Srpski pčelar

и складнога живота. Пчеларство дакле буди и одржава питомост и човештво. Пчеларством се крепи и телесно и душевно здравље, то најдрагоценије благо. Но сем свију ових набројених непосредних користи од неговања пчела, има од њих и посредна много већа корист, којој се не да рачун ухватити. Пчеле велику услугу чине растињу, дрвећу, воћу биљу и усевима. Летећи ради цветног праха и меда са цвета на цвет пренашају оне на својем телу, на длакама прах са мушког дела у цвету прашњака на женски на тучак, тим се дотицајем цвет оплоди, заметне се род или семе. Истина да оплођавање цвета не бива једино преко пчела него тај исти посао врше ветар, вода и други зарезници. Но истина је и то, да је пчели додељена важна улога при оплођавању биљака а у неким крајевима једино оне врше ову важну задаћу у природи н. пр. на острву Цејлону гаји се у велико ванила. Док нису тамо запатили пчеле, морали су сами људи, за тај посао плаћени раденици, вештачким начином оплођавати ванилу стресајући за време цветања цветни прашак са прашњакт једнога цвета на тучак другога, дакле људи су сами били посредници међу мушким и женским цвећем. Тај nocao стојао је силних новаца и производња ваниле била је веома трудна и скупа. А од како су онамо људи поподизали пчелињаке и почели гајити пчеле не врше више оплођавање тога цвета нарочити раденици него их пчеле замењују. те је неговање ваниле, тога миомирног зачина поссало много јеФтиније. Дакле пчеларством се диже благостање у народу, буди иитомост срца и нарави, крепи здравље и плодовост и родност воћа и усева повећава. А какве су отуд последице но државу и цркву, не да се описати. Ако смо овим редовима задовољили кога и загрејали за пчеле и пчеларење да му одмах дамо и мало савета, шта му ваља имати на уму пре него започне пчеларску каријеру. Ваља знатп, да до три погодбе стоји успех од пчеларења, срећа у пчелама : иаше; до самога ичелара (његова знања и вештинс); и до кошнице, којом се пчелари. Пlто је један крај згоднији за пчеларење, што је у којем крају богатија паша, поднебље погодније, положај места повољнији, то ће приход и добит од пчела бити већи. У главноме има пашом богатих и оскудних крајева. Богати су они крајеви, где пчеле имају задоста купити од раног пролећа до јесени, где тако рећи паша једна другу сустиже. Такови су обично шумовити крајеви и такових је мало. А сиромашни нашом крајеви су они, где се паша на мах пресече, кад жетеоци посваљивају храну. По већини страна главна паша траје само за време а по том пчеле тек толико накупе, колико им је потребно за живот. Па ипак нема ни једног краја у нашој домовини, где се не би могло са неким усиехом и добиИу ичеларити. Пчелар се у таким крајевима уме паћи и испомоћи. Он натовари своје ко