришта Удружења глумаца, Управа тога Попоришта опет је по сле бомбардОвања Бебграда од 16 и 17 априла, пришла. истом, одн. чисто сценскод драми. Одмах После бомбардовања био де стављен на сцену лак т.зв. „шарени протрам". Да би се ипак учинио један прелаз ка правом позоришном репортоару. Управа је намерно да овад „шарени" програм постепено сузи. а на соену да се опет стављаду дуже позооипше етвари. У првом овако измељенбм или прелазном прогоаму биће приказана комедија ВластОЈа Д. Алексијевића .|Узбуна". Комад има савремен значад. поред општег забавног. те су v њему ангажоване најбоље снаге ПозоРишта, на челу са ЈбВаном Гецом и Јованом Танићем.

Оглаб рег. С.Бр, 2401 од 22. П. 1944

Овим се комадом чнни исто та ко покушад стављања на сцену данашњег менталитета нашег човека и.з града и села. у тешким часовима узбуне. Психологида мо мента је вредна иаЖње и овде као и у другим позоришним делима кода нам је до даиас пружио Алексијевић као писап („По ноћна' драма", „За Дббро народа" коди је комад награћен нагоадом за дпаму ол стрзгде жири .ја конкурСа „ СрПскОг наоота" и „Карловачки ћак"). улазећи у. анализу духа једног Времена. Враћање пбзбрИЛта УДружења глумаца на праВи п\'т глуме. затим њбгоВо вргдно настојање да се подигне дух нашег народа, заклужуде пажњУ и сваку похвалу Ко ј8 Л СОлск Радосаве Као што је познато, наше народне песме, поред осталих јунака бпеваду и Облак Радосава. Ко д'е био Облак Радосав? Пишући о добу Деспота Ђурћа Бранковића, иСторичар Чедомиљ Мијатовић каже ово: „Година 1436 злосутно је отпочела. Србида де изгубила једног великог човека, Ђураћ 1едног по узданог. придатеља. Велики водвода Радоеав Михаљевић умро де 4 јануара те године. („В — тоже љето (1436) умр. Радослав Михаљевић велики воевода '). На сву прилику један од косовских витезова РадОслав се одликовао у воднама пол деспотом Стефаном ВиСбким а и пол деспотом ЂУрГ|?м. А служиО је и иначе v државнод управи и у пословима дИпломатским. Народно га пре.дање врло 1 (0600 ставља мећу војводе Ђурћа Бранковића и претставЉа га не само као јунака коди свети Србе над Турцима. него коги је хтео и мушку реч Да каже насупрот само.вољи многомоћне госпоће Јерине. Још ће и\то наоол српски помињати Облак Радосава V коме је оличена независност и јунаштво духа српског у Ђурћево време."

личности несмеш да играш; тво|е креације на екрану мораду да, буду живе личности људи, карг.ктери, у коде се верује. Ак& уОпште ИМам неке уметнкчхе спбсобности, то ће се видети на филму. Ма како то све звучало дедно ст .вно, ипак су то V оно доба били ревблуционарни иогледи,, Лер бви поТлбди 6у другим печима захтевали, да се са уобичадених- филмскИх сижеа и такозваних „шаЛа" преће на праве личности од крви и меса. Данас могу да кал<ем, да сам не дедном Наишао на људе коди су на све то слегнулИ раменима као да се чуде како човек уопште може филм да \зм4 озбиљно. Али такав је био пут којим је ишао немЈчки филм. Ако данас посматрамо данашње стварање немачког филма, ми ћемо видети тежњу, да се што даље побегне од шаблона и да се на филмском платну даду људи и њихови карактери. Уместо девти не з баве филму су дате идеје и прбблеми који све људе интересуду. Данас V центру филмског ;стваран>а стоји оно што сам да ;увек сметрао као мој највећи и надлепши задатак: приказивадве личности. Ако је према надвећем немЈчком песнику Гетеу, надвећа ;Срећа људи његова инливидуалност, онда сам се ја за њу поштено борио. Ја нисг.м мислио на то да створим примере у школском сиислу речи, већ да створим убедљиве личности. У овсме смислу је и мо.ј Хенрих VIII дака личност: Уколико де шарени.ји и разноврсниди, уколико компликованији карактери, Vтолико су ми били милиди. Почео сам са краљевима и владари ма, .затим кго научник, професор Кох, у Ом Кригеру, као прости, самоуверени еељак,, ко.ји своју историску улогу спроводи и 1-ероку и цилиндру. да би у последње време дао личност 1елног индустридалца. Такав је био и пут~ немачКог "Филма: скре тзнјС са сјане спољашности И окретгње ка коренима духовне снаге. Свака личнојт захтева дД буде мерена дугом мером. Оне не могу да буду имитнбане, али сваки тлСдалан може да их прокиви. То прои.' из.Ђавзње ја см::т рам К"о једну од ВаЖних васпИтних дужности филма. Тиме се код људи буди смисао за зча ч.ај човвка, очи се управљад'у ка великим историским ниљеВима, укратко, од истински великих зрачи једа«, осећај потвоћивања животгн, ко1'и значи обоггћење за свакога који их проживи. Као |'едИу тако велику личност хтео бих Да видим и мога Ом Кригера. То је једна болна судбина. иако тод снажној личност^ не недостаје хумор, без коде ни је ни једна велика личност. Али и у самод тр гично.1 пропасти тога> ЧОВека, лежи величина, ко,ја човеку усгтравља кичму и храбри га-. То де пут немачког филма. као шТо \е т.о био мрј пут и п\т свих уметника, Који су радили на подизању ове, нове врсте уметности. Оно што је почело к&б јевтина Заб ва. заврпшло де као уметннчка форма, когод ни>е битно забава већ карактер. Ја могу гордо да кажем, да де пемачки филм био тај који је свету указа ! о нз све могућности сед ме уметности. Да се разумемо: филм се не мора потпуно подвргнути овим идеалпим зохтевима великог стила. Забавни илм и.ма такоће своје право на живот. он има чач јелну неопходну социјалну Фун < нију. Ја рјдо играм V филМским комелијама као ШТо би то сВаки \'метник уфднНб. Али и заб -'в »и Ф.илм Мора да се полвпгне 6пгптим захтевима. д анапусти гнабтоне и да на платчо изнесе истинске капактере. Све то ни!е т"ко лако и онаЛ ко!и V животу тпажи нчгмањи отппп. т ->1 "4ма шта да тражи у области уметности .