Srpski narod

Т2 дегуст 1944

СРПСКИ НАРОД

Страна 3

против ХАОСА

Има људи који површно и лакомислено процењу.ју прилике и догађаје, те нису у сташу да сагледају прави узрок како својих тако и општих животних тешкоћа, које се јављају као последипа сва ког дуготрајног рата. Те су тешкоће утолнко веће, уколико рат.нма општнји карактер. Зз време рата милиони љу, ди троше, а не производе, услед чега се јавља оскудица у разним животним потребзма, нарочито V онима које нису безусловно неопходне, а на које смо V доба мира били навикнути. Сем тога, за време рата је увоз са стране знатно отежан, услед чега се јавља оскудица у сировинзма, које су потребне за израду често неопходних артикала, као напр. текстил и друго. Због свега овога, као неминовна последица, дОлззи Ра ционирање расположивих производа, како би се постојеће залихе трошиле што екОномичније и делиле што правичније и равномерније. Главну сметњу овоме претставља тако звана црна берза, која је плОд незајажљиве људске себичности и кратковидости. На основу свега напред изложеног свакОм памегном човеку је јасно да се оскудиии може доскочити само тако, ако се V релу, ралу н миру тежи увећању произвОдн»е и ако се заведе штедша и разумно економиоање. Само малоумници ппижел»ку|у „својих НС1 минуга". испрљааајући т таЈ начин сво.ју налу да ће у нереду и хаосу н"ћи задовољење својих потреба. Неред и хаос, мећутим, који владају за време револуинја, увек су повлачили за собом беду и оскулицу, дер се онда руши а не ствара; размеиа добара је услед нередовних прилика отежана; општа несигурност новлачи за собом скривање постојећих залихз, итд., итд. Отуда тако честа појава глади за време револуци.ја и умирање у масама. Према томе, врховнд дужност сзих разумних људи и националиста мора бити V томе да се свим силама боре против нереда и хаоса као ч против оиих елеменчта којн њих прижељкују. Да би та борба била успешна, они се. морају сложити и улружч т и. утолико пре, што су еле»1"м т и нереда организов^ни и што већ делимично спрокоде своје паклено дело рушења. Ако би, неда.Ј Боже, после садашњег дугог рата човеч-цство утонуло V револуиноч"(1ни неред и хаос. онла би V свету ззвладала т ква страховита оскудииа да би половина човечанстза због ње пропала. У мећусобном клању и убијању читавнх народа нестало би са лица земље,Мн, Србн, као мали народ, морамо свим силама настати да по сваку нену онемогућимо избијање нереда н хаоса код нас. Само тако моћи ћемо као нароп опстати: само тако моћи ћемо дочекати лепшу булућност. Нанионзлисти. на посао! ВЕЛИБОР ЈОНИЋ

РЛМЕ УЗ РДНЕ СВИ НАЦИОНДЛИСТИ! \А0М& &јљ&(Л4 >с €'ф'Н >14'1с& Вла$е

Начелник округа ваљевског пуковник Драгомцр Дукић одржао је у четврта« 3 о. м. у 20 часова велики говор V коме ,је грађанима Ваљева преиео поздрав и поруку претседника Вла

де и изнео ситуацију у земљи. Говор је саелушчло око 4000 лица. из Раљева и околине. Мачелник Лукић рекао је између осталога:

Драги Ваљевии, браћо и сестре, Претседник Владе Народиог спаса арм. ћенерал Милан Недић по завршеној конференцији са окружним начелницима у Београду, наредио је свима окружним начелцицима. па и мени, да вам пренесем његов поздрав и поруку која гласи: „У име отаџбине одзјем признање народу окрута ваљевског који се поред свих тешкоћа јуначки држао! У име отаџбцие одајем признање официрима, нодофицирима и редовима свих срцских оружаних одреда јер су дан и ноћ, голи и боси отправљали своје дужиости савесно и храбро. Препоручујем свима и свакоме а нарочито оружаним одредима да се раме уз раме боре против непријатеља број један и потпомажу .један другога, јер смо сви синови ове земље, једна душа и једно тело. Српске оружане снаге морају бити једно, јер то иародни закон нарећуде. Морају бити само борци за спас отаџбине за спас мајке Србије, Јер Србин је увек бно јунзк и никоме ницда ни.је учинио већ је само бранио своју сдободу и част свога народа."

Тб взад је порука претседника Српске владе ћенерала Милана Медића. Браћо и сестре. На конференцији ко.ја је трајала неколико дана у Београду а из излагања свих окружнцХ на челиика. видео сам, кзо и сви присутни да од 14 округа у погледу јавне безбедности наш ваљевски округ стоји у првом реду. Заслуга за ово не приписује се само онима који су позВани да одрже р?д и мир већ и целом народу округа ваљевског. Данас де браћо наша отаџбина V опасности а иде још теже време и догаћа.ш теку ФилмЛком брзииом захватајући све звмље

и нароДи који буду бранили свој вод до послед№>ег човека моћи ће се одржати. Данас народ мо>ра да се држи РУКУ за руку да га непри.јатељи не заведу. Јер сви непршатељи. како унутрашњи тако и спољни око нас дан и ноћ раде на уништењу српскога народа. Иаша унутрашња ситуацнја треба да бу де у једним рукама те да српски народ види и зна да ће тада моћи и добити оно што му по праву припада. СрбиЈу и срп^ки нарОД не чува само Бог. већ чувају Срби. Непријатељ бр. 1 српског народа и српског рода јесу комунисти. Ми морамо знати да ко'-

мунисти нису Срби и да они нису за Бога. нису за Краља. ни за народ. И здто, браћо не дајте се заварати. Комунисти данас носе на реверу свог капута с једне стране краљеву слику а с друге стране Титову слику и црвени барјак. Зато браћо ујединимо се у једзн српски иационални фронт, фронт национа.лне слоге, љубави и решености за крадњу победу и уништење комуииста. ТРЕБА ДА ЗНАТЕ ДА СЕ ДАНАС ДИГЛА И АЛА И ВРАНА ДА СРБЕ УНИШТН. ЗАТО СВИ СРБИ НА ОКУП И УЈЕДИИИМО СЕ И БОРИМО СЕ РАМЕ УЗ РАМЕ ЈУНАЧКИ ПРОТИВ КОМУНИСТА И САЧУВАЈМО СРГТСКИ РОД И ОБРАЗ СРГ1СКИ. Србин мора да буде ФанатикБез тога нема спаса- Интереси српског народа налажу да сви будемо у једнОм фронту. Само српски Фронт и ништа друго. Ми Срби имамо се тући и борити против комуниста до последњег Србина, па онда нека зна цео свет да је покОпан српски народ. Ради опстанка српскога народа ја> препоручујем ваљевнима и ваљевкама дз и дг« и ноћ раде на братској сиози нацибналистз и да се свзког данз упитају: „Шта сам данас урадио за слогу и спас нашег народа". Јер од сваког појединца зависиће опстанак српског рода. Живела Србпја.' Живео генерал Недић! Живели драги моји в&ље&ци и в аљевке!

ииолошкп ШШУ [ГКШ НРШ

Доносимо једно од најин• тересантнијих поглавља из књиге ЧОВЕК И ЗАЈЕДНИ• ЦА од инж М. Васиљевићп. која је ових дана изашла из штампе и претставља /еда.7 датум V развоју српске сониолошке мислиг ПОГЛЕЛ. НА СВЕТ Српски нароД има б&од поглед на свет и он |е онзкав какав га ми видиМо V народним песмзма. приповетк^ма и цОсловицама. Он де идеалистички а ии по чему ма теошалистичкн. Он је чак дубоко идеалистички- До крде мерс наш наоОд пзк цени свода схватања види се из следећег: Наш наоол см^тра да де човек .рнакав какве поглеле има нз свет Што очн виде то р\ ке твоое. вели наша иаоодна пословица Ниде човек такав што Тзко чини него обрнуто. он тако чи ни. јер 1е такав Какав је ко онзко и чини. каже наш народ. Само због тогз. што Је много дожао до својих предања. наги народ и.х је и могао очувати и унети V деветнаести век скоро не само неокрњене нег.о и допуњене великим живртним искуствО.м. које је српски народ сте. кзо за време своје мучне тринаесдовековне историје на овоме тлу А колико ои сам сматра важНим чување предадва и обичаја. најбоље нам потвоћу1У пословице: Боље /е земљV пррдати него обичај изгубити или Боље /е да село пропадне него у селу обичај Али надп народ не схмта живот овако само ( у причн. песми или пословиџи. он тако и живи. Схватзња. изнета у његовим предадћима. жива су душа народна и служе му кзо путоказ v животу . Он ,са н.има и помоћу њих живн Ова схватања су толико потпуна та српски народ са таквим погле-гцма па свет улази V деветндргтч век и ствара своју државу. И ту своду државу ствара

баш помоћу оваквих сводих схва тадвз. Навешћемо овде само два историјска гтримера. По Марксовом учедву, мржња доњих слодева против горњих природна је и нагонска V свакоме изроду. Њу сваки народ носи у себи као главно духбвно оптерећедве у животу и не мОже да Је се ослободи, Тако бао тврди Маркс и његови следбениии из овог тврћедм извоте ззкључзк да је поделз друштва - на две непријатељске класе. иешто при р<?днО и урОћСно свакоме нЗррду. Класна мрждва је осиова кла ене борбе. з класна борба (е мотрр иелокупног ' истошидскрг збивања V свсгу. р-Јзш српски народ тдао Је сво. IV господу у средњем веку па је рстлО. без њб кад Је потпзо под Турке. Пет стотннз година наш 1е народ живео под тућом гоеподом. под Турцнма. па .зко !е мрзео своју. господу. тзд му се дала прилика дз ту мржњу извззи. Ла де ту мржњу имло. о.н би је и опевао. Шта мећутим видимо у српскоме народу? У сводим народним песмама. од кодих је бацЈ надвећи део рио испеван за време робовањз српског под Турцима. ндш народ се ионосио сВодом старом господом, њиховим богзтством, дунадитвом и племенитошћу. Сељаци и чобани. који каткалз уопште нису ни видели како изгледа златиик или каква друга скупоцеиост ко\ц се у песми помиње. уживали еу V фдису великог господствз старих ' српских изрева и краљева, велможа и дунака. Ево како сдрпи гуслар описуде Митоша Обилића у песми Сестра Леке капетана: „Милош оде на танке чардаке Те облачи дивно одијело: Самур калпак и чекрк чбленку, А на себе три ката хаљина, И пригрну коласту аздију. Које данас ни V краља нема, Отишло је тридест Неса блага,

Док изнутра \'д'рио пОставу, .4 с лица јој ни хесапа нема..." Не завиди српски народ ни богатству своде господе ни њеноме господству већ напротив. он се њима поноси. Он ту господу осећа. сводом роћеирм и нагонски 101 придаде све особине добрих старешина и домаћина: одлучност, правичност.' племенитост и јунаштво. У очима српског наррда. та стара наша господа нису били неки Угњетачи или отимзчи. кзко се комунисти труде да народима претставе гордве слојеве друштвеие: то су биЛи нзродни заштитниии и добротвори. људи без кодих српски нзрод не би био ово што де дзнас. То де био понОс нзрода српског. Из тогз се види да де дух заједниие V српскоме народу био толико снажан. да Је он схватао неопходност хидерархије. воћства н свнх оних особииа коде се нз водећем положаду налазе. а гато де ои назвао једним именом: домбћинствр. Он V господи не види насдлнике. већ домаћине. Други пример. коди веом.а снажно истиче карзктеристике надиег народног схватања о главним социолошким проблемима у друштв^'. задедниии и њеиоме воћству. јесте први српски устанак у Орашцу 1804 године. Сакупио се приличан бРод српскнх домаћинз дз диже устзнак нз Турке. Први проблем. коди су ти негаколоваии српски сељаци вители. био 1е пооблем старешине. Ево како Вук Караиић, v члзнку „Прва годинз српског водевања иа даиде" ово описуде: „Пошто се већ Сг>би одметну и подобро ззваде с Ту рцима, онда ове шумадиске. четовоће стану разговарати се и договарати измећу себе: ,.Ко ће сад биги старјешина?" Ни једна кућа не може бити без старЊшиие. а камо ли толики ндрод". Овим домаћиНима ни на памет ниде падало да бираду неки у-

Велики савезиици све више откривају своје карте и праве циљев« рата, као што избидаду све више на светлост дана и размимоилажења измећу њих, кода у себи садрже клиие оштрих сукоба. Из тога се види да споразума нема по главним питањима и да свако има сво.је посебне ииљеве, које кри.је, док не сматра да је дошао моменат да може да их срроведе. Тако у случаду Пољске Совјети су изашли отворено са својим картама и мало воде рачуна о ставу Лондона и Черчила и Идна. С друге стране Енглеска пре^дузима мере у Турскод, коде су више уперене противу Совдета него противу Немачке и зато Совјети или ћутке прелазе преко новог става Турске или отворено читају лекциду Турскод и даду јод слабе изгледе на будућо,ј конференцији мира. То све најбоље показује какви су односи у коалициди, а дош боље предочава какви ће бити на краду рата. У Америии и Енглеској расправља се већ дуже време о будућем уређењу света, нарочито у Америци, кода прави дтлан о својод доминацији светом, Сада су и Совједи нроговорили и у листу ЗВЕЗДА Фјодор Малињин објавио је један чланак о совјетском гледишту на будуће уређење сзета. Нас може интересовати оно што пише совдетски чланкописаи о положају малих народа. како они то замишљаду. Можемо рећн да из овога написа рћаво се пише малим народима, кодима се додељуде дедна сасвим подређена улога у будућод међународиој организаиији. Према Фдодору Малнњину не сме се поновити случај са Друштвом народа, где су мали народи сметали великим силама да Спроводе своје циљеве. Зато Он предлаже да будућа оргаиизација мира буде у виду савеза ве.диких сила. Мзле државе биће разоружане и свега четири 1 велике силе Америка, Создетска унида, Енглеска и Кина — имаће право да држе водску. Ето како у најкраћим потезима изгледа кгпа ко.ју нам кроде велике и моћне демократије света. Капа је врло тесна и под њом имаду да пуцаду главе малих народа. Они ће бити V ствзри третирани као робље и неће имати иикакву слободу опредељивања. Савезиици лепо уме,1у да певају песму о слободи и једнакости великих и малих, ади с времена на време пропусте и да се чуде и ддстина о њиховим правим намерама, Они између себе нису пречистили проблеме и зато мооаду да воде .јазну дискусију да би припремили своју давност да би прихватила њихове планове.

станичкн одбор или револуционарни комитет, како би то пред, ложиле наше данашње присталице комунизма и демократиде. Они су разговарали само о деднОме старешини а никако о одбору. Идеда одбора или владе била им де потпуно непозната. Пошто Станоде Главаш ниде хтео да се прими, јер де себе сматрао хашуКом а не домаћином. па се бодао да народ неће хтети зз хзддуком дз иде. избор је пао на ооадцачког кнеза Теодоеидз. ко.ш де одбио. јер је сматоао дз тоеба ла до>ће одлучни!и и чвцшћи човек иа то место. Тако де допдло до избодча Караћорћа. за „Вожда серпског". Вук о свршеноме избору пише даље у истоме напред поменутоме чланку ово: „М тако се Кара-Ђорћнје прими стар.јсшинства, и почевши одма господарскн с.удити и заповиједати, и местп приЈетеље нз пиштоља гаћати. огласи старјешинство пп СПП1 Спбц1и" I П\-кпва књига I. Српска књгтжевна задруга, стр. 18).