Srpski narod

СРПСИИ ДОБРОбОГаАЦ 4

'Још јуче после подне, када сам однео пошту у штаб батаљона вндео сам како: командант, ађу- • тант. мој командио и дош неколико официра, разгледају једну велику карту. по њој вуку прстом и све говоре: „кота", „падина". Кришом сам замолио командира ла одобрење, да могу остати у вароши и мало дуже. ако ми наиђе „роћака" са села. „Иди, па спавај", — одговорио ми је командир и наставио зурење у карту. Враћам се у касарну и мислим на „роћаку". а у ушима ми одзвања одговор „спавај". Предосећам, како већ V чети звони телефон и ћата прима нарећење од командира, да ме забележи за ноћни додатак. И ако би проблем моје „роћаке" био решен. Знао сам већ те трикове, што их де потпоручник научио од командира Мила. Заиста, тако је и било. На сам-им касарнским вратима срете ме друг ћата и као из пушкомитраљеза поче да сипа: „Честитам!... Ноћни!... Друга!... Позади кухиње!... ' УРАНАК Легао сам рано и пошто сам .се већ наспавао, кг>оз полусан чу.јем: врата се отворише и неко пажљиво улази V собу. ГТри слабом светлу плаве сијалипе, угледам лик разводника. Прилази до једнога друга. вуче га за кошуљу и цдапуће: „Устај, помоћ ,је!" Овај се буди и гледа зачућено. „Устај, поноћ је!" понови разводник. „Та, мани ме, нисам ја додатак, ја сам кувар", — чујем одговоо. :,Да. да, кувар, настави развод. кцк поилазећи к мени. Откри ме На његовом ведром лицу трепери плави зрачак и као да му је ж«н> што ме мора дићи из кревета. ш»пну кратко: „Друга. поноћ. устај!..." и оде. „Смена напред... смена стој... Нови стражар напред!"... још неколико речи и ево ме баш позани 1Ј?хнн>е.\ : . К^еарски круг притиснула помрчина густа као тесто. Једино тамо на ћошковима, поред друма, три сијалице намигују испол својих тамноплавих наочара. Ту до улице. где је најгушћи мрак измећу касарне и зида, 'чује (?е шкоебање одмереног корака једног стражара. Преко круга полако долази кувар Кухињска впата зацвилише и њега нестаде мећу казанима и шерпама, одакле до мене допире по која разговетна. а по која несувисла реч. Зурим у ноћ и мислим: „Зашто неће да доће дан, пре него зора заруди". ОдјеДном касарна оживи као мравињак, Свак се жури, чују се врата, Шкрипи чес.ма. Умивање Неки шапаг. Ту, у близини мене, на сметишту, стражарски пас глоће ■ ко'Ске • и неуморно се напреже као да жели зубе сломити. У њега, са дуда, мачак ужагрио очима. Хоћу да их помирим. али мачак преде и р.ежи, као да ми жели казати, да је њ.егово место на дуду, јер „треба да се зна. ко је госа V дворишту." Кувар срдито води препирку са лонцима. У кухињу хи1"ро улази, још неумивен, у кошуљи немарно засуканих рукава, водник Стесћзновић. Отвара : пећ и узима жар да здпали цигарету. „Немо ј да , ми брљаш 1 '. — довикује му кувар и не дижући главу да види, ко је ушао. Овај га ни.је добро разумео па му тумачи: „Није мени право име „Брља". мени се тако шале." Збуни се кувар., када види, да је баш водника „Брљу", опоменуо да не брља. „Маните ме господине водниче, јутрос сам устао На леву ногу, па се срдим." Водник одлази. а кувар Мирко брзо скида посуће са једне клупе и леже на њу. али тек што је легао. улази потпоручник Лу'кови.ћ. заступник командира. и V чуду гледа кувара. Овај брзо vстаје и рапортира: „Господине потПоручниче. ја сам четни кувар. — Јутрос сам устао на леву, па ко велим. хоћу мало да легнем да поново Уетанем на деСну, — јер овако Сам сав бесан".

Номора има реч

ЗПВЕДЕНИ И „ВАВЕДЕНИ

а

„Добро. добро", — одговори командир па ће: „Знаш ли ти куваре шта ти де дужност?" „Знам, и те како. Научио ме просветар. Јелр мора бити укусно и на време. Када делим, сваком морам дати једнако а коман. диру надмање, дер он има много посла и нема времена да једе. Ових дана морам да тражим дозволу за варош. Морам ићи код интенданта. Просветар Живић ме већ три пута замолио, да њему уместо црне каве скувам неку супу, кода се зове „реторика". Ја то не умем скувати. па морам питати интенданта Ђуру за савет, јер чудем да он го уме." „Зна то водник, „Вежба". гштај га, он ће те научити". — одГовори потпоручник Луковић и оДе. ДЕЉЕЊЕ ДОРУЧКА Постродена чета јунака и бораца. скинутих капа V молитви тихој, у дедан глас „Бог је с нама" изговара. Без речи прилази колона казану. Кувар се жури да што пре пбдели, држећи се просветаровог савета. „Опече ме", — чуде се протест малога Душка. Кувар се на то ш: осврће и де ли даље. Дежурни не пропушта случај већ опомиње: „Пази Мирко. мрак 1е. да им не сипаш на руке". „Та маните ,га. поднаредниче, он се шали. ја видим у мраку као ,кокош". — одговара Мирко. Када де свима изделио обраћа се дежурноме: „Знате. друже поднаредниче. цела чета навали на кувара а ја немам помоћника, па не знам шта пре да радим. Да сам код сводих, ја би њима брзо поделио, „бела.леба и сланине, а овде морам једн-ако да кувам". '1реб : а да просветар разгласи. да се у добровољце прима и кода кукавица, дер су до сада дол^зили само јунаци коди неће да буду кувари." После доручка, круг де поново оживео. Постродавање. подела. разброј, све иде брзр али без и једне гласне речи. У кухињи нова сцена. Долази коморџида Славко и преноси нарећење воће коморе, да се и кухиња спреми за покрет. „Та немод да се шалиш", одговара кувар сав изненаћен. „До сада кухиња ниде пратила чету." Славко му, смешећи се, тумачи: „Е мој. ДРУже Мирко. наша се чета и зове пратећа бадп за то, што кухиња прати чету. Пази што ти да кажем јер кад из болнице доће командир Миле. он одмах од кувара створи каплара, а ти као каплар то мораш да знаш..." ПОКРЕТ Поред наше касарне пролазе СтреЉачке чете, после КОдих на одрећеном отстојању креће и наша. Када су већ и последњЛ наши делови напустили варош, вод ници саопштаваду заповест људству и тако дознајемо. где ће се за време де.јства налазити: командир. болничари. носиоци рањеника. кџмора, превијалиште. као и да ће под заштитрм топоВ0 и бацача наше чете. стрељачке јединице пОдилазиги партизанима коди XV се утврдили на положадима. на брду X. Сви примише: заповест хладно. једино кувара интересује, ко ће остати са комором да чува кухидћУ. јер каже: „Мене је научио просветар, ако ме код кухиње нападне мало партиз&на. да ми и дужност бранити. казан пушком. али ако их буде, много. да претурим казаи. дер ако их пустим да се надеду научиће се, па ће ми долазити сваки дан"... ПОЗДРАВ ЗОРИ Већ. су неколика села остала иза нас. Цвркут птица и песма

петлбва, поздрављаду зору. Источно руменило прошарано са по којим облачком. голубије боје, разлева се и губи у плавилу небеског свода. Вијугавом цестом одмерено се креће колона. Одовуда с деоне стране добијамо извештаје од пагрола побочница, ко.Ге бардачићима, сад с једног сада с другога брда, предаду извештад воће патроле, што раће посматрамо него у ноћи сигнале светлом. С леве стране, клопће долап и овдко рано'пиде воду. као да страхуде пред овом жегом за своду згрбљену хрптењачу. Што се ближе примиче дан, то распсложење и живахност више расту. Коначно се осети и присуство нашега ћате. кош својим веселим препричавањем забавља читаву комору. Комора као комора. прича о кодечему и препричава своде коморциске вести и новости. Један од кРморпи1а поставља питање: „Шта би казао пард'изански госа Шубашић. да нас види како идемо у посете његовим миљеницима — партизанима? Али. пре него се ко прибрао да одговори, већ ћата осуо паљбу. ..Ето. баш коморџиско питање. о дому не треба дуго главу разбиЈати, него само: Удри за крст за образ јуначки Ко гоћ носи свидетло оружде Ко гоћ' чује срце V прсима Хули(еље имена Христовог Да крстимо водом или крвљу! Тридебимо губу из торине!... јер тако нам је казао наш велики владика и државник Његош. па није потребно слушати поли тичке полетарце. који ништа за1едничког искрено са Србима нису имали". Коморџиде су.били задовољни одговором те један .од њих поласка: „Паметан 1е наш ћата. Ишао је он V дпколу десет година и завршио |'ед'ан разред. Био би ускоро завршио још један. али мУ 1е учитељ Полудео од велике радости. што има такр доброг ћака"... Тамо под падинама брда прелазимо преко моста. испод кога. низ неравно корито. вртотлаво и беСомучно. сав V пену обучем. скакуће поточић. као да му се жури да што пре стигне V наручје реке. Иза хоризонта. попут усидане "нлоче. ваља се сунце. привидно два пута веће него о подне. Његпви први зраци просипаду се На цветно шаренило у чијбд се оо* си ломе у дугине боје. дајући -овом јунском јутру. неисказану лепоту, кода душу, ових вредних. младих гостију — добровољаца, обузима, груди надима. СУСРЕТ ' Колона напушта друм . Свака чета узима свој правап. Истурене патроле појаве се час на једном час на другом вису . Наша чета по водовима следи стрељачке. Комора са кухињом остаје према запрвести. Уједном као гром из ведра неба, разлеже се прасак пушке. Ехп њеног гласа одбија се о суседна брда. као да им жели јавиг ти долазак посета и скори сукоб смладине. која. и ноћас. скинутих капа. молећи се т.ихо. призиваш.е Бога. — са јудиним слугама. које подижу песницу V вис у знак претње домаћину васионе, — Свевишњем. Тишина, затим други пуцањ, па митраљеоки рафал. „Ниде наш", — каже један стариди друг, који/Ге већ познавао како добровољци дејствуду из машинског орућа. Из даљине, испод самог врха једнога брда. сигналиста прелаје извештад али ми V комоои. боље разумемо шта пушке говоре. Наше јединице све живље V еволуционом поретку колонииама одмичу, а прасак пушака чује се све.чешће. док коначно и баиачи сводим снажним и потмулим гласом, не објавише сукоб, Десетар за осигурање коморе,

са падина изнад села. ослушкује борбу и довикуде' воћи коморе: „Тамр ври. господине водниче" — али пре него што де овад нешто одговорио већ и кувар М ирко довикуде: „Мод казан ври, господине водниче!" КУВАР ЈУНАК Док воћа коморе прегледа упрегнуте артилериске двоколице са резервном муницидом, дотле кувар Мирко и коморџида Славко врше приМо-предаду дужности кувара. Кувар жели да обиће другове у стрељачком строду. а дотле ће га замењивати коморја Славко. Потоцима и увалама, ослушкујући паљбу, стигао де и Мирко на ватрену линиду. На падинама једнога брда. изнад потока, у густом шумарку. постављен је тешки бацач. С дру ге стране потока. такоће у дпумарак, увучен је т.оп. Послуга добива извештаје о нротивнику и заповести од извићача и воћа орућа. Нишанџида бацача прнавља заповест: „Добош... плоча.., помоћни нишан... четврто пуњење... готово... пфли". Пунилац спушта бомбу у баиач и хитрр леже. Бомба излеће. Послуга де прати погледом. све док не преће V окомит смер падања. Затим. напрегнута пажња. Још мало. Бљесну пламен. а густ прамен дима и прадоине. Сви, а нарочито М иркр са усхићењем посматрају. како де бомба пала баш на ииљ — ров партизана, одакле митраљески ра фали осипаду његове другове. „Да.јте да ја једну спустим,,' — повиче Мирко . „Немо.ј д« ми брљаш", — добио је одговор од водника „Брље"'као реванш за јутрашње бр^ л>ање по пећи. Паљба се наставља. Мирко' одлази до другога баиача, посма•тра. и моли: „Да вра.чам, хоћете ли погодити у циљ". Али му нишанџида даде савет нека иде у А нину чету. дер је тамо нишанџида Стеван Врачар. па нека заједно врачају: Преко брда и увала разлеже се непрекидно хук пушакаГ праћен складном свирком митраље-. за;и потмулим ,.6ум " бацача и топова. чже зајелничко дедство ствара један неодрећени шум, ко|и се може упоредити са неод. рећеним мирисом у апотеци или амбуланти. Са овом пакленом вревом надвикуде се један добровољаи колико га грло ноСи: „Хед. коикари. ако 'вам још коди динар звекеће у џепу. баците карте!" Један друг га . опомиње. нека не Филозофира. већ нека им отворено довикне шта хоће. Поново се крбз хуку пробида надвикивзње: ..Ко 1е мобилисан и ко у срцу носи Српство. нека остави .Јожу Броза и нека бежи к нама!" Са левог крила стиже извештад. да је код њих време за ју0иш. после чега ће уследити бочна ватра. СОМОВЕ ПАМЕТИ ИЛИ . Заиста. на левом крилу примећудемо комешање. па покрет пра. ћен снажним „Ура!". после чега партизани узмичу. Наши приводе заробљене и предате, коде су партизани ових дана мобилисали. Ту су неколика дечака, млади око 15 година. Из очиду им се чита безбрижност а погледи им се сусретају са нашима. "Затим. стари људи. Затим један младић. висок. елегантан. двалесетих година, гологлав, са кииошком фризуром, у лицу пун, танка вратића, дрмка главом. На њему лепа блуза, сиве боде, крода Нациоиалне службе. хлаче штраФасте, доле узаиих ногавица. Оригиналан „денди". Одрећени чувари, немаду стрпљења да сачекаду свршетак борбе, већ питају све могуће и немогуће. Овад елегантни вергла као чегртаљка на поточари: „Ја сам на силу одведен. Зна-

те. ја сам из Београда. Свршио сам осам разреда гимназиде. Имам др^га У Националнод служби. Стрии ми је члан кварта. Пре тили ми партизани и д"а отишао". Сви мирно слушаду како из овога одроћеног и однароћеног ти.па вешто говори лукави јеврејско-партизански дух, само му се кувар Мирко насмеда: „Е, друже. и ти си дутрос устао на леву ногу". Партизан упада: „Верудте. заведен сам". „Гле. мод заведени матуранте", — додаде један добровољац. „како су те завели из Београда у рва брда. Ја ти то верудем. дер наш кбмандир Десимир често прича. да он ниде по занимању рибар. али кад он оде у пецањв. увек му на удицу доће сом. Сигурно де и са тобом сличан слу* чад. Имаш сомову памет или срећу"„. > . ПОСЛЕ ПАЉБЕ ПЕСМА Подне де већ прошло. Као сунчаном жегом заморена. смањује се хука и паљба. „урра!" разлеже се громко. Поново само одитра паљба. Још један силан „ура!" дуж чнтавог стрељачког строда националних бораца. Тишина. Затим. из партизанских роврва. уместо митраљеске паљбе. разЛеже се складиа. сложна и снажна. српска песма: „Заставе наше. гордо се вију На врховима високих гора То добровољци победи стижу И лепших дана свиће нам зора"... Разбидено де упориште и наставља се гоњење после кога добровољци навалише и на кувара, коди, и поред надбоље воље, да и он буде мећу првиМа кад се партизани гоне V стопу, мора и даље остати код казана, док му не Доће смена оних. ко.ш воле овако позади уз казан и слично. За време ручка добррвољци препричавају разне доживљаје из борбе. Мало по страни. лежећи на тра^и. упустио се ћата у р азговор са „заведеним" матурантрм. Овад уверава ћату. како д'е заведен и како ће донети писмене доказе од свих познаника. Једино је сада потребно. ла га, идући у касарну. — пусти. Ћата му лаганб одговара: ,.Врло радо би те пустио. али је боље ла останеш мало овде. дер како видим. положио си једну матуру V Београду. једну код фирме, за продаГу српских глава. Шубашић—Броз. па треба трећу овде да положиш. јер три пута Ббг помаже". „Какав Бог? — Јели га ко видео?" пита „заведени" и посматра ћатину згужвзну 6 лу.зу и чак , шире. по ко.јима сигурно цени и знање. „Јеси л,и ти паметан?" — брзо ће ћата. „Мислим. дакако да 1'есам!" одговара заведени. „Ко ти је видео памет?" — до^ да!е ћата. Овај је ућутао а ћата настави: ..ВИдиш. уместо да си читао „Горски впденац" и друге наше светле путоказе. ти си запливао v мутну реку запада. тоаЈкећи у њој окрепе. док ти тако „Гвоздена пета" ниде стала за шију"... ВОЈНИиИ! ЈУНАЦИ! ДРУГОВИ... Овад ручак био је најслаћи а нарочито за оне. кош су данас били у првом ватреном крштењу, после кога их командир. има право. уместо са „водници" ословити именом „дунаци". што им свакако чини радост тим више, што је ово ватрено крштење увод у заједничку борбу. весеље, пагње. разрноду. спасење и страдгње ради васкрса Српства, тд. увод у добровољадитво или правиде увод V најчасниди пут С рпства. на кодему ће ови млади борни. ускоро за свога командира и командир за њих. бити ,не само „водниии" и „дунаци" већ и другови из оне Срцске: „Друг до друга земљу љуби За то и живот ће свод дат' за и»у1" Миле Н. Вујиновшћ