Srpski narod
Страна 4
СРПСКИ НАРОД
8 јула-4944
ТРИ БИТКЕ
Битка V Белорусији .је узела највећег маха. Московски генералштаб прикупио је овде вбл«ке сиаге и масовним нападом продро кроз немачки положај. Немачке дивизи.је' које су чувале фронт. дају огорчени отпор. О /кестнни гог. отпора можемо Да - суд«г>го по томе што ,је погинул.о деколико немачки.х генерала, као што је јавио извештај Врховне команде. ■ : Наравно, да непријатељска про паганда искоришћава ефектну си туацију на бојишту ради ширења' најфантастичнијих вести. Ме ћутим. V неуТраино.ј штампи, као што је Ва примбр, шведска, испо љило се нелозерејће према тим претераним .ве.стимл. Листови правдају то неподерење чињеницом' да се. већ више пута десило или, боље речено, уве« се. дешавадо. да. ,је стварност - порицала нд концу би.тке оптимистичке претпоставке Совјета усред бит-: ке. Чак де порицала и њихове: прбпагандистичке извештаје о успесима у заробљавању и. уништавању противника. Неоспорнр. ,је да. су сов.јетске Т^уђе' П1ри.!ич'но 'напредовале на бслоруско.м фроиту, ал ; и такоће је неоспорно да Немачка при-, према контра-мере, како бИ осуЈеТила непријатељски план. У .збивањима таквих димензија, као што се сада одигравају на Истоку, темпб противмера не може да се мери сатима ни данима. Те, према томе, треба очекивати да ће још у' току извесног времена'-иниц:ш-атива »а. -бојншту бити, у совјетским рукама, али затим ће се поновпгл оно што се, као, неотклоњив закон, понављало у свако.ј .битци: немачке резерве ће бољшевицима одузетИ: иницијативу,' као. и да ће испољити сопствену иницијативу. Истовремено са битком на ИстОку, бије се'И 'битка у Италији. Овде, цосле неколлк.о дана повЛачења из римске области пре■ма с§ве.розапада;.'.'НемЦИ. су аау;адн један. дол.ожај на коме дају непри.јатељу веома упоран отпор. Битка у Итали.ји је карактеристична по томе, што БританоамерикаИци ни до сада не знајуправе намере немачког вођства. . . Немци не бацају у борбу главнину своје армије, и зато се' не може, знати у чему се њихов план састоји: у постепеном изнУравању 'Британоамериканаца, иди у припреми једне снажне протнвакције. О противакције на нормандиСкОм фронту много говоре енглеске новине. Говоре у таквом духу, да се код читалаца ствара забуна: ко је у. ствари нападач? Инвазионисти или контра-инвазионисти? Енглези јављају о немачким контра-мерама и контранападима и- о Ј њихови мприпремама још јачих контра-мера . и коцтра-напада. Можда је ово на. мењено. енглеској давности ради тога да би јод се објаснило да треба извршити искрцавање још на: једном' месту, .јер се -у Нормандији наишло н.а исувише дак отпор. Заис-а, тај отпор :е фантаспично јак. Енглези су морали да 'повећају 'своју' другу армију до на 15 дивизија. Никад још у току овог рата.није било проливено толи.ко енглеске крви. каб што је то било на овом ,,дамнед" фронту у Р1ормандији. ИзглеДа да Американци такође имају око 15 дивизија. Тако изгледају те три битке, које ,се сада бију.. Али, на;,драматичније изгледа четврта битха — битка за мбрал' енглеског народа. Као што је познато, аеротерор- је .имао задатак да сломи дух немачког становништва Уништење фабриика Или сарбраћајних постројења сматрало се Е"3'' мчин, а не за циљ. Циљ ,'е Счз. — .бацити Немце у очајање 11 натер.а.ти Немачку на капитула г : у," Та.ј „циљ није 6 иј посгигн ' ■ ' тп су Немци одИ-Оворил.и' на а ■■■■'■ 1 ^р р применом' једног-. с .'■'/мцо'.' ^редетва — И јћ ! разара, као што су разарали
теписи од бомби бачени на немачке градове. И рно убија као што су убијали канте са фосфором и.ди експлозив"англоамериканских бомби. Али оно необично јако делује на живце. Делује тако, као што није мо гао^да дел.у.је-.ни" вАздушнИ'' на пад. ни серија - напада. ■ Хоћемо да констату.јемр чиње кииу: две године аеротеорра нах Немачком имале су мање морал ног. дејсТба него 23 дана приме не „У -1". Овр је несумшиво. О вб де значадно. Значајно не с« мо за развод инвазиде. већ и 34 сам развод рата. Ово је значајни је од свега што се : дешава нб свима раТиштима. М. Во.јновић
БУДИМО ЉУДИ. БУДИМО СРБИ (Џаотавак ,са 3-~ће стра-не) вз.ју на раТиштИма, ми мбжбмо мало знати шта се у ствари бдиграба. Ми се данас обраћгмо Србима овако отворено И оштро, јер се бодимо да опет неки,' повбдећи се за туђинском пропагандом, не нанесу нг.роду несрећу и ослабе његове позици.је, ко.је је тешком муком стекао. Ми данас немамо с-ве потребне ете.менте за. "пј5'авилно расуђивање судбоносНих догађаја у свету и на ратиштима и затр можемо правити и.правимо грешке. Велика де опасност за наш на.ррд од оних који. миСле главом кафане и улице и сва ки час кажу: готрво , је. ,,,. Пишући ове редове ми има,\1 ,р пред, очима, ,он.е : којн .рамовдасно предузима.ју мере, крде. .су, рцасно .ст. за будућно.ст српскРг ,,на.ррда. Зар прсле свр.шетка рврг гигантскрг светског рата треба да ртпрчне нрв , наш међусобни рат и истребљ.ење. Ми сматрамр аа свршеткрм рата. треба да ртпочне- редовно стање у нашој земљи, у којод ће се поштов.ати ■закон и правда, а не у њод да владају злогласне методе Чеке и ГПУ; ко' де крив има да пад.не под удар закона и.нека му се по казни суди, али ми неђемр сло.бо ду паликућа и осветника, време француске крмуне и владу олр: ша. Ми желимо- Србију из 1912 крју ; хоћем.о да повратимо, за ко.ју патнмо и за коју смо готови сваког часа -да умремо, ■ У овом часу „ми бисмо хтели да још једанпу.т опоменемо све Србе, ма 'где се они налазили, на одговорним и неодТоборним местима, да. сада будемо пре свега људи и само Срби. Самр тР и ништа више. Нека рат тече свбји'м токбм, ништа ми од њега немамо кад у нашод кући владају неред и немир. И т^к кзд рат буде ззвршен за нас, почиње тада велики посао, у коме су поТребне вредне руке слржНе српске браће. Рат се неће завршиги какр лаковерни замишљаду, а ми Срби треба да гл^дамб само сво.је интересе. Ми, смо пртр.ебни дедни д.ругима, каб што смо сви заједно пРтребни нашој земљи и нашем народу. дер нам де отаџбини изнад свега. • ..... Зато сада када.. се ратни окрша.ј . .пење ка. кулминацији, ,ми морамо бити присебниди, паметниди и мудриди више него икада.' Зато будимо : 'људи,'будимо Срби,' 1?аШи. .мртви''на 'нас •тледа.ју, Стари ратник
Жак „Вама не говори воћа стр^нке, него потпоручник Жак Дорио'. који се налази на отсуству у Францускбј". Овом реченицом сбично започињу .приредбе на кодима Дорио говори у десет ве ликих градоеа Француоке у корист француске дббрббољачке легиде. \ Ми се користимо приликом да Жаку Дорниоу пбставимо некблико питања. На наша питања о унутрашњод политиии одговорио де слегањем рамена. „У Фрднцуској оно што би требало да ,/е доле било /е нб врху. Треба дакле да створимо ред, о том не• ма сумње. Али. кад гбрн кућа комши.је, а ватђа прети и соп• ственом дому, онда има важни-
ОПАСНОСТ ЗА ЕВРОПУ
јих задатака. него да се спремају собе. Сматрам својом дужности да као разуман човек и воћа странке учествујем у гашењу ватре. и то у .првим редовима. Не зиам шт-а би могло да буде в&жније од тога." Жак Дорио се дигао. Ознаке Гвозденог крста са витешким ре Дом и Источне медаље светле на његовом копорану. поред медаља за храбрбст стечених у прВом Светском рату. Ова одликобање док.азуду. да његбВе речи нису девтине ретрричке фразе. Озбиљним гласом Дорио је прбДужир: „Признајем да У Европи много Људи ,ни.је схватало значење цр-, вене опасности, уколико је уоп-
Решава се пнтање домаћег семена
Пит.гње се.чена' у нашој пољолривреднрд" произ.водњи чека већ одавно своје ре.шење. Међу многе недостатке од којих је наша пољопривреда патила спадао је и недостатак семена, које се лоше упртребљавалб, или се урпште у земљи није произвоДило, ма. да имамо природних услрва за одличну семенарску прризврд, њу, кбда би мргла чак претсТављати значајну грану извбза. У трлико је више за пбхвалу штр је баш у току рвога рата, прд најтежим условима, учињено највише за подизање ове значајне пољопривредне гране. ГРдине 1942 Српско пољОпривредно друштвр основало је сво^е ново Одељење семена, које је већ прошле године пОчело да развија врло корисну дела.тност. Почетком прошле године Друштво је, на своје тражење, добило одобрење од надлежних Да изврши набавку семена повртарских и других усева у Немачкој и делимично у Мађарскб), док се семе пићних бељака. добијало
Употреба „шведског лонца" При кувању јела која захтева./у дуже ложење много горива се штеди кад се довршава.ју без ватре. Зими то није од значаја, јер иста ватра загрева и ку.јну,а кратким ложењем не постиже се потребна тсмпература у њој. Код нас су ретки специјални лонци за такво кување, а мало се употребљавају и направе познате под именом „шведскота понца". А пасуљ, кромпир, разне чорбе и умокци могу се дигнути с ватре чим добро прокључаЈУ. Суд с упола скуваним јелом се онда заклопи и умота у топле јастуке, перине. јоџгане и слично. Без додира с ваздухом дббивена топлота се дуго одржи и јело докува као да је до краја остало на ватри. Поменути „шведски лонац" ,/е дрвени санЛук подесне величине с добрим поклопцем изолован по свима унутрашњим странама хартијом, крпама. перјем, струготином и другим материјалом који одржава топлоту не пропуштајући спољни хпадан ваздух. Ова направа је врло корисна и лако се прави. А најбоље служи кад величина суда за кување тачно олговара унутрашњем про стору. Ако ,/е лонац с јелом мањи од шупљине сандука, празни не треба редовно попунити хартијом илц крпАма., да би се избегло струјање ваздуха и брзо хлаНење.
великим делом из Бана>та, а из Италије де набављено 25 тона белог лука за семе.: У пбгледу набавке семена у Мађзрскбј Српско пољоприбред нр друштвр де врло уско сарађивало са Министарством пољопривреде и исхране и са Главном земљорадничком произвођачком задругом са којом је увоз семена из Не.\:ачке и Мађарске вршен задеднички. На овај начин набављене су довољне количине семена готово свих врста поврћа и разних других усева, та.ко да ■ је тражња могла да буде у пбТпунбсти задовољена. За 9 месеци пррвдле године ДрушГвб деу устуцило., пољопривредницима'Т55 тона. семена мухара, 24 тоне Проса, -33 тоне сирка, 25 тона белрг лука, 45 тона семенског кромпира из Немзчке и Рко 20 тона разног повртарског сбмена у вредности око 29 милиона Динара. СЕМЕНИШТЕ КОД БЕОГРАДА Истовремено Српско пољопривр ^дно друштво уложило (е све напОре Да у току прошле године ПРСтигне сОпствСну производњу семена повртарских и других усева.. Онб је усредсредило сву своду пажњу на уређење имања Семениште ,у Лисичје.м Потоку, V близини Београда. Ово има^е Друштво де добило пре 2 године у вишсгодишњи закуп у циљу вршења опита и прбизводње семена. Тада де оео имање на.јвећим делом била ледина и то делимично у врло рђзвом стању. Требало де уЛбжити много труда па да се ггретвбри у оранииу. Како ледина уопште не може да се брзо искористи за деликат није културе као шт .о де произвбдња Семена, прве године рада сВа пажња била де посвећена поппавци земљишТа и његовом оспосббљавању добрим ђубрењем и систематском обрадом. Српско пољопривредно друштво желело је да створи рд овог ргледћог' добра имање коде ће не само сводом обрадом, него и УРеђењем, служити за углед сВима земљорадницима као газдинство примерно уређено и обрађено. На подизање Семеништа утро шена д'е сума од пррко 5 милиона динара. Но, да би оно у потпуности одговаралр дзнашњим захтевима прљопривредне науке, поТребно је да се још много уради , и у погледу оспособљења земљишта за. боље културе и у пбгледу обраде земљишта и подизања. зграда. У тбку прошле године добидена. де са СеменишТа азвесна количина семена пОбртарских и њивских усева. Селекционисано 1 'е утлавном око 200 сората, што претставља леп почетни успех.
ште знало за постојање те опасност.и. Али има три године како нико више не може да преће пре ко тога. Да Вођа Трећег Ра.јха није године 1941 тргнуо мач про тив овог непри јатеља •„ Европе, био би континент. од Каррата до Атлантског океана већ под бољшевичком влашћу: Шта би то значило?■■ Запита.јге француске легионаре. који су бољшевизаџ видели и доживели из сопственог искуства. Сви ће они да в$м одговоре да се овде не ради о обичном непријатељу. какав је постојао у ратовима у прошлости, него о створењима из неког другог света, о примитивним ваОварима, ко.ји су на неописив начин фанатизовани од џосковских- плаћеника Све т ског јеврејства и опре* мљени' најмодернијим алатом, на падали као зверски чопори. Прет поставимо да би немачка :орУжана сила малаксала уз учествовање Англоамериканаиа. онда би Француска заједно са свим осталим земљама Европе била однесена као сламка на ветру. 'Никаква англоамеричка сила не би могла то да спречи. Али близина опасности пробуД.иЛа је савест. Румунија, Маћар ска и Балтичке зеЖље су удесетостручиле сво./е ратне напоре откако /е опасност куцнула на њихова врата, а друге зсмљс као шТо /е Финска.. показу.ју решеност да неће дозволити да чх обмане са лажним обећаљима. То /е стварно мобилисање Европе . С обзиром на овај задатак, за мене су питања унутрашње поли т ике' — питања др^гог ' реда. Помислите, на' пример. на соаиј&лно пигање. Ми можемо . да се старамо да би потиснули дејство комунистичких . елемената, а ипак не можемо ништа Друго да урадимо негп. да кипамо гране. са ц-РЂенос_;Кчета, Само на Истоку \к)жемо снажнлм ударцима секи,ре да пбгодимд' само стабло. 0ног дана кдд буДе Уништен стаљинизам. биће ■ на смрт рањени и Стаљинови сукривци." После кратке паузе продужио де Дорио: „Према мом убећењу. победа неће бити довдљна да реши све проблеме. ' Биће потребно да Француска себи обезбеди место V новом европеком поретку, да би овај поредак био трајан и да би почивао на мећусобном поверењу. Има људи' који■ не в еру./у у иСкрен немачко-француски спо разум. Уверавам вас да сваки ко.ји ,/е био на Источном фронту. мора у то да верује. Пред заједничким непри.јатељем Европе људи једнаких схватања постају свесни да и мје судбина. једнака. ц ако су У ранијим ратовима и били противници. Француска . добровоЈџачка легија /е први видљиви знак немач ко-француске сарадње. То је раз лог због чега сам ја, забацивши све остало. време мог 'отсуства користи.м искључиво за то да би што више младих Француза потстакао да се на Истончом ф.ронту боре за своју з.емљу -и-за Европу. Некада је. француски народ Учествовао у бројним крсташким походима. Према иСкуствима, кој& сам стекао на сво.јим врбовањима прошле недеље. имам утисак да. смо на најбољем пуТу. да продужимо са овом тра дицијом." Разговор је завршен. Некрлико" часова доцније састали смр се рпет са потпоручникрм - Жаком Дориоом на једном. поимању. Он се рвде нашар с.а немачким официррм крди је још' пре краткрг времена био на Истом сектоРУ фррнта, на коме се. бори и фран цуска добровољачка легида. Овад немачки официр дедствуде сада' на Атлантском' бедему док ћепотпоручник Дорио да се врати сбо.шм друговима на Источни, Фррнт . Има ли импресивниде ,илу страциде издавама врђе највећв француске странке?.