Srpski narod

Стрдна 3

ЈЏ&љ с^џска слитрка КАТАрИНА ИВАНОВИЋ волуције и добија нова жеље и Пријатаљи и поштоваоци шаљу јој вилно цењена од својих савременовв снаге да пробуди своје зна- мерте позиве за повратак у отаџ- ника, види се и по томе што је ње и прошири свој рад изван бину. » као једина и прв»> ч Српкиња, иако граница ликовне уметности. Катарина Ивановић одазива се још вр ™ мл " да ' била изаб Р ана за Са своје стране њен нови учи- тим позивима и 1846 г чпан а Српског ученвг друштва у тељ сматра да је уз народну по- Собију Дочекана је као Беог Р а ДУ- к0 ) е с а ДоцниЈв претвоезију, Његоша, Вука и друге те- ^ . рило у Српску академиЈу наука. „«... «».,ур. србск.«.\«.о »р... .V« » у .р-* -.' > ^, ^.1,... Надахнут високим врлинама ове у дом Симо МилутиновиМ Сарај . "» ГГтдинеТбЗт' посветио 'своје лк Ј е ' Међу првим значајним ства- љице> портре ' Стевана У К нииника, »Тројесеетарство«, славећи је у ^^раткТ/'СрТију^јесГи^в^ики С "* е Са <« и АРУ ГИХ портре Симе Милутинови&а, који п РД ог У ст - нка ' к ^ 7 Затим предана уметности и кул-

стиховима:

»Срб- дјевојка кист владати вешта, ^^ТезГб^равн^Т'мно^о ''у- ПОДИЗаЊу Српства ' ° нз ' е Јел' то било још икадо иг ДЈ е?:--« ^ ноавана слика ^ која првставЈ ; а са "° з а т° живела и радила. Пошто « . * г ж се није удавала, поЛлонила, поПосла завршених студиЈа у Бечу СрпкнњЈ ™ в * год * не 1879 ^ зби Р" Катарина одлази у Париз,_где се Ј* а $Ј и слепог 0ми Сви ро . ј<У «°|их слика и других рвткостЈ она усавршава и доживљу,е нове ' ј? 0и ис но се Народном музе,у, који јв на,више успехе на изложбама. У Срби,и У Р на Р тк ов0 младе њеном заслугом и био основан. пак, ко,а већ има леп низ имена с Р тв Ј нове мо _ 1882 ^линГ^ културних ствараоца, ни за трену- ^ ности за Р даљи 7 0 р истан рад . " "°' ната У Европи 1882 године * так се не заборавља на велику ' ђеограду. вредност Катарине Иванови+к. Колико ]е Катарина била пра- Л. Р. Тјмир&ње- Зм&^-Јв&пМ!-

У светским историјама књижев ности, а поготово студи.јама пор. трета појединих књижевника, о-

Толико Ја Миого М предгжо ра- студирала и завршила уметничку браћа се велика пажња послед-

постеље бдила је као нежна се- и Д а ' е свестан. Вероватно завастра књижевница Миле^а Мила- Р ани овим, пријатељи су га надиновић. Дан је био сунчан и ве- пустили, па опет прешли у другу дар. а са Фрушке горе је дувао зграду. Тамо је Јаша Томић, све

дила, толико много значаја имала академију у Будимпешти, а затим ЊН1Л моментима оних лица која хла Д ан ветар. У згради преко пу стан да С У Зма.јеви часови од *о полет духовног живота у Срп- је прешла у Беч на Вишу сликар- се обрађују јер се жели кроз ству XIX века — а тако су бледи ску академију. Тек у Бечу она је њих „идети права психа и каракоскудни спомени остали о њој ме- наишла на пуно разумевање и по- тер Њ ихов. У тим моментима кађу «ама. слв првих изложених радова она да се свест постепено гас „ а Т? ,в била Катарина Иванови<|. је наишла на добар при,ем код ЖИВ0ТН и дах излази и нестаје оРоман за себе или прва - жена уемтничке критике. ста је оио што је најингимниј ' е , у мвђу Српкињама, која се постети- Али за седамнаЈестогодишњу ср- чо , веку1 а то ј е морал . ^роз њега лв сликарству. бијанску лепотицу, то није било Се види права С лика те личности вуљ > Ђорће Красо.јевић, Славко књи жевности да чува 7 дечије дру Рођена Јв 1819 годинв у Бео- доба само блиставих успеха у сли- „ она дајв де ф инитиван опис Милетић и Миле Павловић Овај штво »Змај" као и „Иевенову" граду. Отац Јој се звао Лазар, мв. карству, већ њен ведар дух и ван- као неки ре ф лекс целом ж ^ последњи је. као и Милан Савић Редакциону библиотеку. — Као и Т« пип 1,п« в Гпп В » пп. п. ли , „»ги, п.п^- су ту И ствар ^ њу ДОТИЧНОГ уметни . Милан Шевић и Васа Ста.јић, описао донекле ове последње Зма

та окупили су се били сви његови при.јатељи, који су тада боравили у Каменици: Жарко Миладиновић, Јован РадивојевићВачић. Лаза Костић, Михаило Полит-Десанчић, Јаша Томић, Љуба Стојановић, Сима Мата-

бројани. прочитао свима присутнима, песникову последњу опоруку. Миле Павловић прича у ли сту „Политика" из тога времена: „Застао ,је ко)х оног меСта где је стајало: — Све мо.,'е књиге из дечије

ти Марија. За оно доба (прва по- редна расна лепота стварали ловина прошлога века) свако шко- око ње круг пријатеља и обожа- ка ловања у иностарнству било је пу- валаца. Српски студенти у Бечу, у- " но незгода и препреке, а изиски- метници и књижевници, наши као Познато је, да је Змај прово•вло је нарочито велике матери- и страни, лудовали су за њеним Д ио своје последње дане у Кајалне жртве. пријатељством, за осмехом лепв меници. То место је ради његоУмни родитељи мале кућв, мв- Каће. Искушења су је вребала са вог дома и постало познато, па 1)утим нису «и за тренутак испу- свију страна, али свест о своме 1 е и тај крај Фрушке гџре почео штали из видв духовни развој сво- таленту и о својој дужности да Да привлачи наше уметнике. Тагв детета. Већ у дванаестој години треба да послужи своме народу ко, тамо су одлазили често на она ]в говорилв два страна Језика. одбранили су ]е од свега и она )в летовање Сима Матавуљ, Гига По природи имала ]е бујну амшту наставила свој пут ка још већим Гершић, Миле Павловић, Лаза и оштвр критички емисао за свв успесима. Костић и др. а то све у жељи да појаве у природи. Поред тогв У то време пада њен први еу- буду што ближе Зма.ју. Стога, примећен јв код њв јаеан дар да срет са Симом Милутиновићем — када је дошао познати дан 3 ,јуисквзује сво]а осећања и виђења Сарајлијом. Најсудбоноснији су- на 1904 године, када Је Змај изкроз самоучке, али успеле црте- срет у животу за њу. же, То ]е одлучило њене родите- Карађорђ&в писар и Његошев м дв одбацв и последњв пред- учитељ постајв за Катарину прарвсуде и дв пошаљу своје двте у ви духовни отац и севетодавац за иностранство на сликарске сту- све њене будуће подухвате. Онв дијв. преко песника »Србијанке« упо- гледом на Дунав, умирао је тог Катарино је са великим успехом знаје трагични изглед српскв ре- дан а велики песник. Крај његове

јеве часове. Могло ,је>, бити пет наест минута до два после подне, када ,е у њихову собу ушла Милена Миладиновићка: „Брзо, брзо, чика-Јови је мало час позлило!" Сви су одмах прешдв у зграду са лица, где ,је Зма.ј лежао заваљен на лећима, затворених очи.ју. Био је сугестиван и велики у борби за живот. Остављао је утисак борца. који је дош свестан задатка, али није у с?ању да га испуни. па држи спуШтен мач и чека стодички да га смрт покоси. Неколицина њих де пришла од- -! еве с °бе и саопштио: мах постељи и ослушнула диса- „Умро де чика-Јова. наш највеУ малод приземнод кући, са из- ње. Један од присутних (др Ми- ^ и песник!..." "" " : — : летић) мерио де пулс. Када де из- Било ,'е нешто после пола пет. мерио, пустио је руку и прошап- Кроз ваздух се заорио женски

дахнуо, око његовог одра су би ли окупљени скоро сви његови ближи придатељи, мада се тад до гађад ниде очекивао.

код оног места: „Нииошто зид^ну гробницу, него дрвен сандук и овакав крст'...) Познато је да је Змад био и одличан цртач, па де на краду свог тестамента нацртао тад крст у виду троугла на усправнод дасци, а на доњод страни троугла. кода ,;е секла под углом од деведесет степени усправну даску. написао ,е обичним словима „ЧИКА ЗМАЈ ЈОВА".)" Наскоро после овог. када су се пријатељи у малим групама разишли по песниковод башти, разгледадући цвеће које де он толико волео к неговао сводом руком, изашао је лекар из Зма-

ХЕГЕЛ, ШОПЕНХАУЕР, ХАРТМАН

Мт

Др. Бранислав Пегронијевић: Хегел — Шопенхауер — Хартман. Изд. Југоисток. Београд 1944. Стр. 232. Поред осталих дедна од заслуга де др Бранислава Петронидевића, да де, неисцрпним студидама. код Срба популарисао савремене немачке филозофе. „У овод књизи, како писац каже, сподене су удедно студиде о Хегелу, Шопенхауеру и Хартману. Та] спод претставља природну целину, пошто је Шопенхауерова доктрина о вољи као ствари по себи антитеза Хегеловод тези о идеји као Логичкод мрежи целокупне стварности. док учење Хартманово о дедно.) светскод супстанциди са вО љом и идедом као атрибутима претставља синтезу Хегела и Шохенхауера." Др Петронијевић ради већ 50 година на такозваној чистој филозофиди и , , §»*.•.

многе своде радове публкковао је и на нашем и на страним дезицима. Ретко де проблема да у њему није дао своде тумачење. има своде оригиналне теорнје и доктрине, ТеоридУ сазнања, Логику. Психологију, Историду филозофиде, тако да спада у ред рет« ких филозофа — систематичара. необично плодних, оригиналних, па према томе увек излоЖених како похвалама тако и критикама. Ова надновида књига др Петронијевића, уствари ,'е треће, поправљено и проширено издање са следећим садражјем: Предговор трећем издању. Хегел, I Хегелов живот и списи. I! Хегелова Филозофија. А. Увод у систем и дијалектичка метода. В. Феноменологија/духа. С. Логика. Д. ФилозоФида природе. Е. Филозофија духа уопште. Ф. Филозофида субјективног духа. Г. Филозофија

објективног духа. Н. Филозофида историде. Ј. Филозофида апсолутног духа. III Кријички поглед на Хегелову филозофију. Артур Шопенхауер I Живот и дела Шопенхауерова. II филозофија Шопенхауерова. III Мпитика Шоперхауерове Филозофиде. Едуард Хартман I Хартманов живот и списи. II Хартманова филозофида: III Критичке примедбе на Хартманову филозофиду. Иако проблеми изложени у овод књизи спададу у надсложениде, књига ,'е ипак писана приступачним дезиком, те може као филозофска лектира послужи ти и онима коди немају стручно филозофско образовање, али имају воље да с пажњом лрате оазвод филозофске мисли. за коду др Петронидевић и V дубокод старости, и V овим данима. не престаде да радн, пише, обдављује.

■иив

тао: „Деведесет и шест..." Миле Павловић се окренуо и запитао тихо: „Хоћели преживети данашњу ноћ.. „Не зна се. све је у Божидој руци!" Овакво стање неме борбе традало де дедан сат. Тада де оддедаред наишла грозница и лекар де, посматра.јући бол1гсника, који је смалаксавао у зноду, приметио: , „Не допада ми се..." ; На чело прослављеног песни(:а ставили су облог са ледом, али д'е било касно. Тачно у четири часа и тридесет минута, на. ступила де криза. Змад де отворио очи и желео нешто да каже: „Знаш...", али убрзо ућута. Милена Миладиновић му брзо приће и упита: „Имате ли нешто да нам саотдштите? Хтели сте да нам кажете?" „Не могу, врло ми је рђаво..." Затим де почео да помиње неке сво]е покојнике, као да се поздравља са њима. У -»дан мах отворио д'е очи, и скоро природним гласом, адрава човека, изненада нас ,'е упитао: „Јесте ли припалили кандило?" После овог напора склопио је очи и изгледало де као да спава. Тек по дисању и узгредним по

врџсак окупљених жена, неке су час попадале и на колена, а муш карци су са сузама у очима пошли ка одру да се помоле за душу великог покодника. В. М. А.

ЗМДЈ У ЦРНПЈ ГОРИ , Године 1888 Змад д'е направи посету Црно,] гоои. Из Котора на Цетиње дошао ,,'е кнежевским колима, задедно са кнежевским изасланицима. Увече свечана вечера у двору. Присутни сви прот ставници књижевности, и наукв Црне горе. Свирка, песма, разговори о књижевности, наравио највише о песништву. Са -Змајем де најдуже разговарао сам кнез Никола, песник Балканске царице. Сутрадан су граћани "Цетиња у Зетском дому приредилЈгславном песнику банкет, или, како се онда просто звало, вечеру. Било де око сто- одабраних званица. Про-грам де био опет испуњен народним играма, хорским песма ма. певањем уз гусле итд. Затим. ,'е угледни гост поидао на обилазак Црне горе: Подгорица, Никшић. Бар, Улцињ итд. Свуда д'е наравио, свечано дочекиван. У Подгорици је дочек на-

рс (чито свечан био. Велики песхретвма видело! св да Још зкиви ник био је сав засут цвећем..«