Srpski narod

У ЖАРИШТУ БОРБИ

С Р П С Н И ДОБРОВОЉАЦ

Србија се налази у таришту борби за свОј опстанак и за своју будућност. Као природна последица споразума Шубашић-Тито дошло је признање Титове „владе" као једине управне власти на поруч ју Југославије, што значи да је Шубашић потпуно капитулирао пред Титом; заједно са тим дошло је до новог јаког напада пар тизанских хорди на Србију. У овим моментима када се наш европски континент потреса од језивих и ужасних борби и Србија постаје поприште обрачуна свесних националних снага са комунистичким уљезима, пљачкашима и србоистребитељима. Као некада у давна и далека времена, када су варварске хорде као стихи.ја опустошења сатирале поједине кра јеве Срби је, тако и сада банде Ивана Шубашића и Јосипа Броза покушавају да искорене и сатру делове Србије. Безобзирно, немилосрдно, убилачки и халапљиво они поступају и према земљи и према народу. Јасни су њихов циљ и њихове намере — најпре опустошити Србију, истребити народ, сломити снажни национални отпор, па затим изградити своју базу у крајевима који су центар и кичма Србије, а Србија је центар и кичма Балкана. Ради се, дакле, овде о две основне ствари — ово је борба против српског народа и његове земље, а истовремено и борба против оних снага које штите Балкан и осталу Европу од бољшевизма и англоамеричког пљачкања. Као и у прошлости и данас се показује да српски народ стоји на мртвој стражи, да [је и поред свих тешких удеса непоколебљив, постојан и готов да се бори и да издржи до краја. Он осећа да му судбина поноро намеће велике и далекосежне европ ске дужности. Ми волимо србију, живимо и умиремо за њу, али знамо да ,/е Србија део Европе и веру.јемо да се Европа брани и овде на нашем раскрвављеном, разораном, српском тлу. Та свест и то сазнање и постакло је нас добровољце, да се још пре три године, у приликама које су биле веома тешке, прихватимо оружја и неравне борбе. Управо, од свега што је потребно за борбу ми смо тада имали љубав према сво ме народу и својој земљи, веру и наду V Бога и поуздање у себе. Ми смо осећали како се у нама разраста [једна исполинска снага, како крв ври, како се мисао и срце буне и како се све то слива V један замах у чи.јV смо продорну снагу непоколебиво веровали. И данас, после три године тешке и напорне борбе ми верујемо у продорност

нашег ударца, у сигурност нашег става и спасоносност нашег пута. Ми видимо какве се све опасности надносе над нашу земљу, видимо како се наши непри јатељи повезу.ју, злураДо сме.ју, како оштре сво је крвничке ножеве у нади да ће моћи да доврше своје богумрско дело против српског народа. Али се ми свега тога не плашимо. Ништа нас пе онеспокојава. Кроз борбу и жртвовање ми смо познали неисцрпљиву снагу наше земље и нашег човека. И кад смо били сами, оговарани и клеветани, ми се нисмо плашили ни узмицали. Још мање ћемо то данас када је живот оправдао наш став и када широки народни сло јеви све више увића.ју да смо имали право. И не само уви-

Међу многим комунистичким архивама и документима добоовољци II пука запленили су у селу Ђинћуши и једну велику слику витешкога Краља Александра I. али у најновијем — комунистич ком издању. То најнови.је издање разлику.је се од стари.шх у томе што .је слика Великога Краља Одликована одн. допуњена са још пет петокраких „звездица", ко.је с.у „брижљиво" уцртане масним бодама. Чело, дубокоумно. интелигентно и паметно, које је мислило само за добро народа; чело, које је решило да поведе одлучну борбу са свим непријатељима и илегалиима; чело. које ,је сакривало и украшавало онај велики ум што је онако разбориту и далековидну политику водио; најзад, чело, које је размрскано менима комунистичких агената и масонских проповедника због светог рада и високе све сти о задатку што је доносио неизмерне користи српском народу, Балкану па и читавој Европи — то чело Су партизани украсили петокраком звездом. Рука, јуначка'и неустрашива, која је секла све Оно што је било против народа и његовог на- I претка; рука, која је потписала прва смртну пресуду свим деструктивцима и комунистима; ру

ћа.ју, него се све бројније сврставају у наше редове и све срдачни је залажу у борби ко ја поста је ствар наше судбине. Десило се оно што смо очекивали — све више постајемо стожер окупљања националног отпора, со јунаштва и широки загрљај који одушевљено прима сваког брата Србина, који у Бога верује и бори се за Краља и Отаџбину. Јер та три символа, три су упоришта наше борбе и трострука веза свих нас националиста. А баш на те три наше светиње навалили су сви они ко.ји желе да нас што пре нестане и да се после нас шире и распростиру на нашем простору. Налазимо се у умг 'шту тешких и напорних борби.

ка, која није хтела- да потпише тодико пута тражени савез са С С. С. Р. нити да призна совјетско-јеврејску творевину; рука, која је толико пута својим владарским потписом, запечаћивала и оживотворавала оно што је на толиким (владарским) мировним кснференцијама и скуповима манифестовало срце и бранио раЗум овога владара; рука, најзад, која је почела прва да сече и уништава комунстичку организацију у нашем народу — та рука је украшена партизанском пет-окраком звездом. Униформа српска, освећена и часна, ношена са поносом из бор бе у борбу, из победе у побед^; униформа, типично српска и израз српске душе као најлепше остварење српско-г укуса; униформа, попрскана крвљу најбољих и најдостојнихи српских синора па и самог Краља Александра V, униформа, коју су са поносом и достојанством носили они хероји и јунаци што су крвљу и делима својим с^ворили слободну државу, 'окупили све Јужне Словене и делима својим задивили свет; униформа, најзад,

Комунистичке банде прикупљене из разних крајева земље нападају на ужу Србију пошто су већ опустили многе српске кра јеве. Они хоће да искорене и разоре и ово вековно језгро Српства. Хоће да нас поново у црно зави ју, да нам градове и села претворе у згаришта, да од Срби је направе гробље. Ми српски добровољци се супротстављамо томе. Ми ииамо снаге, постојаности и вере. Ми се не плашимо, нити Посустајемо али видимо истину и стварност непосредно и зовемо на борбу'и окупљање свих српских националних снага, на борбу ■која није мала и безначајна, него судбински важна и истинска, а од исхода ове борбе, зависи наша судбина. У ТО нико нека не сумња и не-

У колони са којом је сааки Србин решен да гине и мре — попут својих предака — та униформа, скромна али драгоцена, допуњена је са још једном петокраком зве? дом^нешто изнад лакта. Владарске ознаке, типичне и овенчане славом, заслужено лобивене у сагоревању за свој народ; слаВне јуначке алетенице, које су одликовале на.јдостојчијег мећу, најдостојнијим и нзјвећег мећу највећима; нарамеиице, које су красиле понос и дику Јужних Словена; те ознаке владарске, најзад, које су добијене борбом, мучеништвом и јунаштвом а не пО некаквом праву и наследству — помрачене су и засењене нашкрабаном петокраком звездом, амблемом комунистичким. Јуначке и неустрашиве груди, које су дисале неизмерном љубављу за све па и према непријатељима нашим; груди, ко.је су носиле широко, мирољубиво али и праведно и богољубиво срце,; груди, украшене најсветијим и највећим одликовањима нашим; груди, које су се.излагале свуда тамо где је била поТребна жртва за друге; груди, најзад, ко.је су искрвавиле у ревноеном и на-, порном раду за слободан разви-

ка се никаквим другим илузијама не заварава. Позивамо у борбу, пози• вамо на подћиг и жртву, позивамо на одбрану свог права на живот и на одбрану свога народног достојан• ства; позивамо свакога у коме куца српско срце и ко се није одродио и изродио, да што пре и што самопожрТ' вованије уђе у редове бораца који радије умиру, него што постају робље црвених злочинаца. Пред збиљом ове борбе све ситне разлике морају отпасти. Ради се о Србији и о будућности и образу српскога народа. Ми видимо да је настао последњи час борбе. Овај час одређује и наш став, и носи у себи последњу запо• вест. Она гласи: Победити или погинути.

по један... ■гак и што достојнији реиоме срп ског одн. југословенског народа — те груди су, поред Караћорћеве звезде, Белог Орла И других одличја украшене и „одликоване" још и петокраком пар тизанском звездом. Са тих пет петокраких „звез* дица" одликован је Витецжш Краљ Александар I, поред оних других около слике, са или без српа и чекића, које нам личе на неку партизанску „гарду" Око овог највећег антикомунистичког борца. Док су сви други прећашњи или савремени антикомунистички борци кокетовали дуже или краће време са комунистичком креатуром — С. С. С. Р-ом дотле је Краљ Александар I остао Доследни борац. Ово мора сваки љубитељ истине да призна. Вероватно је да су партизани говорили народу да је Краљ Александар I био комуниста и као такав погинуо, а за доказ и поткрепљење тога пропагандног три ка добро им је дошла ова упропашћена слика. То све за „добро" и „словоду народа",.. То нам до«осе партизани „наша народна деца".. Живојин Рад. Првулбвић

Командант операција против партизанских банди, Начелник штаба СДК, потпуковник Рад. Таталовиђ, прима извештај о протеклим борбама од команданта Другог добровољачког пука, мајора Марисава Петровића...

ТО НАМ ДОНОСЕ ПАРТИЗАНИ...