Srpski pčelar

ту богословију. У Тенчелу добије парохију и ту одмах почне пчеларитп и испитивати научно пчелу. Обично је држао четрдесет кошница у парохијском врту, које су му служиле за довољан материјал за испитивање и истраживање. Забављао се и забавља се још и данас са физијологијом, анатомпјом и бијологијом у пчеле. Силне је чланке написао по разним пчеларским новинама, особито у Нердлиншким пчеларским новинама. Писао је о топлоти у пчеле и роју; о чулима у пчеле. То је написао на молбу Берлепшеву за његову огромну пчеларску књигу Die Biene. Берлепш у својо.ј књизи Die Biene каже за Шенфелда да је eine der ersten Imkergrossen. Шенфелд је нашао бацила од болести, коју ми зовемо куга пчелпња (Faulbrut); писао многе чланке о кузи пчелињој, о срдобољи и о другим болестима пчелињим; писао је како постаје восак; како функцијонирају жлијезде пчелиње; он је нашао уста од хплус-желуца и како та уста функцијонирају кад се хране пчеле рђом, како се тако рђа не помијеша са медом у желуцу за мед; бранпо је партеногенезу од противника; како функцијонира желудац за мед; написао је год. 1896. књижицу Über die Ernahrung des Biens. Том књижицом као што каже Герстунг подигао је.Шенфелд сам себи диван сиоменик, који ће славу његову казпвати доцнијим и доцнијим нараштајима. Шенфелдо је највећи анатом и физијолог пчеле и све што имамо о томе 7 то је од њега. Он је напошљетку и духовни отац схваћања друштва пчелињега као организам као једно тијело и прославио је ове године педесетогодишњицу својега неуморнога и врло илоднога рада на пољу физијологије, анатомије и бијологије у пчеле. Схаћањем друштва пчелињега као организам као једно тијело основао је он и свештеник Герстунг - као што смо споменули у 8. бр. „Српскога Пчелара“ нову школу у пчеларству, школу младопчелара, којој ,је противник Берзон са својим присталицама. Шенфелдо је својим одличним радом стекао признање и хвалу не само код Нпјемаца него п код свијех народа, зато му и ми кличемо: Живио ! Гл. уредник.

167