Srpski narod

Ст рана 8

Ј Р П С К И Н А Р 0 Д

1 свптембар 1944

Србији преко ето хиљада лица директнв, а то ће рећи 7—8% наших привредно запосле-них лица. Буђење подузетног духа и иницијативе за радом у области индустрије, заната и домаће радиности еиди се и по великом броју стручних течајева које Државни зааод за уиалређење индустрије и занатства при Министарству народне привреде непрекидно одржава, и све са онше проширује, деЛом иницијативом самог Министарства, а делом под импулсом самих кандидата за посећивање ових курсева. У току 1941—1944 одржаМи су ови течајеви: за грађевинаре зидарско-тесачке струке, основни припремни течаји цртања за занатлија свих струка, течајеви за помоћничке кандидате, течајеви за еЛектролучно и аутогено заваривање, течај за спремање свиларских индустриских раденица-, кројачпи занатски течајеви за израду женског одела, течајеви дома&е радиности за израду и преправку одела и рубл>а, обућарски течајеви, рударски течајеви, теча.ј за армирано-бетонсне конструкције, молеро-фарбарски течај, течај за прЈезођење моторн^х возила на употребу дома&их чврстих горива, течај за мајсторске кандидате, и корпарско плетарски течај. Уз Одељеше за индустрију и занате функционишу са великим успехом Управа за заштиту индустриске гвојике, Комитет за нормализацију, и Средишна управп за мере. Ради спровођења планске привреде у области расподеле предмета потрошње као и производних сировина и ору-ђа рада, Одељење за индустрију и занате приступило је још 1941 оснивању привредни* Централа. У том циљу Одељење је израдило Уредбе о оснивању и раду 1) Централе за гвожђе и метале, 2) Центрапе за кожу, 3) Централе за текстил и 4) Центрапе за темиске производе. Одељење је потом сарађизало с^ Централама на извршењу њихових задатака, и доприноси да се мере економисања и дириговања што правилније и успешније спроводе. — Одељење је сарађивало и у сектору исхране и пољопривредне индустрија са Жмггрском централом и Централом за шеЋер, меласу, пиво, шпиритус, кзасац и глицерин, као и са Сточарском центрапом, исто као и са Централом за дрво и угаљ. У изради плана о.планској пољопривредној производњи, Одељење је/сарађивело са Министарством пољопривреде и исхра!не, нарочито у погледу унапређења производње индустриских биљака, воћа и поврћа за прераду, као и обезбеђења средстава за заштиту биља од биљних штеточина, вештачког ћубрива, плавог камеНа, сретстава за запрашивање и др. Одељење је даље сарађивало са Министарством грађевина на плану електрификације Србије, а у сарадњи са Министарством просвете на изради новог просветног плана, нарочито у погледу стручних школа. И многе друге послове, по свима гранама наше индустриј& и заната, врши Одељење плански и са највећом брижљивошћу. Комесаријат за цене и наднице установљен је »Уредбом о организацији Комесаријата за цене и наднице« која је донесена у Савету Комесара српских Министарстава 20 јуна 1941 године. Г : ~ __ I „Ср&ца ће &е1но> жи&ши, 1шџ> има шак&е сина&е>" Борбу противу бољшевизма коју је генерал Недић неуморно водио, најбоље су схватили свесни српски омладинци, који су му први пружили помоћ сврставајући се у добровољачке редове. У прзом свом говору после преузимања вођства Србије генерал Неди1\ обратио ! се српској омладини, позивајући је да се отрезни од туђинских утицаја и да пође ? ,у борбу противу комунистичке немани. На најузбудљивији начин у том трагичнсм часу генерал Неди-Ц са великом и дрхтавом надом обратио се српској омладини да пође са њим у борбу за | Србију. јј Велики родољуб и стари еојник, кога је раздирао бол због претрпљеног пораза обратио се новом српском поко|љењу, позизајући га да буде достојно својих великих предака. И у својој дивнрј посланици, једном од најлепших го|вора, као извађеном из душе и срца, он учи српску омладину србизму, заборав■ љеном српском патриотизму, позивајуви је: »ЈА ДИЖЕМ СЛАВНУ ЗАСТАВУ СРПСКУ... ХАЈТЕ ПОД ТУ ЗАСТАВУ ВЕРЕ И НАДЕ, ЧАСТИ И ЈУНАШТВА, КОЈА ЋЕ ОДАГНАТИ ОД НАС СВЕ ПАТЊЕ И СВЕ ПОРАЗЕ НАШЕ...« И омладина српска одазвала се позиву оца Србије и под његовим руководством, задојена његовом вером у Србију дала је велики крвави данак, спасавајући Србију и Српство од црвене не/^ани. Одају^и признање жртвама и. | пожртвовању српске омладине, пун ве| ■■■■■.« у будућност Србије генерал Недић је рекао: »СРПСКИ НАРОД МОРА ДА СЕ ПОНОСИ ТАКВОМ СВОЈОМ ДЕЦОМ. ОН ЋЕ ВЕЧИТО ЖИВЕТИ КАД ИМА ТАКВЕ СИНОВ^«.

Његови задатци састоје се у: а) одређивању цена за све производе пољоприрреде, индустрије, занатства и трговине; услуге и наднице; б) надзору над извршењем прописа о ценама. Законску основу за утврђивање цена даје Уредба о ценама од 9 јула 1941 године а за нздзор и кажњавање преступника против прописа ове Уредбе, Уредба о кривичном поступку по кривичним делима из Уредбе о ценама од 25 августа 1941 године. У погледу утврђивања цена, Комесаријат делује потпуно самостално консултујући, за поједине врсте цена, заинтересована министарства, централе за економисање робе, државне и привредне установе. IV. УНУТРАШЊА ТРГОВИНА, БАНКАРСТВО И ОСИГУРАЊЕ Пошто су у циљу вршења правилне дистрибуције добара основане посебне централе привредне установе (привредне централе) Министарство народне привреде је после рата настојало, да одј послова унутрашње-тргозинске природе најпре обради послове око реорганизације управе у вези с применом законодавства о радњама. У сразмерно кратко време донето је 7 разних уредаба о реорганизацији привредних комора и принудних удружења о постављењу њихових управа, и о њиховом делокругу. По доношењу Уредбе о адмимистративној подели земље и у вези с оживљавањем привредне делатности у земљи, спроведена је одмах и организација привредних реферата код свих окружних начелстава. Истовремено с тим организационим п^словима приступило се решавању оних хитних питања из поменуте области, која су поратне прилике избациле на површину. Ванредне прилике у којима се налазимо истакле су и у области банкарства знатан број нових проблема, а већ постојећи — питање уређења нашег банкарства — учиниле неодложним. У низу Уредаба које су у ту сврху донете, њих двадесетак на броју, свра+>ају нарочиту пажњу Уредба о регулисању послова банака и штедионица, Уредба о ликвидацији кредитних установа, Уредба о изменама и допунама закона о акционарским друштвима и Уредба о привредним саветницима. Овим и осталим уредбама знатно се је допринело сређивању и нормализовању привредних прилика у земљи, последица чега је било такође и повећана делатност акционарских друштава, изражена,

Трагеди.ја Варшаве и њеног националног граНанства потсећа нас на рани.|и случа.ј једне мање вароши у северно.ј Пољској. који морамо саопштити да би се разумеле бољшевичке методе у истребљавању европљана без обзира на друштвени положај или на степен културе по.јединаца. Случа.ј који наводимо аутентичан је, јер нам га је испричао један очевидац. ко.ги за мало и сам није постао њихова жртва. То је било у 1939 години V моменту када је немачка оружана сила разбила пољску војску и заузела Варшаву. Пољска врховна команда наредила .је тада остапима сво.јих армија. да напусте немачко бојиште и крену против бољшевика. који су се увукли са севера заузимајући пољску територију без борбе. Један пољски генералштабни официр. аутор овог саопштења. добио де и сам нарећење да се са сво.шм пуком крене у сусрет бољшевичким армијама. Његов пук пролазио је кроз 1едну мању варош у севернод Пољско.ј и ту коначио. па сутрадан продужио марш даље. Али он се у тој вароши разболи. тако да је био принућен да ту остане до оздрављења, када је могао опет да с еврати V своју јединицу. Варошица је животарила сво.јим обичним животом седам дана. док се овај пољски официр опорављао од болести. али осмог дана у рано јутро од.једном по.јавиле су се црвене трупе на главном улазном друму пред самим градом. Забринути и изненаћени граћани посакривали су се по своЈим кућама и нису смели изаћи на улицу. Пољски официр из свога стана посматрао је цео догаћа.ј. Напред су ишли стотину црвених коњаника. а позади њих пет тенкова и нико више. Кад су се поиближили на педесет корака пред првим варошким кућама зауставили су се на доуму. а са чела издвошла су се три коњаника и свратила V прву кућу на перифери^и града. У тој кући чекали су црвеноармејце чланови месног комунистичког комитета из те вапоши Они су ту пробавили свега четврт сата, а затим су појахали коње и цела група коњаника и тенкова окренула је на левокруг и од.јахала натраг у касу. Граћани су били не мало изненаћени и заплашени овом појавом црвеноармејаца на уласку V њихов град. Тат дан |'е прошао мирно. али ноћ је била страшна. У току ноћи у највећог тишини одвоћени су највићениш људи из вароши од стране наоружаних пољских комуриста и били су ликвидиоани V општинско 1* кући. МећУ њима били су на повом месту претставниии пољских власти. а затим интелектуалци: свештенини. судије. учитељи. тоговни и остали вићениш чиновници. Родбипе нису знале за њихову ликвидани1У. јер су их комуписти били обавестили, да 1*е њихово ханшеље 1една превентивна мера у њиховом интеоесу. Сутрадан рано плакатама 1'е позвато све мушко становништво измећу 15 и 60 година да се скупи у оближњЈо шуми . на неколико километаоа ол града, да би се спасло од неоеда кош могу наступити. Плакат 1е потписао месни комитет ком^нистичке странке исте влооши. Збуњено грађанспзо кренуло је у маси на од-

како у повећању капитала постојећих друштава (54 друштва повећала су капитал за 290,350.000.— динара), тако и у броју нових оснивања (74 друштва са капиталом од 329,250.000.— динара). У циљу организовања нашег банкарства, Уредбом о регулисању послова банака и штедионица основана је при Министарству народне привреде самостална установа — Дирекција за надзор над банкама. Одмах по своме оснивању, она је томе своме задатку и приступила, са наглашеним смером, да се ликвидацијом нездравих и препоручиваним спајањима здравих кредитних установа, изврши неопходна рационализација у нашем банкарству и тиме створе бољи услови за његов даљи развој. У осигуравајућо) привреди имале су да се савлађују организацијске и чисто пословне тешкоће проузроковане, с једне стране, распарчавањем пословног подручја осигуравајућих предузећа и, с друге стране, поремећајима у наплати премија. Уредба о одлагању плаћања осигуравајућим предузећима и Уредба о преношењу портфеља осигурања, које су донете крајем 1941 године углавном су отклониле обе ове сметње. V. СПОЉНА ТРГОВИНА У данашњим околностима наша спољна трговина је потпуно диригована и вођена по обзирима ратне планске привреде целокугине Европе. Данашња надлежност и посао Одељења за спољну трговину почива на Уредби о спољној трговини од 18 јуна 1941 г„ коју је издао Војни заповедник у Србији као и на Уредби за спровођење Уредбе о спољној трговини од 27 јуна исте године, коју је донео Савет комесара. Поменутим прописима поверена је надлежност у погледу контролв спољне трговине Одељењу за спољну трговину и предвиђено је, да се сав увоз као и извоз има обављати на основу дозвола које издаје ово Одељење. Поред тога, предвиђен је и Одбор за спољну трговину који у ствари решава по молбама за увоз односно извоз. Увозне односно извозне дозволе садрже у исто време и тако звано девизно одобрење за плаКање однооно сбавезу за унос противредности извезене робе. Све одлуке Одбора достављају се Шефу војнв управе при Војном заповеднику за Југоисток. Како у нашем увозу, тако и у извозу, за времв ове три године прво место заузима Немачка, а затим, у много мањој мери, остале суседне државе. И поред свих тешкоћа ратне привреде и ратног саобраћаја, наша се извозна трговина интензивно развијала. рећено место. јер де веровало да у редовима комуниста има заиста родољуба. који желе да их на тај начин спасу. Али од тих граћана није се внше вратио ниједан. Тамо су их дочекали спремни митраљези и покосили их све до последњег човека и младића. По подне V 4 часа на истом друму појавиле су се боЉшевичке трупе. читава дивизи.ја. која је свечано ушла у варош дочекана од стране Месног комунистичког комитета и заплашеног граћанетва. које још није знало за судбину свошх поби.јених домаћина прошле ноћи. ни за масовно стрељање мушког становништва у варошко.ј оближњоч' шуми. У исто ћреме појавиле су се по свима угловима улииа V граду и ^авним местима огромне плакате писане на пољском језику од стране бољшевичког команданта, ко.ји је позивао граћанство на мир и ред. Сад долази оно што је најинтересантније « због чега ми овај случај и саопштавамо. У плакатама се претставља црвена армија као ослободилачка војска, која је из „љубави" према пољском народу дошлз да га ослободи капиталистичког робовања. Саветуде се Пољаџима да се врате своче редовном имању, јер им слободу рада гарантуду бољшевичке трупе. Измећу осталог. у прогласу се позивају сви свештеници да у црквама продуже редовно богослужење, чиновници да се вратеу канцелариде и да савесно врше сво.ју дужност. нарочито се позивају судије да продуже сво.ј рад по цостојећим пољским законима, а учитељи и професори да продуже наставу на пољском језику. Ето то је бољшевички систем. У том пољском месту одиста ншедна рука бољшевика из црвене Москве није била окрвављена. али сви они ко|и су сматрани противницима бољшевизма. побијени су у року од 48 сати. Пошто су их бољшевици ликвидирали помоћу својих присталица из тога места. онда нека се цокве отвараду. нека школе прораде. нека судови суде. али извршилаца нема. 1ер — сви су поубидани. То су бољшевичке методе То је њихов систим истребљења јуче Пољака. данас и сутра других наоодности, коЈи им доћУ под оуку . а они пилатски иеру руке. називајући се „ослободиоцима". Иепоичали смо. као шго смо рекли. овај догаћај због неких нацшх људи ко!и- продужују да се заваравају блефовима и камуфлажом комуниста и да замигаљају сасвим другојаче долазак црвених армија. Мећутим. ево верне слике како поступају бољшевичке трупе и шта чека ове лакомислеке V случају кад би дошло до онога. што они сада поижељкују И Тито се служи истим методама и проглашује се за општи наоодни демокоатски покоет. да би преваоио Собе. па ће после приступити уништењу и истребљењу Соба као што је и раније отворено оадио. Ми смо учинили своју дужност обавештавајући благовремено шта их чека, опомињујући све граћане да не подлежу бољшевичко) камуфлажи. него да се свим силама боое противу иовене ппаснпсти ко1'а ништа није изгубила од свога отровног дејства. В. Ћ. Н

НАКО БОЛзШЕВИЦИ „ООЛОБАЂАЈУ" НАРОДЕ