Srpski narod

ТАКО ЈЕ

;С?ПСИ;Ј д^зрсзје^АЦ

„На овоме сви.јету само мијена етална јест", 'чињ'еница је коју је народни филозоф одлично деФинисао. Млади смењују старе, ново долази на место старог. И Код н-ас добровољаца је тако. Мало је остало оних који с.у 1941 пошли у крвави бој, а ,још мање од оних 120 младића из Прве ђачке добровољачке чете поручника Никића. Већином, они .данас почива.ју под светом српском земљом коју Су толико љубили и за коју с.у крв пролили. рни су смењени, на њихова места дошли с.у нови, деца која су тек п-ре ко.ји месец први пут иушк.у узела у руку. Вулов точак, ноћ.у између 25 и 26 марта ове године, био је у бело обојени гребен Јаворског «асива, кога је обавијала густа снежна ве.јавица, Од.те иоћи ои, Вулов точак, или војнички.М је-' зиком зван кота 962, постао је симбол нове добровољачке смене у борби срЈтског народа гфотив његових крвника. Јер на Вуловом точк.у ови регрути имали. су своје ватрено крштење које пстсећа, а можда и премаша Нрве борбе оне стодвадесеторице. Најзад,. на Вуловом точку одиграо се те драматичне ноћи црви сукоб између партизанских банди „маршала" Јосипа БрОза и јединица Српског добровољачког корп.уеа. * * * На коти 962 и суседним гребеиима Вуловог точка. код Нвањице, уз претеће урлике зимске буре и хуку ледепрг ветра, ноћ између 25 и 26 -марта године 194-1 певала ,је за будућу истори.ју песму о слави српског оружја у борби крста против некрста, соп. ских добровољаца прОтив Брозових бандита. ■ Декор страшиом али п 'величанственом призору пружале- су раз.беснеле стихи.је природних непогода, док су на.јдубље тонове мелбдији митраљеза давале детонације граната тешких 'бацача. Борба се увелико водила... Две стотине браниоца Отацбине из састава двеј.у чета једног батаљона на|пег рук». стегнутих зуба и оштра погледа очекивало је поновии напад подмуклог непријатсља ко.ш је стојао под заповешћу: по сваку цену — продор у Србију! ' Од те две стотине, једва да је било двадесетак искусних бораца, старих дббровбљаца. Остало — све сам р-егрут ко.ји ггушке пре тога оиалио није. Али, ево, већ иуна четири сата, и још пет који ће проћи, отш као Лавови бране своје огњиШте од .уништитеља »СрпсТва. Одби.јени већ неколико пута са наших положаја, партизани су се припремали за јуриш ватром из лаких и тешких, бацача. Гранате су грувале свуда око нас, засипа.јући нас наслагама снега. После бацача ступише у дејство комунистички митраљези. а онда — из непосредне близине — заурла са свих страна: — Ура. црвена армија! Напред пар.тизани! Оруж.ја заћуташе за један моменат, као да и те гвоздене утваре предосет.ише сву моћ речи изговорених V следећем тренугку. као да и она задрхташе пред гласом кр.ји је стоструко надјачавао рик природе,' пробијајући сг кроз оловне облаке до плавога неба: — 1 Ооој, помози Јаки нејакоме ! ј .. То је био глас командира чеТе поручника Глише Мишељића, ко.ш је већ изговарао други,.добровољцима толико: свети клик: — Другови, ко је с добровољпима?... — Бог!... одјекнула је молитва лве стотине младића, исказана у једнбј речи, од кој.е је задрхтао масив Јавора. — Е, онда. с Божјом помоћу, брзом наљбом!... наредио је че~> товоћа. Продужавала се тешка и иеједнака борба. Ивииа мале заравни коју су запосели добровољии. а које су се дочепали и партЈЈзани, претстављала |е V правом смнслу ватрену светлећу

апм

линију. Десет пуних млнута, не. знам в^ћ\по 'ко.ји п'ут \ овој леденој ноћи. борио се човек против човека лрса гЈрса. Од ватре свих иогућих ор.ужја проламала с\ се брда, долине и Ја руге. II овога пута побела је била наша. Непријатељ се повскао неколико десетина мстара да би извршио прегрупациду и припреме за нов напад. — Ко је с добровољцима?!... питао је ноиово наш командир чика-.Глиша. — Бог!... са вербм која н.ас је чинила имуним нротив курпгума и леда одговорили смо ми. а зати.м — као но кома-н.ш заоои сс наша песма побеле: „Српске чете већ се ближс. И слободу носе земљ-и сво.ј, За вс.тику, моћн\ Србију Оне воде љути л б"ој!..." Ах, како је \- тим трен\'гнпма, са песмом на уснама. слагко мреги за Отаџблну! Само они ко1и одиста разумеју Христову жртв\' за друге. могу да схвате лепоту и безболност смрТи једног војиика који гиие п.ол заставом све< тог Ђорћа. Али, ево, нашс размишљање пре кида један узвик из кога настаје дискусија, један разговрр толико овозедгаљски али ипак необича-нпУ немоћиом бесу што се нашао неко да им , се , препреч.и на путу у Срби.ју, в-ришти' једна партизанка: , . — Предајте се, Н е д и .ћевии! — Гле ти ње. —" гласно се чудио један мали, регрут^ ■■■ зар и тога има? Па добро." "а Ги'се'и гтредам. самб, "молим "те. доћи б--' вамо да ми ' понесеш митраљез — и, као додатак одговору испа,ли један рафал из.лаке „Бреде". За то време се подпаредникћак Јова, ,,из Босне и екрбз :неписмен", како га иначе другови задиркују. нешто- жучно лзасправ ља са дедннм Цигом : п,артизаном. и то пиганским диј,алектом: —' ПарТИзаК. 'оли овам" Да- сегаћамо сбс Трудве!" .Јао. ШИ& кад «те- виднм■ затворени канци.ио пру жен и п апци, доће ми ла _се заплакам на твоју горку судбину! Бесна ватра из свих _ ор\'жтбио је партизански бдговор. Већ су изгубити живце. Ветар и ледшибалн.су нас по лкцу, а вејавица и ноћ беху тако густи, да. смо с муком назнрали иепријагељски стрељачки стрбј тек на неколико корача.ји > исцред нас. — УдриТе бомбама,' друтови, нарећивао је командир чика-1 лиша, а. сва .три водника. Радоња, Нико^ин и Ћира V сред кур.шума, иЗ стојећег става, с# ивице заравни већ - су засипа/ит "паргизане ручннм •бомбама. На Т01М месту водник Ттира повре ћен је нарчетом гранате, али . га без ичије заиовести смењуТУ као;, бомбапЈИ наредник Филииовић и поднаредник- Судар. из милоштс звани „Карамбол". И тринаести, последњи партизаиски јуриш. од био се о снажие груди срнских добровољаца и ранс четво.р.ице другова. , . Најзад. после деветочасовне ноћне борбе, 26 марта у 2 сата попоноћи. одбијена. уз. крваве гу битке, отступила Је са положаја крајишка .бригада .пролетерске дивизије са придодатим јединицама. ЈедШственом сарад'њом; номагавши једна другу духом, песмом и ватром 7 и 8 чета II добровољачксЈг пука и речима и оружјем казале су Јбсипу "БррзУ да Срби неће комУнизам. У колони ио један, ' улшрни и нремрзли, враћали смр 8е У Ли-[ сански рудник. Већ је свануло. Снег је' пресТао ;ла пада, "а 'са истока пробио се"први зрак'зимског ■зубатог рунца, обасјивајући долину Моравице, Са ; 'заче'л>а'зачусмо Ђолетову Фр'ул \ . док ,је један промукли глас певао нову песму:

Блцачи граната и митра гћесци на повратку из борбо са Брозовим бамдитима,,. (Фото: Арх. В. от. С.Д.К.)

V сп&ши Предрату Ј, Младеиови&у; добровољачком командиру Лошао си тјмо путе-л вољо сврје, Радосно и с надом де Србија црета! Еванћелску в?ру да објавиш свима Дух твој сви ми зна-ло; то је повест света. Роптања си браће п->шао да лечиш, Авалске си трубе прии чуо гл$с! Гаиуло те срце, јер Србију волиш! —■ Утри сузе, мајко, гре, ПСВЕДЕ час! Л. П. Младековм*.

У спомен неумрлом хероју Дндрији Бескоаићу

, Од кобног. 13 јула 1941 када ,јј букнуо устанак' у Црчој Гори па, ' ево, и данас у борби про ■ тнр комуциста — утамаингеља 'Срнсгв-а — за-боЉу и ■,ср ЈтниЈу -г)л 'д\'ћно.ст српскога иаро>а пало је на пољу части велики тко наш'.1Х нацнрпалних еи.нова, бр.тнећи Српство од ■Брозових а Монпччих, пла.ћ.еиика. Између осТалих пао >е н иеумрли херој. витез 'и'првобораи магоР; Веековнћ. који је, са својим ЈУРИшлијама крстарио по Санраку "и Црној Гори, нШосећи тзв. 1-ц1Рбдн.им ослоб .одиоцима велике губитке. Овај'"' храбри син Црне ■Грре' 'сахрањен Ге на врх' Кома. Нјегбв гроб је иод вечигим сиегом. али иако је тешко прпети "се,, четницн и други национални борци кб.ји наилазе туда, не жале труда да посете и данданас гроб мајора Весковића. и да му одаду последњу почаст, Ипак. ми не смемо рећи да је мајор Весковић .погинуо. Не! Нзегов." дух■ ■ у, нама живи, а његова дела нас на. њега потсећа.ју и показују нам правац којим тре* бамо поћи. У сећање то:м неумрлом витезу доносимо једнуупесму којV је, V спо.мен покошом Весковић.у, исп'е'ва'0 један патриота: „Вулов точак на Висини, Српски борци опкољени. Партизани јуржиају, Дрброво.љци одбцјају. Чика-Глиша командује-, Седма чета бомбардује..."

нас пратн: од Косова, а можла . и давни1е. То је она мелодија ко.тбт је Србин "кроз векове давао разне текстове, али увек прича.јући сво.ј сан о слободи и бо,Л)'им данима. То је. на.јзад, пе-, ,"сма која нас.је'као нар.од одржала. Она се уткива .у душу сва ■кбг борца 'на свим фронтовима где се би.је б'итка за- оистанак Српства: Са њеном борбеношћу н тугом слива се и она! молитвени поклич који је одјекнуо

То Је она мелодија, народиа и- кроз једну хладну зимску ноћ: сељачка, борбена али и са јел- -— Ој, памози Јаки нејакоме!... ном нитансом туте у себ'и,-жо.ја , Неб, Ж. Њежић

„Хучи Тара к'о да глечер ваља. Преко Кома облак се навчја Против врага што пам веру каља Борбу води ВескоВИћ Андрија. Јунака- му мало рЏвних има, Висинама кау витез лети. Да : Васовом-кра.јииом крај Лима Партизански ч-гдлет осујети. На Српство се навалцле коби Џелат! Кама! Сузе и -Ј'а\ии'! : Неко коље! Неко руши! Р' "•;,</ Са свих страна. хи.јене и вуци Крв сс лије. отворена. рака. Црцу Гору зли Душмани даве, На часни крст режи петокрака Против Христа и Светога > Саве. Сабљу трже против црних змија Осветнике води преко гора Силаи .јунах Весковић Андрија! Нит' почива, нит' има одмОра. С Краљски Бара и Вељега брда Од Комова! К' Вучји! К' ветер 'Гари До Макарске. и Коњица тврда Свуд Весковић-.с' корпусом ■ ■ ■ ■ ■ крстари!... Стасит ко џин, хигар ко олуја, Дуги брци, до појаса брада У њедрима српска мис'о'буја Пет је с њиме јуришних бригада. Син Васове крајине где ивета Српско цвеће што .лепшега није По коме ее вечно јунак шета Српски барјак уздиже и вије. Свуд с Андријом јуришлије лете Мачевима и Xристбвим знаком, Ниште! Смичу/ Безвернике клете, Све бесмртни јунак за јунаком.

Мнбге београдске' порозице избегле су са својбм нејачи из"' Београда. Огфавдано Је то за же.не и децу. Зашто' да се гомила.ју жртве англо-америчког беса. Многи су примери предусретљивости изван Веограда. У многим тамошњим кућама су прави збегови са неколико десетина душа. ДоМаћини су )гх гјрнмтги и себе стесн$Ј:1и,;Јџц 'ШЈШ МЖ Ш невољу ■ тућу. Многу су примери и бездуш- I ности нове врсте црне берзе.\ И очу тешку невољу. Берграда „к ; е,савгсни и бездумни ■ искоришћу<У и чаплаћују самп за смештзј >/<ЈА кров, '6( 7 ичег№ г -з'а' оДШ,р и спаеање, по сто динара од главе. Саг вим је оправдаиа иац.дба I тадинсг комеса.ра зц-'&'е.о-\р$д. да са свиие кућама за стансниље расчслаж'. држава ,З итј гр<~?.а то показати и онима што гуле аевп жа невољнима ц са'У рагн.кч рнгет у чутуру. \

' Једио ју тро иза вит$ /еле. Нада јунак проће низ планину>' НзроД пустн отровне с т ри.јеле, ГаД ■ Андри.ји смрт пред очи сипу. Стаде! Виће! Ко му жИвот скрати! Мач потрже и самокрес. љути ... !1\'Т изрода. ал' га самрт врвт.и;, „СрпсТро! рече, мора васкрс.; . ■ , : ну.тиЈ''. Одјекнуше плантте од рада ' Из праведне крви штб се"лИје Чу се туга из села и трада Нема више ■ ВесковиН Андрије. Смрт га носн на 'бесмртна крила, Висинама, где се Српство : брани, Из праведне крви што ее ли.та Обасјаће опет срећнн '■■д-ан'и. КОм се тресе. освета се спрема! Да уиишти Јуду и Каина'" " Ал' јунака нико таквих нема К'о поносна Васова крајина. Хучи 'Гара к'о ла глечеп, тља-. Ни врх Кома мртав витез лежи, Слобода се Србима "помаља Ко.Ју' Андра крвљу обелеМв. ИЛИЈА МИЛЕТНЋ