Srpski narod

8 јупа 1944

СРПСКИ НАРОД

Страна 3

Измена човека

У временима као што је да- губимо чврсто тле под нога-

нашње често се чује поклич за препородом, Тај поклич долази од званих и незваних, тако да се ствара забуна у циљевмма и методама. Просипа ее море речи, које каткада немају никакве садржине, Надлепшим паролама ките се често људи који по свом личном животу и раду немају никзкве везе са њима. Да је нама потребан препоррд, то је ван сваке дискусије. Он је потребан и многим другим народима. Али оно сз чиме морамо најпре бнти начисто јесте чин.еница да не постоЈи јед^н опшТи репепт за све, већ да сваки народ мора сам да Потражи свој пут спасења, кр се његов живот не састоји с&мо из данашњице. Наши прбтци, са својим животом, радбм и навикама, дубоко су усађени у сваком 6д нас, тако да претстављају дббар део нашег индивидуалног бића. Потпуно одрицање од њих је својствено еамо скоројевићима, који јуре за етраним и туђим, миелећи да је све што није наше добро и достојно подражавања, Не.кажемо да се треба дршати свега што је наше, макар било и рђаво. Напротив! То би значило да се унапред одричемо сваког бољитка и напретка. Али има етвари кб|е је наш народ дугим животом својим прокушао и које су за њега постале животне истине. Њих не смемо Одбацивати, ако не желимо да из-

ма. Суштина правог национализма састоји се баш у томе да сваки народ буде свој и да том својом самониклошћу користи општем напретку. Наћи себе међутим није лако. То се може постићи само тако зкб васпоставимо везу између наше садашњости и наше прошлости, и зко на томе будемо зидали нашу народну будућност. Ако ми, Срби, прегледамо нашу прошлост, и ако из ње одбацимо све онО што је у њој било краткотрајно и пролззно, видећемо да су Православље и патријархалност, чбјство и јунзштво претстављали суштину нашег гледања нз свет и живбт. Управо нашз ПЗтријархалнбст и наше чојство и јунаштво извирали су из Прзвослзвља, као живе вере, која Је своЈ специфично српски вид добила у Светоеављу. Зато и данас, када говоримо о препороду, ми га морамо зидати нз тим осџовзмаДа би дошло дб жељеног препорода, морамо прво одбацити еве оно што је рађено или што се Још рали мимб или насупрот тим вснввама. А онда, када жива вера буде испуаила сваког од нас, нашу породицу, наше друштво, па и читав народ онда ће саме од себе отпасти еве зле и негативне навике, које су нас тровале и коЈе нас Још увек труЈу. Затб ее за нас Србе питање састоЈи у томе; не толико измена еиетема, колико измена човека. ВЕЛИБОР .ЈОНИЋ

ПОМОЋ И ПРИЗНАЊЕ ЧИНОВНИШТВУ

У више махова ми смо били тумачи потреба чиновничког реда У овим претешким приликама и предлагали смо разне мере да се њихов тежак положа.ј побољша. Ми смо знали какав напор чине државни службеници да недовољно храњени, обучени и огрејаии испуне до краја свој задатак. свеони да од њиховог рада зависи опстанак српске државе и боља будућност српског народа. Ако има случааева несавесног схватања дужности, они су много рећи. а преовлаћују примеои самолрегорног рада под врло тешким околностима, у незагрејаним просторијама. назебли и полугладни. Али код ве,ћине чиновника остало је високо схватање службе држави, за коју треба жртвовати много, иа.ко је оџа врло често била маћеха за ове напаћене народне трудбенике. После априлског слома 1941 године улога чиновника је била од пресудног знача.ја за ноомализоваше прилика и припреме те рена за изградњу нове државне зграде и обиове националног жи вота. Од њихове свести о захтевима времена, од њихове пожртвсваности да испуне сво.ј задатак зависио је континуитет нашег дгАкавног и налионалног жи вота.

Можемо рећи да је српско чинозништво V својој државно.ј ор ганизацији углавном одговорило своме задатку и оно .је са своје стране у пуној мери допринело брзом консолидовању прилика у Србији. која је без вел^ких потреса продужила државни живот и почела са реорганизацијом државне власти. Влад-а Народнрг спаса ценила је ова.ј пожртвовани рад државних службеника. одавала им је признање и моралну потпоРУ. Истовремено она се трудила да олакша и тежак економски положај чиновништва. знајући како су њихови приходи страшно мали и недовољни да обезбеде и минимум. за еГзистрЈниију, јер су цене животних намирница биле у огромној несразмери са њиховим приходима. Повећање плата и додатака ни су могле да изравнају ту несразмеру, а с друге стране та повећања нису могла бити велика, јер не би била од користи. Повећање буцета. односно повећање оптинаја бавкнота смањило би вредност новца и цене би тиме све више скакале. Оио што би се добило на Једно.1 страни. повећањем принадлежности, изгубило би се на друго'ј страни. новим скакањем цена. Влада је помишљала да побољ

ша стање чиновника додељивзњем у натури основних артикала за живот, сматрајући да је то погоднији и ефикасниди начи«, али због нередовних прилика она то није успевала да спроведе. Сада мећутим влада је успел* да обезбеди додељивање једног минимума намирница потребних за живот своме чиновништву. по мишљајући даље да приступи и повећдњу принадлежности, чим се прилике укажу повољне за т.у меру. У данашњо.ј !ош тежој ситуацији поводом бомбардовања гра дова у Срби.ш, што отежава довоз намипница, а то изазива скакање цена, ова меоа владе јес+е на.шелисходнша и биће од ствао не помоћи чиновништву. Влада генерала Недића је на тај начин поред материЈалне помоћи дала и морално признања чиновништву за његов досадањи патриотоки и пожртвовани рад у служби отаџбине. Надамо се да ће и целокупна српска јавност бити задовољна овом мером, јер сви знамо^са каквим се тешкоћама боре чиновници и њихове породице да се одрже у животу и да су они у даиашњим' приликама најтеже погођени, више него сви други редови нашега друштва. ,.С—Н"

БУДИМО ЉУДИ, БУДИМО

Рат се распламтео на свима ратиштима жестином, која до сада није била позната. Он је уша,о. у одлучујућу фазу и, можда, његов кра,ј је ту. Али нас интересује једно, да ли је свршено са нашим непромишљеностима, Да ли смо се научили најзад да се пружамо према своме губеру, односно да не мислимо да више знамо него Врховна команда немачке оружане снаге или англоамеричке или бољшевичке. За ове три године починили смо доста таквих непромишљености, које смо платили жрт вама. Сада можемо дз починимо какву нову грешку прејудицирајући исход рата, прецењујући једне или потцењујући друге. Ми

СРБИ

смо у томе смешни, Јер нас нико не пита шта мислимо о томе, нити неко води рачуна о нама. Ми стално уображавамо да смо добро обавештени, За нас је довољно да нам се нешто поверљиво пришане на уво, па да у то стопроцентно верујемо. Данас нема неодговорних граћана. Свгки одговара пред заједницом и пред својом савешћу. Зато треба добро да промисле они, који су учинили такве ствари, ко.ји су оштетили првокласне народне интересе. Зато сада ни-

ко не сме грешити, Јвр то може изаевати тешке последице. У-< колико рат улази у одлучујућу фазу, утолико ми у нашем простору и под нарочитим околно Ј стима под којима живимо морамо бити паметнији и мудрији ако желимо себи и свом народу добро. Прилике су данас тако тешке, да морамо бити опрезни према свакоме. Ником ништа не треба веровати, све треба примити са резервом, јер је све преувеличано и тендециозно. Све се то У позадини припреми И скува, а. ми тога нисмо свесни. Нарочито у погледу догађаја који се деша(Нас.тавак на 4-ој страни)

ТЕПИХ БОМБИ НАД ЧУКАРИЦОМ

Шеето бомбардовзње Беогрзда уперено Је билв иа Чукзрииу. Фзмозни англвзмерички ћилим и овогз пута сручив се на овз.1 мирни и трудољубиви крај Београдз, нзоељен рздницима, зандт лијама, чиновницима. Бомбе су падале немилосрдно, у сериЈама без и најмање обзира Уништени еу домвви, штедњом и пожртвовањем годинамз грзђени од ситног света, који је имао једину жељу да себи, после дугогодишњег напора, осигура кров над главом. Не поЈединачних кућа, већ читавих улица внше нема. Стотине уништених двмвва, стотине уништених породица. Свет се у чуду пита, чему води тај систем уништавања мирног становништва, инагурисан већ ћилимским уништењем Пашиног брда. Требаће још времена да се тачно утврди броЈ погинулих и рањених, а броЈ оних коЈи су оетали без ичега пење се на етотине, Јер су зграде у том краЈу већином једноспратне, слабе, неосигуране.

ЗахваљуЈући англозмеричкоЈ безобзирности, Београд. грзд без утврђења и модерних ратних по тврђења и модерних ратних пвстроЈења, град без ратне индустри.је, постао Је ето омиљена игрз „савезничке" ратне вештине, која тачно V главу туче мали ситан свет, кеји нема срестава да се склзња по унутрашњости, већ за горким комадом хлеба мора да остаје на дужности, исхрањује своЈе и на таЈ начин одржава и продужзва већ толико искрвављену српску расу. Жалоснв Је сада првћи Чукарнцом. Кратери и рушевине взначаваЈу место где су некада постоЈали мирни домови: читавим улицама ие може се проћи: водоводне цеви погођене, баш кад Је вода у овим запарним данима најнужнија. Свет лута по згариштима, налази и извлачи своЈе миле и драге, не плаче, али у души вапије против неправде која му се ни кривом ни дужном чини. Шта еу знглоамеричке армиЈе тиме добиле?

Ево погођених »војниг објекзта«

(Фото: Држ. пропаганда)'