Srpski pčelar

Поклич у корист пчеларству.

челарство је појезија пољске привреде/ Ове речи барона ЕренФелза славнога пчелара мора свако одобрити, \ који се иоле бави или бавио пчеларењем. Пчелар на свом пчелињаку међу пчелама својим ужива такпх радости, каквих не по.знаје ни један други привреднпк. Живот је нчелин занимљива књига, која се да увек читати са истом слашћу. Но пчеларство, кад би било само појезија пољопривреде, и као таково извор најчистијих и најплеменитијих радости, не би још заслужило име приврвдне гране, нити би вредило, да се човек њим бави, кад се труд и трошак око пчела не би наплаћивао, кад оно не би користи доносило пчелалу. Па и са те старне, са материјалног гледишта пчеларство стоји изнад свих осталих грана пољске привреде, над живпнарством, сточарством па и самим ратарством. Главница умножена у пчеларење доноси чистих сто постотака. Толико се не добива нп од једног пољопривредног рада. Један добар народ, ако је година, може накупити пчелару за једно лето до 25 кила меда осим зимнице. Кила меда стаје 45 —5O новч. Ко има 20 кошнпца а мање и не вреди држати у доброј години набраће око 500 кпла меда, а то је доходак од 225—250 Фор. пе рачунајући овамо приход од проданих ројева н воштпне. А зар толики доходак нпје лепа закрпа сиромашном човеку? Једна сиромашка породица, ако ће бити и без куће и кућишта, може од надницс и ичеларења лепо живети, а нешто и заштедети Није узалуд речено да су пчеле „стадо сиротиње. ’ Пчепарити може и најсиромашнији човек, јер је пчеларство најјеФтинија грана пољопривредна. За оснивање пчелињака не тражи се велика трошка. Псчсти се може са десетак Форината. Сем тога пчеларење не одузима много скупог времена. Даље, рад око пчела није тежак и трудап. Надгледати их може и такав члан једне нородице, којн због телесне немоћи или каквог недостатка нс може да врши тешке нољске послове, тс место да живи знојем здравијих и јачпх обитељи своје он постаје привредним чланом. Још кад додамо да се пчелар не мора старати за храну пчелама, онда се из наведених разлога нчеларство само собом препоручује сваком сиромашнијем човеку, био он ратар или занатлија или учењак. Свако се може бавити нчеларством као споредним послом поред главног посла и занимања својег. Пчеларство чува човека од материјалне пропасти но чува га и од моралне будећи у њему човечански понос. Међу нчеларима нећете наћп ни једног развратника, пијанца нпти карташа. Пчелар ни не доспсва за којекакве будалаштине и човека недостојне чине. Њему његове пчеле свакога дана нружају леп пример неуморнога рада и вредноће, узоритог реда и чистоће, силне љубави ирема друштву, кући и тековини својој, сложпога рада