Srpski narod

С Р П С К И Н А Р 0 Д

9 септембрг 1944

ДЛУКОМ

Р{ртна збивања заошијала су се 'да најиеће оштринг и врата.томне бр.ги»е Ст»»л.ен«:< ј; сзе у покј8«т : оружје. мудр-»;т инггиге и подвале, по.»пзганда и ло^игика Ко сачува до краја н^рис, тај И ПоЛг.дити. Ми, СИВрОМ^НИсЈИ. присустпу.јемо једноЈ рлтнчј игри, каквој-нити је било, ничи ће бити сличног примера. Све се из основа ме )Ба, ратни пријатељи преко ноћи поетају ратни непријатељи и обратно. Интереси су гако изукрштени, ла је рат по стао конфуззи. У таквим збивањима, човеку је тешко се снаћи, народима још теже, зато обазривост треба да је умногостручена. Извесни нвроди већ су пали у тој борби, јер су подлегли искушењу. Прцмер Бад-оЉбве Италије није их ничем поучио. Кад једна 'држава улети у један рат. она бар све потле 1 лок тај рат води, има чисгу и јасну снгтуацију. Она зиа свота противника и противу њега мобилише све своје расположизе силе. Али. кад једна рат'уј\'ћа сила пре вре д мена изгуби осећај сигурности, па' поклецне и положи оружје у овом времену где се воде тоталитарни ратови, она се иЗлаже страховитим опасноогима са свих страна. Она тиме.рат није сврнгала, не.го је. напротив увела земљу у једно хаотично стање. где су јој сви непричатељи споља ,са додатком и једног на.јстрашни.јег, унутарњег, ко.п! гура народ у анархију и грађанске ратове. За ово довољни су примери, који су пред нама у овом светт ском конфликту. Тако, ни једна држава која је ушла у ова» рат па ратно поприште напустила. нити је слободна, нити је смирена. Напротив, све такве државе, увал№ле су своје народе у такву анархију и толико пате, да нико таквом стању не може крај сагледати. Реч „капитулација,, пост.ала је једна крилатица, коју извесни кароди са лакоћом примају. У ранијим ратовима капитулација једие зараћене стране значила је један пораз, један изгубљен рат. али бар и свршен рат са повраћајем у редовно, мирнодопско стање. Данас, од тога свега, нема нигота. Зараћена страна капитулира, али народ се тек тада излаже ужасним последицама једног општег поремећаја, јер рат је гигантских размера те и даље траје. Мали народи, који у већини иикад нису водили неку своју самосталну политику, увек су били пијони у мећународној шахон ској игри великих сила. Отуда, они и нису могли бити постојани у својим одлукама. Доба витештва и народне части изгледа за многе од њих, да је одавно минуло. Оно- што се догодило и догаћа у овом рату заиста је срамота XX века. Изневерити пријатеља, у најтежим ча-совима забости му нож у лећа, преварити га или продати, одустајањем од даље борбе изложити савезника смртној опасности, заиста је једно подло дело, које је постало као нека зараза у овоме рату. Из оваких примера зар се не осећа шта свршетак овог рата има да нам донесе? Нема трећег избора. Или ће се народи врати-

ти старим светим тралициЈама међусобног поштовања, части и витештва, .ичн ће народи запасти у најниже стртсти и клатИ ,се међусиочо, до истребљења. Не треба нарочито ни истаћи, Ла носноци овог неморала данас су комунисти сакупљени са свих сфана земаљске кугле, који спро воде свегску револуцију. На оној здравијој и бољој страни, која се супроставља таквом олошу, налазе се већина капиталистичких држаба, чији је егоизам већ толико велики, да је постао слеп за све остало, што се око њега одиграва. Благодарећи само том тупом, материјалном и нељудском оссћању већин.е културних гЈ:рода, могао је да се из њега излучи комунизам у тако широким размерама, да данас прети унипггењем целом човечаиству. Из таквих околности створио се и један сасвим неприродан од ное између капитализма и комунизма, јер. су се нашли на једнбј линији у овом рату и удруженим силама ломе досадање темеље културног друштва. Претставници и вође ова два антипода верују, да ће на кра.ју крајева један цругом подвалити и доћи до неке превласти. У ствари, једнл и други терајући у крајност, бацаЈ 'у човечанство у дуготрајне несреће, варварство и уништење. То је слика данашњег рат% у коме бледе напори паметних и културних народа, да овај смртносни точак човечанства зауставе на ивици провалије. Рат је превазишао све људске могућно)сти стрпљења и .добре во ље и данае се тражи силом оружја крајња одлука. Вара се сваки онај, ко мисли да у зајед"ничкој победи капитала и комунизма долази и краЈ* рата. Ако би и пала каква одлука у >зом рату, како сада стоје зара-

ћене стране једна према другој. го не би значио кра.ј рата, него .једно' пролазно, крзтко стање из кога би се изродио нови, још страшнији рат за одлуку победе капитализма или комунизма. У гваком случају, то би значио и крај европских народа, старог уређења и културног подизања, јер би се европско тло недужних народа претворило у крваво поприште једне и друге јереси. Овде се види сва трагедија културних народа. јер су жртве две крајности, две опречности, као што се види и кобна грешка империјалистичких незајажљи вих капиталистичких земаља, које су направиле фаталну греадку да се макар и за кратко време уп^егну у комунистички јарам. Уместо, да су скратили свој'е прохтеве и сложили се са умереном струјом европских народа противу кбмунизма, они еу потхранили гују у својим бедрима, која ће их гадно ујести и вероватно натерати, да поделе судбину оних, које су заједничким сна гама, све досада уништавали. Српеки народ, далеко изостао иза ових великих партнера, биће принуђен да подносе још велике жртве за туч раЧун. Али, ако се на време прибере, освеети и прикупи у Ј 'едну с^ажну националну заједницу, усцеће ипак да висит ну тих жртава смањи, а себи осигура будућноет у свом животном простору. Од његове брзе конеолидације и храброг држања зависиће и његова еудбина. У сваком случају, мудрошћу вођен, мора се потрудити да из-; бегне свако мешање у ове велике обрачуне. Ако му то пође за руком, онда са извесним спокојством може мирно очекивати и крајњу одлуку. Б. Ђ Н.

СТДЊЕ НА РЕТИШТИМА

ол дивиз. генерала Дитмара

Берлиц, 6 септембра ПоЗнати поетставник великонемачког радша Аивизијски генерал Дитмар изјавио је дзнас поводом во.ше ситуаци.је следеће: Са нарочито тешком забринутовдћу уцрли смо поглед ка Западу. Британци а нарочито Америкацци су овде употребили над моћност која им стоји на оасположењу у погледу броја одреда и борбених средстава на такав начин. који се потпуно може упоредцти са нашим продором на линнш Мажино и нападом ка ушћ.у Сене године 1940. Том прк ликом треба имати пред очима да смо ми изво.јевали победе про тив једног противника чија иелбкупна јачина ни.је била много мања од наше. Оперативни успеси које сада постиже наш запад ни противник нису отети иепријатежу који има приближно иету борбену енагу. Само са огорчењем можемо ми слити на то шта би се десило када би се сада Енглезима и Аме риканпима могли суппотставити у односу снага који би сауо ма поиближно одго-ваоао ономе Из 1940. То нису неплодна размишљања. Она нас напротив поучавају да је по»ново као и на Истоку недовољност средстава та Која нам данас ускраћује успех, који би нам раније тедвз могао бити оспорен под уравнотежени1им прилиКама. Ова констатација не представља излив неке војне препотенције те с тога бежимо у прошлост да не би пред садашњицом морали спустити заставу. Напротив ми признајемо да су пОжртвовани успееи нарочито Американаца приликом спровођења њиховог похода на француску били на потпуно.1 висини. Али ми сада ипак знамо како је дошло до тога да су Енглези и Американци сада продрли све до у простор Меца, Арагона и на западну ивицу Ардена и да су себи прокрчили пут кроз Пикарди !у и Арт\'а ка северу у правцу обале Канала. Оно што им се зосада могло супротставити били су већином бво.јно слаби одреди којн су били подеље-

КАПИТУЛАЦИЗА ФИНСКЕ

Фииска влада, под притиском коЗлираца, донела је одлуку од судбоносиог, у ствари самоубилачко^ значаја з афински народ. После многогодишње јуначке борбе против несрављено надмоћ нијег непријатеља, борбе кбја је била обележена мцогим страни• цама невероватног самопожртвовања и херојства, борбе којој се цео свет дивио, којој је сама.америчка и енглеска јав.ност певала читаве славоспеве, данас је тај исти мали, храбри и јуначки народ, под притиском те исте јав ности, под притиском закулисних сплетака и под притиском па клених политичких планова морао да подлегне и да на жртвеник оних који су га једном ковали у звезде жртвује оно што је свакоме народу најдрагоцеНије: своју слободу. Финска је морала да се одрекне своје сопствене воље кају је фииски народ тако одлучно исказао током историје ,у свакој прилици и небројено пута, а то је била воља националног одржања и борбе до пуног самопожртвовања са вековиим непријатељем. Данас )е фински народ довео своју егзистенцију у највећу опасност. То је јасно, а несумњиво је изражено и у самој изјави

финског претседника владе, који нцје крио да садашњи пут Фииске има у себи миоге недогледне опасности, пошто совЈстски услови још нису поз.нати. Да би ипак некако поднео пре гбрку пилулу своме народу, прет седник финске владе покушао }е да истакне како Сбвјетска Унија не инсистира више на безусловној капитулацији. Но, целокупна реакција Совјетске Уније оа финске кораке исувише јасно показује како је то само једна илузиЈа коЈом би требало тренутно успавати свест финског народа, да би затим уследила претешка стварност безусловнот потчињавања Москви. Довољно Је осврнути се на суд бину Балтичких држава и Пољске, да би се добила јасна слика созјетске игре са Фииском. А енглеска политика, пошто Је довела Финску до овог очајничког корака, данас очет, по свом обичају, заузима сасвим друкчији став и повлачи се пред догађајима. Уобичајеним цинизмом према судбини свих малих наро да РаЈтеров дипломатски дописник изЈављује да се Финска помирила са судбином, али међутим без икаквог знака каЈања. Финци ће морати да капитулирају без поговора и да приме у-

слове коЈе им диктира Москва. Свако друго тумачење Је „игра речи", коЈом фцнском народу треба да буде заСлађена' горка пилула. АкО Финци сада веруЈу, вели пист, да се Могу одџе\'И немачке помоћи, онда ће ускоро добити нов доказ за старо и скуство да се борба против бољшевизма не може избећи, а да се не стави на коцку надианална егзисгенцчја Једног народа. Истичући притисак који су Еиглеска и Америка вршиле на Финску поново се потврћује потпуна равнодушност западннх сила према малим иародима. Лист МОРГЕНПОСТ вели, да је Немачка заузимала према Фин скоЈ увек потпуно Јасан став. док је Енглеска издала не само Чвропу. него и Финску. А лист ФРИТ ФОЛК пиЦ1е: „ Бољшевизам данас предаје рачун, а Ентле ска мора свуда да га плаћа, како у Италији и ФранцускоЈ, тако и на Балкану, з сада и у Финској." Лист истиче такође другарскн став који је Немачка увек имала према ФинскоЈ и на крају примећуЈе да се и Норвешка мора чувати, да једног дана не би послужила за поткусуривање енглеских рачуна.

ни на широким фронтовима те С тога нису били способни за стал не акције. чи.ји танки преградни положа.ш коЈи ниуком случају не претстављају борбене фронтове. У убичајеном смислу речи нису могли да спрече надирање про тивничких тенковских снага нитк да их присиле на други правац, нити да их задрже за дуже времена. Њихов Задатак ,је био искључиво тај. да се поивремено задрже. Под садашњим околностима нису могли овај задатак баље испунити него што су га испунили. и Ми се сада налазимо пред новим потребама. Ми смо годинама из огромних области на Истоку и Западу извлачили корист у смислу стварања великих резерви на миогобројним пољима ратне привреде и присилили смо противника да га поново заузимј уз веома велике губитке. То су у целокупном билансу овога рата још увек веом.а позитивни фактори иако ни жртве које смо само приликом освајања као и V борби за добијено морали при нети нису веома мале. Ми се сада бо-римо на знатно редуцираном простору. Било би погрешно приказати да смо желели или хтели овај развој. Али и то је сигурно да сг сне више опажа јаче изједначење снаге и гшостранства. То се показало увек 'као предност између броја и борбене вредности расположивих одреда с једне стране и пространства фронто ва које је потребно одбранити за онога, кога одређене околности приморавају на одбранбецу бсрбу. Као последица дефинитив ног искоришћавања ко.је је било циљ свих наших напора у последње време. немачка народна „снага бранд се~ на скраћеним н првпремљеним линијама. Стога је потпуно веооватно да ће се стратегиска равнотеи<а ко,ја је сада изгубљена на западу успоставити на исти начин. као што. се на изненађење свих мало душних особа, али и наших неппијатеља, догодило на источном фронту. Нико не може поевидети да ће до поновне стабилизације западног фронта бити потребни још невероватни напори и необична издржљивост. При томе не треба да нае муче прекорна питања зашто се већ ранше могло. догодити оно што се сада дешава. Слична питатћа оптерећују, а не воде нас до циља. Сви ми сносимо 1едан. део одговорности за оно што је дошло. п-ошто је исувише дубоко V немачком бићу укорењена накло«ост за темељитости V споредним питањима и за процењивање сопственог делокоуга рада. Треба узети и то у 0 'бзир да су сбезбећење. управа н^ коришћење пространих области које су некада биле освојене захтевали и ван воЈног поља многоброше снаге, које на тај начин нису суделовале V непосредном циљу бообе. За те сврхе била је потребна много јача оргаиизација. Ови задаци отпали су сада као и многи други, те ће и то знат«. но допринети ослабљењу непо* средне и личне одбране на потребн.у широку осневу.

пски АРОА

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. Урвдништво и Администра* дија Престолонаследников трг 5р- 43у партер (Теразије). ШТАМПАРИЈА лЛУЧА«. Крач»ице Наталије 100- Тел 21-772 Тромесечна претплата 48 ди■1ара шаље се преко »Пресе« а. д. Влајковићева 8.