Srpski pčelar

У свијем маторкама, које су се изројиле и постале безмаци и у свијем безмацима другенцима и трећенцима, којима су матице излежепе у исто вријеме са већином пчела у кошници највише се појављују назовиматице. Иошто су у тијем кошницама пчеле излежене заједно са матицама, то смијемо онда и претпоставити да су и назовиматпце постале у таким кошницама од црви, који су у ћелицама у близини матичњака храњени више млијечем из сабуне. Узмимо сад овај други случај: Матица је залегла у кошници пуно пчелињих јаја, али није запљувала матичњаке па је умрла, онда су пчеле на многим мјестима из пчелињих ћелица почеле градити матичњаке и црв у њпма хранити само млијечем. Од тијех многих матичњака, које су пчеле почеле градити од ћелица пчелињих, њеке су пчеле престале матичњаке градити, па су прешле на обичне пчелиње ћелице, Те се ћелице могу познатп по томе што су им пчеле при затварању заклопаца заклопце испупчпле. У тијем ћелицама, црв је храњен млијечем. Прво су хтјеле пчеле од њих да начине матичњаке, па су се онда предомислиле, те су прешле опет на извађање ћелица пчелињих. Из тијех ћелица без сваке сумње морају изаћи назовиматице, јер је црв у њпма храњен млпјечем више него што треба. Сама’ ћелица показује нам то ;асно. Ћелица такова нити је матичњак нити је обпчна ћелица пчелиња него јој је заклопац испупчен и јасно нам свједочп и нуди нас да вјерујемо у ипотезу нрву. Да г. Ступаревића и г. Димитријевића увјеримо да је и друга ппотеза већ одавно истакнута, навешћемо примјер : Денхоф. доктор медицине, који је данас мртав, али је у оно вријеме кад се највише испитивало о пчели, многе покуша.је чинио и многу истину изнио о пчелп на свијет. Шта је дакле радио Денхоф ? Размутио је од јаја жуманце и бјеланце са медом и тијем је прихрањивао једно ројче четрнаест дана. У тога ројчета после четрнаест дана ухватио је осамнаест пчела и послао их Лајкарту. Тај пх је секцирао и нашао у свијем развијене јајњаке као што су у назовиматицама, што нам јасно свједочи да назовиматице постају и по другој епози. Ја иислим да ће се овијем г. Ступаревић и г. Димитријевић увјерити да друга ипотеза не искључује прву. II једна и друга цтоји, и по једној и по другој могу постајати назовиматице.

189