Srpski narod

Страна "4

СРПСКИ НАРОД

ЗАВЕТНИ ДАН У СМЕДЕРЕВУ На други дан Духова, одржан је ту'жг« и свечан трогодишњи помен жртвама страховите експлозије у Дсспотовом граду, која се одиграла на дан 5 јуна 1941 године. У присуству изасланика претседника Српске влзде, министра инж. РадОсава Веселиновића, изванредног комесара ■ за обнову Смедерева, Димитрија Р. Љотићз, претставника војних и цивилних власти, претставника културних, привредних и задружни>; организација, гостиј.у из свих крајева земље и великог броја грађ нства и омладине, упућеие су на ова.ј дан топле молитве Свевигањем да овај српски град и цео српски народ удостоји своје милости и псмоћи у данашњим данима несрећа и страхоте, ко.је су се наднеле над нама. Све ове свечаности одржане су по церемонијалу и програму, који су утврђени пре две године од стране највићенијих смедеревских грађана и по којима ће се. све д< к буде постојао Ђурђев гра.д, обављати тужни помен жртвама петојунске смедеревске катастрофе. Уместо приказа ових тужних духовских свечаности, ареносимо молитву заветног д".на града Смеедрева, коју епиекоп-, V сгм час када се одиграла страховита ек-плозија, чита при помену на месту експлозије, а која гласи: »Боже духова и сваког тела, који си све Речју Сво>ом створио и који Духом Својим све живим чиниш и одржчваш Помишљу Својом све створено, послушај, молимо Ти се смирено глас молитве грешних слугу својих. Сачувај нас, Господе милостиви, милош*\у Својом. Не окрени лица Свога од нас недостојних. Не поезои, милостиви, створења Своја што Те коленоприклоно за милоет моле. Молимо Ти се на месту овоме поседелом од старости, п О ј Ц зидинама које су град наш браниле вековима и о^олеле многим нападима. Молимо Ти се на месту где су због грехова наших, по Твом допуштењу, у исти данашњи дан, а у овај час, снЈ .агом невиђеном, зидине и куле баиане као перо, зграде и домови порушени, возови, зграде и браћа и сестро затрпавани, ломљени, док је све то ишло уз треску нечувену, дим и таму као тесто, а они издаље што су гледали видели су као да је облак самих муња град наш покрио. Стотинама мртвих и хиљаде рањених пострадало је тада у овом граду. А сви преживели видели су и осетили ужас који ће потрести свет у дан и час кад син Твој буде дошао да суди Чвету. Сећајуви се тог ужаса, ми са страхом и трбпетом приносимо Теби, Оче светлости, наше благодарствене молитве што си учинио да се од овог дана сачувамо, што у срцима нашим ниси :дао угасити пламен бл&года.рног сеКања на овај страшни дан штоЈе град наш преживео. , Ми Ти се понова молимо за покоЈ Душа свију настрадалих у тај страшни час, због грехова наших, као и свију оних, за веру и отечество, у борбама на овом месту и на другим местима Отаџбине наше живот свој положивших као и своје браће и сестара наших у овом граду, — пре нас помрлих, да их примиш у своје свето окриље, с праведнима својим, да им грехове и погрешке опростиш. Ми Ти се молимо за Краља нашег, за Отацбину нашу, да им милост своју подариш, да помоћу Твојом никад на пут грешника не иду и на веће безбожника не наилазе. Молимо Ти се за сву браћу нашу, за све хришћане и за све људе које си Ти створио ; да Те творцем познаду и неодс.тупно држе. Ми са страхом припадамо Теби молећи се да нас сачуваш од искушења сваког и зла, да нам опростиш грехове наше и извадиш из срца нашег корен зла, злобу, да би смо љубављу могли дисати према Теби, Свесилни Сведржитељу, и према ближњима нашим. Нарочито Те молимо да веру учврстиш у граду овом и народу нашем, те да њене основе буду чвршће и постојаније од зидина ових, да би свака врлина, снага, милост и обиље ту с нами остали, — а све што је супротно од нас одбегло. Не ускрати нам, Господе, силе своје. Огради нас и одбрани Светим Анђелима својим.

СРБИ У ОДБРДНИ ЕВРОПСКЕ КУЛТУРЕ

Као што на свако.ј кући постоје вратЈ, кроз ко.1а се V кућу улази и излази, исто тако постоје врата и на континентима, кроз ко.ја-#а време ми.ра струш живот, а кроз ко.ја су за време светских катаклизма прол зиле бујице оиих који су и^елели да \ниште дотадањи поредак у све ту. I акви једнд врата на европском континенту, претставља Мо равска долина, коју су V VII столећу населили дан >шњи њени ст. ибвниии, синови витешког Српског народа. Дошавши и настанивши доли ну Мор. ве, Српски народ.на 1еДном је ностао. чув.ад и боанилац светске културе чије 1е среднште V то доба било на срелњем игтоку у Цариграду и Византији. Тешкз је то била дужио;т . Све варварске хорде. желше пљачке надирале-су дмлинчм Мор "ве. са циљем да напалну, униште и о пљачкају Византиј .у и да на ње ним развалин >ма заснују евоје ц рство. Ко зна шта би било од Ризчн тије и цивилизашге, да ни : е било српскога нарола. Српски на род одугшрао се. по цен.у живпта д смрти свима иајездамч. Због тбгз ни''е успео да консолидује своју држ за , читав < четипи столећа, од којих- је три и по провео под оопством Х\на и Авлра. и тиме продужио- живот Византији. А када је настао Јетан пепиод. ако не мира, сно стагнације. без великих варвгрских поплав ј, срп ски народ је одложио бруж.је, прихватио просвету и к\лтуру и тиме пок \.зао пеломе свету да је не самс ратник него и конструктиван члан човечанства. Докази о културном ствапалаштву српског народа су следећи; — створио је цветај.ућу државу пзд скиптром Пемгњића, која је и ј својој цивилизацији била рав и »• Византији; — такмичио се просветом с.војом са западним државама; — укинуо је продају робља; — Увео је писане законе. по којима се судило ч"к и средњевековним царевима и властодршнима. Ускоро је спедишТе културе преиесено са истока на .запад. Али је српски нзрод и даље остао претстража и бранилац Европе. Над Европом су се над : нели облаии турске најезде, која је претила да у силноме урагану збрише све тековине доТадањег културног света. Требало је примити борбу са Туриима. Несрззмера је била огромна. Пред српским народом постави|ла се дилема: или се ппедати Турцима или. умрет на боаниКу Европе.

ЗИДАЊЕ СМЕДЕРЕВА ДЕСПОТА ЂУРЂА

Познато је шта је српски народ изабрао. ПривОлео се је царству небескоме. Скупо Је то плаћено: петвеков ним ропством. А данас? Данас је Српеки нгрод опет на бранику западно-европске куЛтуре и цивилиззди 1е. Недавне крваве борбе у западно! Србији на)бољи с удоказ за то. А какву си награду, српски народе, за то добио? Пако се синови твоји свгкодневно крваре и пада.ј\ у борби за европску културу, незаштићени градови тво.ш снјжио су бом баодовани од оних V које си ти наде полагао, а ко.ји од тебе граже да због њихових малих во.јничких кориети подносиш огромне жртве, Да ли је то награда зато што браниш европску културу., зато шТо си је бранно од VII века па до дан.ас? Или је то можда казна што си племениг и што V твоме до-1 бром срцу нема места злоби ни. пгц<бсти? Остављамо да то проТ1ене они који себе. сматрају да су много културнији и цивилизованији од

српскот народа. Нека ти. ко.ш себе сматраду „западњаиима", ко ји по своме географском положају нису никада (зили на воа-« гима контииенга. и ко.ш су бла« год^рећи жртвама српског народа успели да консолидују, образују, просвете и подигну своје државе на високи степен иивилизациде, нека они даду одговоо зашто тако поступају са измученим српским народом. Са своје стране ми смо горди што Српски народ ни овом приликом ниј.е ни јаукнуо, ни по« клекнуо. Ми знамо да ће доћи неумитна пргвда и да ће њеним мачем и терззи.шма бити одмерено сваком по заслузи. А шта ћеш ти српски народв ианети Пред њу? Испуњену дужност: поема кул тури, према човечанству и према роду свом. И живећеш, живећеш вечито, јер си то својим жртвама заслужио! Сети се речи свога 'великог песника Његоша: ..Благо оном ко до вијека живи Имао се рсшта и родити!" с. д. с.

КАНО ДА СЕ ЗАШТИТИМО?

За време десп.ота Ђурћа Бранковнћа прилике у свету. биле су такве. да је деспот одмах по доласку на престо морао оадити на снажењу и јачању своје државе. .Одмах је приступио оправљању и зидању градова. Град Смедерево. коди је у сво,)е доба био један од најлепших градова V Европи, сазидаи је за голину дана, што је заиста примео изградилачке и конструктивне моћи српског народа. Рад на Зидању СмедеРева отпочео је 1429. а већ у лето 1430 године био је готов. ,.В тоже лето саздан бист град Смедерево" — каже српски цароставник. У једној старој белешии стош ла је за углед зидања служио план самог Цариграда, коме основни облик доиста 1 'есте троугао као и v града Смедерева Спадуџин Кантакузен прича, да

је кцез Ђураћ Кантакузин, брат деспотице Лерине. дошао сво.јод сестри у походе па оставши у Србији руководио зидањем смедеоевског града. СазидаЈи толики град, дедан од највећих у Европи, за годину дана, заиста је било право чудо. Предање прича да нико није смео јести даја већ су их носили мадсторима. те су их. они лупали у малтер смедеревског града. Да се снесе камен са старих порушених градића Ждрела и Град ца. размештани су л,уди од тих места па до Смедерева тако. да је човек човеку из руке у руку камен додавао. Тад" надчовечански напор заиста ниде био лак па нше чудо што се у народнод песми Старина Новак казује како је он отишао V хаддуке управ са великог аргатовања на смедеоевском гоаду. Нарочита мржња пала де на деспотицу ЈеринУ, те гито се тиче дажбина Новак вели о Јерини: ;

Кад сагради См&дерево прада, Онда стаде па и куле зида. Позлаћује впата и пенџере, Па наметну намет на вилајет, Све на кућу по три литре злата, То ,/е. Брате, по триста дуката! И свакако да Старииа Новак ниде био дедини Србин коди је отишао у хаддуке, али само чврстом руком и добром ооганизанидом и могло се сазидати Смедерево, за своде доба заиста гран диозни потхват. чиме је Србија добила моћну тврђаву. Сдадан град, нову престоницу која 1е сдадно репрезентовала српску државу. Смедерево ће V историди неимарства остати ремек-дело брзине и солидности. а истовремено можда светски. а свакако средње вековни рекорд V стварадћУ тако зваиих гигантск-их обдеката. градова са многим кулама. тешким мостовима, двором. катедралом, итд.

Верујући једној поруцц Лондо на велика већина београђана склањала се од сваких објеката у ближу или д;:љу околину Београда, верујући да ће им ту живот бити у сигурности. То су биле личне мере предострожности и обезбеђења које је сваки поједннац. предузимао по сводој ининијативи улажући врло много физичког напора и подногећи знатне финансиске грошкове. Међутим, последње бомбардовање 1^рграда очигледно је показало да такве мере не обезбећују животе београђана, чак их излажу јјош већој опасности. Баш тамо где није било.никаквих ни циљева, ни саобрбћа;них ни фабричких постродења, оборила се до сада најгушћа киша англоамеричких бомби. Београђани су опег морали да поставе себи питање: бежати да ље или остајати на својим местима? Пошто је периферија несигурна, требало би бежаги још даље, у околна села, евентуално у унутрашњост. * Београђани су заиста почели го да раде. Још у рано дутро крећу безбројне новорке људи, жена и деце, читавих породииа, ко.је преваљују десетине киломе тара по чворноватим улицама периферије и прашњавим или блатњавим друмовима да би се увече опет истнм путевима вратиле у град, пошто де преноћиште под ведрим небом ипак немогуће. Ово иомерање дасно показуде нешто као појаву колективне па нике. А паника никада не може та уроди корисним последицама. Кад би се све оне хиљаде београђаиа упитале колико је дуго могуће издржати тај физички напор, вероватно би дошли до закључка да неће моћи да траде више од 10 до 15 дана и то уз страховиту штету за сопствени организам. Зар не би било миого корисније да се тад огромни напор коди београђани свакодневно улажу у бежање и враћање у град уложи у што боље обезбеђење опстанка V самом граду? Ово спада у област расматрања. Да би се пак то расматрање претворило v корисну чињеницу потребна је у овом тренутку интервенцида власти. До сада је пуштено свакоме иа вољу да лично предузима за своју §ез-

бедност мере које сматра да су иајбоље. Питање изградње добрих скло ништа већ је додирнуто у нашој јавности, У основи та мисао је врло добра. Али, у пракси се по ставља пигање времена, питање радне снаде и питање грађевинског мадеријала. Чињенично ста* ње не иде овоме у прилог. Но, то не значи да треба пре« крстити руке и препустити се беспомоћпој судбини. Ако Је већ донкаи за приступање изградњи нових савршених склоништа, постоје ипак у Београду многа релативно добра склоништа, кода се са мало радне снаге н мало материјала могу претворити у сасвим добра склоништа. Већина београдских зграда, које су махом подизаие на брзину, за ренту и под скупим условима, немаду никаквих склоништа у правом смислу речи. Али, велика већииа таквих зграда имају подруме коди би могли да се добро одупру бомбама само кад би се на њима обавили доста ограничеиИ" допунски радови. У свакој улици, у комплексимз одприлике од 20 до 30 зграда (према броду стгнара) требало би одмах изабрати дедну која је надотнорнида и са надбољим подрумом. У том подруму одмах приступити радовима на његовом најбољем обезбеђењу: поставл>ањем гвоздених капака на прозоре и врата, спољњим огра« ђивањем прозора противу вазду« шног притиска, отварањем већег броја излаза у колико их нема довол>но, евентуалним делимичним пресвођивањем унутрашњих зидова. Ове куће имале би да буду од-. мах обележене, тако да би послужиле као надбоље склониште како становницима дотичног ком плекса, тако и сваком пролазнику који би се за време узбуне у том комплексу затекао. Кад се узме у обзир да је о« ваква мера најбрже изводљива, да захтева најмање радне снаге и најмање утрошка материјала, онда се може очекивати да ће С, ,'едне стране власти испитати о« ву могућност, а да ће се грађани у свом сопственом интересу одазвати позиву и одужити се при« логу који се од њих буде тра« жио у раду, у материјалним илиј финансиским сретствима за колективно обезбеђење наши* живот«,